{"id":276534,"date":"2019-10-25T06:23:47","date_gmt":"2019-10-25T04:23:47","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=276534"},"modified":"2019-10-25T07:54:53","modified_gmt":"2019-10-25T05:54:53","slug":"srpski-varvari-su-pohrlili-za-akademskim-diplomama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/25\/srpski-varvari-su-pohrlili-za-akademskim-diplomama\/","title":{"rendered":"Srpski varvari su pohrlili za akademskim diplomama"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slobodan Divjak<\/strong><\/p>\n

U anti\u010dko doba jedno od bitnih zna\u010denja re\u010di limes bilo je granica izvan koje su varvari.<\/p>\n

U staroj Gr\u010dkoj, termin varvari koristio se za one koji ne znaju gr\u010dki, tj. za one koji su neobrazovani, necivilizovani. Nastanak civilizacije vezuje se za zakonsko ure\u0111ivanje odnosa izme\u0111u \u010dlanova zajednice.<\/p>\n

Tako je Hegel, primera radi, anti\u010dku Atinu tretirao kao po\u010detni temelj civilizacije jer je njeno unutra\u0161nje ure\u0111enje bilo utvr\u0111eno zakonikom koji je po\u010divao na kodifikaciji dugotrajnom tradicijom nastalih obi\u010daja, pri \u010demu je ovaj zakonik va\u017eio jednako za sve atinske gra\u0111ane.<\/p>\n

Tada se smatralo da su izvan zidina anti\u010dkog polisa (dr\u017eave-grada), dakle s one strane limesa, \u017eiveli varvari koji se nisu rukovodili nikakvim pravilima igre ve\u0107 samo razularenom, primitivnom, brutalnom voljom za mo\u0107 koja je bila izvori\u0161te njihovih bezobzirnih krvavih plja\u010dka\u0161kih pohoda, u odsustvu bilo kakve saose\u0107ajnosti prema drugima.<\/p>\n

Po nekim savremenim teoreti\u010darima, problem dana\u0161njeg sveta je u tome \u0161to varvari vi\u0161e nisu s one ve\u0107 s ove strane limesa; oni ne samo \u0161to su tu, me\u0111u nama, ve\u0107 i upravljaju na\u0161im \u017eivotima. Eklatantan primer toga fenomena je i dana\u0161nja Srbija. To se mo\u017ee ilustrovati mnogim primerima.<\/p>\n

MODERNI SRPSKI VARVARI RAZLIKUJU SE OD ONIH IZ ANTI\u010cKIH VREMENA U TOME \u0160TO SU SHVATILI DA SVOJU SKLONOST KA BEZAKONJU U KOJEM MOGU BEZ IKAKVIH OGRANI\u010cENJA ZADOVOLJAVATI SVOJU NEZASITNU VOLJU ZA STICANJE SIMBOLA MO\u0106I I PRESTI\u017dA, DA SVOJU NEULJU\u0110ENOST, PROSTAKLUK, BAHATOST, PLJA\u010cKA\u0160KU ANIMALNOST MORAJU PRIKRIVATI PRIVIDOM SVOJE OBRAZOVANOSTI, JER JE OBRAZOVANOST ZAPRAVO DRUGO IME ZA CIVILIZACIJU.<\/p><\/blockquote>\n

Najo\u010digledniji je onaj koji se ispoljava u preziru upravlja\u010dkog sloja prema formi, prema op\u0161teva\u017ee\u0107im procedurama \u010diji bi koren trebalo da bude u najvi\u0161em pravnom aktu zemlje, u Ustavu; ali za njim mnogo ne zaostaje ni razara\u010dki odnos vlasti prema srpskoj kulturnoj ba\u0161tini, jer varvari nisu poznavali pojam tradicije.<\/p>\n

No, moderni srpski varvari razlikuju se od onih iz anti\u010dkih vremena u tome \u0161to su shvatili da svoju sklonost ka bezakonju u kojem mogu bez ikakvih ograni\u010denja zadovoljavati svoju nezasitnu volju za sticanje simbola mo\u0107i i presti\u017ea, da svoju neulju\u0111enost, prostakluk, bahatost, plja\u010dka\u0161ku animalnost moraju prikrivati prividom svoje obrazovanosti, jer je obrazovanost zapravo drugo ime za civilizaciju.<\/p>\n

O tome najbolje svedo\u010di nema\u010dki pojam Bildung (obrazovanje, formiranje, izgradnja) koji istovremeno ozna\u010dava proces i li\u010dnog i dru\u0161tvenog kultivisanja, kulturnog samosazrevanja i sazrevanja dru\u0161tva kao kulturnog u celini, pri \u010demu ovde pojam kulturnog treba shvatiti kao suprotnost primordijalnoj prirodnoj sirovosti, neobra\u0111enosti i neizgra\u0111enosti. Dakle, po\u0161to su uvideli da se bez obrazovanosti, kompetentnosti, stru\u010dnosti ne mo\u017ee dobiti ulaznica za civilizacijski voz, srpski varvari pohrlili su za dobijanjem akademskih diploma na njima svojstvene na\u010dine \u2013 ru\u0161e\u0107i osnovna pravila na kojima po\u010diva akademska zajednica.<\/p>\n

Neki od tih na\u010dina su podmi\u0107ivanje onih koji su vlasni da izdaju diplome, tj. kupovina akademskih zvanja, njihovo falsifikovanje, posezanje za plagiranjem i sli\u010dno. Svakako da ovakvi postupci uru\u0161avaju obrazovne institucije jer u njih uvode mafija\u0161ku logiku. No ipak glavni problem je frontalni napad na ono bez \u010dega nema niti mo\u017ee biti obrazovnih institucija \u2013 na njihovu autonomiju. Univerzitet koji ropski slu\u017ei vlasti ne mo\u017ee obavljati svoju osnovnu svrhu jer mu to onemogu\u0107ava slobodu istra\u017eiva\u010dkog rada, starala\u0161tva i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Kada je Aleksandar Veliki do\u0161ao da poseti Diogena u njegovom domu, buretu, ovaj starogr\u010dki filozof mu je bez ikakvog sustezanja rekao da se skloni jer mu zaklanja sunce.<\/p>\n

U ovoj anegdoti na metafori\u010dki na\u010din izra\u017een je zahtev za radikalnim osloba\u0111anjem mislilaca, teoreti\u010dara, nau\u010dnika od bilo kakvih pritisaka i intervencija vlasti, zahtev koji \u0107e kasnije biti formulisan u pojmu autonomije univerziteta poduprtog njenim pravnim garancijama.<\/p>\n

NA\u0160I MODERNI VARVARI TE\u017dE DA NA RAZNE KVAZILEGALNE I VOLUNTARISTI\u010cKO-NASILNE NA\u010cINE USPOSTAVE USLOVE ZA OBLIKOVANJE ONE NAUKE KOJA BI FAVORIZOVALA DESPOTIZAM I \u010cIJI BI POSLENICI, KAO U VREME VLADAVINE IMPERATORA BARBAROSE, PROGLASILI NA\u0160EG NEKRUNISANOG KRALJA APSOLUTNIM GOSPODAREM \u017dIVOTA I POSEDA NJEGOVIH PODANIKA.<\/p><\/blockquote>\n

Veli\u010dina i \u010dast evropskih fakulteta zasnivaju se na nastojanju na odr\u017eavanju ove tradicije bezuslovno slobodnog traganja za istinom kojeg ne mo\u017ee biti bez krti\u010dkog distanciranja od svake vlasti. U doba pluralizma teorijskih koncepcija jedinstvo akademske zajednice mo\u017ee se sa\u010duvati samo njenom kontinuiranom borbom za uspostavljanje vladavine prava jer ona pru\u017ea jemstvo i za postojanje pomenutog pluralizma.<\/p>\n

No, na\u0161i moderni varvari te\u017ee da na razne kvazilegalne i voluntaristi\u010dko-nasilne na\u010dine uspostave uslove za oblikovanje one nauke koja bi favorizovala despotizam i \u010diji bi poslenici, kao u vreme vladavine imperatora Barbarose, proglasili na\u0161eg nekrunisanog kralja apsolutnim gospodarem \u017eivota i poseda njegovih podanika.<\/p>\n

Ovakvi poku\u0161aji disciplinovanja univerziteta najizrazitije su se ispoljili posle dogovora izme\u0111u studenata koji su blokirali rektorat i rektorke o problemima koji su \u010disto unutaruniverzitetske prirode.<\/p>\n

Rektorka je naime, kao prvo, javno osudila poku\u0161aje militantnih aktivista SNS da nasilnim putem spre\u010de studente u njihovom naumu, a kao drugo pru\u017eila garancije da \u0107e se pitanje plagijata Sini\u0161e Malog ubrzati, jer odugovla\u010denje sa njegovim zvani\u010dnim razre\u0161enjem nanosi veliku \u0161tetu ugledu i autonomiji BU. Posle toga usledila je dosad kod nas nevi\u0111ena serija najvulgarnijih i na momente divlja\u010dkih osuda ne samo studenata ve\u0107 i rektorke koja je smogla snage da se uzdigne na nivo dostojan njene funkcije.<\/p>\n

Nosioci izvr\u0161ne vlasti pridavali su studentima koji su, mada nisu \u010dlanovi nijedne stranke, ustali u odbranu dostojanstva svoga univerziteta i time svoga li\u010dnog integriteta, najpogrdnije etikete koje su ih dovodile u kontekst terorista koji podr\u017eavaju navodno fa\u0161istoidnu opoziciju (tala\u010dka kriza, eksponenti destriktivnih snaga i sli\u010dno). Kao da studenti nisu punoletni gra\u0111ani koji imaju legalno pravo da brane kredibilitet svoga univerziteta da bi odbranili kredibilitet svojih diploma. Kao da pobuna studenata nije bilo u zemljama daleko razvijenijim od Srbije.<\/p>\n

S druge strane, ti isti vulgarni kriti\u010dari studentske blokade, \u0107utali su o nelegalnom upadu naprednja\u010dkih ne-studenata u BU koji su se nasilni\u010dki odnosili prema studentima.<\/p>\n

O omalova\u017eavaju\u0107em odnosu izvr\u0161ne vlasti prema rektorki dr\u017eavnog univerziteta da i ne govorimo. Ona je na najprosta\u010dkije na\u010dine vre\u0111ana kao osoba koja se slizala sa teroristi\u010dki raspolo\u017eenim studentima. Valjda je vlast od nje o\u010dekivala da pozove policijske ili parapolicijske snage koje bi brutalno premlatile \u201epobunjenike\u201c i prognale ih sa njihovog univerziteta.<\/p>\n

Ovde je uputno prisetiti se odnosa De Gola prema pobunjeni\u010dkim akcijama Sartra na francuskim ulicama. Na predlog nekih tada\u0161njih francuskih pravnika da se Sartr uhapsi, jer za to postoji pravni osnov, De Gol je, iako su njegovi ideolo\u0161ki pogledi bili suprotni Sartrovim, odlu\u010dno odgovorio da Francuska ne hapsi svoje Voltere, shvataju\u0107i, kao veliki dr\u017eavnik, koliki su doprinos razvoju i veli\u010dini Francuske dali njeni veliki mislioci.<\/p>\n

U potpunosti se sla\u017eem sa izjavom koju je na tviteru napisao na\u0161 geneti\u010dar svetskog glasa Miodrag Stojkovi\u0107: \u201eStudenti su u pravu. Kao predsednik ponosan sam \u0161to ih je rektorka podr\u017eala. Ministri \u0107e dati ostavku i nadle\u017eni neka gone prevarante. Tako bi izjavio pravi predsednik. Sve ostalo je reakcija \u010doveka koji se ljulja na tronu prevara.\u201c Tako treba da razmi\u0161lja nau\u010dnik i intelektualac od formata.<\/p>\n

U Nema\u010dkoj je njena Akademija prednja\u010dila u kritici plagijatske rabote ministra odbrane i zahtevala njegovu urgentnu smenu, istovremeno odbacuju\u0107i sve poku\u0161aje politi\u010dara da doka\u017eu da nije re\u010d o plagijatu kao nedopustivo nekompetentno naru\u0161avanje autonomije akademske zajednice.<\/p>\n

No, na\u0161a Akademija, izuzimaju\u0107i \u010dasne izuzetke, o o\u010diglednim plagiranim doktoratima politi\u010dara i apodikti\u010dnim odbrana\u0161kim tvrdnjama najvi\u0161ih instanci vlasti u vezi sa takvim doktoratima oportunisti\u010dki \u0107uti. Ipak, ta institucija treba da ima svest o tome da \u0107e se takvo njeno ve\u0107insko pona\u0161anje kad-tad tretirati kao period besprizornog be\u0161\u010da\u0161\u0107a u istoriji ove najvi\u0161e akademske ustanove.<\/p>\n

Ovih dana na BU \u0107e se povu\u0107i deobna linija izme\u0111u onih koji \u0107e imati smelosti da brane dostojanstvo uspravnog hoda slobodnomisle\u0107ih teoreti\u010dara i studenata, s jedne strane, i onih koje je Ni\u010de ozna\u010davao kao ljude \u201ebez prsa\u201c, onih bez ki\u010dme, bez ikakvog samopo\u0161tovanja koji, poput gnjida u ljudskom obliku, razaraju samo tkivo autonomije univerziteta zarad sitnih prolaznih privilegija. Od raspleta tih doga\u0111aja umnogome \u0107e zavisiti dalja sudbina Srbije: uzdizanje ka civilizacijskom nivou ili jo\u0161 dublji pad u varvarstvo.<\/p>\n

Autor je pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Univerzitet koji ropski slu\u017ei vlasti ne mo\u017ee obavljati svoju osnovnu svrhu jer mu to onemogu\u0107ava slobodu starala\u0161tva i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274907,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-276534","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276534","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276534"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276534\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274907"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276534"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276534"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276534"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}