{"id":277963,"date":"2019-11-15T07:17:38","date_gmt":"2019-11-15T06:17:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=277963"},"modified":"2019-11-15T07:17:38","modified_gmt":"2019-11-15T06:17:38","slug":"udar-na-boliviju-kome-i-zasto-smeta-antiimperijalizam-eva-moralesa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/15\/udar-na-boliviju-kome-i-zasto-smeta-antiimperijalizam-eva-moralesa\/","title":{"rendered":"Udar na Boliviju – kome i za\u0161to smeta antiimperijalizam Eva Moralesa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Boris Vlastelica<\/strong><\/p>\n

Do nedavno najbr\u017ee rastu\u0107a ekonomija Ju\u017ene Amerike i zemlja sa najve\u0107im zalihama litijuma, socijalisti\u010dka Bolivija bila je prevelik trn u oku i previ\u0161e lak plen, tako da je sino\u0107 Evo Morales, prvi predsednik na kontinentu iz redova starosedelaca, smenjen pu\u010dem organizovanim od strane Amerike.<\/p>\n

Osim velikog rasizma prisutnog maltene u svim zemljama Amerike koji igra ogromnu ulogu, jo\u0161 jedan klju\u010d za razumevanje ovih sukoba su naravno i klasne razlike. Vekovima srednje i vi\u0161e klase J. Amerike, uglavnom belci i potomci Evropljana, \u017eive privilegovanim i odvojenim \u017eivotom od \u0161irokih masa iako su u velikoj manjini. Svaki emancipatorski projekat koji bi te razlike makar i malo umanjio gledaju kao ugro\u017eavanje svojih privilegija pa, ako ga ve\u0107 ne saseku u korenu, nemaju problem da podr\u017ee i nasilne pu\u010deve, jer znaju da demokratskim putem ne mogu da pridobiju potrebnu ve\u0107inu. SAD je tu organizator, dobavlja\u010d, finansijer i saveznik svakom antinarodnom pokretu i projektu koji bi ugrozio njihovu kontrolu nad kontinentom. I to je recept koji se ponavlja iznova u maltene svim zemljama na kontinentu ju\u017eno od granice SAD. U Boliviji konkretno se pu\u010d vrlo sli\u010dan ovome ve\u0107 desio 1964. I tada je vojska smenila demokratski izabranog predsednika, i tada su iza kulisa stajale Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n

U Boliviji srednja i vi\u0161a klasa ne podnosi to \u0161to je Morales od dolaska na vlast 2006. iskorenio nepismenost, podelio zemlju siroma\u0161nima i autohtonim zajednicama u agrarnoj reformi, zna\u010dajno pobolj\u0161ao uslove \u017eivota radni\u010dke klase, smanjio broj ekstremno siroma\u0161nih skoro za polovinu, sa 60% na 37%, nacionalizovao naftna polja i naftnu industriju, osnovao Komitet za depatrijarhalizaciju koji je nadgledao proces ja\u010danja prava \u017eena, pro\u0161irio javni sektor, podigao minimalnu cenu rada za 50% i spustio granicu za odlazak u penziju sa 65 na 58 godina starosti. To su samo neki od uspeha njegove vlade, a zajedno sa Kastrom i \u010cavezom osnovao je organizaciju ALBA (Bolivarsku alternativu za Ameriku) i odbio da pru\u017ei ameri\u010dkim trupama imunitet od krivi\u010dnog gonjenja.<\/p>\n

Pre manje od nedelju dana Evo Morales je, nakon protesta lokalnog stanovni\u0161tva, stopirao dogovor sa nema\u010dkom multinacionalnom kompanijom ACI Systems Alemania (ACISA) o eksploataciji zaliha litijuma. Umesto toga vlada je najavila planove o nacionalizaciji veoma profitabilne industrije litijuma i nameru da trguje direktno na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu umesto da ga prodaje po bagatelnim cenama Zapadu. Predvi\u0111a se da \u0107e se globalna potra\u017enja za ovim materijalom od koga se prave baterije za sve elektronske sprave koje koristimo utrostru\u010diti u narednih 15 godina, a Bolivija ima gotovo neograni\u010dene zalihe, najve\u0107e na planeti.<\/p>\n

Kao i bilo gde u svetu, u Ju\u017enoj Americi je vrlo te\u0161ko stvoriti autenti\u010dni antikolonijalni pokret i promovisati lidera sa kredibilitetom, pa su se zakonodavci dosetili da ograni\u010de broj mandata predsednika na samo jedan, ne bi li \u010destom smenom na vrhu osigurali da \u010dak i u slu\u010daju dolaska na vlast uzurpator poretka ne bi imao vremena da ugrozi status quo. Morales je uspeo to da promeni ustavnom reformom koja mu je osigurala tri mandata koja je osvojio prili\u010dno ubedljivim izbornim pobedama. Tre\u0107i mandat mu je isticao u januaru 2020., ali je stavio na referendum pitanje da mu se dozvoli i kandidatura za \u010detvrti mandat. U me\u0111uvremenu od 2015. ekonomija Bolivije je usled smanjenja cene nafte i gasa po\u010dela da stagnira. Da li je razlog to ili ne\u0161to drugo, Morales je taj referendum izgubio tesnom ve\u0107inom (51-49%), ali je 2017. Ustavni sud Bolivije doneo odluku o ukidanju ograni\u010denja broja mandata predsednika, tako da se Evo opet kandidovao i pobedio u prvom krugu na izborima u oktobru ove godine.<\/p>\n

Me\u0111utim OAS, Organizacija ameri\u010dkih dr\u017eava, \u010dijih 60% bud\u017eeta dolazi iz SAD-a, a koja je posmatrala izbore, sutradan izdaje saop\u0161tenje za medije kojim vrlo sna\u017eno implicira da je bilo neregularnosti na izborima, ali nema nikakve dokaze za to niti konkretne optu\u017ebe. Ni preliminarna revizija izbornog procesa od strane iste organizacije nije pokazala bilo kakve dokaze izborne kra\u0111e, ali se pri\u010da dovoljno ponavljala u medijima da se smatra ta\u010dnim. \u010cak je i ameri\u010dki Centar za ekonomiju i politi\u010dka istra\u017eivanja (CERP), think-tank koji sigurno nema interesa u podr\u0161ci Moralesu, izdao saop\u0161tenje da \u201cnema dokaza da su neregularnosti imale uticaja na rezultate izbora u Boliviji\u201d.<\/p>\n

Optu\u017eba o neregularnosti svela se na to da je sajt na kome se prikazuju zvani\u010dni preliminarni rezultati prestao da ih prikazuje na 24 \u010dasa, i to u trenutku kada je Morales imao 7% razliku, a trebala mu je razlika ve\u0107a od 10%. Kada je proces nastavljen i kad je izbrojano i poslednjih 16% glasova, Morales je imao razliku koja mu treba za pobedu u prvom krugu. To je predstavljeno kao dokaz za izbornu kra\u0111u iako upu\u0107eni u bolivijski izborni proces ka\u017eu da glasovi iz ruralnih i udaljenih podru\u010dja sti\u017eu kasnije. Ruralna i zaba\u010dena provincija je odana Moralesu koji je, kako je odmicao dan, imao sve vi\u0161e glasova i taj trend se samo nastavio do kraja brojanja, tako da osim praznih optu\u017ebi ne postoji nikakav dokaz niti jasno obja\u0161njenje na koji na\u010din bi do izborne kra\u0111e do\u0161lo.<\/p>\n

Ako je i bilo neke sumnja da li Sjedinjene Dr\u017eave stoje iza pu\u010da, ju\u010de su u medije procureli audio snimci na kojima se \u010duju ameri\u010dki senatori i bolivijski desni\u010dari kako planiraju dr\u017eavni udar u Boliviji. Indikativno je i to da je u pripremi terena i za ovaj pu\u010d u\u010destvovao i Sr\u0111a Popovi\u0107 iz organizacije CANVAS. Biv\u0161i nezvani\u010dni vo\u0111a Otpora je obu\u010davao bolivijske opozicionare poput Jhanisse V. Daza, kreatorke kampanje koja je poku\u0161ala da okrivi Moralesa za ogromne po\u017eare u Amazoniji za koje je jasno odgovorna vlada Bolsonara u Brazilu, a koji su zahvatili i Boliviju. CANVAS, kako pi\u0161u Wikileaks i Grayzone, finansira CIA preko organizacije National Endowment for Democracy, a CANVAS je ve\u0107 obu\u010davao opoziciju u Venecueli jo\u0161 od 2005. i bavi se obukom kontrarevolucionara gde god Va\u0161ington organizuje nasilne smene re\u017eima. Izme\u0111u ostalih njihovu \u0161kolu pro\u0161ao je i vo\u0111a protesta u Hong Kongu, Joshua Wong.<\/p>\n

U retrospektivi, o\u010digledno je da re\u017eim Eva Moralesa nije dovoljno radio na reformisanju vojske i policije koje su ostale upori\u0161te starih vladaju\u0107ih struktura i koje su na kraju izigrale izbornu volju i sprovele pu\u010d. Oficiri bolivijske vojske su \u0161kolovani u \u0161kolama koje finansira SAD i na kraju su ba\u0161 ti oficiri bili oni koji su zapretili i primorali Moralesa na ostavku. Vlada je 2016. osnovala i anti-imperijalisti\u010dku oficirsku \u0161kolu, obaveznu za sve vi\u0161e \u010dinove od poru\u010dnika, ali malo prekasno, a vojska i policija su ostale snaga imperijalizma i upori\u0161te ameri\u010dkog uticaja u Boliviji, ali i na kontinentu, sa izuzetkom Venecuele i Kube.<\/p>\n

\n

Morales iz egzila u Meksiku ka\u017ee:<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 \u201cMoj greh je taj \u0161to sam sindikalni vo\u0111a, starosedelac i antiimperijalista\u201d.<\/h2>\n

Poru\u010duje da ovaj poraz ne zna\u010di kraj, i poziva starosedela\u010dku zajednicu i svoje pristalice da vode borbu za o\u010duvanje ste\u010denih tekovina socijalizma. I zaista ve\u0107 su po\u010deli nemiri i protesti u pojedinim delovima zemlje u kojima su pristalice Moralesa zapalile i nekoliko policijskih stanica. Sa druge strane pripadnici policije snimljeni su ve\u0107 kako seku zastavu starosedelaca, Wiphalu sa svojih uniformi. Svoju mra\u010dnu ulogu u pu\u010du imala je i Katoli\u010dka crkva \u010diji je vrh podr\u017eao rasisti\u010dku kampanju opozicije o potrebi povratku Bibliji, koja je zapravo bila \u0161ifrirano namigivanje o \u017eelji za uklanjanjem \u201cIndijanaca\u201d sa vlasti.<\/p>\n

Ovaj vrlo mo\u0107an savez Imperijalne sile koji \u010ditav kontinent smatra svojim dvori\u0161tem i doma\u0107e elite, srednje klase, medija, klera, bezbednosnih struktura, policije i \u0161to se pokazalo klju\u010dnim \u2013\u00a0 vojske, o\u010digledno je i pored odsustva ve\u0107inske podr\u0161ke bio dovoljan za uklanjanje sa vlasti \u010doveka koji je kako to ka\u017ee novoizabrani predsednik Argentine Alberto Fernandez, \u201cbio prvi predsednik Bolivije koji izgleda kao Bolivijci\u201d.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao i bilo gde u svetu, u Ju\u017enoj Americi je vrlo te\u0161ko stvoriti autenti\u010dni antikolonijalni pokret i promovisati lidera sa kredibilitetom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277964,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-277963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=277963"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277963\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277964"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=277963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=277963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=277963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}