{"id":278148,"date":"2019-11-18T06:41:12","date_gmt":"2019-11-18T05:41:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=278148"},"modified":"2019-11-17T22:55:33","modified_gmt":"2019-11-17T21:55:33","slug":"kraj-neoliberalizma-i-novo-radanje-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/18\/kraj-neoliberalizma-i-novo-radanje-istorije\/","title":{"rendered":"Kraj neoliberalizma i novo ra\u0111anje istorije"},"content":{"rendered":"

Autor: D\u017eozef Stiglic<\/strong><\/p>\n

Krajem Hladnog rata politikolog Fransis Fukujama napisao je proslavljeni esej pod nazivom Kraj istorije? Tvrdio je da bi propast komunizma ra\u0161\u010distila i poslednju prepreku na putu sudbine \u010ditavog sveta da postane mesto liberalne demokratije i tr\u017ei\u0161ne ekonomije. I mnogi su se slo\u017eili s tom tvrdnjom.<\/p>\n

Danas, dok se suo\u010davamo sa povla\u010denjem ure\u0111enog liberalnog svetskog poretka, sa autokratskim vladarima i demagozima koji vode dr\u017eave u kojima je nastanjeno vi\u0161e od polovine svetske populacije, Fukujamina ideja deluje zastarelo i naivno. Ali ona je oja\u010dala neoliberalnu ekonomsku doktrinu koja dominira u proteklih 40 godina.<\/p>\n

Kredibilitet neoliberalne dogme da je apsolutna neograni\u010denost tr\u017ei\u0161ta najsigurniji put ka ravnomernom prosperitetu u poslednje vreme funkcioni\u0161e na re\u017eimu ve\u0161ta\u010dkog disanja. Ba\u0161 kao \u0161to bi i trebalo da bude. Istovremeni pad poverenja u neoliberalizam i u demokratiju nije puka slu\u010dajnost. Neoliberalizam ve\u0107 40 godina radi na podrivanju demokratije.<\/p>\n

BIRA\u010cI U NEBRANOM GRO\u017d\u0110U<\/h2>\n

Oblik globalizacije koji je propisao neoliberalizam ostavio je pojedince i \u010ditava dru\u0161tva bez mogu\u0107nosti da upravljaju zna\u010dajnim delom sopstvenih sudbina, kao \u0161to je Deni Rodrik sa Univerziteta Harvard sasvim precizno objasnio i kao \u0161to sam i sam istakao u svojim nedavno objavljenim knjigama Preispitivanje globalizacije i nezadovoljstva koje proizvodi i Ljudi, mo\u0107 i profit.<\/p>\n

Efekti liberalizacije tr\u017ei\u0161ta kapitala naro\u010dito su se pokazali gadnima u slu\u010daju kada bi vode\u0107i kandidat na predsedni\u010dkim izborima u tranzicionim zemljama izgubio naklonost Volstrita, nakon \u010dega bi banke povukle svoj novac iz te dr\u017eave. Glasa\u010di bi se tada na\u0161li pred nezahvalnim izborom: prepustiti se Volstritu ili se suo\u010diti sa ozbiljnom finansijskom krizom. Stekao se utisak da Volstrit ima ve\u0107u politi\u010dku mo\u0107 od samih gra\u0111ana jedne dr\u017eave.<\/p>\n

\u010cak i u bogatim zemljama, obi\u010dnim gra\u0111anima je re\u010deno: \u201eNe mo\u017eete glasati za politiku koju \u017eelite (bilo da se radi o adekvatnoj socijalnoj za\u0161titi, pristojnim platama, naprednom sistemu oporezivanja ili kvalitetno regulisanom finansijskom sistemu) jer \u0107e dr\u017eava izgubiti konkurentnost, radna mesta \u0107e nestati i vi \u0107ete patiti.\u201c<\/p>\n

Kako u bogatim, tako i u siroma\u0161nim zemljama, elite su obe\u0107ale da \u0107e neoliberalna politika dovesti do br\u017eeg ekonomskog rasta i da \u0107e korist od nje osetiti svi slojevi dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i i najsiroma\u0161nije. Me\u0111utim, da bi se stiglo do toga, radnici \u0107e morati da pristanu na manje plate, a svi gra\u0111ani \u0107e morati da se pomire sa kresanjem va\u017enih socijalnih programa.<\/p>\n

Elite su tvrdile da su njihova obe\u0107anja zasnovana na nau\u010dnim modelima ekonomije i \u201eistra\u017eivanjima zasnovanim na dokazima.\u201c E pa, 40 godina kasnije, brojke su slede\u0107e: rast je usporio, a njegovi plodovi su oti\u0161li manjini na vrhu. Kako su plate stagnirale a berza rasla, prihod i bogatstvo su tekli nagore, umesto da se slivaju nadole.<\/p>\n

OPRAVDANI BES<\/h2>\n

Na koji na\u010din obaranje nadnica \u2013 da bi se postigla ili odr\u017eala konkurentnost \u2013 i smanjenje izdvajanja za vladine programe mogu dovesti do ve\u0107eg \u017eivotnog standarda? Obi\u010dni gra\u0111ani se ose\u0107aju kao da im je prodata prazna pri\u010da. S pravom su se osetili prevarenima. Sada pro\u017eivljavamo politi\u010dke posledice ove velike prevare: nepoverenje u elite, u ekonomsku \u201enauku\u201c na kojoj se zasnivao neoliberalizam i u korumpirani politi\u010dki sistem koji je sve to omogu\u0107io.<\/p>\n

U stvarnosti, doba neoliberalizma bilo je daleko od liberalnog, bez obzira na ime. Ono je nametnulo intelektualnu dogmu \u010diji su \u010duvari bili krajnje netolerantni prema pluralizmu. Ekonomisti sa nekonvencionalnim stavovima prokazani su kao jeretici koje treba izbegavati, ili su u najboljem slu\u010daju skrajnuti u neke izolovane institucije. Neoliberalni sistem je po malo \u010demu podse\u0107ao na \u201eotvoreno dru\u0161tvo\u201c za koje se zalagao Karl Poper. Kako isti\u010de D\u017eord\u017e Soro\u0161, Poper je prepoznao da je na\u0161e dru\u0161tvo slo\u017een i neprekidno razvijaju\u0107i sistem u kojem \u0161to vi\u0161e u\u010dimo, to vi\u0161e na\u0161e znanje menja pona\u0161anje sistema.<\/p>\n

Nigde ova netolerancija nije bila tako izra\u017eena kao u makroekonomiji, gde su preovla\u0111uju\u0107i modeli isklju\u010dili mogu\u0107nost ekonomske krize poput one koja nas je sna\u0161la 2008. A kada se nemogu\u0107e ipak dogodilo, prema tome smo se postavili kao prema poplavama koje se de\u0161avaju jednom u 500 godina \u2013 kao da se radilo o krajnje neverovatnom spletu okolnosti koji se nije mogao predvideti. \u010cak i danas zagovornici ovih teorija odbijaju da prihvate da su njihova ube\u0111enost u samoregulaciju tr\u017ei\u0161ta i odbacivanje spoljnih okolnosti kao nepostoje\u0107ih ili neva\u017enih doveli do deregulacije koja je imala presudni uticaj na \u0161irenje krize. Teorija nastavlja da opstaje kroz ptolomejske poku\u0161aje da se njenice podrede njoj, \u0161to samo potvr\u0111uje tezu da jednom ukorenjene lo\u0161e ideje te\u0161ko nestaju.<\/p>\n

Ako finansijska kriza iz 2008. godine nije uspela da nas uveri kako nekontrolisana tr\u017ei\u0161ta ne funkcioni\u0161u, klimatska kriza bi morala: neoliberalizam \u0107e bukvalno dovesti do kraja na\u0161e civilizacije. Ali tako\u0111e je jasno i da bi demagozi, koji \u017eele da nas navedu da okrenemo le\u0111a nauci i toleranciji, samo pogor\u0161ali stvari.<\/p>\n

Novo ra\u0111anje istorije je jedini put napred, jedini na\u010din da spasemo na\u0161u planetu i civilizaciju. Moramo o\u017eiveti period prosvetiteljstva i obnoviti po\u0161tovanje za njegove vrednosti poput slobode, znanja i demokratije.<\/p>\n

D\u017eozef Stiglic je univerzitetski profesor na Kolumbija Univerzitetu, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine, biv\u0161i predsedavaju\u0107i Saveta ekonomskih savetnika i biv\u0161i glavni ekonomista Svetske banke. Njegova najnovija knjiga je \u201eLjudi, mo\u0107 i prihod: napredni kapitalizam za doba nezadovoljstva\u201c.<\/p><\/blockquote>\n

Novi Standard<\/a>\/Project Syndicate<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novo ra\u0111anje istorije je jedini put napred, jedini na\u010din da spasemo na\u0161u planetu. Neoliberalizam nas bukvalno vodi ka kraju civilizacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278149,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-278148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=278148"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278148\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278149"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=278148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=278148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=278148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}