{"id":278817,"date":"2019-11-28T06:55:05","date_gmt":"2019-11-28T05:55:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=278817"},"modified":"2019-11-28T07:06:05","modified_gmt":"2019-11-28T06:06:05","slug":"saterivanje-rusije-u-geopoliticki-corsokak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/28\/saterivanje-rusije-u-geopoliticki-corsokak\/","title":{"rendered":"Saterivanje Rusije u geopoliti\u010dki \u0107orsokak"},"content":{"rendered":"

Autor: Robert V. Meri<\/strong><\/p>\n

Pegi Nunan iz Vol strit d\u017eornala dopalo se ono \u0161to je videla kada su ameri\u010dke diplomate D\u017eord\u017e Kent i Vilijam B. Tejlor mla\u0111i stali pred Komitet za obave\u0161tajne poslove Predstavni\u010dkog doma kako bi izneli svedo\u010denja u okviru drame oko impi\u010dmenta koja se upravo odigrava. Gledala je na njihovu pojavu kao na ponovno \u201euskrsnu\u0107e stare Amerike\u201c. Pokazali su \u201edr\u017eanje i vladanje temom koja se na\u0161la pred njima.\u201c Ispoljili su \u201esposobnost i integritet\u201c.<\/h2>\n

Sve je to ta\u010dno. Kent sa svojom leptir ma\u0161nom i porodi\u010dnom tradicijom poslova u javnoj slu\u017ebi zaista odaje utisak tradicionalnog zvani\u010dnika iz nekada\u0161nje ere ameri\u010dkih spoljnih poslova. A Tejlorova pojava, sa njegovom besprekornom karijerom u vojnoj akademiji Vest Point, s njegovim herojstvom iz Vijetnamskog rata i dugogodi\u0161njom dr\u017eavnom slu\u017ebom, izgledala je kao prise\u0107anje na iskrene ameri\u010dke vojnike koji su izvojevali pobedu u Drugom svetskom ratu i omogu\u0107ili uspon SAD ka globalnoj dominaciji.<\/p>\n

Ali ovi ljudi su usvojili geopoliti\u010dke stavove koji su pojednostavljeni, nepromi\u0161ljeni i opasni. Mo\u017eda ne bi trebalo svaljivati ozbiljnu krivicu na njih, imaju\u0107i u vidu da se radi o istom geopoliti\u010dkom stanovi\u0161tu koje je prihvatio gotovo \u010ditav spoljnopoliti\u010dki establi\u0161ment, \u010diji su ovi ljudi samo odani aparat\u010dici. Pa ipak, oni imaju svoju ulogu u nametanju spoljne politike koja Ameriku vrlo verovatno vodi u katastrofu.<\/p>\n

TEZA I KONTRATEZA<\/h2>\n

Nijedan od njih nije pokazao ni trunku razumevanja za igru koju SAD igraju sa Ukrajinom. Nijedan nije nagovestio minimum volje da sagleda dugu i komplikovanu istoriju rusko-ukrajinskih odnosa. \u010cini se da nijedan od njih nije razumeo ni su\u0161tinu niti intenzitet geopoliti\u010dkih interesa Rusije du\u017e sopstvenih granica, kao ni to koje bi bile mogu\u0107e posledice poja\u010danog ameri\u010dkog uplitanja na teritoriji koja je vekovima bila deo ruske sfere uticaja.<\/p>\n

I Tejlor i Kent su izjavili da je Ukrajina vitalni ameri\u010dki nacionalni interes, premda nijedan nije poku\u0161ao da su\u0161tinski obrazlo\u017ei svoje razmi\u0161ljanje. Razmotrite sve potencijalne scenarije za sudbinu Ukrajine i onda se zapitajte da li bi neki od njih zaista su\u0161tinski uticao na vitalne ameri\u010dke interese. Svaki potvrdan odgovor bi zahtevao detaljno obrazlo\u017eenje.<\/p>\n

Moglo bi se eventualno tvrditi da bi \u0161irenje ruskog uticaja u Ukrajini uticalo na vitalne interese ostatka Evrope, ali te\u0161ko da se to mo\u017ee uzeti zdravo za gotovo. Ne bi li Evropa mogla samostalno da se suo\u010di sa takvom pretnjom od strane Rusije, imaju\u0107i u vidu da EU broji 512 miliona stanovnika i ima BDP od 18 biliona dolara, dok Rusija ima 145 miliona stanovnika i BDP od 1,6 biliona dolara?<\/p>\n

Pojava Tejlor-Kent proisti\u010de iz rasprostranjene demonizacije Rusije koja preovladava u razmi\u0161ljanju elitnih krugova. Tejlorova interpretacija nedavnih doga\u0111anja u Ukrajini bila je toliko jednostrana i selektivna da je grani\u010dila sa otvorenim laganjem. Prema njegovim re\u010dima, zaokret Ukrajine prema Zapadu posle 2009 (kada je on napustio zemlju posle svoje prve tamo\u0161nje diplomatske slu\u017ebe) predstavljao je toliko veliku pretnju za ruskog predsednika Vladimira Putina da je ovaj poku\u0161ao da \u201epotkupi\u201c ukrajinskog predsednika, ohrabruju\u0107i ga da se odupre zapadnom uticaju, nakon \u010dega su u Kijevu izbili protesti koji su primorali predsednika da 2014. godine napusti Ukrajinu. Zatim je Putin izr\u0161io invaziju na Krim, odr\u017eavaju\u0107i \u201ela\u017eni referendum pod dugim cevima ruskih vojnika\u201c. Putin je poslao vojne snage u isto\u010dnu Ukrajinu \u201ekako bi oformio paravojne formacije i marionetsku vlast\u201c. I zato je Zapad pove\u0107ao vojnu pomo\u0107 Ukrajini. \u201eUpravo ta bezbednosna pomo\u0107 je u srcu kontroverze (o impi\u010dmentu) o kojoj danas raspravljamo\u201d, dodao je.<\/p>\n

Za razliku od ove pogre\u0161ne prezentacije, ovo su \u010dinjenice, sa odgovaraju\u0107im kontekstom. Tokom 1989. i 1990. administracija predsednika D\u017eord\u017ea Bu\u0161a starijeg uveravala je sovjetskog lidera Mihaila Gorba\u010dova da ukoliko prihvati ujedinjenje Nema\u010dke, Zapad ne\u0107e poku\u0161ati da iskoristi situaciju da se na bilo koji na\u010din pro\u0161iri na istok \u201eni jedan centimetar\u201d, kako je dr\u017eavni sekretar SAD D\u017eejms Bejker uveravao Gorba\u010dova. Ali Bil Klinton se nije dr\u017eao tog obe\u0107anja, rade\u0107i na isto\u010dnom \u0161irenju NATO-a, \u0161to je naposletku dovelo Alijansu pred ruske granice.<\/p>\n

NATO, koji je 1990. brojao samo 16 \u010dlanica, sada u svom sastavu ima 29 evropskih dr\u017eava, a sve zemlje koje su nakon 1990. u\u0161le u savez nalaze se isto\u010dno od Nema\u010dke. Dok se ovo doga\u0111alo, ruski lideri su iznosili o\u0161tra upozorenja o mogu\u0107im posledicama ukoliko Amerika i Zapad poku\u0161aju da u NATO uklju\u010de Ukrajinu ili Gruziju. Obe dr\u017eave se smatraju klju\u010dnim za rusku bezbednost.<\/p>\n

MEKI TRBUH RUSIJE<\/h2>\n

Kao \u0161to je naglasio Nikolas K. Gvozdev sa ameri\u010dkog Koled\u017ea za pomorsko ratovanje, Rusija i Ukrajina dele granicu gudu 1500 kilometara, \u201epri \u010demu se Ukrajina ugnezdila pod meki trbuh Ruske Federacije\u201c. Gvozdev poja\u0161njava: \u201eNajgora no\u0107na mora ruskog General\u0161taba je da NATO snage budu raspore\u0111ene du\u017e \u010ditave ove granice, \u0161to bi dovelo u opasnost jezgro ruske populacije i industrijskih kapaciteta, koji bi u takvoj postavci mogli biti brzo i neo\u010dekivano prega\u017eeni u slu\u010daju bilo kakvog konflikta.\u201c Pored te krucijalne strate\u0161ke brige, dve dr\u017eave dele jake ekonomske, trgovinske, kulturne, etni\u010dke i jezi\u010dke veze koje se\u017eu vekovima unazad. Nijedan ruski lider, bez obzira na politi\u010dki profil, ne bi opstao na vlasti ukoliko bi dozvolio da Ukrajina bude u potpunosti otrgnuta iz ruske sfere uticaja.<\/p>\n

Uprkos svemu tome, Amerika je u cilju definitivnog razdvajanja Ukrajine od Rusije potro\u0161ila otprilike pet milijardi dolara u kampanji podsticanja prozapadnih ose\u0107anja u toj zemlji, sude\u0107i po biv\u0161oj pomo\u0107nici dr\u017eavnog sekretara za evropska pitanja Viktoriji Nuland, koja je predvodila ve\u0107inu ovih poku\u0161aja za vreme Obamine administracije. O\u010dito je da se radilo o flagrantnom poku\u0161aju me\u0161anja u unutra\u0161nja politi\u010dka pitanja strane dr\u017eave \u2013 i to dr\u017eave koja se nalazi na delikatnom i lako zapaljivom podru\u010dju planete.<\/p>\n

Me\u0111utim, Ukrajina je tragi\u010dno podeljena zemlja u kojoj je veliki deo stanovni\u0161tva gravitira ka zapadnom svetu, dok drugi pak ose\u0107aju bli\u017eu vezu sa Rusijom. Pokojni harvardski profesor Semjuel Hantington nazvao je Ukrajinu \u201erascepanom zemljom, sa dve razli\u010dite kulture\u201c. Suprotno Tejlorovom neistinitom prikazu agresivne Rusije koja tla\u010di Ukrajince sa istoka zemlje, uspostavljaju\u0107i marionetske vlade i sprovode\u0107i la\u017eni referendum na Krimu, realnost je da veliki deo Ukrajinaca u tim predelima podr\u017eava Rusiju i ose\u0107aju odanost prema onome \u0161to smatraju svojim ruskim nasle\u0111em. Sedamdeset odsto stanovni\u0161tva Krima \u010dine Rusi, a njihov parlament je 1992. zapravo glasao za nezavisnost od Ukrajine iz straha da bi dr\u017eavno rukovodstvo moglo gurnuti zemlju ka Zapadu. (Glasanje je kasnije poni\u0161teno da bi se izbegao nasilni me\u0111unacionalni sukob.) Krim je 1994. izabrao predsednika koji je kampanju zasnovao na ideji \u201eujedinjenja sa Rusijom.\u201c<\/p>\n

Istina, ve\u0107ina zapadnih Ukrajinaca jeste te\u017eila ja\u010dim vezama sa Zapadom i \u017eeleli su da njihov izabrani predsednik, Viktor Janukovi\u010d, pozitivno odgovori na finansijske ponude Zapada. Ali Janukovi\u010d, koji je naginjao Rusiji, odbacio je ukrajinsko \u010dlanstvo u NATO-u, obnovio dugoro\u010dni zakup ruskoj Crnomorskoj floti u Sevastopolju i dao ruskom jeziku status zvani\u010dnog. Ovi potezi su ubla\u017eili tenzije na relaciji Ukrajina-Rusija, ali su zakuvali situaciju na unutra\u0161njem politi\u010dkom planu te zemlje. I kada je Janukovi\u010d napustio pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini izme\u0111u Ukrajine i Evropske unije u korist \u010dvr\u0161\u0107ih ekonomskih veza sa Rusijom, prozapadni Ukrajinci, uklju\u010duju\u0107i provokatore sa krajnje desnice, organizovali su uli\u010dne proteste, koji su naposletku doveli do pada Janukovi\u010deve vlade. Viktorija Nuland radosno je ohrabrivala demonstrante. Svrgnuti predsednik prebegao je u Rusiju.<\/p>\n

GEOPOLITI\u010cKI \u0106ORSOKAK<\/h2>\n

Nuland se potom bacila na posao odre\u0111ivanja ko \u0107e biti slede\u0107i premijer Ukrajine, \u0161to je pripalo Arseniju Jacenjuku. \u201eJac je na\u0161 \u010dovek\u201c, izjavila je ameri\u010dkom ambasadoru u Ukrajini, D\u017eefriju Pjatu. Kada je Pjat upozorio na to da mnoge dr\u017eave EU nisu blagonaklono gledale na pu\u010d u Ukrajini, ona mu je uzvratila \u201ejebe\u0161 EU\u201c. Potom je svog \u010doveka Jaca postavila na mesto premijera, dokazuju\u0107i uticaj koji Americi omogu\u0107ava me\u0161anje u unutra\u0161nja pitanja drugih dr\u017eava.<\/p>\n

Tada se Putin po u\u017eurbanoj proceduri vratio u Moskvu sa zimskih Olimpijskih igara u So\u010diju ne bi li za\u0161titio proruski orijentisane delove Ukrajine (tzv. Donbas na istoku zemlje i Krim na jugu) da ne budu progutani u celoj ovoj drami. Organizovao je referendum na Krimu, koji je otkrio jaku \u017eelju za ponovnim ujedinjenjem sa Rusijom (te\u0161ko da je to bio \u201ela\u017eni referendum, kako ga je Tejlor opisao) i poslao je zna\u010dajnu vojnu podr\u0161ku donbaskim Ukrajincima koji nisu \u017eeleli da budu odvu\u010deni ka Zapadu.<\/p>\n

Zapad i Amerika su oduvek imali i uvek \u0107e morati da imaju dozu opreza kad je u pitanju Rusija. Njen polo\u017eaj u centru Evroazije (samom \u201esrcu zemlje\u201d, prema stanovi\u0161tu \u010duvenog britanskog stru\u010dnjaka za geografiju Halforda Makindera) \u010dini da Rusija uvek predstavlja potencijalnu pretnju. Njena ranjivost na invazije budi u ruskim liderima neizbe\u017enu glad za sticanjem teritorija koje bi slu\u017eile kao za\u0161titna zona. Ruski nacionalni temperament izgleda podrazumeva prirodnu tendenciju ka autoritarizmu. Svaka razumna spoljna politika Amerike mora polaziti od ovih \u010dinjenica.<\/p>\n

U sve zategnutijim odnosima Atlantske alijanse i Rusije, Alijansa je bila agresivniji igra\u010d: kada je krenula u isto\u010dnu ekspanziju NATO pakta uprkos suprotnim obe\u0107anjima koja je uputio sam vrh ameri\u010dke vlade; kada je tu politiku pretvorila u jo\u0161 provokativniji plan za opkoljavanje Rusije; kada je mahala \u010dlanstvom u NATO-u za Ukrajinu i Gruziju; kada je ekonomskim benefitima poku\u0161ala da namami Ukrajinu iz ruske orbite; kada je pomogla da se organizuje uli\u010dni dr\u017eavni udar protiv zakonski izabrane ukrajinske vlade; i sve to konstantno odbijaju\u0107i da po\u0161tuje ili prihvati legitimne geopoliti\u010dke interese Rusije u njenom sopstvenom dvori\u0161tu.<\/p>\n

D\u017eord\u017e Kent i Vilijam B. Tejlor su u svom pro\u0161lonedeljnom svedo\u010denju personalizovali ovaj agresivni stav, osmi\u0161ljen da satera Rusiju u geopoliti\u010dki \u0107orsokak i da pogazi njene regionalne interese u ime zapadnog univerzalizma. Ukoliko taj stav opstane i dovede do jo\u0161 ve\u0107ih tenzija sa Rusijom, to se ne mo\u017ee dobro zavr\u0161iti.<\/p>\n

Robert V. Meri je dugogodi\u0161nji va\u0161ingtonski novinar i autor vi\u0161e knjiga, od kojih je poslednja Predsednik Mekinli: Arhitekta Ameri\u010dkog stole\u0107a.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je prili\u010dno pojednostavljeno svedo\u010denje dvojice ameri\u010dkih diplomata pokazalo da se ameri\u010dka spoljna politika bli\u017ei katastrofi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278818,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-278817","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278817","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=278817"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278817\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":278820,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278817\/revisions\/278820"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278818"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=278817"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=278817"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=278817"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}