{"id":278038,"date":"2019-11-16T07:08:03","date_gmt":"2019-11-16T06:08:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=278038"},"modified":"2019-11-16T07:08:03","modified_gmt":"2019-11-16T06:08:03","slug":"ko-je-ko-u-evropskoj-desnici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/16\/ko-je-ko-u-evropskoj-desnici\/","title":{"rendered":"Ko je ko u evropskoj desnici"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Joachim Becker<\/strong><\/p>\n

Bauk kru\u017ei nad Evopskom unijom i njenim \u010dlanicama: bauk desni\u010darskog nacionalizma. Taj bauk nije nov, ali je tokom proteklih godina primetno oja\u010dao.<\/p>\n

Uspon nacionalisti\u010dke desnice koincidira sa usponom neoliberalizma na nivou EU i njenih zemalja \u010dlanica i erozijom struktura dru\u0161tvene solidarnosti i sistematskim oslabljivanjem dr\u017eave blagostanja.<\/p>\n

Polazna ta\u010dka: sedamdesete<\/h2>\n

Uspon nacionalizma otpo\u010deo je 1970-ih. Britanska Konzervativna partija je prva velika stranka u EU koja se okrenula agresivnoj antiimigrantskoj i nacionalisti\u010dkoj retorici jo\u0161 1979. godine, tokom uspe\u0161ne izborne kampanje Margaret Ta\u010der. Taj mandat je Margaret Ta\u010der iskoristila za udar na sindikate i intenzivnu privatizaciju.<\/p>\n

Sedamdesetih godina se i u nekoliko skandinavskih zemalja javlja novi tip nacionalisti\u010dkih stranaka. One o\u0161tro istupaju protiv poreza i veoma kriti\u010dki prema dr\u017eavi blagostanja. Ubrzo zatim, preuzimaju i antiimigracijsku retoriku. Tim zaokretom su svoje glasa\u010dko telo pro\u0161irili prema radni\u0161tvu.<\/p>\n

Sa usponom Slobodarske partije Austrije (FP\u00d6) pod rukovodstvom Jerga Hajdera i stranke Nacionalni front osamdesetih u Francuskoj, nacionalisti\u010dka desnica je ostvarila zna\u010dajan prodor. Sledile su ih stranke u Holandiji, Belgiji, Italiji\u2026<\/p>\n

Kako isti\u010de francuski politikolog Pjer Martin te uspe\u0161ne stranke su kombinovale \u201eneoliberalizam i etnocentrizam\u201c. Te\u017ei\u0161te izbornih kampanja u Zapadnoj Evropi je bilo prvenstveno na migracijama, a ne na ekonomskim programima stranaka. Ti programi nagove\u0161tavaju da se socijalna davanja moraju ograni\u010diti kako bi se ustanovila konkurentnost, pa i da socijalno osiguranje valja ukinuti onima koji ga ne zaslu\u017euju \u2013 lenjim, najsiroma\u0161nijim solojevima i strancima. Oni zagovaraju model dr\u017eave blagostanja za probrane.<\/p>\n

Nakon 1989. godine, nacionalisti\u010dke desne snage su se pojavile kao deo politi\u010dkog spektara vi\u0161estrana\u010dkog partijskog sistema u isto\u010dnim regijama Srednje i Jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n

Finansijska kriza kao akcelerator<\/h2>\n

Nacionalisti\u010dka desnica je bila \u010dvrsto pozicionirana u prili\u010dnom broju zemalja Evropske unije kada su se 2007. godine zemlje \u010dlanice EU suo\u010dile sa udarom finansijske i ekonomske krize. Kriza je ogolila slabe ta\u010dke neoliberalnog ekonomskog poretka i pukotine u evrozoni i \u0161iroj EU.<\/p>\n

U izvesnom broju slu\u010dajeva poreklo pojave i ja\u010danja nacionalisti\u010dkih desni\u010darskih stranaka mo\u017ee da se isprati do nastanka finansijske krize i upravljanja krizom koje je uklju\u010divalo i vanredne kreditne programe a teret prilago\u0111avanja unilateralno nametnulo zemljama na periferiji.<\/p>\n

U Nema\u010dkoj se nacionalisti\u010dka Alternativa za Nema\u010dku (AfD) pojavila kao reakcija na kreditni program EU za Gr\u010dku. Odbacivanje programa kreditiranja periferije i mogu\u0107ih nov\u010danih transfera perifernim zemljama evrozone se upadljivo vrti u programima i u retorici drugih nacionalisti\u010dkih stranaka evrozone \u2013 uklju\u010duju\u0107i Slova\u010dku, gde je partija Sloboda i Solidarnost (SaS) izazvala pad koalicione vlade na ovim pitanjima.<\/p>\n

U Italiji i Francuskoj se intenzivirala rasprava o evru kao jednom od klju\u010dnih uzroka strukturalnih ekonomskih problema i deindustrijalizacije. I Severna liga i Nacionalni front su i pre krize ve\u0107 bile lagano usvajale izvesne heterodoksne nacionalno-konzervativne ekonomske regulative, a nakon 2008. su se odlu\u010dnije usmerile u tom pravcu.<\/p>\n

U srednjoj Isto\u010dnoj Evropi su se nekada\u0161nje \u2018mejnstrim\u2019 desni\u010darske stranke poput Fidesa u Ma\u0111arskoj i Prava i pravde (PiS) u Poljskoj pomerile udesno i usvojile nagla\u0161eniju nacionalno-konzervativnu ekonomsku regulativu, koja podr\u017eava doma\u0107e privrednike.<\/p>\n

U Ma\u0111arskoj je trijumf Fidesa na izborima delimi\u010dno bio politi\u010dka reakcija na skandale, na duboku krizu 2008\/2009. godine i na upravljanje krizom social-liberalne vlade koja se priklonila uputstvima MMF-a.<\/p>\n

U Poljskoj je PiS u kampanji za izbore 2015. iskoristio nezadovoljstvo dru\u0161tvenom neravnote\u017eom \u2013 primera radi, nesigurnim ugovorima o radu \u2013 i ogromnim razlikama izme\u0111u regiona. Kriza i krizni menad\u017ement Evropske unije su inicirali nepoverljivost prema EU u zemljama srednje Isto\u010dne i Jugoisto\u010dne EU. U nekoliko perifernih zemalja, naro\u010dito na Jugoistoku (u Gr\u010dkoj i Bugarskoj, na primer), kao i u srednjoj Isto\u010dnoj Evropi (u Slova\u010dkoj i Ma\u0111arskoj) su otvoreno fa\u0161isti\u010dke partije vidno oja\u010dale u period od po\u010detka krize.<\/p>\n

Evropska unija je ubrzano preuzimala kontrolu nad upravljanjem krizama, dok su se zemlje izvan evrozone, Velika Britanija i Poljska na primer, sve vi\u0161e dr\u017eale po strani. To je jedan od faktora koji stoje iza odluke o Bregzitu. Finansijska kriza je obezbedila ogroman podstrek snagama nacionalisti\u010dke desnice i pre visokog talasa izbeglica sa ratom zahva\u0107enih podru\u010dja na Bliskom istoku.<\/p>\n

Me\u0111u liberalnim intelektualcima poput Ivana Krasteva postoji tendencija da se aktuelna kriza u EU i sve ubrzaniji uspon nacionalisti\u010dke desnice pripi\u0161u prilivu izbeglica i \u0161ire gledano takozvanoj migrantskoj krizi. Ta\u010dno je da je priliv izbeglica dao novi zamajac nacionalisti\u010dkim snagama, naro\u010dito na krajnjoj desnici. Njen uspon je, me\u0111utim, po\u010deo pre toga i ima znatno slo\u017eenije uzroke.<\/p>\n

Mapiranje nacionalisti\u010dke desnice<\/strong><\/p>\n

Nacionalisti\u010dka desnica nije samo narasla tokom prethodnih godina, ve\u0107 je postala i razu\u0111enija. Mogu se uo\u010diti tri grane: neoliberalna, nacionalno-konzervativna i fa\u0161isti\u010dka.<\/p>\n

Na severozapadu EU \u2013 industrijskom jezgru zemalja oko Nema\u010dke, Skandinavije i Velike Britanije \u2013 preovladava neoliberalna grana nacionalizma. U ovim zemljama su se neoliberalni nacionalisti usredsredili na radikalizovanje neoliberalnih regulativa. Oni su sasekli institucionalni uticaj sindikata, reformisali poreski sistem u korist poslovnih struktura i (vi\u0161e) srednje klase i modifikovali socijalna davanja.<\/p>\n

Koalicije Narodne partije Austrije\/Liberalne stranke Austrije (\u00d6VP\/FP\u00d6) i, doskora, vlada Belgije sa sna\u017enim prisustvom Novog Flamanskog Saveza (N-VA) nesumnjivi su primeri. Ove regulative su bile uskla\u0111ene sa zahtevom poslovnih udru\u017eenja i sa neomerkantilisti\u010dkim razvojnim modelom orijentisanim na izvoz.<\/p>\n

Kako bi dosegla bira\u010dko telo i izvan srednje klase, nacionalisti\u010dka desnica je svoju neoliberalnu agendu zaodenula nacionalisti\u010dkim ruhom, obra\u0107aju\u0107i se razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama. Zahtev da se ograni\u010de rashodi EU i odbacivanje takozvane \u201eunije transfera\u201c u evrozoni cilja na afinitete srednje klase.<\/p>\n

Nema\u010dki, Austrijski, Finski poreski obveznici nisu du\u017eni da izdr\u017eavaju siroma\u0161nije regione. Zahtev za dr\u017eavom blagostanja za izabrane cilja na ni\u017eu srednju klasu i radnike. Vlada \u00d6VP\/FP\u00d6 je, pre svog pada u prole\u0107e 2019., bila preduzela mere koje poga\u0111aju migrante iz EU, izbeglice i porodice sa vi\u0161e dece. Krajnja desnica se pokazala kao vrlo domi\u0161ljat zagovornik ekskluzivisti\u010dke dr\u017eave blagostanja, ali su sli\u010dne zahteve preuzele i neke \u2018mejnstrim\u2019 partije, naro\u010dito u grupaciji hri\u0161\u0107anskih demokrata.<\/p>\n

Neoliberalni nacionalisti u srednjoj Isto\u010dnoj Evropi, poput ODS (Gra\u0111ansko-demokratska stranka) ili SaS (Sloboda i Solidarnost) imaju tendenciju da budu \u010dak i radikalniji u neoliberalnom pristupu ekonomiji i socijalnoj politici. Njihov ekonomski nacionalizam se ispoljava kroz zalaganje za oja\u010davanje nacionalnih mo\u0107i kako bi se transnacionalnim korporacijama ponudili ni\u017ei porezi i ni\u017ei standardi. U pitanju je paradoksalna forma ekonomskog nacionalizma u ekonomskom modelu zasnovanom na promovisanju direktnih stranih ulaganja. Njihov stav protiv migracija je ograni\u010den na migracije potekle izvan granica EU.<\/p>\n

U Vi\u0161egradskim zemljama su se stranke kao \u0161to su Fides i Pravo i Pravda (PiS) profilisale uz vi\u0161e nacionalno-konzervativnih elemenata. Fides i PiS brane nacionalno-konzervativnu viziju dr\u017eave. Ove dve stranke su pro\u0161irile uticaj svojih kadrova na terenu. Svoje pobede na izborima su protuma\u010dile kao sna\u017ena nacionalna punomo\u0107ja koja im omogu\u0107avaju da oslabe podelu vlasti na nacionalnom nivou. Drasti\u010dno su umanjili nezavisnost sudstva. Trudili su se da svoj uticaj pro\u0161ire na medije, kulturne institucije, nevladine organizacije. Izgradnja partijske dr\u017eave je u Ma\u0111arskoj mnogo vi\u0161e uznapredovala nego u Poljskoj.<\/p>\n

Osnovni cilj regulativa i za Fides i za PiS je bio da oja\u010daju doma\u0107e poslovne grupe, naro\u010dito u sferi bankarstva. Fides je izgradio grupu poslovnih ljudi blisko povezanih sa vladaju\u0107om partijom. Ma\u0111arska profesorka sociologije Er\u017eebet Salaj je za ovu frakciju kapitala skovala izraz \u201eklijentelisti\u010dka bur\u017eoazija\u201c. Taj napor da se izgradi doma\u0107a bur\u017eoazija je prakti\u010dno bio ograni\u010den na gra\u0111evinarstvo i pojedine uslu\u017ene sektore.<\/p>\n

Vlada Fidesa je za potrebe kreiranja izvoza nastavila da daje velike podsticaje direktnim stranim investitorima. Fidesov ekonomski nacionalizam je, dakle, selektivan, kao \u0161to nagla\u0161ava ma\u0111arski sociolog Andra\u0161 Tot. Fides je u ekonomskoj i socijalnoj politici usvojio nacionalno-konzervativne regulative koje favorizuju doma\u0107e firme i vi\u0161u srednju klasu u sektorima poput bankarskog, ali je ina\u010de te\u017eio radikalno neoliberalnim regulativama koje su favorizovale poslovanje i optere\u0107ivale ni\u017eu srednju klasu, radnike, a naro\u010dito siroma\u0161ne.<\/p>\n

U oblasti ekonomske i socijalne politike postoje neke zna\u010dajne razlike izme\u0111u Fidesa i PiS-a. Veze izme\u0111u doma\u0107ih privrednika i stranke PiS su slabije. Procena pozicije Poljske u okviru internacionalne podele rada je poprili\u010dno kriti\u010dna. \u017delja vlade PiS-a da oja\u010da tehnolo\u0161ku osnovu Poljske ekonomije ambicioznija je nego u sli\u010daju Fides -a. Njihova socijalna politika je inkluzivnija. Uprkos razlikama u ekonomskoj politici Fides-a i PiS-a obe stranke fondove EU smatraju klju\u010dnom za svoje strategije rasta.<\/p>\n

Fidesov model selektivne me\u0161avine jakog neoliberalizma sa elementima nacional-konzervativizma i ozbiljnom dozom klijentelizma slu\u017ei kao ugledni primer nacionalisti\u010dkim desni\u010darskim strankama u Jugoisto\u010dnoj Evropi (u Srbiji, na primer) vi\u0161e nego socijalno inkluzivniji i ja\u010de nacionalno-konzervativni model stranke PiS. Fides je ostvario bliske veze sa nekoliko desni\u010darskih stranaka u biv\u0161oj Jugoslaviji. U Sloveniji i Severnoj Makedoniji je za takvu saradnju klju\u010dna medijska sfera.<\/p>\n

Zemlje kapitalisti\u010dkog centra koje se deindustrijalizuju i polako klize ka perifernom polo\u017eaju, poput Italije i Francuske, su istovremeno region u kom primetno ja\u010daju nacionalno-konzervativne snage. Reaguju\u0107i na ovaj ekonomski trend Nacionalni front, koji se sada zove Nacionalni savez, i Severna liga u svoje ekonomske programe uvode sve vi\u0161e nacionalno-konzervativnih elemenata. Ti elementi pre svega ciljaju na podr\u0161ku manjih doma\u0107ih privrednika i srednje klase.<\/p>\n

Nakon izbijanja krize u Evrozoni obe stranke su zapo\u010dele kampanju protiv evra, ali su u poslednje vreme njihovi stavovi u ovoj oblasti postali manje pregledni. Nacionalni Front je bio prvi u zahtevima ekskluzivisti\u010dke socijalne za\u0161tite \u2013 takozvanih \u201enacionalnih preferencija\u201c. Severna Liga se strate\u0161ki fokusirala na koalicionu vladu kratkog veka sa Pokretom 5 zvezda u kampanji protiv izbeglica. Migracije su, dakle, unutar zemalja jezgra Severozapadne Evrope, fokusna strategija kako Nacionalnog saveza tako i Severne lige.<\/p>\n

Nacionalisti\u010dka desnica u Evropskom parlamentu<\/h2>\n

Izbori za Evropski parlament, odr\u017eani u maju 2019., su pokazali napredovanje, mada ne i izborni prodor nacionalisti\u010dke desnice. Dve velike nacionalisti\u010dke desni\u010darske stranke su ostvarile posebno zapa\u017een uspeh na izborima: PiS, koja je izbornu kampanju zasnovala na temama iz oblasti socijalne politike je sa 31.8% sko\u010dila na 45.6%, dok je Severna liga, koja se predstavljala kao vode\u0107a evropska snaga protiv izbeglica i protiv migracije, sa 6.2% do\u0161la do 34.3%. Fides je svoj rezultat konsolidovao na 52.2%. Podr\u0161ka nekim od drugih va\u017enih partija krajnje desnice, poput Nacionalnog saveza (23.3%) i Liberalne stranke Austrije (17.2%), je opala.<\/p>\n

Te\u017ei\u0161te izborne ravnote\u017ee izme\u0111u razli\u010ditih nacionalisti\u010dkih formacija se pomerilo u zemljama poput Belgije i Holandije. Nakon izbora za Evropski parlament 2019. glavni blokovi nacionalisti\u010dke desnice su se uglavnom pregrupisali u dve parlamentarne frakcije. Krajnje desno krilo, odnosno jake anti-imigrantske snage, su obrazovali grupu Identitet i demokratija (ID). U ovoj frakciji dominiraju stranke iz Zapadne Evrope, dok stranke iz srednje Isto\u010dne Evrope u njoj igraju marginalnu ulogu. Izgleda da sna\u017eni antiimigrantski diskurs stranaka iz Zapadne Evrope, koji je delimi\u010dno usmeren protiv doseljenika iz zemalja EU, odbija nacionalisti\u010dke stranke iz isto\u010dne Evrope od ove grupe.<\/p>\n

Druga grupa, koja je naizgled umerenija \u2013 Evropski konzervativci i reformisti (ECR) \u2013 ima upadljivije izme\u0161ano \u010dlanstvo. ID je peta, a ECR \u0161esta po veli\u010dini frakcija u Evropskom parlamentu. Uloga EP u formiranju nove Evropske komisije je ograni\u010dena. Glavne odluke su se donosile na nivou vlada zemalja Evropske unije. Od svih nacionalisti\u010dkih stranaka, samo Fides je igrao klju\u010dnu ulogu pri izboru Ursule fon der Lejen za novu predsednicu Evropske komisije. EP je, ipak, odbacio primarni predlog Fidesa za ma\u0111arskog Komesara.<\/p>\n

Linije razdvajanja<\/h2>\n

Nacionalisti\u010dka desnica unutar Evropske unije nije objedinjena snaga. Ona obuhvata pokrete u rasponu od nacionalisti\u010dke desnice do krajnje desnice. Nacionalisti\u010dka desnica ujedinjeno zahteva sna\u017enije nacionalne dr\u017eave, militarizaciju spoljne politike i ekstremno restriktivan stav prema izbeglicama i migraciji koja poti\u010de izvan granica EU. Po ostalim pitanjima je podeljena izme\u0111u jezgra i periferije.<\/p>\n

U zemljama centra nacionalisti\u010dke partije zagovaraju restrikcije u oblasti ulaganja EU u periferiju. Na periferiji, naprotiv, ovo ulaganje smatraju klju\u010dnim faktorom jedinstva unije i tamo\u0161njih razvojnih modela.<\/p>\n

Nacionalisti\u010dke desni\u010darske partije centra zala\u017eu se za ekskluzivisti\u010dku dr\u017eavu blagostanja. Neke od mera koje one predla\u017eu usmerene su protiv migranata unutar EU. Na periferiji, nacionalisti\u010dke partije ne \u017eele da iseljenici iz \u201cnjihovih\u201d zemalja trpe diskriminaciju. Usled ovih protivre\u010dnosti nacionalisti\u010dke desni\u010darske stranke su obrazovale nekoliko grupa u Evropskom parlamentu.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nacionalisti\u010dka desnica osvaja sve ve\u0107i politi\u010dki prostor u mnogim evropskim dr\u017eavama. Da li se radi o jednistvenom bloku i koji su razlozi za njen uspeh?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-278038","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278038","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=278038"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278038\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=278038"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=278038"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=278038"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}