Primena anestezije je danas ustaljena, zakonom ure\u0111ena procedura, koju izvodi i nadgleda specijalista anesteziologije sa reanimacijom i specijalista strukovni anesteti\u010dar. Iako je totalna anestezija bezbedna, tokom, ili posle operacije, mogu se javiti ne\u017eeljeni efekti, koji su uglavnom privremeni, ali bele\u017ee se i veoma ozbiljne komplikacije koje se zavr\u0161avaju smrtnim ishodom.<\/p>\n
Istori\u010dari su prona\u0161li kori\u0161\u0107enje opijuma, koji se dobija iz jedne vrste maka, jo\u0161 oko 4.000 godina pre nove ere kod Sumera, pripadnika prve ljudske civilizacije. Zasecanjem zelenih \u010daura maka, dobija se mle\u010dno bela supstanca koja se su\u0161i na vazduhu i prera\u0111uje u pra\u0161kastu, te\u010dnu ili \u010dvrstu formu. Glavni mehanizam dejstva je ometanje komunikacije izme\u0111u mozga i perifernih nerava, \u010dime se olak\u0161avaju tegobe pacijenta, on je pospan, umiren i ose\u0107a se prijatno. Ovo su bili po\u010deci pokoravanja bola, a kako je medicina napredovala, pojavljivale su se sve bolje metode sve do 1840-ih, kada je kona\u010dno progla\u0161ena pobeda.<\/p>\n
Amerikanac Kroford Long, Britanac D\u017eejms Simson i ruski hirurg Nikola Ivanovi\u010d Pirgov su \u010detrdesetih me\u0111u prvima izveli razli\u010dite intervencije kori\u0161\u0107enjem anestezije i time zvani\u010dno zapo\u010deli novu eru u medicini, u kojoj je bol potpuno pod kontrolom lekara.<\/p>\n
Kako op\u0161ta anestezija deluje?<\/strong><\/p>\n Budu\u0107i da neke intervencije nisu prijatne, a veliki broj je i prili\u010dno bolan, glavni cilj anestezije je dovo\u0111enje obolelog u stanje u kojem ne\u0107e ose\u0107ati bol niti se se\u0107ati doga\u0111aja iz operacione sale. Generalna anestezija ometa razmenu signala izme\u0111u mozga i ostatka tela, i zahvaljuju\u0107i tome posti\u017ee ove efekte. Stanje u kome je pacijent se pre mo\u017ee opisati kao privremena koma, nego dubok san.<\/p>\n Precizan mehanizam dejstva anestezije nije poznat, ali se veruje da je za njene efekte zaslu\u017ean uticaj na membranske proteine neurona.<\/p>\n Anesteziolog pacijenta uvodi u anesteziju, nadgleda ga i budi posle intervencije. Obi\u010dno se na operacionom stolu venski daje anestetik i pacijentu daje maska putem koje inhalira gas. Za nekoliko minuta, bolesnik gubi svest i tada po\u010dinje zahvat. Stanje u koje osoba pada tokom totalne anestezije umnogome se razlikuje od redovnog, jer mozak pod dejstvom supstanci koje primeni anesteziolog ne formira se\u0107anja i ne reaguje na signale bola.<\/p>\n Drugi oblici anestezije (lokalna, regionalna, analgosedacija) podrazumevaju blago sedativno dejstvo ili injekcije koje \u0107e izazvati utrnulost pojedinih regija tkiva. Totalnoj anesteziji se pribegava u slu\u010daju dugotrajnih ili neugodnih intervencija, kao i procedura koje remete proces disanja, poput operacija na grudnom ko\u0161u ili gornjem delu abdomena.<\/p>\n Anestetici se primenjuju u obliku masti, spreja, tableta, intravenski, u likvor ili u obliku gasa. Op\u0161ti anestetici se \u010desto daju intravenoznim ubrizgavanjem anestetika ili udisanjem gasova.<\/p>\n Ovo su va\u017ene prednosti op\u0161te anestezije<\/strong><\/p>\n Razli\u010diti faktori uti\u010du na odluku lekara o vrsti anestezije koju \u0107e koristiti. U nekim slu\u010dajevima pacijent mo\u017ee da izabere da li \u017eeli lokalnu ili generalnu anesteziju.<\/p>\n Totalna anestezija je dobar izbor kada:<\/strong><\/p>\n zahvat traje du\u017ei vremenski period,<\/p>\n kod dece, kada je va\u017eno da miruju za vreme intervencije,<\/p>\n kada je procedura veoma neprijatna za pacijenta,<\/p>\n zahvati na vitalnim organima (srce, mozak),<\/p>\n kod velikog gubitka krvi, ili poreme\u0107aja disanja.<\/p>\n Ne\u017eeljena dejstva op\u0161te anestezije<\/strong><\/p>\n Kod svake primene anestetika postoji odre\u0111eni rizik od ne\u017eeljenih dejstva. Kako bi se rizik sveo na minimum, va\u017ena je dobra preoperativna priprema koja se sastoji u izra\u010dunavanju BMI, proveri kartona pacijenta, trenutna terapija koja se koristi, vreme gladovanja pre primene anestetika, prohodnost disajnih putanja i kontrola vitalnih funkcija (krvni pritisak, puls, temperatura, disanje). Po bu\u0111enju iz anestezije, u prvim minutima se javlja ose\u0107aj opijenosti, pospanosti, te\u0161ko\u0107e da se zadr\u017ei pa\u017enja i te\u0161ko\u0107e u opa\u017eanju.<\/p>\n Uobi\u010dajene nuspojave<\/strong><\/p>\n Mu\u010dnina i povra\u0107anje<\/p>\n Slabost, pospanost, zbunjenost,<\/p>\n Suva usta, promuklost,<\/p>\n Drhtanje, bol u mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n Uprkos stalnim upozorenjima stru\u010dnjaka da op\u0161tu anesteziju, zbog ozbiljnih nuspojava, treba koristiti samo kada postoji dobro opravdanje, mnogi pacijenti zbog straha i od najmanjeg bola, na svoju ruku zahtevaju op\u0161tu anesteziju.<\/p>\n Te\u0161ke komplikacije<\/strong><\/p>\n Prema re\u010dima stru\u010dnjaka klinike Mejo u SAD, zdrave osobe u najve\u0107em broju slu\u010dajeva dobro podnose totalnu anesteziju, me\u0111utim, postoje faktori koji pove\u0107avaju mogu\u0107nost pojave komplikacija. Pove\u0107an rizik bele\u017ei se kod osoba sa oboljenjima srca, plu\u0107a ili bubrega, nakon uzimanja leka aspirin i drugih lekova koji mogu pove\u0107ati krvarenje. Konzumiranje alkohola uo\u010di totalne anestezije mo\u017ee uzrokovati o\u0161te\u0107enje jetre, dok pu\u0161enje pove\u0107ava rizik od problema sa disanjem.<\/p>\n Za zdravlje pacijenata je najva\u017enije to \u0161to tokom operacije anesteziolog konstantno prati stanje i reaguje u slu\u010daju promene situacije.<\/p>\n Privremena mentalna konfuzija, aspiraciona pneumonija, o\u0161te\u0107enje perifernih nerava, povrede zuba, vazdu\u0161na embolija, su na listi su mogu\u0107ih, ali veoma retkih komplikacija.<\/p>\n Anafilakti\u010dki \u0161ok je sistemska alergijska reakcija organizma na anestetik koji se primenjuje. Klini\u010dka slika mo\u017ee biti blaga, ili dramati\u010dna, sa ospom, koprivnja\u010dom, ote\u017eanim disanjem, niskim krvnim pritiskom i angioedemom (ote\u010dena ko\u017ea, jezik, larinks\u2026). Ukoliko ste ve\u0107 imali ovakvu reakciju na anesteziju, obavezno informi\u0161ite lekara pre operacije!<\/p>\n Mentalna konfuzija \u2013 delirijum, se retko javlja, u vidu produ\u017eenog stanja zbunjenosti koje mo\u017ee biti pra\u0107eno halucinacijama. Kada se javi posle anestezije, obi\u010dno traje sedam do deset dana i prolazi.<\/p>\n Prema statisti\u010dkim podacima jedna do dve osobe od 1.000 pacijenata podvrgnutih totalnoj anesteziji mogu se nakratko probuditi tokom perioda kada bi trebalo da budu uspavane. U najve\u0107em broju tih slu\u010dajeva pacijenti ne ose\u0107aju bol, ve\u0107 su samo svesni gde se nalaze i \u0161ta se oko njih de\u0161ava.<\/p>\n Od mentalnih te\u0161ko\u0107a, zapa\u017eeni su problemi sa pam\u0107enjem i u\u010denjem, gubitak memorije poslednjih nekoliko sati ili dana. Me\u0111utim, ove komplikacije su u\u010destalije kod sr\u010danih i plu\u0107nih bolesnika, ljudi sa Alchajmerovom ili Parkinsonovom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n Smrt posle op\u0161te anestezije<\/strong><\/p>\n Iako su smrtni ishodi kao posledica op\u0161te anestezije veoma retki, prema nekim istra\u017eivanjima oko 2 na 10.000 anestezija, sa svakim slu\u010dajem se pokre\u0107e diskusija o tome \u0161ta je uzrok povezan sa ovakvim ishodom. Prospektivnih istra\u017eivanja je malo, a njihovo pore\u0111enje je te\u0161ko zbog kori\u0161\u0107enja razli\u010ditih metodologija. Jedan broj lekara veruje da su ugro\u017eeniji pacijenti sa sistemskim bolestima, ili oboljenjima vitalnih organa, ali, ni jedno istra\u017eivanje do sada nije identifikovalo klju\u010dne faktore rizika od smrti povezane sa anestezijom. U literaturi se naj\u010de\u0161\u0107e pominju hipoksija, anafilakti\u010dki \u0161ok, prekid cirkulacije, neispravnost aparata ili profesionalni propust.<\/p>\n Stetoskop.info\/Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Generalna anestezija je stanje u kome pacijent ostaje bez svesti, gubi ose\u0107aj bola, mi\u0161i\u0107i su opu\u0161teni, refleksi uga\u0161eni, i nalazi se u stanju potpunog mirovanja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276408,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-276407","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276407","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276407"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276407\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276408"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276407"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276407"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276407"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}