{"id":277130,"date":"2019-11-02T07:44:40","date_gmt":"2019-11-02T06:44:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=277130"},"modified":"2019-11-02T07:45:36","modified_gmt":"2019-11-02T06:45:36","slug":"kapitalizam-nije-u-krizi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/11\/02\/kapitalizam-nije-u-krizi\/","title":{"rendered":"Kapitalizam nije u krizi"},"content":{"rendered":"

Author: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U poslednje vreme objavljen je veliki broj \u010dlanaka i knjiga o \u201ekrizi kapitalizma\u201c u kojima se predskazuje njegova skora propast ili depassement. Onima koji imaju dovoljno godina da se se\u0107aju 90-ih, sve to neobi\u010dno li\u010di na onda\u0161nje objave da je hegelovski kraj istorije kona\u010dno stigao. Vreme je pokazalo da vesnici kraja nisu bili u pravu. Za dana\u0161nje najave propasti kapitalizma verujem da su jednako neutemeljene i da pogre\u0161no dijagnostikuju problem.<\/p>\n

\u010cinjenice pokazuju da kapitalizam ne samo da nije u krizi, ve\u0107 se nalazi na vrhuncu svoje istorijske ekspanzije, kako u pogledu geografske rasprostranjenosti tako i po brzini \u0161irenja na nova podru\u010dja (kao \u0161to su slobodno vreme ili dru\u0161tvene mre\u017ee) na kojima gradi nova tr\u017ei\u0161ta i komodifikuje stvari koje dosad nisu bile predmet tr\u017ei\u0161nih transakcija.<\/p>\n

Geografski, kapitalizam je danas dominantan (ili \u010dak jedini) na\u010din proizvodnje na planeti, kako u \u0160vedskoj, gde privatni sektor zapo\u0161ljava vi\u0161e od 70 odsto radne snage, ili Sjedinjenim Dr\u017eavama gde zapo\u0161ljava 85 odsto, tako i u Kini gde (na kapitalisti\u010dki na\u010din organizovan) privatni sektor proizvodi 80 odsto dodate vrednosti. To, naravno, nije bio slu\u010daj pre pada komunizma u Isto\u010dnoj Evropi i Rusiji, i pre nego \u0161to se Kina otisnula u proces koji se eufemisti\u010dki opisuje kao \u201etransformacija\u201c, a zapravo je zamena socijalizma kapitalisti\u010dkim proizvodnim odnosima.<\/p>\n

<\/p>\n

\u010cINJENICE POKAZUJU DA KAPITALIZAM NE SAMO DA NIJE U KRIZI, VE\u0106 SE NALAZI NA VRHUNCU SVOJE ISTORIJSKE EKSPANZIJE, KAKO U POGLEDU GEOGRAFSKE RASPROSTRANJENOSTI TAKO I PO BRZINI \u0160IRENJA NA NOVA PODRU\u010cJA <\/p><\/blockquote>\n

Tako\u0111e, globalizacija i tehnolo\u0161ka revolucija otvorile su nekoliko novih, dosad nepostoje\u0107ih tr\u017ei\u0161ta: veliko tr\u017ei\u0161te li\u010dnih podataka, tr\u017ei\u0161te privatnih automobila i stanova koji se nude na kori\u0161\u0107enje (ni\u0161ta od toga nije predstavljalo kapital dok se nisu pojavili Uber, Lyft, Airbnb i sli\u010dne aplikacije), tr\u017ei\u0161te usluga sme\u0161taja za \u201enomadske\u201c preduzetnike (koje nije postojalo pre platforme WeWork), kao i tr\u017ei\u0161ta usluga kao \u0161to su nega starih lica, \u010duvanje dece i ku\u0107nih ljubimaca, spremanje i isporuka hrane, odla\u017eenje u nabavku itd.<\/p>\n

Dru\u0161tveni zna\u010daj novih tr\u017ei\u0161ta je u tome \u0161to stvaraju novi kapital; tako\u0111e, utvr\u0111ivanjem cene za stvari koje dosad nisu imale utvr\u0111enu cenu na\u0161a dobra (upotrebna vrednost) pretvaraju se u robu (razmenska vrednost). Takva kapitalisti\u010dka ekspanzija ne razlikuje se zna\u010dajno od ekspanzije u Evropi 18. i 19. veka o kojoj su pisali Adam Smith i Karl Marx. Kada se uspostave nova tr\u017ei\u0161ta, robe i aktivnosti dobijaju neknji\u017enu vrednost. To ne zna\u010di da \u0107emo odmah svi pojuriti da izdajemo sobe turistima ili nudimo prevoz sopstvenim automobilom, ali zna\u010di da \u0107emo biti svesni finansijskog gubitka koji trpimo zato \u0161to to ne \u010dinimo. Kada ponu\u0111ena cena postane privla\u010dna (bilo usled promene na\u0161ih finansijskih prilika ili relativnog rasta cene), mnogi \u0107e iza\u0107i na nova tr\u017ei\u0161ta i tako ih oja\u010dati.<\/p>\n

Nova tr\u017ei\u0161ta su fragmentirana u tom smislu da ne zahtevaju celodnevno radno vreme. Tako komodifikacija napreduje paralelno sa gig ekonomijom. U gig ekonomiji istovremeno smo pru\u017eaoci usluga (popodne mo\u017eemo da isporu\u010dujemo pice) i kupci brojnih usluga koje dosad nisu bile monetizovane (ve\u0107 pomenuto: \u010di\u0161\u0107enje, kuvanje, nega). To nam omogu\u0107uje da sve svoje potrebe zadovoljimo na tr\u017ei\u0161tu, \u0161to na du\u017ei rok otvara pitanje funkcije i opstanka porodice.<\/p>\n

Ako se kapitalizam toliko pro\u0161irio u svim pravcima, za\u0161to govorimo o krizi? Da li zato \u0161to o\u010dekujemo da \u0107e se problemi koji su zasad ograni\u010deni na bogate zemlje uskoro pro\u0161iriti na ostatak sveta? To nije slu\u010daj. Problemi koji mu\u010de zapadne zemlje pre svega su posledica neravnomerne distribucije dobiti od globalizacije, kao \u0161to je bilo i u vreme globalizacije u 19. veku kada su disproporcionalo veliki deo koristi po\u017enjeli Evropljani.<\/p>\n

<\/p>\n

IZA NEZADOVOLJSTVA GLOBALIZACIJOM KRIJE SE NESRAZMERA IZME\u0110U O\u010cEKIVANJA PRIPADNIKA SREDNJE KLASE NA ZAPADU, NISKOG RASTA NJIHOVOG DOHOTKA I PADA NA GLOBALNOJ DOHODOVNOJ LESTVICI. NJIHOVO NEZADOVOLJSTVO POGRE\u0160NO JE OPISANO KAO NEZADOVOLJSTVO KAPITALIZMOM.<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

Novi krug globalizacije politi\u010dki je \u201eprodat\u201c zapadnim zemljama u paketu sa \u201ekrajem istorije\u201c, uz tvrdnje da \u0107e od toga najvi\u0161e koristi imati bogate zemlje i njihovo stanovni\u0161tvo. Ali dogodilo se upravo suprotno. Najvi\u0161e koristi imale su mnogoljudne azijske zemlje: Kina, Indija, Vijetnam, Indonezija. Iza nezadovoljstva globalizacijom krije se nesrazmera izme\u0111u o\u010dekivanja pripadnika srednje klase na zapadu, niskog rasta njihovog dohotka i pada na globalnoj dohodovnoj lestvici. Njihovo nezadovoljstvo pogre\u0161no je opisano kao nezadovoljstvo kapitalizmom.<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedan problem. \u0160irenjem tr\u017ei\u0161nog pristupa na sve (ili gotovo sve) aktivnosti u dru\u0161tvu, \u0161to jeste jedna od va\u017enih odlika razvijenog kapitalizma danas, politika se transformi\u0161e u neku vrstu preduzetni\u010dke delatnosti. U na\u010delu, politika i slobodno vreme istorijski nisu bili podru\u010dja na koja se primenjuju tr\u017ei\u0161na na\u010dela. Ali to se promenilo. Otuda bujanje korupcije u dana\u0161njoj politici. Politika se vidi kao ekonomska aktivnost kao i bilo koja druga, a i politi\u010dari koji nisu bili direktno uklju\u010deni u korupcijske radnje tokom svojih mandata o\u010dekuju da monetizuju ste\u010dene kontakte i znanja kada zavr\u0161e politi\u010dku karijeru. Takva vrsta komodifikacije proizvodi cinizam i razo\u010darenje u mejnstrim politiku i politi\u010dare.<\/p>\n

Otuda ovo nije kriza kapitalizma, ve\u0107 kriza izazvana neravnomerno raspore\u0111enim efektima globalizacije i \u0161irenjem kapitalizma u oblasti koje se tradicionalno nisu smatrale pogodnim za komercijalizaciju. Drugim re\u010dima, kapitalizam je postao previ\u0161e mo\u0107an i \u010desto ulazi u sukob sa na\u0161im duboko usa\u0111enim uverenjima. Mo\u017eda \u0107e nastaviti da se \u0161iri i osvaja nove, jo\u0161 nekomercijalizovane sfere ljudskog \u017eivota. Ili \u0107e biti zauzdan i prinu\u0111en da \u201epolje svog delovanja\u201c vrati u nekada\u0161nje okvire.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Global inequality<\/a><\/p>\n

    \n
  1. \n

    Podatak Svetske banke. Navedeno u mojoj novoj knjizi Capitalism, alone, III poglavlje.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kapitalizam je postao previ\u0161e mo\u0107an i \u010desto ulazi u sukob sa na\u0161im duboko usa\u0111enim uverenjima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271212,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-277130","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277130","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=277130"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/277130\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271212"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=277130"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=277130"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=277130"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}