{"id":280039,"date":"2019-12-17T07:56:17","date_gmt":"2019-12-17T06:56:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=280039"},"modified":"2019-12-17T07:56:17","modified_gmt":"2019-12-17T06:56:17","slug":"lazno-jevandelje-oslobodenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/12\/17\/lazno-jevandelje-oslobodenja\/","title":{"rendered":"La\u017eno jevan\u0111elje oslobo\u0111enja"},"content":{"rendered":"

Autor: Boris Na\u0111<\/strong><\/p>\n

Trideset godina posle \u201epli\u0161ane revolucije\u201c, \u010de\u0161ki premijer Andrej Babi\u0161 do\u010dekan je zvi\u017educima i skandiranjem nezadovoljnika. Vi\u0161e od 200.000 okupljenih zahtevalo je ostavku premijera. Ne samo vreme, ve\u0107 i mesto na kome je izvi\u017edan premijer ima ogroman simboli\u010dki zna\u010daj: Narodni bulevar, u centru Praga, \u201esimboli\u010dno je mesto slobode i demokratije\u201c. Predsednik nema\u010dkog Bundestaga Volfgang \u0160ojble, jedan od u\u010desnika centralne dr\u017eavne sve\u010danosti povodom ovog jubileja u Pragu, apelovao je na ja\u010danje Evrope i obnavljanje onog optimizma koji je nadahnuo ne samo \u201epli\u0161anu revoluciju\u201c, ve\u0107 i niz doga\u0111aja koji su kulminirali ru\u0161enjem komunisti\u010dkih, prosovjetskih re\u017eima na Istoku Evrope, dodaju\u0107i svom apelu retori\u010dko pitanje: \u201eKada, ako ne sada? Ko, ako ne mi?\u201c Ko \u0107e zaista, ako ne Evropljani, obnoviti i oja\u010dati posustalu Evropu, izgra\u0111enu na ru\u0161evinama Berlinskog zida i cementiranu Evropskom unijom i Severnoatlantskim vojnim savezom?<\/p>\n

Uzgred, lavinu \u201epli\u0161ane revolucije\u201c u Pragu, a ne\u0161to kasnije i njene domino-efekte \u0161irom tada jo\u0161 socijalisti\u010dke Isto\u010dne Evrope, pokrenula je pogibija jednog studenta, koji se \u2013 navodno \u2013 zvao Martin \u0160mit. Sada se ispostavlja da nikakav Martin \u0160mit nije ubijen (oba studenta s tim imenom su \u017eiva i zdrava), a da je ulogu \u201emrtvog studenta\u201c \u2013 jedine \u017ertve (nesu\u0111ene) revolucije \u2013 uspe\u0161no \u201eodigrao mladi poru\u010dnik \u010dehoslova\u010dke dr\u017eavne bezbednosti uba\u010den me\u0111u protestante\u201c.<\/p>\n

\u201ePli\u0161ana revolucija\u201c je, drugim re\u010dima, po\u010divala na la\u017eima i kasnijim manipulacijama la\u017eima, \u0161to \u010ditavom doga\u0111aju daje operetski karakter. Ali i operetski doga\u0111aji mogu da \u010dine istoriju, pogotovu kad se pretvore u tragedije: \u201eUpotreba la\u017ene smrti mladog studenta postala je tako mo\u0107na \u010dinjenica u manipulisanju masama da je posledica bilo i razbijanje dr\u017eave \u010cehoslova\u010dke. `Nevino ubijeni Martin \u0160mit` bio je prvi i najsenzacionalniji virtual novije istorije\u201c (Slobodan Relji\u0107). Naredni \u201evirtuali\u201c, poput onog u Temi\u0161varu ili biv\u0161oj Jugoslaviji, imali su ve\u0107 svoje krvave epiloge.<\/p>\n

IZDANA REVOLUCIJA<\/h2>\n

Proslava tridesetogodi\u0161njice revolucije nije protekla onako kako se o\u010dekivalo \u2013 nije bilo ni sve\u010dano ni radosno. Pre bi se moglo govoriti o razo\u010darenju. Primer \u010ce\u0161ke u stvari nije usamljen. Ima li danas nekog razloga za slavlje u \u010ditavoj Isto\u010dnoj Evropi? Narodi Isto\u010dne Evrope, naglo oslobo\u0111eni \u201ekomunisti\u010dke diktature\u201c, nisu procvetali u \u201eslobodi\u201c, kao \u0161to su im obe\u0107avali prozapadni disidenti i \u201eslobodni\u201c zapadni mediji, poput Slobodne Evrope. Mo\u017eda \u010cesi danas, kao i drugi Isto\u010dnoevropljani, prema re\u010dima premijera Babi\u0161a, zaista \u201e\u017eive u najbolje i najslobodnije vreme u svojoj istoriji\u201c \u2013 \u201eu najboljem od svih svetova\u201c \u2013 ali ne izgleda da su ba\u0161 svi podjednako odu\u0161evljeni time.<\/p>\n

Razloge za razo\u010darenje mo\u017eda obja\u0161njava biv\u0161i slova\u010dki premijer i disident Jan \u010cernogorski: \u201eMoram re\u0107i da u novembru 1989. godine nismo mislili da \u0107e novac igrati tako veliku ulogu u dru\u0161tvu. Sada je glavni kriterijum za uspe\u0161nost gra\u0111ana novac. Tada su svi, \u010dak i Vaclav Havel, biv\u0161i predsednik \u010cehoslova\u010dke, govorili da NATO i Var\u0161avski dogovor treba da budu raspu\u0161teni i da evropske dr\u017eave treba da krenu putem saradnje. Me\u0111utim, sve je bilo obrnuto. \u010ce\u0161ku i Slova\u010dku su uvukli u NATO, a zatim su slova\u010dki vojnici morali da idu u Irak. I sada se slova\u010dki vojnici nalaze u Avganistanu i balti\u010dkim dr\u017eavama, gde su uvu\u010deni u tenzije sa Rusijom. Mi to nismo tako zami\u0161ljali.\u201c Isto\u010dna Evropa je pretvorena u vojni logor NATO-a, u \u201eskladi\u0161te napunjeno buradima baruta\u201c.<\/p>\n

U pitanju je, o\u010digledno, fenomen zakasnele pameti, tipi\u010dan za politi\u010dare koji su postali biv\u0161i. Ako sada\u0161njost nije svetla, mo\u017eda ni pro\u0161lost, pa i ona komunisti\u010dka, nije bila tako crna, kao \u0161to se to privi\u0111alo u trenucima egzaltacije nastupaju\u0107om demokratijom? Sada\u0161njost svakako nije ru\u017ei\u010dasta; izgleda da nije ru\u017ei\u010dasta ni budu\u0107nost, ako ni zbog \u010dega drugog, onda zato \u0161to je istok kontinenta postao potencijalno novo rati\u0161te. Kasnih 80-tih se, me\u0111utim, naziralo nekakvo \u201esvetlo na kraju tunela\u201c \u2013 pristupanje u elitni klub bogatih i slobodnih nacija Zapada. Ko je izdao \u201epli\u0161ane ideale\u201c? \u201ePli\u0161ana revolucija se dogodila zato \u0161to je komunizam usporavao razvoj dr\u017eava u kojima je vladao,\u201c zaklju\u010duje \u010cernogorski, \u201eali ideali `pli\u0161ane revolucije` znatno su se razlikovali od onoga \u0161to se de\u0161ava sada.\u201c Nije to prva revolucija u istoriji koja je razo\u010darala a potom i pojela svoju decu.<\/p>\n

TRANZICIJA U NEPOZNATO<\/h2>\n

Pozivanje na optimizam i \u201eeuforiju 90-tih\u201c deluje ne samo nerealno ve\u0107 i uveliko deplasirano. \u010cak i neukusno. Prevarenim i iskori\u0161\u0107enim od strane biv\u0161e Zapadne Nema\u010dke, koja se zapravo pro\u0161irila ia istok i jednostavno ukinula onu Isto\u010dnu, ose\u0107aju se i njeni biv\u0161i stanovnici, koje se i dalje nazivaju \u201eIsto\u010dnim Nemcima\u201c. Proces nema\u010dkog ujedinjenja, kako je tada predvi\u0111ao kancelar Helmut Kol, trebalo je da traje desetak godina; on, me\u0111utim, traje i dan-danas. Osim (berlinskog) \u201ezida u glavama\u201c, razlozi za to su, naravno, ekonomske prirode: u tom smislu, dve Nema\u010dke i dalje postoje, a \u201ebilans nakon \u010detvrt veka ujedna\u010davanja je jadan \u2013 istok i zapad Nema\u010dke su dva potpuno razli\u010dita ekonomska sveta\u201c.<\/p>\n

Da nije tako, da li bi se nema\u010dki bira\u010di danas masovno okretali \u201enajradikalnijim i najkonzervativnijim desni\u010darskim politi\u010dkim partijama i militantnim grupama\u201c, tra\u017ee\u0107i alternativu za sve odbojniju i nepopularniju liberalnu agendu, otelotvorenu u liku sada ve\u0107 \u201eodlaze\u0107e Angele Merkel\u201c? \u010citava Nema\u010dka je danas na pragu recesije i, po svemu sude\u0107i, duboke politi\u010dke krize, verovatno najdublje u \u010ditavom posleratnom periodu. Ovo, prili\u010dno sumorno stanje posle nema\u010dkog ujedinjenja jo\u0161 pro\u0161le godine sumirao je komentator nema\u010dkog nedeljnika \u0160pigl: \u201eSlavimo, dok ne do\u0111e Alternativa za Nema\u010dku! Proslava jedinstva bila bi tako lepa da se nismo ujedinili. Sad se svake godine moramo praviti da ne vidimo kako se to razvilo u katastrofu\u2026\u201c<\/p>\n

\u0160ta se onda stvarno dogodilo na istoku kontinenta pre okruglo trideset godina, ako to nije bio radikalni raskid s mra\u010dnom totalitarnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, ru\u0161enje \u201ekomunisti\u010dke tiranije zla\u201c, veliko oslobo\u0111enje i otvaranje puta u demokratiju i slobodu, ka dru\u0161tvima blagostanja kakva su tada jo\u0161 mo\u017eda postojala na Zapadu? Biv\u0161e zemlje \u201erealnog socijalizma\u201c su pohrlile u kapitalizam; ovaj \u201eprelaz\u201c, od socijalizma nazad u kapitalizam, nazivao se, a naziva se i danas tranzicijom, ali mu se ni sada ne nazire kraj. Nepoznat je i njegov cilj: u kakvo dru\u0161tvo zaista vodi \u201etranzicija\u201c? Blagostanja na Istoku Evrope sve je manje, a politi\u010dke podele postaju sve nepomirljivije i sve dublje. Gledano sa Zapada, Isto\u010dni Evropljani su i danas (vi\u0161e nego drugi) skloni korupciji i autoritarnim liderima, a obele\u017eava ih i \u201epogubna nostalgija za komunisti\u010dkom pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201c. Gledano sa Istoka, isto\u010dnoevropski narodi su i dalje \u201edrugorazredne nacije\u201c unutar navodno ujedinjene Evrope \u2013 siroma\u0161ni i zaostali ro\u0111aci kojih se oni bogati stide, ili, u o\u0161trijoj formulaciji: kolonije ekonomski bogatijih zemalja zapadnog dela kontinenta, u zajednici u kojoj je ravnopravnost samo fikcija.<\/p>\n

UNTEREUROPA, NI\u017dA EVROPA, POD-EVROPA\u2026<\/h2>\n

Isto\u010dna Evropa, izvesno, nije postala Zapad. Dodu\u0161e, termin \u201eIsto\u010dna Evropa\u201c izba\u010den je iz upotrebe, to je kategorija koja se odbacuje i osporava, i koja izaziva kompleks manje vrednosti. Isto\u010dnom Evropljaninu, tvrdi nekada\u0161nji poljski disident Adam Mihnjik, i dalje \u201eslama ispada iz cipela\u201c, on je jo\u0161 uvek \u201ejednom nogom u komunizmu, u Aziji\u201c. Uostalom, \u201eako se dr\u017eimo nomenklature Stejt departmenta,\u201c primetila je Marija Todorova, \u201eIsto\u010dna Evropa ne postoji, postoji samo Srednja Evropa, a iza nje dolazi Rusija, odnosno Evroazija, kako je danas eufemisti\u010dki nazivaju.\u201c To dovodi do \u010dudnog paradoksa: \u201eSad imamo zanimljivu situaciju \u2013 kontinent koji se zove Evropa, koji ima sredi\u0161te koje nije ba\u0161 skroz Evropa, pa se zato zove Srednja Evropa (kad smo ve\u0107 kod imena, mogli bismo ga zvati i Untereuropa, \u2019ni\u017ea Evropa\u2019, Pod-Evropa), njegov zapad je prava Evropa, a istoka nema.\u201c<\/p>\n

Problem sa \u201eSrednjom Evropom\u201c je \u0161to je to pojam bez ikakvog stvarnog sadr\u017eaja. Na njemu, kako se pokazalo, nije mogu\u0107e izgraditi neki \u201eautenti\u010dni (kulturni) identitet\u201c; sam pojam se prakti\u010dno ve\u0107 sveo na ispraznu nostalgiju za Austrougarskom, na nostalgi\u010dni \u201epogled unazad na Kakaniju, sa \u0161lagom i zaher tortom\u201c. Zapravo, \u201eSrednja Evropa\u201c je predstavljala samo utopijski poku\u0161aj bekstva od neprijatne stvarnosti u romantizovanu pro\u0161lost, u pro\u0161lost koje nikad nije ni bilo. Za razliku od nje, pojam etni\u010dki i verski podeljene \u201eIsto\u010dne Evrope\u201c je realan i postoje\u0107i: to je deo evropskog kontinenta izme\u0111u Istoka i Zapada, oblikovan svojim te\u0161kim istorijskim nasle\u0111em, koje uklju\u010duje i nasle\u0111e socijalizma i velikih multinacionalnih imperija, koji pokazuje \u201einherentnu nesposobnost da usvoji princip naroda na samoopredeljenje i princip homogene dr\u017eave-nacije, onako kako je on ostvaren na Zapadu\u201c.<\/p>\n

KOMADANjE JUGOSLOVENSKOG LE\u0160A<\/h2>\n

Utopija iz 80-tih o slobodnom dru\u0161tvu (na zapadni na\u010din) se u me\u0111uvremenu pretvorila u antiutopiju, u sumornu distopijsku stvarnost; iluzija se najzad rasplinula, a upravo iluzije \u010dine koliko-toliko podno\u0161ljivom ina\u010de nepodno\u0161ljivu realnost. Sve u svemu, dana\u0161nju situaciju u Isto\u010dnoj Evropi sa\u017eeto sumira slovena\u010dki umetni\u010dki kolektiv Lajbah: \u201ePadom Berlinskog zida i komunizma, pobedni\u010dki kapitalizam je samo odbacio \u0161minku i ra\u0161irio svoja smrtonosna krila u Isto\u010dnoj Evropi, gde su ljudi naivno poverovali u jevan\u0111elje oslobo\u0111enja kroz ideologiju primitivnog u\u017eitka i konzumerizma. Ulice su danas osvetljene i ulep\u0161ane, mrak je nestao, ali svetla na kraju tunela vi\u0161e nema.\u201c<\/p>\n

\u0160ta se, na koncu, dogodilo u Jugoslaviji? Jugoslavija nije bila \u010dlanica Var\u0161avskog ugovora ni deo sovjetskog bloka, razvijala je sopstvenu, samoupravnu verziju socijalizma i stajala na \u010delu antiblokovskog Pokreta nesvrstanih. To ju je \u010dinilo politi\u010dki relevantnom zemljom u globalnim okvirima, koju su i prijatelji i neprijatelji morali uzimati u obzir \u2013 status kojim se ne mo\u017ee pohvaliti nijedna dr\u017eava nastala na njenim razvalinama. Nijedan od njenih potencijala nije iskori\u0161ten za stvaranje ne\u010deg kvalitetnijeg i boljeg. \u201eOtac\u201c je simboli\u010dki ubijen, a posle \u201eubistva oca\u201c, dodaju Lajbah, \u201esvi su se bavili time kako zauzeti njegovo mesto ili barem kako \u0161to brutalnije i banalnije raskomadati le\u0161\u201c.<\/p>\n

Da li je Jugoslavija tokom stotinu godina postojanja bila \u201etamnica naroda\u201c, koja je mogla da opstane samo pod \u010dizmom \u201evelikosrpskog hegemonizma\u201c ili pod \u201ebrutalnom komunisti\u010dkom diktaturom\u201c? \u201eDa je Jugoslavija zaista bila `tamnica naroda`, onda bi \u2013 kad su se oslobodili od iste te Jugoslavije \u2013 ti narodi procvetali u ne\u0161to bolje, razvili se u slobodne i slobodarske narode, a ne u narode ispunjene mr\u017enjom i netrpeljivo\u0161\u0107u jednih prema drugima, i sigurno ne bi na ovako besraman na\u010din iskori\u0161\u0107avali i iscrpljivali sami sebe\u201c (Lajbah: Mrak je nestao, ali svetla na kraju tunela vi\u0161e nema).<\/p>\n

POSLEDNjE OBE\u0106ANjE ZAPADA<\/h2>\n

Preostaje da zaklju\u010dimo: \u201ejevan\u0111elje oslobo\u0111enja\u201c, u koje su pre tri decenije naivno poverovali Isto\u010dni Evropljani, bilo je potpuno la\u017eno, ali im je ta la\u017e omogu\u0107avala skroman \u017eivot u socijalizmu. Osloba\u0111anje od \u201ejarma Moskve\u201c donelo je jedino novi i jo\u0161 te\u017ei jaram: onaj Va\u0161ingtona i \u201ekolektivnog Zapada\u201c, Brisela i Evropske unije, koja je, kako opa\u017ea srpski geopoliti\u010dar Milomir Stepi\u0107, bila \u201esamo ekonomsko-politi\u010dki `revers` transatlantizma i rudiment Hladnog rata\u201c, dok je njena \u201eekspanzija tokom takozvanog unipolarnog trenutka, u stvari, bila njena `labudova pesma`\u201c; i, ujedno, labudova pesma Zapada, njegov poslednji san i njegovo poslednje veliko obe\u0107anje o dru\u0161tvu pravde, slobode i blagostanja.<\/p>\n

\u201eVojno-bezbednosni avers\u201c te nov\u010danice, njena skrivena istina je NATO, zbog \u010dega nije mogu\u0107 prijem isto\u010dnoevropskih \u010dlanica u EU bez prethodnog prijema u Severnoatlantsku alijansu. Mogu\u0107 je, me\u0111utim, prijem u NATO bez prijema u EU, kao \u0161to pokazuju primeri Crne Gore i Makedonije. I revers i avers, naime, pripadaju jednoj te istoj, la\u017enoj i bankrotiranoj valuti. Prema definiciji Zbignjeva B\u017ee\u017einskog, EU nije ni\u0161ta vi\u0161e od \u201enajva\u017enijeg ameri\u010dkog mostobrana u Evroaziji\u201c \u2013 a sudbina mostobrana je da posle povla\u010denja budu spaljeni. Za\u0161to je isto\u010dnoevropskim politi\u010dkim i intelektualnim elitama toliko te\u0161ko da shvate i prihvate ovu, toliko jednostavnu i o\u010diglednu, istinu?<\/p>\n

Na pro\u0161irenje EU posle \u201efrancuskog veta\u201c kona\u010dno je stavljena ta\u010dka. Da li \u0107e se ono nastaviti za pet, deset, ili petnaest godina i kako \u0107e uop\u0161te izgledati reformisana EU, pod uslovom da njene \u010dlanice uspeju da se dogovore o reformama? Status kvo je naprosto neodr\u017eiv. \u201eJedan zna\u010dajan politi\u010dar, Emanuel Makron,\u201c, prime\u0107uje poljski list Obserwator Polityczny, \u201ezaustavio je \u0161irenje Europske unije na Balkanu, ali nije zaustavio \u0161irenje NATO saveza. Danas u Severnoatlantskom savezu postoje dr\u017eave koje je u demokratskoj dimenziji jednostavno te\u0161ko definisati i koje su zaglavljene izme\u0111u buradi baruta\u201c. Projekat \u201eevropskog ujedinjenja\u201c je, o\u010digledno, do\u0161ao do svog kraja. Pitanje evropske budu\u0107nosti \u2013 a posebno budu\u0107nosti Isto\u010dne Evrope, dela Evrope sa svojim istorijski uslovljenim specifi\u010dnostima \u2013 sada je ponovo, hteli mi to ili ne, otvoreno.<\/p>\n

Pripadnost Isto\u010dnoj Evropi nije nu\u017eno hendikep ni nedostatak. Specifi\u010dnosti ovog dela Evrope \u2013 etni\u010dke, religijske, kulturne ili (geo)politi\u010dke \u2013 nije mogu\u0107e a ni po\u017eeljno ignorisati, ve\u0107 ih ubudu\u0107e valja ozbiljno i strpljivo uzimati u obzir. Isto\u010dna Evropa je oduvek imala ulogu mosta izme\u0111u Istoka (Evroazije) i Zapada (Evrope). Pred isto\u010dnim Evropljanima sada ponovo stoje dve mogu\u0107nosti: da budu ili subjekat, ili objekat tu\u0111e (zapadne) geopolitike. Isto\u010dnoevropski narodi, kao i narodi Balkana, mogu stvoriti sopstvenu i nezavisnu budu\u0107nost, ili mogu nastaviti da, kao i do sada, budu samo \u201emoneta za potkusurivanje\u201c, u slu\u017ebi tu\u0111ih geopoliti\u010dkih interesa. Prva mogu\u0107nost porazumeva uva\u017eavanje geopoliti\u010dkih realija. Do sada, geopolitika je u Isto\u010dnoj Evropi bila \u201eprerogativ atlantisti\u010dkih krugova\u201c, jer \u201enije posao vazala da znaju na kakvim osnovama i zbog \u010dega gospodari donose odluke\u201c (Aleksandar Dugin). Izbor je na njima.<\/p>\n

Boris Nad je pisac, publicista i saradnik nedeljnika Pe\u010dat i portala Novi Standard. Autor je vi\u0161e knjiga i zbornika, od kojih je poslednja \u201eAmeri\u010dka ideologija\u201c (Beograd, Pe\u0161i\u0107 i sinovi, 2018).<\/em><\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Projekat \u201eevropskog ujedinjenja\u201c je, o\u010digledno, do\u0161ao do svog kraja. Pitanje geopoliti\u010dke budu\u0107nosti Istoka Evrope ponovo je otvoreno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277769,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-280039","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280039","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=280039"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280039\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":280040,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280039\/revisions\/280040"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277769"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=280039"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=280039"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=280039"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}