{"id":280407,"date":"2019-12-22T08:52:18","date_gmt":"2019-12-22T07:52:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=280407"},"modified":"2019-12-22T08:52:18","modified_gmt":"2019-12-22T07:52:18","slug":"kako-mediji-dovode-do-polarizacije-u-drustvu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/12\/22\/kako-mediji-dovode-do-polarizacije-u-drustvu\/","title":{"rendered":"Kako mediji dovode do polarizacije u dru\u0161tvu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivana Atanackovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Samo mesec dana analiziranja osam dnevnih listova i 20 naj\u010ditanijih portala rezultiralo je pora\u017eavaju\u0107im podacima. Podacima koji bi trebalo da podstaknu javnost da ozbiljnije razmotri medijsku i svaku drugu stvarnost u Srbiji, a one koji reguli\u0161u medijski ambijent da na\u0111u na\u010din da prosek od 644 problemati\u010dna teksta koja se objave svakoga dana svedu na minimum.<\/p>\n

Dvostruke \u017ertve medijskog ekstremizma<\/h2>\n

Predsednik Nezavisnog dru\u0161tva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert \u0160inkovi\u0107 smatra da postoje dve grupe \u017ertvi senzacionalisti\u010dkog medijskog narativa. Prvu grupu \u010dine oni o kojima se direktno pi\u0161e. Druga \u017ertva jeste samo dru\u0161tvo.<\/p>\n

\u201eTo je zajednica u kojoj \u017eivimo. Zajednica u kojoj vi\u0161e nema debate, u kojoj imate skandale, gde je u potpunosti su\u017een, da budem malo dramati\u010dniji, mo\u017eda i izgubljen, javni prostor za debatu, gde vi nemate su\u010deljavanje razli\u010ditih argumenata i \u010dinjenica ili stavova, ve\u0107 imate bla\u0107enje, imate princip \u2018ako sam glasniji, ja sam pametniji, i to automatski zna\u010di da sam ja u pravu\u2019. I to vam je taj javni diskurs koji se neguje trenutno u javnom prostoru Srbije\u201d, ka\u017ee \u0160inkovi\u0107.<\/p>\n

\u0160inkovi\u0107 smatra da ve\u0107i stepen agresije u dru\u0161tvu podsti\u010de medijska scena koja je standardizovala i normirala agresivnu komunikaciju.<\/p>\n

\u201ePodizanje tona, kori\u0161\u0107enje vulgarnih re\u010di, normiranje toga kroz medije dovodi do toga da obi\u010dan \u010dovek, obi\u010dan gra\u0111anin, kod ku\u0107e gleda to i ka\u017ee: \u2018pa to je onda normalno, ja mogu da pri\u010dam sa ljudima oko mene na takav na\u010din\u2019. I mi to vidimo svakodnevno. Setite se samo kako izgleda jedna obi\u010dna rasprava u gradskom prevozu, kako izgleda jedna rasprava na roditeljskom sastanku, kako izgleda rasprava \u0111aka, kako izgleda rasprava, na kraju krajeva, i nekih intelektualaca, kako nam izgleda Parlament\u201d, obja\u0161njava \u0160inkovi\u0107.<\/p>\n

Mediji kao prikaz dru\u0161tva ili dru\u0161tvo kao odraz medija?<\/h2>\n

Svakodnevna izlo\u017eenost ekstremnim i senzacionalisti\u010dkim narativima u medijima mo\u017ee se negativno odraziti kako na pojedince tako i na celokupno dru\u0161tvo. Vremenom gra\u0111ani postaju naviknuti na agresivnu komunikaciju.<\/p>\n

Predsednik NDNV-a Norbert \u0160inkovi\u0107 smatra da su za takvu situaciju odgovorni mediji koji neguju agresivnu komunikaciju, gra\u0111ani koji je prihvataju kao normalno stanje, ali i institucije koje ne reaguju.<\/p>\n

\u201eKada bi dru\u0161tvo bilo obrazovanije, kada bi na\u0161e dru\u0161tvo bilo svesnije medijske scene i generalnog stanja, ja mislim da ne biste mogli da na ovaj na\u010din vodite javni dijalog, ako je to uop\u0161te dijalog. Ko je kriv? Pa naravno da su krivi oni koji kreiraju takav ambijent. Odgovornost, ne smemo zaboraviti, snose oni koji se u javnom prostoru \u010de\u0161\u0107e pojavljuju od obi\u010dnog gra\u0111anina. To su nosioci razli\u010ditih javnih funkcija, to je, na kraju krajeva, izvr\u0161na vlast, dobrim delom Parlament. Znate, kada imate institucije koje ne reaguju na govor mr\u017enje, a govor mr\u017enje je krivi\u010dno delo, i kada ne postoji reakcija ili je ona nevidljiva u javnosti,\u00a0 vi onda imate ovo \u0161to mi sada imamo: da je normalno nekog napasti u javnom govoru na na\u010din kako se to radi u Srbiji, bez argumentacije, bez su\u0161tinske debate\u201d, smatra \u0160inkovi\u0107, ali dodaje da ne mo\u017eemo o\u010dekivati da imamo bolje medije od dru\u0161tva.<\/p>\n

Predsednik Centra za antiautoritarne studije (CAAS) Ratko Nikoli\u0107 obja\u0161njava da mediji ne odra\u017eavaju stanje u dru\u0161tvu, nego trenutne politi\u010dke potrebe vlasti prema kojima te\u017ee da oblikuju javno mnjenje.<\/p>\n

\u201eU tom kontekstu treba tuma\u010diti i agresivnost i govor mr\u017enje u doma\u0107im medijima. Senzacionalizam sam po sebi nije problem, on je legitimna tr\u017ei\u0161na strategija sa svojim prednostima i manama spram razli\u010ditih publika \u2013 nekoga \u0107e senzacionalisti\u010dko pisanje privu\u0107i, nekoga \u0107e odbiti kao neozbiljno ili \u010dak sme\u0161no. Problem nastaje kada senzacionalizam prestane da bude tr\u017ei\u0161na strategija, a postane sredstvo politi\u010dkog progona i zastra\u0161ivanja neistomi\u0161ljenika, kao i sredstvo skretanja pa\u017enje sa realnih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih problema\u201d, navodi Nikoli\u0107.<\/p>\n

On smatra da mediji mogu da budu odraz stanja u dru\u0161tvu samo kada postoje idealni uslovi.\u00a0 \u201eDakle, uslovi u kojima se po\u0161tuje sloboda govora i sloboda \u0161tampe i u kojima su individualni mediji nezavisni i slobodni da se pouzdano\u0161\u0107u i kvalitetom svog izve\u0161tavanja bore za udeo na medijskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

I povr\u0161an pregled naslovnica najtira\u017enijih novina u zemlji pokazuje upravo suprotnu sliku \u2013 mimo bilo kakve osnove u realnosti, na svakih nedelju dana prognozira se neki novi i neizbe\u017eni krvavi rat sa susedima, otkrivaju se sve kreativniji i besmisleniji zlo\u010dini i afere u koje su upleteni nezavisni novinari i opozicioni politi\u010dari, a vladaju\u0107a koalicija i predsednik prikazuju kao jedina brana od op\u0161teg haosa i bezna\u0111a u dru\u0161tvu\u201d, smatra Nikoli\u0107.<\/p>\n

Psiholog Oliver To\u0161kovi\u0107,\u00a0 docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatra da sredinu u kojoj \u017eivimo kreiraju sadr\u017eaji kojima smo izlo\u017eeni u na\u0161em okru\u017eenju i kroz medije.<\/p>\n

\u201eSadr\u017eaji kojima smo okru\u017eeni, pa i oni sa medija nam kreiraju takvu sredinu, pa nam neki olak\u0161avaju kretanje, poput vazduha, drugi ote\u017eavaju i tra\u017ee nove na\u010dine kretanja, poput vode, a tre\u0107i kretanje \u010dine gotovo nemogu\u0107im, poput peska. Jezik esktremizma i agresivnosti, netolerantnosti, vulgarnosti i neretko stra\u0161nih obra\u010duna i napada na pojedince \u010dini od na\u0161e stvarnosti pesak kroz koji moramo da se kre\u0107emo svakodnevno. Mu\u010dan je i te\u017eak. Takav jezik na\u0161u svakodnevicu \u010dini prostorom kroz koji je gotovo nemogu\u0107e kretati se i \u017eiveti.\u00a0 Dana\u0161nji mediji nam ve\u0107inski kreiraju uslove koje mo\u017eemo nazvati stresnim, a samim tim nam \u010dine \u017eivot napornijim i neprijatnijim\u201d, obja\u0161njava To\u0161kovi\u0107.<\/p>\n

Odnosi na politi\u010dkoj sceni dodatno polarizuju javnost<\/h2>\n

Samo u periodu od mesec dana, naj\u010ditaniji mediji u Srbiji objavili su 1358 tekstova u kojima su nekoga etiketirali kao \u201eizdajnika\u201c, \u0161to zna\u010di da svakoga dana objave prose\u010dno 44 takva teksta koja su direktan atak na neistomi\u0161ljenike. U diskreditovanju pojedinaca omalova\u017eavanjem njihovog rada, profesionalnog ili privatnog \u017eivota, \u010dak i \u010dlanova njihove porodice i prijatelja, uobi\u010dajeni postaju i izrazi \u201estrani pla\u0107enik\u201c, \u201elopov\u201c i \u201eterorista\u201c.<\/p>\n

Portal \u201eIstinomer\u201d ve\u0107 \u010ditavu deceniju proverava istinitost javno izgovorenih re\u010di politi\u010dara. Nakon deset godina rada, novinari i istra\u017eiva\u010di \u201eIstinomera\u201d svedo\u010de situaciji u kojoj je manipulacija postala glavni oblik politi\u010dke borbe. Milena Popovi\u0107, glavna urednica ovog portala, isti\u010de da nije re\u010d samo o pukom izno\u0161enju neistina, ve\u0107 je u pitanju \u010ditava dru\u0161tvena ma\u0161inerija koja je upregnuta u svrhu kreiranja paralelne stvarnosti.<\/p>\n

\u201eSvakodnevno imamo situacije u kojima jedan politi\u010dki akter izgovori notornu, o\u010diglednu la\u017e. Zatim ga u tome prate drugi javni zvani\u010dnici, pa istu la\u017enu, a \u010desto negativnu kampanju, nastavljaju mediji koji to zapravo nisu, ve\u0107 se samo tako nazivaju. I na kraju, ono \u0161to je najpogubnije, institucije svojim ne\u010dinjenjem zatvaraju krug manipulisanja gra\u0111ana. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za te kampanje la\u017ei je da se gra\u0111anima plasiraju informacije koje nemaju nikakvo utemeljenje u \u010dinjenicama, ali su usmerene na izazivanje emocija i to ne bez razloga. Usa\u0111ene emocije, u odnosu na \u010dinjenice, u znatno ve\u0107oj meri uti\u010du na rasu\u0111ivanje\u201d, obja\u0161njava Popovi\u0107.<\/p>\n

Ona dodaje da su demago\u0161ke i populisti\u010dke izjave koje \u2018udaraju\u2019 na emocije gra\u0111ana obojene negativnim, nasilnim tonom i narativom koji neminovno dovodi do sve ve\u0107ih dru\u0161tvenih polarizacija.<\/p>\n

\u201eSve to zajedno za posledicu ima magljenje stvarnosti u kojoj ne samo da se ne zna \u0161ta su \u010dinjenice ve\u0107 one vi\u0161e nisu ni va\u017ene. U takvom, podeljenom dru\u0161tvu, svako ima \u2018svoju\u2019 istinu. Na kraju, stradaju gra\u0111ani koji umesto u odgovornom, \u017eive u la\u017enom dru\u0161tvu, \u0161to za posledicu mo\u017ee imati vrlo pogubne doga\u0111aje\u201d, jasna je Popovi\u0107.<\/p>\n

Polarizaciji unutar dru\u0161tva dodatno doprinosi agresivnost novinskih tekstova koja je upu\u0107ena ka izmi\u0161ljenim spoljnim i unutra\u0161njim dr\u017eavnim neprijateljima. Psiholog Oliver To\u0161kovi\u0107 smatra da je uzrok polarizacije ne\u010dija \u017eelja da podeli dru\u0161tvo da bi vladao.<\/p>\n

\u201eAko smo samo mi i oni, onda nema slabije i ja\u010de podr\u0161ke, ili podr\u017eavate ili ste neprijatelj. Nema dve Srbije. Srbija je dr\u017eava kao i svaka druga, sa velikim brojem me\u0111usobno razli\u010ditih ljudi. Ali se takvom dr\u017eavom te\u0161ko vlada na rigidan i autoritaran na\u010din. Te\u0161ko je veliki broj razli\u010ditosti pokoriti i zato se pravi slika o te\u0161koj podeli. Podi\u017ee se tenzija, kreira se atmosfera konflikta, uvode se pri\u010de o spolja\u0161njim i unutra\u0161njim neprijateljima, pravi se utisak da smo pod stalnom pretnjom, a naro\u010dito da je pod stalnom pretnjom vo\u0111a. U takvoj atmosferi straha i napetosti, stalnog bombardovanja gomilom la\u017ei, sti\u010de se utisak da vi\u0161e nikome ne mo\u017eete da verujete i ljudi se dr\u017ee grupa\u201d, obja\u0161njava To\u0161kovi\u0107.<\/p>\n

Agresivna komunikacija prisutnija u virtuelnom svetu<\/h2>\n

Agresivna komunikacija je mnogo vi\u0161e prisutna u onlajn sferi nego u \u0161tampi. To je jedan od zaklju\u010daka istra\u017eivanja CEPROM-a. \u010cak 17.169 tekstova u kojima je prisutan govor mr\u017enje, senzacionalizam i agresija objavljeno je na informativnim portalima u periodu od samo mesec dana.<\/p>\n

Upravo je onlajn sfera najbolji pokazatelj kako ekstremizmi i senzacionalisti\u010dki narativi u medijima dovode do polarizacija u dru\u0161tvu. Ostra\u0161\u0107eni komentari \u010ditalaca, prepuni elemenata mr\u017enje, verbalnog nasilja, agresije, dodatno ugro\u017eavaju \u201e\u017ertve\u201d tekstova.<\/p>\n

Osim u onlajn svetu, polarizacija je vidljiva i na konkretnim primerima u dru\u0161tvu. Pod uticajem dve medijske stvarnosti koje se nalaze na potpuno udaljenim polovima, doga\u0111a se da Milutin Jeli\u010di\u0107 Jutka, biv\u0161i predsednik op\u0161tine Brus, koji se sumnji\u010di za seksualno uznemiravanje Marije Luki\u0107, ispred sudnice dobija podr\u0161ku dok se \u017ertva verbalno napada. Ili se na su\u0111enju za pogibiju radnika aplaudira direktoru fabrike namenske industrije \u201eMilan Blagojevi\u0107\u201d u Lu\u010danima, dok roditelji poginulog mladi\u0107a bivaju izvi\u017edani.<\/p>\n

Ovo su samo neke od va\u017enih dru\u0161tvenih tema koje mediji obra\u0111uju, a obi\u010dno rezultiraju zauzimanjem neke od dve suprotstavljene strane, bez jasnih obja\u0161njenja argumenata \u201eza\u201d i \u201eprotiv\u201d i bez jasne analize onoga \u0161to je najbitnije \u2013 a to je \u0161ta je najbolje za gra\u0111ane Srbije.<\/p>\n

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta \u201eKomunikativna agresija \u2013 kako jezik agresivnosti i senzacionalisti\u010dki narativi uti\u010du na pojedince i dru\u0161tvo\u201c koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz bud\u017eeta Republike Srbije \u2013 Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu i ovom tekstu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Do ovih podataka do\u0161ao je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) nakon istra\u017eivanja \u201eKomunikativna agresija u Srbiji 2019.\u201d koje je sprovedeno u periodu od 15. septembra do 15. oktobra ove godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280408,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-280407","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280407","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=280407"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280407\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":280409,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280407\/revisions\/280409"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280408"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=280407"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=280407"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=280407"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}