{"id":277727,"date":"2019-11-11T06:44:50","date_gmt":"2019-11-11T05:44:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=277727"},"modified":"2019-11-11T07:35:23","modified_gmt":"2019-11-11T06:35:23","slug":"proces-pridruzivanja-eu-nefunkcionalan-evropska-ekonomska-zona-kao-resenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/11\/proces-pridruzivanja-eu-nefunkcionalan-evropska-ekonomska-zona-kao-resenje\/","title":{"rendered":"Proces pridru\u017eivanja EU nefunkcionalan, Evropska ekonomska zona kao re\u0161enje"},"content":{"rendered":"
\n

Razgovarao: Borjan Jovanovski<\/strong><\/p>\n<\/div>\n

“Kakve veze pristupanje Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) ima za \u010dlanstvom u EU? Ako razmi\u0161ljate o pridru\u017eivanju EU kao maratonu od 42 kilometra, pridru\u017eivanje EEA je prvih 35 kilometara tog maratona”, ka\u017ee Gerald Knaus<\/h2>\n

EU bi trebalo da ponudi svim dr\u017eavama Zapadnog Balkana mogu\u0107nost da se priklju\u010de Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), poput Norve\u0161ke, \u0161to nije alternativa, nego odre\u0111eni nivo istog puta, ka\u017ee predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Gerald Knaus. U intervjuu za makedonsku Novu TV, Knaus obja\u0161njava beneficije takvog pristupa, upozorava da dosada\u0161nji na\u010din u\u010dlanjenja vi\u0161e ne daje rezultate, te nagla\u0161ava da je vreme za nove politike Evropske unije.<\/p>\n

* Da li \u0107e ovaj predlog okon\u010dati pro\u0161irenje Evropske unije?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Zapravo je suprotno: ovim predlogom bi se ubrzale evropske integracije balkanskih zemalja. Predla\u017eemo za zemlje Evropske unije otvore pregovore o pridru\u017eivanju jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu, najve\u0107em na svetu, sa svih \u0161est zemalja Zapadnog Balkana, uklju\u010duju\u0107i slobodu kretanja ljudi, kapitala, robe i usluga. Predlo\u017eili smo i da se reformi\u0161e na\u010din na koji se ovi razgovori vode, da ih u\u010dinimo fer i transformativnim.<\/p>\n

Ono \u0161to bi svaka od balkanskih zemalja postigla odmah jeste da bi dobila uslove koji je pribli\u017eavaju EU kao \u0161to povezuju Norve\u0161ku, recimo u takozvanom Evropskom ekonomskom prostoru. Pridru\u017eiti se EEA je samo po sebi dobra stvar. Norve\u0161ka, bogata zemlja, jo\u0161 uvek pla\u0107a dosta novaca EU kako bi bila \u010dlan, jer je to velika prednost za njene gra\u0111ane i ekonomiju. Naravno, Zapadni Balkan nije toliko bogat i treba pomo\u0107 da dostigne taj nivo, tako da bi EU trebalo da pove\u0107a grantove i pomo\u0107 i omogu\u0107i im da postanu deo jednog tr\u017ei\u0161ta. Za\u0161to? Zato \u0161to je stabilan, prosperitetan i demokratski Balkan u interesu EU.<\/p>\n

E sad, mo\u017eda bi gra\u0111ani Severne Makedonije rekli da oni \u017eele samo \u010dlanstvo u EU, ni\u0161ta vi\u0161e, ali \u010dak i u tom slu\u010daju na\u0161 predlog je dobar za njih. Kakve veze pristupanje EEA ima za \u010dlanstvom u EU? Ako razmi\u0161ljate o pridru\u017eivanju EU kao maratonu od 42 kilometra, pridru\u017eivanje EEA je prvih 35 kilometara tog maratona. To nije alternativa, nego odre\u0111eni nivo istog puta.<\/p>\n

Ovo nije samo teorija. Ovako se radilo i u pro\u0161losti. Bio sam mlad tada, ali se se\u0107am da su Austrija, Finska i \u0160vedska na isti na\u010din u\u0161le u EU. Sve tri su najpre u\u0161le u EEA. Nakon toga, s obzirom da je sve \u0161to su radili za EEA bilo povezano sa EU, zavr\u0161ili su pregovore sa Briselom za veoma kratko vreme. Da budem precizan: EEA je stupio na snagu 1994. godine, a Austrija, \u0160vedska i Finska postale \u010dlanice EU 1. januara 1995. godine. Va\u017eno je da shvatite da nema kontradiktornosti u pridru\u017eivanju EEA pre EU. Naprotiv, to je logi\u010dan sled doga\u0111aja. Svi pregovara\u010di sa EEA su kasnije konstatovali da su ti pregovori ubrzali pristupanje EU.<\/p>\n

* \u0160ta je sa obavezama EU iz Zagreba 2000. i Soluna 2003.? Da zaboravimo na njih?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Ove obaveze ostaju, naravno. U isto vreme, znamo da ova obe\u0107anja, ponavljana iz godine u godinu, nikada nisu garantovala kada \u0107e se pro\u0161irenje zapravo desiti. Niko to ne mo\u017ee da garantuje. Svaka \u010dlanica EU \u010duva svoje pravo veta i koristi ga. Koliko puta je Severna Makedonija bila blokirana, uprkos bezuslovnim preporukama za po\u010detak pregovora? Devet puta? Devet puta! Niko ne zna bolje od Makedonaca koliko je va\u017ean proces koji po\u010diva na zaslugama, a ne na mogu\u0107nosti veta na svakom koraku.<\/p>\n

Moj savet liderima na Balkanu jeste da u potpunosti fokusiraju svoju diplomatsku energiju da promene taj proces, a ne da zahtevaju garancije koje nikada ne mogu biti date. Ne znamo ko \u0107e biti predsednik Francuske 2024. godine.<\/p>\n

U ovom trenutku postoje velike simpatije prema Severnoj Makedoniji i Albaniji u mnogim zemljama EU. One bi trebale ubrzati reformski proces. Ako proces nije reformisan, \u0161ta \u0107e se desiti \u010dak i da otvorite prvo poglavlje? To dobro znate: Hrvatska je to iskusila, Turska tako\u0111e.<\/p>\n

Koliko je izgledno reformisati proces na ovaj na\u010din? Te\u0161ko je, ali ako je ikada postojao trenutak da se to uradi, to je sada. Imamo novu Komisiju. Imam i duboku krizu. Sada je vreme da se konstruktivni predlozi stave na sto kako bi ubedili zemlje \u010dlanice EU i radili za Balkan ne samo u narednim mesecima, nego godinama. Klju\u010dno pitanje nije da li \u0107e razgovori danas voditi do norve\u0161ke ili \u0161vedske situacije u\u010dlanjenja u EEA \u2013 najpre EEA, pa EU. To \u0107e svakako biti odlu\u010deno kasnije. Klju\u010dna stvar je da su ovi razgovori fer.<\/p>\n

* Kako objasniti Crnoj Gori i Srbiji da je igra gotova?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Aktuelni proces pridru\u017eivanja je godinama nefunkcionalan. Mnoge zemlje \u010dlanice ne veruju u njega. Pregovara\u010di, poput Srbije i Turske, tako\u0111e ne veruju u njega. Ono \u0161to se desilo Severnoj Makedoniji je samo potvrdilo to nepoverenje. Ne zaboravite da Turska pregovara od 2005. godine, Crna Gora od 2012., Srbija od 2014. godine. Da li su pregovori o pridru\u017eivanju proizveli o\u010dekivane pozitivne promene? Ne. Da li su ove zemlje bli\u017ee \u010dlanstvu u EU nego u trenutku kad su otvorile pregovore? Ne. Turska je od tada imala dr\u017eavni udar, vanredno stanje, borbe su ponovo izbile na jugoistoku zemlje. Pro\u0161le godine \u010dlanice EU su u Sofiji odbile da daju \u010dak i povr\u0161no obe\u0107anje da je 2025. godina dobra za \u010dlanstvo Srbije i Crne Gore. Niko nema nikakve garancije, bez obzira da li su pregovori po\u010deli ili ne.<\/h3>\n

Proces mora da se promeni. U govoru 2014. godine tokom doga\u0111aja na kojem je bio i zamenik premijerke Srbije podelio sam strah da trenutni pristupni pregovori ne\u0107e pre\u017eiveti u narednih pet godina bez reforme. Od tada je pro\u0161lo pet godina.<\/h3>\n

* Pregovori o \u010dlanstvu su bili veoma efektan instrument za transformaciju i reformu. \u0160ta bi sada mogao biti mamac?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Pregovori o \u010dlanstvu su jedino efikasan instrument kada je EU ozbiljna po tom pitanju. Me\u0111utim, to se ne de\u0161ava sa zemljama Zapadnog Balkana. Nije spremna da otvori pregovori sa \u010detiri od \u0161est zemalja Zapadnog Balkana. Za\u0161to? Zato \u0161to je njihovo pridru\u017eivanje nepopularno u mnogim zemljama EU, tako da je proces osmi\u0161ljen uz toliko prepreka da ubija motivaciju \u010dak i najposve\u0107enijih politi\u010dara i dr\u017eavnih slu\u017ebenika. Mo\u017ee\u0161 tr\u010dati najte\u017eu trku preko 200 metara, ali ne i 42 kilometra, a to je ono \u0161to je ovaj proces postao. To je i Vlada Severne Makedonije iskusila. To je lo\u0161e i za Balkan i za EU.<\/p>\n

Pitanje podsticaja je presudno. Prvi podsticaj, najve\u0107i mamac, jeste da proces reformisanja poma\u017ee stvaranju boljih uslova \u017eivota za zemlju i njene gra\u0111ane. Zato mora i da bude fer. Za gra\u0111ane mora da bude transparentan. Evropska unija mora da obezbedi pravu pomo\u0107 u postizanju standarda EU, a ne da blokira zemlje i o svakoj balkanskoj zemlji treba donositi odluke na osnovu istih kriterija. Ako vi\u0161e pomo\u0107i ode zemljama koje su naprednije, tim bolje, ali ne mo\u017eete kupiti volju za reformama novcem. Da, novac poma\u017ee. Imati cilj koji je mogu\u0107e posti\u0107i u nekoliko godina tako\u0111e poma\u017ee. Imati \u010dlanice EU koje \u017eele da taj cilj postignete, a ne da vas blokiraju, je tako\u0111e klju\u010dno.<\/p>\n

* Kako bi proces pregovora trebalo da izgleda?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Postoji internet stranica na kojoj mo\u017eete videti \u0161ta je EEA. Obuhvata ogroman broj zakona i pravila EU. Integrisati se u nju bi trebalo da bude prvi objektivni cilj svake od \u0161est zemalja Zapadnog Balkana. EU bi trebala da pripremi mape za svako podru\u010dje i da redovno ocenjuje ispunjenje kriterija svake zemlje u odre\u0111enom sektoru. Ovaj proces bi trebalo da vode stru\u010dnjaci, dozvoljavaju\u0107i da se zemlje uporede. Treba da postoji pozitivno takmi\u010denje i bez prava veta od trenutka kad proces po\u010dne pa do samog kraja.<\/p>\n

* Koji su potencijalni rizici za stabilnost podru\u010dja Zapadnog Balkana, ako ne do\u0111e do pro\u0161irenja?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Mnogi u EU se pla\u0161e da balkanske zemlje nisu stabilne i da bi se mogle vratiti u haos u svakom trenutku. Veoma je lo\u0161e slati ovakvu sliku. Nikad ne bih koristio strah od nestabilnosti kao argument za pridru\u017eivanje. S druge strane, cilj ve\u010dnog evropskog mira je velika inspiracija i za EU i za Balkan. \u017diveo sam na Balkanu devedesetih, u Sarajevu, Pri\u0161tini i se\u0107am se dobro perioda kada su nacionalisti dobili prve izbore uz obe\u0107anja mr\u017enje, nakon \u010dega su usledili ratovi i razaranja. Ovo se vi\u0161e nikada ne sme ponoviti, ali se doga\u0111a \u010dak i u Evropi danas. Godine 2008. imali smo rat u Gruziji, 2014. u Ukrajini. Zato nam treba evropska integracija, ne samo na Balkanu, ali i tu.<\/p>\n

ESI ula\u017ee mnogo napora da promovi\u0161e pro\u0161irenje EU na Zapadni Balkan. Kako \u0107ete objasniti partnerima na Zapadnom Balkanu da je pri\u010da o \u010dlanstvu samo \u201c\u0161ala\u201d?<\/strong><\/p>\n

Ulo\u017eili smo mnogo napora da ubedimo ministre unutra\u0161njih poslova EU da ukinu vizna ograni\u010denja. I uspeli smo. Za\u0161to? Jer je to bio kredibilan proces zasnovan na zaslugama i zato \u0161to smo razgovarali sa skepticima i poku\u0161ali da ubedimo ministre u zemljama EU. Ovo je jedini na\u010din da se ne\u0161to napravi \u0161to zna\u010di da sada treba da razgovaramo sa Francuskom i Holandijom da vidimo kako da ih ubedimo. Da im poka\u017eemo da je kredibilan proces pridru\u017eivanja u njihovom interesu tako\u0111e.<\/p>\n

* Za\u0161to se ne pridru\u017eite ve\u0107ini zemalja EU i Zapadnog Balkana u nameri da se promeni mi\u0161ljenje francuskog predsednika Emanuela Makrona?<\/strong><\/p>\n

Knaus: Jednostavno pitanje: verujete li da \u0107e druge zemlje \u010dlanice promeniti mi\u0161ljenje francuskog predsednika? Mo\u017ee se desiti. Nadam se da ho\u0107e. Ali to se nikad nije desilo sa Gr\u010dkom. Potrebna je strategija koja to omogu\u0107uje i umanjuje prostor za veta u budu\u0107nosti. tako su s eoduvek de\u0161avale evropske integracije. Nije to ni\u0161ta novo.<\/p>\n

* Verujete da postoji na\u010din da se Makron ubedi da povu\u010de veto?<\/strong><\/p>\n

Knaus: On ka\u017ee da EU trenutno nije spremna da obe\u0107a pro\u0161irenje nikome. Me\u0111utim, EU bi trebalo da je spremna da dozvoli svakoj od zemalja Zapadnog Balkana da poku\u0161a da ispuni uslove za EEA. Mislim da je na to mogu\u0107e naterati Francusku ako ostale \u010dlanice EU to podr\u017ee.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EU bi trebalo da je spremna da dozvoli svakoj od zemalja Zapadnog Balkana da poku\u0161a da ispuni uslove za EEA<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277728,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-277727","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277727","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=277727"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277727\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277728"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=277727"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=277727"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=277727"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}