{"id":276476,"date":"2019-10-24T06:52:56","date_gmt":"2019-10-24T04:52:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=276476"},"modified":"2019-10-24T07:18:35","modified_gmt":"2019-10-24T05:18:35","slug":"vila-s-kosara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/24\/vila-s-kosara\/","title":{"rendered":"Vila sa Ko\u0161ara"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivan \u010colovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161log meseca (14. septembra 2019) ispred zdanja Narodne skup\u0161tine u Beogradu sve\u010dano je promovisana nova generacija kadeta Vojske Srbije. Tom prilikom promociju je imala i \u201eVila sa Ko\u0161ara\u201c, do nedavno malo poznata pesma koju je njen autor Neven Milakovi\u0107 Likota, knji\u017eevnik iz Bara posvetio junacima Bitke na Ko\u0161arama. Ovim imenom se danas u Srbiji nazivaju borbe koje su se u prole\u0107e 1999. godine vodile oko karaule Ko\u0161are na jugoslovensko-albanskoj granici izme\u0111u VJ (Vojske Jugoslavije) \u2013 koju su, uz mali broj izuzetaka, \u010dinili vojnici i oficiri iz Srbije \u2013 i boraca OVK (Oslobodila\u010dke vojske Kosova). U tim borbama VJ je izgubila 108 vojnika, najvi\u0161e mladi\u0107a od 18 do 20 godina, koji su bili na odslu\u017eenju vojnog roka, dok je me\u0111u pripadnicima OVK, kako navode neki srpski mediji, bilo vi\u0161e od 200 poginulih. Borbe na tom terenu prestale su 14. juna 1999, kada se, na osnovu Kumanovskog sporazuma, VJ povukla sa Kosova.<\/p>\n

Od naroda, preko gorske vile, do pesnika<\/strong><\/p>\n

Milakovi\u0107evu pesmu, za koju je muziku komponovao njegov prijatelj Vuk Popovi\u0107, otpevala je Katarina Bo\u017ei\u0107 iz etno grupe \u201eBeli an\u0111eo\u201c, uz pratnju kadetkinja Vojne akademije i umetni\u010dkog ansambla \u201eStanislav Bini\u010dki\u201c. To je bio, kako su izvestile Ve\u010dernje novosti, emotivni vrhunac programa promocije novih srpskih oficira. \u201eKada je Katarina Bo\u017ei\u0107 \u2013 pi\u0161e u izve\u0161taju ovog lista \u2013 zajedno sa kadetkinjama Vojne akademije zapevala pesmu \u201eVila sa Ko\u0161ara\u201d, niko nije ostao ravnodu\u0161an. Mnogima su krenule suze dok su slu\u0161ali potresne stihove o junacima koji su pali za slobodu na\u0161e zemlje\u201d. Evo tih stihova:<\/p>\n

Krvav mesec vrh Ko\u0161ara, grobnice ga srpske skrile,<\/p>\n

Jednim ehom mrak damara i jecajem gorske vile.<\/p>\n

Smrtnim ropcem \u0161uma zbori: Vratite se bra\u0107o mila,<\/p>\n

Zar vam mu\u0161ki rs ne kori posestrima va\u0161a vila?<\/p>\n

Odsekli joj psi uvojke, sustigla je mrska hajka,<\/p>\n

Al\u2019 se ne da zor devojka, nagorkinja na\u0161a majka.<\/p>\n

No krsta\u010de ove stra\u017ei i amanet vitezova,<\/p>\n

Juna\u010dke im rane bla\u017ei starom pesmom sa Kosova.<\/p>\n

Tiho tu\u017ei i zapeva, nenavikla na okove,<\/p>\n

K\u2019o Kosovka, negda, deva, mrtvu bra\u0107u pesmom zove:<\/p>\n

Vratite se sokolovi, vratite se meni amo,<\/p>\n

Tra\u017ee od nas pradedovi, da du\u0161mane isteramo.<\/p>\n

Di\u017eite se div junaci, po\u010divati jo\u0161 ne smete,<\/p>\n

Treba jaram da se zbaci i da opet poginete.<\/p>\n

Nema Kosmet ko da brani, trulije su njine kosti,<\/p>\n

Di\u017eite se sokolovi, a njima nek\u2019 Bog oprosti.<\/p>\n

Oni mrtvi svetom hode, a nisu ni bili \u017eivi.<\/p>\n

\u2018Ajde bra\u0107o, ustaj rode, juri\u0161 sokolovi sivi!1<\/p>\n

Mada je izvo\u0111enje \u201eVile sa Ko\u0161ara\u201c pred vrhom vojne i civilne vlasti Srbije, i to uz pratnju mladih oficirki i vojnog orkestra, bilo dosad najzapa\u017eenije, ova pesma je i pre toga \u010desto bila deo takozvanog kulturno-umetni\u010dkog programa raznih prigodnih skupova i sve\u010danosti u organizaciji srpske dr\u017eave, vojske, crkve i drugih nacionalno va\u017enih institucija. Danas se nalazi na repertoaru bar petnaest (toliko sam ih ja identifikovao) vokalnih solista i muzi\u010dkih sastava, me\u0111u kojima su, pored Katarine Bo\u017ei\u0107 i njenog \u201eBelog an\u0111ela\u201c, i Prvo beogradsko peva\u010dko dru\u0161tvo, Srbski pravoslavni pojci, Kosovski bo\u017eur, Etno grupa Simonida, Danica Crnogor\u010devi\u0107 i etno grupa Vezak. Ovu pesmu je mogla da \u010duje i publika Novogodi\u0161njeg dobrotvornog koncerta duhovne i narodne muzike koji je 14. januara ove godine priredila Saborna crkva na velikoj sceni Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu.<\/p>\n

O velikoj popularnosti \u201eVile sa Ko\u0161ara\u201c govori i podatak da su se stihovi iz nje \u201eVratite se sokolovi, vratite se meni amo. Tra\u017ee od nas pradedovi da du\u0161mane isteramo\u201c na\u0161li na transparentu koji su navija\u010di fudbalskog kluba Crvena zvezda istakli na utakmici sa Radni\u010dkim iz Ni\u0161a (13. april 2019). Tako je ova Milakovi\u0107eva pesma stigla ne samo na vojnu paradu pred Narodnom skup\u0161tinom i u Narodno pozori\u0161te u Beogradu, nego i na najve\u0107i fudbalski stadion u dr\u017eavi. Zato je sasvim razumljivo \u0161to autor s ponosom isti\u010de da je \u201eVilu sa Ko\u0161ara\u201c narod prihvatio kao da je njegova, narodna. To se moglo i o\u010dekivati, objasnio je Milakovi\u0107, jer je pravi tvorac pesme zaista srpski narod, dok je on sam u nastanku pesme imao sporednu ulogu, ulogu medijuma. Narod je za tu ulogu iz nekog razloga odabrao njega, a onda na\u0161ao najpogodniji na\u010din da mu tekst dostavi, anga\u017euju\u0107i za taj posao najpogodnijeg kurira, gorsku vilu o kojoj se tu radi. Dostava je i\u0161la zaobilaznim putem, jer se vila najpre javila u snu jednom veteranu sa Ko\u0161ara, ali on se nije ose\u0107ao sposobnim da zapi\u0161e \u0161ta mu vila govori, pa je telefonom pozvao svog prijatelja pesnika i rekao mu \u201eSanjao sam vilu, brate, a nije bio san. Bila je tu. Vidio sam je, brate. I Ko\u0161are sam vidio. Bio sam tamo s njom. Tamo je bila. Mora\u0161 to opisati, ja ne umijem\u201c. I dok je on to govorio, vila se odjednom ukazala i Milakovi\u0107u. \u201eI vidio sam vilu, do\u0161la mi je\u201c, pri\u010da on. \u201ePjesmu mi je donijela, ne znam za\u0161to meni. Ta\u010dnije, tada nisam znao. Danas kada je svi pjevaju, a gotovo niko ne zna ime autora, kada je postala narodna za moga \u017eivota, shvatio sam da to i nije moja pjesma. Ja sam samo zapisao jecaj\u201c.<\/p>\n

Nova politika se\u0107anja<\/strong><\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to \u201eVilu sa Ko\u0161ara\u201c danas preporu\u010duje organizatorima prigodnih crkvenih, vojnih i drugih skupova, utakmica i sve\u010danosti u Srbiji? Nema sumnje da je to pre svega njena tema. Jer se\u0107anje na vojnike iz Srbije koji su poginuli u prole\u0107e 1999. za vreme sukoba sa OVK na podru\u010dju grani\u010dne karaule Ko\u0161are poslednjih godina je postao izuzetno va\u017ean, ako ne i najva\u017eniji momenat politike se\u0107anja koja se praktikuje u vrhu srpske vlasti kad je re\u010d o ratu na Kosovu. Dugo se ta politika zasnivala na pre\u0107utkivanju akcija srpske vojske i policije u tom ratu, da bi se tako izbegao govor o u tim akcijama po\u010dinjenim zlo\u010dinima, \u010dije je izvr\u0161ioce i komandno odgovorne oficire Me\u0111unarodni sud u Hagu osudio na vi\u0161egodi\u0161nje zatvorske kazne. Srpske akcije se uglavnom nisu pominjale, nego je fokus se\u0107anja na rat na Kosovu bio u pronala\u017eenju i propagandnoj obradi svedo\u010danstva o zlo\u010dinima OVK nad srpskim civilima. Posebno su u tom smislu eksploatisana kazivanja o navodnoj trgovini organima uzetim od zarobljenih Srba u takozvanoj \u201e\u017eutoj ku\u0107i\u201c na severu Albanije. Dakle, u prvom planu je bila politika se\u0107anja zasnovana na viktimizaciji srpske strane.<\/p>\n

Skoro dvadeset godina \u0107utalo se i o Ko\u0161arama, za \u0161ta je, po svemu sude\u0107i, glavni razlog bilo izbegavanje nezgodnog pitanja za\u0161to su tamo poslani i mesecima ostavljeni da se bore sa OVK za rat nedovoljno obu\u010deni i neiskusni mladi\u0107i iz radni\u010dkih i seoskih porodica. To nezgodno pitanje pre dvadeset godina postavila je Kata Cerna, majka Tibora Cerne, dvadesetogodi\u0161njeg autolimara ma\u0111arske nacionalnosti iz sela Kovilovo pored Beograda, koji je kao vojnik VJ 27. aprila 1999. godine poginuo na Ko\u0161arama. Sanduk sa njegovim telom vojska je dopremila do kapije ku\u0107e u Debelja\u010di, gde stanuju Tiborovi roditelji i tu ga ostavila, uz jedno kratko \u201eprimite na\u0161e sau\u010de\u0161\u0107e\u201c. Ogor\u010dena zbog toga i zato \u0161to je njen Tibor sahranjen bez prisustva lokalnih vlasti i bez vojnih po\u010dasti, kao da je bio dezerter, a ne vojnik poginuo na frontu, Katica Cerna je oti\u0161la u sedi\u0161te Tiborove jedinice, koje je bilo u Kru\u0161evcu, da protestuje i tra\u017ei obja\u0161njenje. \u201eSa\u010dekuje me pukovnik Dragan \u017divanovi\u0107 i jo\u0161 neki oficiri\u201c, pri\u010da ona danas novinarima. \u201eKa\u017eem da treba da ih je stid \u0161to su toliko dece gurnuli u smrt, pitala sam ih gde su njihova deca bila kada je moje poginulo. Rekla sam im: Moj sin je za vas mar\u0161al! Samo su \u0107utali\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, od pre nekoliko godina primetno je da se sve odlu\u010dnije sa izbegavanja govora o tome \u0161ta su srpske snage radile na Kosovu za vreme rata prelazi na pronala\u017eenje, narativno uobli\u010davanje i propagandnu eksploataciju pojedinih epizoda ovog rata u kojima su se srpski borci juna\u010dki borili i ginuli, tako da u politici se\u0107anja na rat na Kosovu viktimizacija danas ustupa mesto heroizaciji. Ulogu paradigme i simbola ranije zanemarenog i pre\u0107utkivanog srpskog herojstva pokazanog u ovom ratu dobila je upravo Bitka na Ko\u0161arama, a Tibor Cerna, pre dvadeset godina sahranjen takore\u0107i kri\u0161om, kao da je ratni begunac, danas se slavi kao najve\u0107i junak ove bitke. Neki njegovi saborci setili su se da je on poginuo namerno izlaze\u0107i iz zaklona da bi se videlo odakle puca snajperista koji ih je preciznom vatrom ugro\u017eavao i da je, smrtno pogo\u0111en, rekao \u201eZa ovu zemlju vredi umreti\u201c. Tako je nova ratna pri\u010da o Ko\u0161arama dobila svog heroja, a zatim je heroj od dr\u017eave dobio spomenik.<\/p>\n

Spomenik Tiboru Cerni podignut je pre dve godine u Debelja\u010di, a o politi\u010dkom zna\u010daju tog \u010dina svedo\u010di to \u0161to se predsednik Vu\u010di\u0107 potrudio da on li\u010dno otkrije spomenik. Tom prilikom je rekao da su Tiborove re\u010di o zemlji za koju vredi umreti \u201enajve\u0107a re\u010denica malog, prljavog i neopisivo stra\u0161nog rata koji nam je agresor nametnuo\u201c, a Bitku na Ko\u0161arama nazvao je ni manje ni vi\u0161e nego srpskim Termopilima \u2013 i za slu\u010daj da neko ne zna \u0161ta su Termopili \u2013 i drugim Kosovskim bojem. To je bila najava posve\u0107enja ove bitke kao simbola srpskog juna\u0161tva pokazanog u ratu na Kosovu. Pohrlilo se s raznih strana da se na tome poradi. I Marko \u0110uri\u0107, direktor Kancelarije za KiM, potrudio se da doprinese podizanju Ko\u0161ara na visine velike srpske ratne epopeje autorskim tekstom pod naslovom \u201eKo\u0161are su srpski Termopili\u201c, pokazuju\u0107i da i kad su metafore u pitanju verno sledi Vu\u010di\u0107a. Rekao je da se o ovoj slavnoj bici mora govoriti i pevati, da se moraju snimati filmovi i dr\u017eati predavanja, a i sam je dao primer u kom tonu bi to trebalo raditi i u kom smeru, prema kojoj poenti stremiti, to jest kako se, polaze\u0107i od pri\u010de o junacima sa Ko\u0161ara, sti\u017ee do pri\u010de o juna\u0161tvu cele srpske vojske pokazanom u ratu na Kosovu. \u201eNekoliko stotina na\u0161ih vojnika\u201c, pi\u0161e nadahnuto \u0110uri\u0107, \u201enedeljama je odolevalo vi\u0161estruko brojnijoj sili. Strate\u0161ki bombarderi po njima su sipali kasetne bombe, tukli su ih \u2018apa\u010di\u2019 i albanska artiljerija, napadale horde terorista i pla\u0107enika, i na kraju su sa Prokletija si\u0161li ponosni i uzdignuta \u010dela, kao pobednici i dostojni potomci slavnih predaka. Podvig tih mladih ljudi i na\u0161e herojske vojske u odbrani Srbije mora biti zauvek oven\u010dan slavom i postati deo kolektivnih se\u0107anja budu\u0107ih generacija\u201c.<\/p>\n

Dosta smo se stideli na\u0161ih junaka!<\/strong><\/p>\n

Ipak, dosad najva\u017eniji momenat posve\u0107enja Bitke na Ko\u0161arama kao klju\u010dnog doga\u0111aja rata na Kosovu bilo je obele\u017eavanje dvadesete godi\u0161njice zavr\u0161etka tog rata. U Centru Sava u Beogradu 14. juna ove godine bila je tim povodom uprili\u010dena sve\u010dana akademija. Me\u0111utim, ona je \u2013 kao \u0161to se moglo o\u010dekivati \u2013 bila ograni\u010dena na evociranje samo jedne ratne epizode, na Ko\u0161are, na bitku u kojoj se na\u0161a vojska \u2013 kako je nedavno otkriveno \u2013 ponela primerno juna\u010dki, patriotski, takore\u0107i spartanski. U skladu s tim je ova akademija od\u017eana pod imenom Akademija povodom 20 godina od Bitke na Ko\u0161arama. A glavni govornik je \u2013 tako\u0111e o\u010dekivano \u2013 bio predsednik Vu\u010di\u0107. Ponovio je misao o srpskim Termopilima i drugom Kosovskom boju, ali je ovoga puta to bilo vrlo op\u0161irno izlaganje, delimi\u010dno nepovezano, ali s jasnim ciljem da se dramati\u010dno kazivanje o odbrani karaule na Ko\u0161arama i pogibiji njenih mladih branitelja iskoristi kao metonimijska slika celog rata na Kosovu, koji je bio \u2013 zar primer Ko\u0161ara to ne pokazuje? \u2013 herojska odbrana Srbije od \u201ealbanskih terorista\u201c i \u201eNATO agresora\u201c.<\/p>\n

Pred najvi\u0161im dr\u017eavnim, vojnim i crkvenim uglednicima Vu\u010di\u0107 je sve\u010dano objavio kraj politike se\u0107anja zasnovane na \u0107utanju o srpskom juna\u0161tvu na Kosovu, neshvatljivog i nedostojnog stida zbog onoga \u0161to je vojska tamo u\u010dinila. Ne samo na Ko\u0161arama, ve\u0107 svuda gde se na Kosovu borila. \u201ePredsednik je ponovio\u201c, preneo je Tanjug, \u201eda se Srbija nikada vi\u0161e ne\u0107e stideti svojih heroja i da \u0107e ubudu\u0107e, kao \u0161to je to bilo u Ni\u0161u na vojnoj paradi,2 na paradama kora\u010dati i veterani\u2026 Mi se vas, ovde prisutnih, ne samo ne stidimo, vi ste najbolji deo nas. Mi se vama ponosimo\u2026 Dvadeset godina \u0107utanja je bilo previ\u0161e, previ\u0161e na\u0161e sramote\u201c. Me\u0111utim, Vu\u010di\u0107eva objava kraja \u0107utanja o srpskom juna\u0161tvu na Kosovu i stida da se ono prizna bila je pra\u0107ena jo\u0161 jednom objavom, objavom upozorenja srpskim neprijateljima da je Srbija spremna da, ako treba, opet juna\u010dki odbije svaki njihov poku\u0161aj da je pokore, da je ona za takav odgovor ve\u0107 u moralnom smislu mobilisana. Rekao je da \u201esvima koji misle da je Srbija slaba jer \u017eeli mir i da mogu progoniti i ubijati Srbe poru\u010duje da \u0107e srpski odgovor biti sna\u017eniji i ja\u010di nego ikada u istoriji\u201d.<\/p>\n

Ima, ima, ima!<\/strong><\/p>\n

Ova nova politika se\u0107anja na rat na Kosovu \u2013 sa Ko\u0161arama kao njenim glavnim elementom \u2013 glavni je razlog \u0161to se Milakovi\u0107eva pesma \u201eVila sa Ko\u0161ara\u201c na\u0161la u programu raznih sve\u010danosti i parada koje danas narodu nude svetovne i crkvene vlasti u Srbiji i \u0161to su se pojavili i drugi autori \u2013 pesnici, romanopisci, novinari, sineasti \u2013 spremni da iskoriste ovu konjunkturu i daju ne\u0161to svoje o junacima sa Ko\u0161ara.3 Me\u0111u kratkim pesmama za koje je napisana muzika popularnost je stekla i pesma Milutina Popadi\u0107a \u201eJunaci sa Ko\u0161ara\u201c. Ona se zavr\u0161ava kletvom koja mo\u017ee da se shvati kao rezime nove politike se\u0107anja srpskih vlasti na rat na Kosovu: \u201eKo ne pamti podvig s Ko\u0161ara junaka \/ Nek ga stigne kletva Kosovskih junaka\u201c. Me\u0111utim, u njoj nije dovoljno nagla\u0161ena ofanzivna, mobilizatorska dimenzija ove politike, koja te\u017ei \u2013 kako je pokazao Vu\u010di\u0107ev govor na Akademiji povodom 20 godina od bitke na Ko\u0161arama \u2013 ne samo tome da se istakne nepravedno zanemareno herojstvo srpskih snaga anga\u017eovanih u ratu na Kosovu \u2013 a time i potcenjene zasluge onih koji su ih tamo poslali \u2013 nego i da se\u0107anje na to herojstvo bude podsticajno, odnosno da mobili\u0161e na nova herojska dela i, kad je re\u010d o Kosovu, na povratak tamo i kona\u010dan obra\u010dun sa neprijateljima. A ta mobilizatorska i militantna funkcija se\u0107anja na rat na Kosovu je eksplicitna, u stvari glavna, funkcija Milakovi\u0107eve \u201eVile sa Ko\u0161ara\u201c.<\/p>\n

Dve poruke su tu u prvom planu. Jedna je poziv Srbima da ponovo krenu u odbranu \u201eKosmeta\u201c i u obra\u010dun sa \u201epsima\u201c i \u201edu\u0161manima\u201c, a druga \u2013 koja slu\u017ei kao opomena onima koji se pozivu ne odazovu \u2013 jeste osuda srpskih mladi\u0107a koji su izbegli mobilizaciju 1998-1999. i priliku da juna\u010dki poginu na Kosovu, te su zato ka\u017enjeni duhovnom smr\u0107u, da \u201emrtvi svetom hode\u201c i da im kosti budu \u201etrulije\u201c od kostiju mrtvih junaka. Zato ove ve\u0107 jednom poginule junake Milakovi\u0107eva vila poziva da ustanu i ponovo poginu, jer \u201enema Kosmet ko da brani\u201c.4 Ali ona \u0107e, uveren sam, rado priznati da se prevarila kad sa parade ispred Narodne skup\u0161tine, iz Narodnog pozori\u0161ta, sa politi\u010dkih mitinga, iz crkava i sa stadiona \u010duje sve ja\u010de uzvike: Ima, ima, ima! Ima ko Kosmet da brani! A mo\u017eda je u ime srpskog naroda vila smislila \u2013 a pesnik Milakovi\u0107 preneo \u2013 ovu dirljivu pri\u010du o mrtvim junacima s Ko\u0161ara kao jedinoj vojsci na koju Srbija danas mo\u017ee da ra\u010duna samo zato da bi \u010dula ovaj gromki demanti? Nisu ni na\u0161e narodne vile ni na\u0161i narodni pesnici naivni onoliko koliko se obi\u010dno misli.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

\n
    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 https:\/\/lyricstranslate.com. U izvorom obliku stihovi su u osmercu i u katrenima. Postoji i ijekavska verzija.<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Re\u010d je o defileu \u201eBesmrtnog puka\u201c odr\u017eanom u Ni\u0161u 9. maja 2019. povodom Dana pobede nad fa\u0161izmom. Na \u010delu defilea bio je general Vladimir Lazarevi\u0107, koji je u me\u0111uvremnu izdr\u017eao vi\u0161egodi\u0161nju zatvorsku kaznu na koju ga je osudio Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za biv\u0161u Jugoslaviju zbog odgovornosti za zlo\u010dine nad albanskim civilima koje su jedinice pod njegovom komandom po\u010dinile na Kosovu. Vi\u0161e o tome u mom tekstu \u201eParazitska se\u0107anja\u201c na portalu Pe\u0161\u010danika.<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Knji\u017eevnik Nenad Milki\u0107 objavio je romanesknu trilogiju o ovoj temi: Mi smo branili Ko\u0161are (Poslednja stra\u017ea 2014, Zov karaule 2016, Besmrtni bataljon 2018). Njegova pesma \u201eMrtva stra\u017ea sa Ko\u0161ara\u201c na\u0161la se na repertoaru narodnog guslara Veselina Daci\u0107a. I reperi Milan Milenkovi\u0107 (Eldorado) i Nikola Stanoev (Uncle D\u017eo) snimili su pesmu o Ko\u0161arama i pokazali da ova tema nije rezervisana samo za obrade u folklornom klju\u010du. Dokumentarno-igrani film Ratne pri\u010de sa Ko\u0161ara premijerno je prikazan 9. aprila 2019. na Prvom programu RTS-a. Film je pre toga prikazan za odabranu publiku Doma garde na Top\u010dideru.<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 Najpoznatija srpska pesma sa motivom poziva mrtvim borcima da ustanu iz groba i ponovo poginu, jer nema \u017eivih koji su spremni da idu u rat, je \u0160anti\u0107eva pesma \u201eO zemljo moja\u201c. U odgovoru na pesnikovo pitanje \u0161ta je mu\u010di, zemlja odgovara: \u201eJa mrtve iz sna uzdasima budim, Jer nema \u017eivih da umiru za me\u201c. Vi\u0161e o ovome u mojoj knjizi Politika simbola, 2. izdanje, Biblioteka XX vek 2000, 72-73<\/li>\n<\/ol>\n<\/blockquote>\n

     <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nisu ni na\u0161e narodne vile ni na\u0161i narodni pesnici naivni onoliko koliko se obi\u010dno misli.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276477,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-276476","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276476"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276476\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}