{"id":277767,"date":"2019-11-12T07:19:17","date_gmt":"2019-11-12T06:19:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=277767"},"modified":"2019-11-12T07:20:20","modified_gmt":"2019-11-12T06:20:20","slug":"senke-berlinskog-zida","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/12\/senke-berlinskog-zida\/","title":{"rendered":"Senke Berlinskog zida"},"content":{"rendered":"

Autor: Nemanja Rujevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pre tri decenije je pao Berlinski zid. Predsednik Vu\u010di\u0107 je, po sopstvenom priznanju, prespavao taj doga\u0111aj. Kada se rasanio, shvatio je gde je mesto Srbije u globalnom kapitalizmu te da na periferiji demokratija nije ni nu\u017ena ni po\u017eeljna.<\/h2>\n

\u201eMi smo, valjda, jedini koji su prespavali pad Berlinskog zida, ili uop\u0161te nisu razumeli politi\u010dke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom\u201c, napisao je dana\u0161nji predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 u autorskom tekstu za list Danas jo\u0161 2013. godine. Koriste\u0107i kraljevski plural, Vu\u010di\u0107 je zapravo opisao sebe i hu\u0161ka\u010dku politiku od koje se, tobo\u017ee, detaljno oprao.<\/p>\n

Pa ipak, nije bio u krivu. Velika vest iz Berlina se punu deceniju probijala kroz krv i dim ne bi li se kao eho \u010dula u restlovima socijalisti\u010dke Jugoslavije. Decenija je to bila ru\u0161enja do temelja i neoprostivih masakara. Kada je tranzicija u svetlu budu\u0107nost kona\u010dno po\u010dela, Srbija i kom\u0161iluk na\u0161li su se u dubokom predgra\u0111u globalnog kapitalizma.<\/p>\n

U svojoj drugoj inkarnaciji je probu\u0111eni Vu\u010di\u0107 upravo izvrsno shvatio \u201epoliti\u010dke i ekonomske procese koji se valjaju Evropom i svetom\u201c. Zajedno sa sebi sli\u010dnim balkanskim glave\u0161inama, Vu\u010di\u0107 je spremno jurnuo u trku do dna u kojoj, razume se, on i njegova ekipa ne ostaju na dnu.<\/p>\n

Srpska i susedne ekonomije po\u010divaju na prekarnom radu i izda\u0161nim subvencijama za strane investitore, dok balkanski vladaoci jednovremeno od porodica i prijatelja grade kaste novokomponovanih bogata\u0161a.<\/p>\n

U tom \u010ditanju je pad Berlinskog zida imao hepi end za Vu\u010di\u0107a i njemu sli\u010dne, koji su bili pospani novembra 1989.<\/p>\n

Taj prelomni mesec bio je po\u010detak raspada re\u017eima u isto\u010dnoj Evropi \u010diji su gra\u0111ani nekada u veliku Jugoslaviju gledali kao da je komunisti\u010dki Las Vegas.<\/p>\n

Isto\u010dnim Nemcima, koje na Zapadu do danas podrugljivo zovu \u201eOsi\u201c, pre tri decenije je dojadilo da da\u0161ak slobodnog tr\u017ei\u0161ta do njih dolazi samo u takozvanim zapadnim paketima koje su im ro\u0111aci slali preko Gvozdene zavese.<\/p>\n

\u201eNo, zaokret je za mnoge isto\u010dne Nemce zna\u010dio pre svega nezaposlenost \u2013 svaki drugi je izgubio posao. Zapad koji su postali, Zapad koji je nekada u paketima sa robom tako lepo mirisao i izgledao kao raj, pokazao se kao surovo konkurentsko dru\u0161tvo. Idealna slika je brzo izbledela. Oni koji nisu mogli, ili nisu hteli, da dr\u017ee korak, povukli su se i po\u010deli da ulep\u0161avaju se\u0107anja na DDR\u201c, pi\u0161e novinar Doj\u010de velea Kaj-Aleksander \u0160olc.<\/p>\n

Pa, da li im je sa Zidom bilo bolje? Pitanje je pogre\u0161no.<\/p>\n

\u017divot iza Gvozdene zavese bio je tako nepomirljivo druga\u010diji da se u raskoraku razumljivo bude nostalgije. Posao do penzije, bezbednost po cenu slobode, \u010dvrsta ruka re\u017eima koja osloba\u0111a individualne odgovornosti. U jednoj sve\u017eoj anketi svega 38 odsto Nemaca sa istoka ka\u017ee da je ujedinjenje \u201euspelo\u201c.1<\/p>\n

Nemci s zapada to nikada nisu uzimali za ozbiljno. Od ujedinjenja do danas su u vidu \u201esolidarne doplate\u201c izdvojili oko 350 milijardi evra za istok zemlje dobar deo njih o\u010dekuje zahvalnost umesto kukumav\u010denja. Razlozi nostalgije se retko uva\u017eavaju.2<\/p>\n

Takav pogled na DDR i, posredno, ceo svet iza Zida, nije se promenio ni kada je vrag odneo \u0161alu te desni\u010darska Alternativa za Nema\u010dku postala najpopularnija partija na istoku zemlje.<\/p>\n

Isto\u010dnije i ju\u017enije je Fukujamina teza o \u201ekraju istorije\u201c ve\u0107 sahranjena. Razo\u010daranje globalnim svetom i liberalnom demokratijom otvorilo je vrata vanabe diktatorima u Poljskoj, Ma\u0111arskoj ili Srbiji. Oni se sa (polu)periferije kapitalizma, koju su svojski prigrlili, kobajagi ljute na centre mo\u0107i.<\/p>\n

Dodamo li tome novi Hladni rat, prave ratove i izbegli\u010dke talase, deluje da Zid i dalje postoji, makar u glavama. Te\u017ee ga je videti zbog blje\u0161tavila tr\u017enih centara i pametnih telefona koji su potpuno isti u Parizu, Berlinu ili Beogradu.<\/p>\n

Nije, dakle, nikakvo \u010dudo \u0161to Vu\u010di\u0107, kada je kona\u010dno \u010duo o padu Zida i novim \u201epoliti\u010dkim i ekonomskim procesima koji se valjaju Evropom i svetom\u201c, nije imao potrebe da zamara narod demokratijom, slobodom \u0161tampe ili vladavinom prava. Po njegovom sudu, narodu ne treba ni\u0161ta vi\u0161e od tirada u glajh\u0161altovanim medijima i obe\u0107anja da \u0107e za dve godine biti bolje.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je u pravu. Njegov se kleptokratski re\u017eim savr\u0161eno uklapa u svet posle Zida i posle Fukujame. Zapadu se isporu\u010duju navodna stabilnost i izvesna jeftina radna snaga. Balkan je jo\u0161 solidna zaliha negovateljica, \u0161ofera i zanatlija za nema\u010dko tr\u017ei\u0161te rada.<\/p>\n

Oni koji pak ostanu u senci nekada\u0161njeg Zida, ostavljeni su Vu\u010di\u0107u i drugim ponavlja\u010dima koji su onomad spavali na \u010dasu. Pa \u0107e im on ve\u0107 pokazati kakvi se \u201eekonomski procesi\u201c valjaju predgra\u0111em kapitalizma.<\/p>\n

*Prvobitna verzija ovog teksta napisana je na engleskom za magazin CorD, namenjen prevashodno diplomatskom koru u Beogradu. Urednica je odbila da objavi tekst tvrde\u0107i da govori o \u201etezama koje se ponavljaju ve\u0107 dve decenije\u201c.<\/p>\n

    \n
  1. U Godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju nema\u010dkog ujedinjenja, koji je objavljen ovog septembra, samo 38 odsto gra\u0111ana sa istoka Nema\u010dke smatra da je ujedinjenje uspe\u0161na pri\u010da. Interesantno je da ovo nije pitanje nostalgije \u2013 jer kod mla\u0111ih od 40 godina taj procenat je jo\u0161 manji, 20 odsto. \u010cak 57 odsto gra\u0111ana sa istoka ose\u0107aju se kao \u201egra\u0111ani drugog reda\u201c u SR Nema\u010dkoj. O dubokoj podeli svedo\u010de i druge ankete: \u201eUnrechtsstaat\u201c, \u0161to se najbolje mo\u017ee prevesti kao \u201edr\u017eava nepravde\u201c, pojam je oko kojeg se u Nema\u010dkoj godinama lome koplja. U mejnstrimu se obaveznim smatra ozna\u010davanje DDR kao \u201edr\u017eave nepravde\u201c, a onima koji odbijaju taj novogovor, recimo pojedinim politi\u010darima Levice, spo\u010ditava se da podr\u017eavaju nekada\u0161nju diktaturu. U anketi koju je u oktobru objavio list Berliner Morgenpost, 49,2 odsto Nemaca na istoku zemlje sla\u017ee sa ovakvom oznakom, dok je odbacuje 40,3 odsto. Na Zapadu takvu kvalifikaciju prihvata 80,9 odsto ljudi.<\/li>\n
  2. Dok diljem Nema\u010dke cene kirija idu u nebesa \u2013 toliko da gra\u0111ani u Berlinu peticijom tra\u017ee nacionalizaciju stambenog prostora \u2013 mejnstrim \u0161tampa \u0107e i dalje komunisti\u010dke stambene blokove posprdno zvati \u201ebetonjerkama\u201c (Plattenbau). Isto\u010dnjaci \u0107e pak u njima prete\u017eno videti urbanisti\u010dke celine za masovno stanovanje kao branu od neoliberalne d\u017eentrifikacije.<\/li>\n<\/ol>\n<\/blockquote>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Srpska i susedne ekonomije po\u010divaju na prekarnom radu i izda\u0161nim subvencijama za strane investitore, dok balkanski vladaoci jednovremeno od porodica i prijatelja grade kaste novokomponovanih bogata\u0161a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277769,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-277767","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277767","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=277767"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277767\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277769"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=277767"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=277767"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=277767"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}