{"id":279988,"date":"2019-12-16T07:43:21","date_gmt":"2019-12-16T06:43:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=279988"},"modified":"2019-12-16T07:43:21","modified_gmt":"2019-12-16T06:43:21","slug":"dobrodosli-u-globalnu-pobunu-protiv-neoliberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/12\/16\/dobrodosli-u-globalnu-pobunu-protiv-neoliberalizma\/","title":{"rendered":"Dobrodo\u0161li u globalnu pobunu protiv neoliberalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ben Ehrenreich<\/strong><\/p>\n

Ne\u0161to, neko, uporno kuca na vrata. Napolju je hladno i postaje sve hladnije, ali su ljudi unutra \u0107ebencetom u\u0161u\u0161kani na kau\u010du ispred Tva. Ali kucanje se opet \u010duje: prvo na ulaznim vratima, pa na sporednim, a zatim na zadnjim. Mo\u017eda je vetar. Sad kuca na prozor i na krov i na zidove ku\u0107e: ko bi rekao da su tako tanki? Te\u0161ko je shvatiti: Kako toliki ljudi mogu da kucaju svi u isto vreme?<\/p>\n

Ali oni kucaju, i to sve ja\u010de. Pro\u0161le nedelje moglo se \u010duti lupanje u Kolumbiji, u Bogoti, Kaliju, Kartagini, Barankili, Medelinu uveden je policijski \u010das, vojska je bila na ulicama. U nedelji pre te, u Iranu, ujedna\u010deno kucanje brzo se ra\u0161irilo na vi\u0161e od stotinu gradova. Najmanje 100 u\u010desnika protesta je do sad ubijeno. Te\u0161ko je znati da li ih je bilo vi\u0161e, ili \u0161ta se ta\u010dno zbiva: vlada je ukinula internet drugog dana protesta. \u010cak i sa stabilnom internet vezom, te\u0161ko je sklopiti sve kockice: protesti tutnje kroz Al\u017eir, Boliviju, \u010cile, Kolumbiju, Ekvador, Egipat, Francusku, Nema\u010dku, Gvineju, Haiti, Honduras, Hong Kong, Indiju, Indoneziju, Irak, Liban, Holandiju, \u0160paniju, Sudan, Veliku Britaniju i Zimbabve (sigurno sam izostavio neku zemlju), i to samo od septembra ove godine. Neki protesti su bili prolazni, rutinski, kakvi blokiraju saobra\u0107aj na jedan dan. Drugi izgledaju vi\u0161e kao revolucije, dovoljno velike da uzdrmaju vlade i zatvore \u010ditave zemlje.<\/p>\n

Ne\u0161to se ovde de\u0161ava. Ali \u0161ta? I za\u0161to ba\u0161 sada? U poslednjih dvanaest nedelja, protesti su se pro\u0161irili na pet kontinenata, ve\u0107inu planete, od bogatog Londona i Hong Konga, do izgladnelih Tegucigalpe i Kartuma. Oni su toliko razdvojeni geografski i o\u010digledno heterogeni u cilju i sastavu da ja jo\u0161 nikad nisam video nijedan ozbiljan poku\u0161aj da se posmatraju kao ujedinjeni fenomen. (Ne ra\u010dunam odlu\u010dnost Njujork Tajmsa da se uzrok nezadovoljstva mo\u017ee na\u0107i u \u201eproblemima koji \u0107e udariti po d\u017eepu\u201c \u2013 koliko papirni trag dose\u017ee do klasne analize.)<\/p>\n

Deluje da ih malo \u0161ta ujedinjuje. U Iranu, inicijalna kapisla bila je najava poskupljenja goriva od 50%. U Nema\u010dkoj, Holandiji i Francuskoj, poljoprivrednici su blokirali autoputeve u znak protesta zbog regulativa \u017eivotne sredine. Nezadovoljstvo i bes koji potresaju Hong Kong od juna po\u010deli su zbog predlaganja zakona koji bi dozvolio izru\u010divanje Kini. U \u010cileu povod je bio nagli skok cene javnog prevoza, u Indoneziji opresivni krivi\u010dni zakon, u Libanu najava novih poreza na sve, od benzina do WhatsApp poziva.<\/p>\n

Neke od ovih pokreta su organizovale unije zvani\u010dnih opozicionih stranaka, ali mnogi su pokreti bez vo\u0111e. (\u201eBudi kao voda,\u201c kako bi rekli u\u010desnici protesta u Hong Kongu, citiraju\u0107i Brusa Lija.) Nijedna sveobuhvatna revolucionarna ideologija ih ne ujedinjuje. Nijedan predvodnik ne juri napred. Jedinstveni meridijan na kojem se svet tokom ve\u0107ine pro\u0161log veka delio na levicu i desnicu nije vi\u0161e ba\u0161 uvek od pomo\u0107i. Desni\u010dari, kao i vlada Sjedinjenih Dr\u017eava, pozdravljali su demokratske aspiracije demonstracija u Hong Kongu, Iranu i Boliviji (makar pre pu\u010da koji je svrgnuo Eva Moralesa), dok su istovremeno osu\u0111ivali ili ignorisali takve demonstracije manje-vi\u0161e u svim drugim zemljama. Principijelnija levica je nanju\u0161ila imperijalisti\u010dki intervencionizam iza protesta u Hong Kongu i Iranu, dok je potvr\u0111ivala legitimitet gotovo svakog drugog pokreta na planeti.<\/p>\n

Ako mo\u017eete da pro\u010dkiljite kroz dim od barikada, po\u010dinju da se isti\u010du zajedni\u010dke osobine. U \u010cileu, bes zbog pove\u0107anja cene karte za metro od tri odsto otkrio je narod koji se nije samo blago uzrujao zbog \u201eproblema koji udara po d\u017eepu\u201c (skok u ceni karte je doveo tro\u0161kove prevoza na 21 odsto minimalne mese\u010dne plate), ve\u0107 je toliko iscrpljen surovo\u0161\u0107u, toliko ugnjetavan malim platama i dugim radnim vremenom i dugovima, i kojem se smu\u010dila pohlepa i slepilo \u0161a\u010dice bogatih koji vode zemlju da je bio spreman da spali gotovo sve pred sobom. Par sati nakon objavljivanja vanrednog stanja i slanja vojske na ulice, milijarder Sebastijan Pinjera pojavio se na televiziji da podseti gra\u0111anstvo da \u201estabilna demokratija\u201c \u010cilea i ekonomija koja raste \u010dine tu zemlju \u201epravom oazom\u201c u ina\u010de haoti\u010dnom kontinentu. \u201ePrakse koje utemeljuju prosperitet nisu popularne\u201c, primetio je list The Economist daily.<\/p>\n

U drugom kutku iste akusti\u010dne prostorije, nedugo nakon \u0161to je egipatska policija opkolila na hiljade ljudi koji su se usudili da demonstriraju u septembru, ministar finansija te zemlje je lamentirao kako \u201eplodove [egipatske] ekonomske reforme nisu prihvatili obi\u010dni ljudi\u201c. Mere koje je nametnuo Me\u0111unarodni monetarni fond su zapravo uzrokovale da inflacija poraste 60 procenata tokom tri godine, bacaju\u0107i milione u siroma\u0161tvo. To je ono \u0161to je analiti\u010dar ameri\u010dke banke \u201eMorgan Stenli\u201c nedavno nazvao \u201enajbolja pri\u010da o reformi na Bliskom istoku\u201c.<\/p>\n

Razdvojenost percepcije elite i iskustva mase je ra\u0161irena koliko je i fundamentalna: sve zemlje koje u poslednje vreme do\u017eivljavaju revolt naroda (a i ve\u0107ina ostatka planete), decenijama unazad vode se jednim jedinim ekonomskim modelom, u kojem \u201eporast\u201c koji slavi pedigrirana nekolicina zna\u010di bedu za mnoge, i kapital se izliva na ameri\u010dke i evropske ra\u010dune pouzdano kao \u0161to kanalizacija te\u010de nizbrdo. \u010cile je bio ozlogla\u0161ena laboratorija: Pino\u010deovi atentatori radili su u tandemu sa ekonomistima treniranim u \u010cikagu da stvore \u201eekonomsko \u010dudo\u201c koje su mogli da cene samo sre\u0107nici, beskrupulozni i slepi. Ako slu\u010dajno mobilizacija naroda u Boliviji ne uspe da opovrgne pu\u010d od desetog novembra, oni mogu o\u010dekivati sli\u010dnu sudbinu.<\/p>\n

Re\u010d \u201eneoliberalizam\u201c se dosta razbacuje ovih dana, ali evo \u0161ta ona zna\u010di: globalno prihvatljiva metoda o\u010duvanja trenutnog ogromnog disbalansa mo\u0107i. Neoliberalizam radi mikrokosmi\u010dki na op\u0161tinskom nivou \u2013 zamislite sisteme javnog prevoza koji propadaju sa naizgled beskrajnim bud\u017eetom za nametanje rasisti\u010dkih cena karata, dok milijarderi u helikopterima sle\u0107u od krova do krova, i makrokosmi\u010dki u planetarnim razmerama, u kojima nacionalne elite \u0161uruju sa multinacionalnim korporacijama i me\u0111unarodnim finansijskim institucijama da bi odr\u017eavali radnu snagu jeftinom a bogatstvo i resurse zarobljene u utvr\u0111enim kanalima.<\/p>\n

Tokom po\u010detka dvehiljaditih godina, bogat kineski kapital i visoke cene za robu kao \u0161to su nafta, gas, minerali i poljoprivredni proizvodi, zna\u010dili su da su neke siroma\u0161ne zemlje imale opcije. Na kratko vreme, mogle su da izbegnu drakonske zamke \u201ereformi\u201c vezane za pozajmice od MMF-a: uobi\u010dajen destruktivni recept\u00a0 za drasti\u010dne mere \u0161tenje i smanjivanje javnog sektora, privatizaciju dr\u017eavnih resursa i kasapljenje za\u0161tite zaposlenih u ime \u201eliberalizacije\u201c. U Latinskoj Americi, levi\u010darske vlade su uznapredovale i siroma\u0161tvo i nejednakost su drasti\u010dno opale. Ali potro\u0161a\u010dka groznica je splasnula, kineska ekonomija je oklevala i, nakon godina onoga \u0161to mora da je bilo bolno preispitivanje odluka, MMF se ponovo pojavio sa istim starim i diskreditovanim re\u0161enjima.<\/p>\n

Lokalne elite su to radosno ispratile, kose\u0107i sopstveni narod da bi odr\u017eale tok novca. U martu, ekvadorski predsednik Lenjin Moreno potpisao je ugovor sa MMF-om za pozajmicu od 4,2 milijarde dolara, a u oktobru, kao \u0161to je propisano, sasekao je plate u javnom sektoru i olak\u0161ice za gorivo, uzrokuju\u0107i da se udvostru\u010di cena dizel goriva, i da na hiljade Ekvadoraca, uglavnom uro\u0111enika, iza\u0111e na ulice. (Moreno je ubrzo pobegao iz prestonice i pristao da otka\u017ee mere \u0161tednje.) U Libanu, premijer Saad Hariri najavio je nove potro\u0161a\u010dke poreze \u2013 na gorivo, duvan, i telefonske razgovore putem servisa za poruke preko interneta, kao deo paketa za smanjenje deficita, koji zahtevaju strani lideri da bi obezbedili sigurnu pozajmicu od 11 milijardi dolara. Nakon 12 dana protesta u kojima je u\u010destvovala \u010detvrtina Libana, Hariri je podneo ostavku. U\u010desnici protesta nisu odustali.<\/p>\n

Isti model se primenjuje \u010dak i u zemljama gde je MMF-u i Svetskoj banci zabranjeno poslovanje: Iran, osaka\u0107en decenijama sankcijama od SAD-a, ve\u0107 godinama se okre\u0107e uobi\u010dajenom nizu mera \u0161tednje. Ako ve\u0107 nisu uspeli da pru\u017ee univerzalni ekonomski lek koji su obe\u0107ali, mogli su barem da sigurno u\u0161u\u0161kaju elitu, pu\u0161taju\u0107i da patnja pre\u0111e na klase koje su se \u010dinile potro\u0161nim. Dok vi\u0161e nisu mogli, to jest.<\/p>\n

Dostojanstvo je \u010dudna stvar: jednom kada ga se ponovo domogne\u0161, jo\u0161 je te\u017ee odre\u0107i ga se. Zahtevi u\u010desnika protesta su se gotovo svugde pro\u0161irili daleko van inicijalnog besa koji je bio razlog izlaska na ulice. U Hong Kongu, demonstranti su ubrzo odlu\u010dili da povla\u010denje sporazuma o izru\u010divanju nije ni pribli\u017eno dovoljno: \u017eeleli su i univerzalno pravo glasa. (Polovina fotelja u izbornom savetu tog grada se direktno bira putem \u201efunkcionalnog elektorata\u201c kao \u0161to su bankari, proizvo\u0111a\u010di i graditelji; nejednakost i stambeni tro\u0161kovi su vi\u0161i nego bilo gde drugde u svetu.) U \u010cileu, zahtevi demonstranata su se od ukidanja poskupljenja prevoza pro\u0161irili na obaranje ustava iz doba Pino\u010dea. (Izgleda da \u0107e dobiti oba \u2013 Pinjera je ukinuo pove\u0107anje i pristao na referendum o novom ustavu.)<\/p>\n

U Libanu, demonstranti sada razmatraju da li se njihov pokret ra\u010duna kao revolucija. (Ne bi trebalo da bude iznena\u0111enje \u0161to su se tako sna\u017eni protesti podigli u Bejrutu, Hong Kongu i \u010cileu, nekim od mesta na planeti koja su najvi\u0161e privatizovana.) U Sudanu, pobuna koja je zapo\u010dela kada je vlada Omara el Ba\u0161ira smanjila subvencije za p\u0161enicu i gorivo, \u201ena predlog me\u0111unarodnih partnera kreditera,\u201c kako je to Njujork Tajms pristojno formulisao, na kraju je svrgnula njegov tridesetogodi\u0161nji re\u017eim, i jo\u0161 nije prestala da se bori. I na Haitiju, tako\u0111e, protesti su po\u010deli pre vi\u0161e od godinu dana kada je predsednik \u017dovenel Moiz naglo podigao cene goriva da bi ugodio MMF-u. Demonstranti su ubrzo zahtevali ostavku Moiza kojeg podr\u017eava SAD, i jo\u0161 uvek insistiraju na njoj.<\/p>\n

Te\u0161ko je ne primetiti da su, ne samo na Haitiju, ve\u0107 i u barem 5-6 zemalja, od Ekvadora do Zimbabvea, protesti po\u010dinjali zbog pove\u0107anja cene goriva. Nije tajna da moramo odmah da po\u010dnemo da se odvikavamo od fosilnih goriva ako \u017eelimo da se nadamo nekoj podno\u0161ljivoj verziji ljudskog \u017eivota na zemlji, ali iako skoro sve ove zemlje poga\u0111a klimatska kriza, i njihovi najugro\u017eeniji gra\u0111ani su najte\u017ee pogo\u0111eni, ovi skokovi cena nisu imali veze sa smanjenjem \u0161tetnih gasova. MMF \u010desto vezuje kredite za smanjenja u energetskim subvencijama, i porezi na gorivo su lak, mada regresivan, na\u010din da se otplati javni dug: dve taktike da siroma\u0161ni, i svi oni koji nisu profitirali od zvani\u010dne korupcijom, izvuku one koji jesu.<\/p>\n

Sa druge strane globalne podele, bogate evropske zemlje su se suo\u010dile sa protestima koji su direktno povezani sa politikom prema klimatskim promenama, bilo zbog toga \u0161to vlada premalo radi na tome, kao u Velikog Britaniji, ili zato \u0161to mere koje preduzima neravnomerno raspore\u0111uju pritisak, kao u Holandiji i Nema\u010dkoj, gde su poljoprivrednici reagovali na restrikcije emisije pesticida i azota tako \u0161to su hiljadama traktora blokirali autoputeve, i Francuska, gde je porez na gorivo uparen sa poreskim olak\u0161icama za bogate isterao borbu na ulice na vi\u0161e od godinu dana.<\/p>\n

Sa obe strane, lekcije su veoma jasne. Prvo, da \u0107e katastrofalno propasti svaki poku\u0161aj obra\u010duna sa klimatskom krizom koji se tako\u0111e ne bavi osnovnim potrebama ogromne ve\u0107ine stanovnika zemlje. I drugo, da te osnovne potrebe ne uklju\u010duju samo hranu, zdravstvenu za\u0161titu i krov nad glavom, ve\u0107 i dostojanstvo i oblik solidarnosti koji trenutni sistem poku\u0161ava da uni\u0161ti po svaku cenu.<\/p>\n

Da li je uop\u0161te \u010dudno da se tolike pobune, sve u isto vreme, jedva pominju na vestima na televiziji? Ranije ovog meseca, pisac Dominik Ed napisao je o narodnim pobunama u Libanu da \u201ekao da je na stotine hiljada pojedinaca u isto vreme shvatilo da nisu sami, nakon beskrajne hibernacije.\u201c Ako bismo samo pogledali, videli bismo da se ista stvar de\u0161ava \u0161irom planete, ljudi se bude zajedno, gledaju okolo i po\u010dinju da prime\u0107uju jedni druge.<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/The Nation<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko god da se protesti \u010dine izuzetnim, pobune koje potresaju Boliviju, Liban i mno\u0161tvo drugih zemalja imaju zajedni\u010dku temu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276775,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-279988","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/279988","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=279988"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/279988\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":279989,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/279988\/revisions\/279989"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276775"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=279988"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=279988"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=279988"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}