{"id":277255,"date":"2019-11-04T06:54:10","date_gmt":"2019-11-04T05:54:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=277255"},"modified":"2019-11-04T11:50:45","modified_gmt":"2019-11-04T10:50:45","slug":"cemu-doktorat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/04\/cemu-doktorat\/","title":{"rendered":"\u010cemu doktorat?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Da napi\u0161e ili da prepi\u0161e doktorat, svejedno? \u010cemu to maltretiranje i nepojamno cimanje? Zato \u0161to je doktorat verovatno jedina preostala stvar na ovom svetu koja se ne mo\u017ee kupiti novcem ili uticajem. Ve\u0107 samo znanjem i trudom. Jer novac mo\u017ee da kupi i lepotu i zdravlje, od estetske hirurgije do skupocene zdravstvene terapije.<\/p>\n

Novci obezbe\u0111uju i izvrsno privatno obrazovanje, od vrti\u0107a sve do fakulteta. Veliki novac kupuje i veliku dru\u0161tvenu mo\u0107, ili uticaj na izvr\u0161nu, sudsku i\/ili zakonodavnu vlast. Mnogi je poslanik ili kongresmen, ministar ili sudija, bio (pot)kupljen od strane bogata\u0161a. Dakle, novcem i uticajem mogu\u0107e je kupiti i zakon i \u2013 slobodu.<\/p>\n

Naravno, novcem se relativno uspe\u0161no reklamira i li\u010dni uspeh. \u010cemu ina\u010de luksuzna roba? Upadljiva potro\u0161nja na ku\u0107u na brdu i jahtu u luci, na sve te Mercedes-Bencove, Rolekse i Lujeve Vitonove, fakat ostavlja utisak osobe koja je preduzetna, talentovana i poslovno ve\u0161ta. A, budimo iskreni, novac i uticaj realno kupuju i sre\u0107u, i prijatelje, i ljubav. Sociolo\u0161kim re\u010dnikom: ekonomski kapital komotno se pretvara u onaj socijalni, kulturni i erotski kapital. \u201eI bogati pla\u010du\u201c?<\/p>\n

Samo po telenovelama i turbo-folk stihovima. Istra\u017eivanja pokazuju da su bogatiji ljudi i dugove\u010dniji, i zadovoljniji tim svojim dugotrajnim \u017eivotom.<\/p>\n

S druge strane, doktorat proizvodi jedino patnju, nevolju i bol. Po istra\u017eivanju iz najozbiljnijeg svetskog nau\u010dnog \u010dasopisa \u201eNature\u201c iz 2018. godine, postoji dramati\u010dna \u201ekriza\u201c u pogledu mentalnog zdravlja me\u0111u doktorandima. Istra\u017eivanje je obuhvatilo 2.279 postdiplomskih studenata iz 26 zemalja i 234 institucije, i me\u0111u njima je otkrilo umerene i te\u0161ke oblike anksioznosti (41%) i depresije (39%).<\/p>\n

U pitanju je \u010dak \u0161est puta ve\u0107a stopa ozbiljnih mentalnih problema u pore\u0111enju sa \u201enormalnom\u201c populacijom (\u0161est odsto)! Sli\u010dno tome, prema istra\u017eivanju 3.659 doktoranada iz Belgije 2017. godine, jedan od dvoje ljudi koji pi\u0161u doktorat ose\u0107aju zna\u010dajne psiholo\u0161ke tegobe, a jedan od troje u riziku su od te\u0161ke depresije.<\/p>\n

Ovaj udeo je dramati\u010dno ve\u0107i ne samo u pore\u0111enju sa obi\u010dnim gra\u0111anima, ve\u0107 i sa ljudima sa fakultetskom diplomom, kao i sa studentima osnovnih studija.<\/p>\n

Dakle, ne ni fakultet i studije, ve\u0107 isklju\u010divo pisanje doktorata je ono \u0161to proizvodi ogromne probleme sa mentalnim i onim redovnim zdravljem.<\/p>\n

Zaista, \u010demu doktorat? Titula doktora nauka (\u201ephilosophiae doctor\u201c) jedna je odistinski srednjovekovna drangulija. Prvi doktorat dodeljen je u Parizu oko 1150. godine. \u010citavih 240 godina pre Kosovske bitke. Prvobitno, u pitanju je bila rimokatoli\u010dka \u201elicenca\u201c da neko mo\u017ee da predaje latinski na univerzitetu.<\/p>\n

I ne mnogo toga se bilo promenilo za \u010ditavih devet stole\u0107a. Jedini posao za koji je zaista neophodna ta mrska latinsko-katoli\u010dka izmi\u0161ljotina jeste posao na univerzitetu ili nau\u010dnom institutu, i u eventualno par me\u0111unarodnih organizacija. Vaistinu, za\u0161to onda? Aleksandar Vu\u010di\u0107 je bio u pravu: sasvim je mogu\u0107e biti ministar i sa osnovnom \u0161kolom.<\/p>\n

Od 45 ameri\u010dkih predsednika, samo jedan je imao doktorat (Vudro Vilson). Uzgred, ni fakultet nije zavr\u0161ilo njih dvanaest, uklju\u010duju\u0107i tu i samog Va\u0161ingtona, Linkolna ili Trumana.<\/p>\n

Doktorate nisu imali ni \u010cer\u010dil ili De Gol, ni Gandi ili Mandela, ni Tesla, ni Bil Gejts, koji nisu ni fakultete zavr\u0161ili. Pa i nakon svojevrsne globalne eksplozije u broju doktorata nakon 2000. godine, doktori nauka i dalje su ekstremna manjina u dru\u0161tvu. \u010cak i u najrazvijenijim dr\u017eavama sveta \u010dine statisti\u010dku gre\u0161ku od oko 1% populacije (0.6% u Holandiji, 0.7% u Belgiji i \u0160paniji, 0.9% u Francuskoj, 1.1% u Austriji, 1.2% u Finskoj, 1.4% u Nema\u010dkoj, 1.6% u \u0160vedskoj).<\/p>\n

Mo\u017eda se onda radi o novcu? Ma kakvi. Osobe sa doktoratom u proseku zara\u0111uju 26% vi\u0161e novca od ostatka populacije, \u0161to zvu\u010di zgodno i seksi, dok ne uvidimo da osobe sa masterom ve\u0107 zara\u0111uju 23% vi\u0161e, a osobe sa diplomom osnovnih studija 14% vi\u0161e od ostatka radne snage.<\/p>\n

Da li je onda tih 3% razlike u plati vredno ovih \u0161est do devet doktorskih godina iznuruju\u0107eg bola i truda, kao i skupocene \u0161kolarine doktorskih studija?<\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju i da su prekvalifikovani radnici, tj. doktori nauka zaposleni izvan akademskog sveta, mnogo nezadovoljniji i neproduktivniji na svom poslu. Dok oni doktori nauka zaposleni unutar akademske kule od slonova\u010de, ukoliko su anga\u017eovani kao honorarni ili \u201epart-time\u201c profesori, zapravo zara\u0111uju manje od gra\u0111evinskih radnika i neretko su na ivici siroma\u0161tva. Dakle, doktori nauka su finansijski osiroma\u0161eni, mentalno rastrojeni, i neretko politi\u010dki nepodobni. Za\u0161to bi tada bilo ko sa zdravom pame\u0107u ikada doktorirao?<\/p>\n

Zvu\u010di \u0161a\u0161avo, ali upravo zato \u0161to je \u2013 te\u0161ko.<\/p>\n

Doktorat jeste jedan sizifovski egzistencijalno i kosmi\u010dki prete\u017eak poduhvat. I ba\u0161 u tome je njegova poenta i kvaka. Svaka doktorska disertacija rezultat je neprekidnog, vi\u0161egodi\u0161njeg rada, borbe, sukoba i truda, hroni\u010dnog iznurivanja, sumanute preoptere\u0107enosti i sumasi\u0161av\u0161eg izgaranja, pra\u0107enog nenormalnim stresom, sumnjama, krizama i preispitivanjima. Sokratovski tragi\u010dnim i katarzi\u010dnim saznanjem da zapravo ni\u0161ta ne znamo.<\/p>\n

Svaki doktorat prvo mora da demonstrira izuzetno poznavanje postoje\u0107eg korpusa znanja o nekoj krajnje kompleksnoj temi, a \u0161to podrazumeva godine i godine gotovo beskrajnog \u010ditanja, izu\u010davanja i istra\u017eivanja. Zatim, doktorat implicira i godine i godine umobolnog pisanja, revidiranja, proveravanja, tumbanja, brisanja i ponovnog pisanja.<\/p>\n

Otuda se, uostalom, i \u0161apu\u0107e da se pisanje doktorata nikada zaista ne \u201ezavr\u0161ava\u201c, ve\u0107 samo \u201eprekida\u201c. I, najzad, svaki doktorat mora da donese, porodi ili izlu\u010di jedno sasvim novo znanje na planetu Zemlju.<\/p>\n

Dakle, isti mora da zaista pomeri unapred postoje\u0107e razumevanje prirode ili dru\u0161tva, sveta i \u017eivota. Ina\u010de u pitanju nije \u2013 doktorat. Zvu\u010di prete\u0161ko? Mo\u017eda zato \u0161to jeste. A, moli\u0107u lepo, u kom to jo\u0161 ta\u010dno delu na\u0161eg dru\u0161tva, osim u nauci, uop\u0161te imamo ovakvu ekstremnu patnju i strogu proveru za neku poziciju, zvanje i zgodnu titulu?<\/p>\n

I sve se to paralelno odvija u jednom o\u0161tro konkurentskom akademskom okru\u017eenju koje isuvi\u0161e \u010desto prati i brutalna eksploatacija doktoranada kao jeftine radne snage u vidu raznih demonstratora, mla\u0111ih istra\u017eiva\u010da, saradnika u nastavi ili asistenata. Koje, poput srednjovekovnih \u0161egrta, profesori neretko \u0161alju po burek i cigare, da bi ih pedago\u0161ki ponizili ili, hajde, u\u010dinili intelektualno skromnijim u tom akademskom esnafu.<\/p>\n

Ubrojmo u sve to i birokratsku borbu sa univerzitetskom administracijom, raznim senatima, nastavno-nau\u010dnim i stru\u010dnim ve\u0107ima, koji bistre \u201epodobnost\u201c teme, kandidata i mentora. A tek mentori, od \u010dije li\u010dnosti i sujete, realno, zavise i sam \u017eivot i smrt doktoranada.<\/p>\n

Jednostavno, u pitanju zaista jeste recidiv jedne srednjovekovne patnje, a u 21. veku. Mentalno rastrojstvo i depresija tada su nuspojave prirodne poput \u201ecrnih plu\u0107a\u201c kod rudara u Man\u010desteru iz 19. veka. Zamolimo doktore nauka da se prisete rada na svom doktoratu i zaplaka\u0107e ja\u010de nego \u0161to se mu\u0161kar\u010dine, na krsnoj slavi i uz par vinjaka previ\u0161e, rascmizdre kada se prisete vojnog roka usred Hladnog rata.<\/p>\n

Pri \u010demu taj doktorat traje \u0161est puta du\u017ee od jugoslovenske obavezne vojske. Zato i ne iznena\u0111uje \u0161to doktorandi, i ovde i \u0161irom sveta, \u0161est puta \u010de\u0161\u0107e obolevaju od ozbiljnih mentalnih bolesti. I ovaj sociolog i kolumnista \u2013 kao i doktor nauka \u2013 pamti poslednjih godinu i kusur dana pisanja i procedure do odbrane svoje doktorske disertacije kao profesionalno i li\u010dno najte\u017ei period u \u017eivotu. Ne ponovio se nikada. A onda opet, u pitanju be\u0161e mo\u017eda najbolje li\u010dno formativno iskustvo, kao i najve\u0107i \u017eivotni izazov ikada.<\/p>\n

Jer, ponovimo to, doktorat je stvar koja se jednostavno ne mo\u017ee kupiti novcem i uticajem. Niti prepisati ili plagirati, uprkos mnogim poku\u0161ajima u zemlji i svetu, a posebno u zemlji. Tu se ne\u0161to mora prokleto znati i jo\u0161 godinama mukotrpno raditi. I ne postoji pre\u010dica, niti krivina. I zato doktorat jeste ulaznica u jedan veoma poseban i krajnje specijalan klub, \u0161to zaista razumeju samo oni koji su bili pro\u0161li tim putem od krvi, znoja i suza.<\/p>\n

Doktorat je poput osmeha \u2013 onaj la\u017eni se prepoznaje odmah. I ne mo\u017ee se la\u017eirati ili \u201efejkovati\u201c. U tome je njegova najve\u0107a snaga. Sa tradicijom od \u010ditavih devet vekova, \u0161to je dugotrajnije od najve\u0107ih evropskih carstava, pa i od raznih sekvoja i gle\u010dera. Doktorat jo\u0161 uvek mnogo vi\u0161e i bolje reklamira ne\u010dije znanje, ve\u0161tinu, trud i rad od svih ostalih statusnih simbola u ovom populisti\u010dkom svetu li\u0161enom svih \u010dvrstih vrednosti.<\/p>\n

I zato je taj doktorat toliko atraktivan za na\u0161e politi\u010dke skorojevi\u0107e. Uz malo novca, uticaja i \u201ekontakata\u201c, a posebno uz partijsku knji\u017eicu, gotovo svako sebi mo\u017ee da kupi lepotu, zdravlje, fakultetsku diplomu, prijatelje i \u017eene, novo odelo i polovni Mercedes. Ali ne i doktorat.<\/p>\n

U pitanju je retko nedodirljivo i objektivno svedo\u010danstvo da je neko godinama zaista bio asketski rmba\u010dio, crn\u010dio, znojio se, urinirao krv, lu\u010dio limfu, gnoj i \u0161lajm, raspadao se i sastavljao, sabirao i oduzimao, i uop\u0161te velikomu\u010deni\u010dki i spartanski hrabro gurao taj komadi\u0107 doktorske disertacije uzbrdo i protiv svih.<\/p>\n

I zatim ne\u0161to novo saznao i doprineo nauci i svetu. Malo ko je zaista spreman na takvu ekstremnu i mukotrpnu li\u010dnu \u017ertvu u ime nekakve nauke i \u0161irenja okvira ljudskog znanja.<\/p>\n

U pitanju je mo\u017eda i jedini preostali ili tvrdi indikator truda i rada na ovom svetu. Samo u tome je sadr\u017eana ona misteriozna privla\u010dnost doktorata za na\u0161e politi\u010dare koji neretko i bahato ve\u0107 poseduju sve na svetu, osim veli\u010danstvene kombinacije ta dva slova, \u201edr\u201c, na svetlucavoj vizitkarti.<\/p>\n

Isamo zato taj doktorat moramo sa\u010duvati od njih samih. Kao onu poslednju odbranu i za\u0161titu istinskih vrednosti nadljudskog napora i znanja.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uz malo novca, uticaja i \u201ekontakata\u201c, a posebno uz partijsku knji\u017eicu, gotovo svako sebi mo\u017ee da kupi lepotu, zdravlje, fakultetsku diplomu, prijatelje i \u017eene, novo odelo i polovni Mercedes. Ali ne i doktorat<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-277255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277255","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=277255"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277255\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=277255"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=277255"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=277255"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}