{"id":276151,"date":"2019-10-19T07:55:48","date_gmt":"2019-10-19T05:55:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=276151"},"modified":"2019-10-19T07:57:51","modified_gmt":"2019-10-19T05:57:51","slug":"najveci-zagadivaci-nismo-mi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/19\/najveci-zagadivaci-nismo-mi\/","title":{"rendered":"Najve\u0107i zaga\u0111iva\u010di nismo mi"},"content":{"rendered":"

Author: George Monbiot<\/strong><\/p>\n

Hajde da prestanemo da ovo \u0161to nam se de\u0161ava zovemo \u0160esto veliko izumiranje. Nazovimo ga pravim imenom: \u201eprvo veliko istrebljenje\u201c. Istori\u010dar prirodne sredine D\u017eastin Mekbrajan nedavno je ukazao da opis aktuelnog nestanka \u017eivih sistema (uklju\u010duju\u0107i ljudska dru\u0161tva) pojmom izumiranja, \u010dini da ova katastrofa zvu\u010di kao nesre\u0107an slu\u010daj.<\/p>\n

Mada svi u\u010destvujemo u velikom istrebljenju, na\u0161a odgovornost nije pravilno raspore\u0111ena. Uticaj ve\u0107ine ljudi na svetu je minimalan. \u010cak su i ljudi iz srednje klase bogatog dela planete, \u010diji je uticaj zna\u010dajan, samo podanici sistema ideja i postupaka koji velikim delom oblikuju korporacije.<\/p>\n

Gardijanov serijal o zaga\u0111iva\u010dima upozorava da je samo 20 kompanija za fosilna goriva \u2013 od kojih su neke u vlasni\u0161tvu dr\u017eava, a neke u vlasni\u0161tvu deoni\u010dara \u2013 odgovorno za \u010dak 35% ukupne koli\u010dine ugljen dioksida i metana proizvedenih ljudskim aktivnostima od 1965. Te godine je predsednik ameri\u010dkog naftnog instituta rekao svojim \u010dlanovima da bi ugljen dioksid koji oni proizvode mogao izazvati \u201ezapa\u017eene promene u klimi\u201c do 2000. Znali su \u0161ta rade.<\/p>\n

\u010cak i po\u0161to su njihovi nau\u010dnici upozorili da bi neprekidna eksploatacija fosilnih goriva mogla dovesti do \u201ekatastrofalnih\u201c posledica, naftne kompanije su nastavile da tro\u0161e milijarde dolara na ometanje aktivnosti vlada. Finansirali su stru\u010dne savete, pla\u0107ali penzionisane nau\u010dnike i la\u017ene gra\u0111anske inicijative da podsti\u010du sumnje i potcenjivanje prema klimatologiji. Sponzorisali su politi\u010dare, posebno u ameri\u010dkom kongresu, da blokiraju me\u0111unarodne napore za smanjenje emisija gasova staklene ba\u0161te. Ogroman novac su ulo\u017eili u zeleno pranje svog javnog imid\u017ea.<\/p>\n

Takva praksa se i danas nastavlja, sa reklamama kompanija Shell i Exon kojima se javnost obmanjuje pri\u010dama o prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energije. Njihov godi\u0161nji izve\u0161taj otkriva da je Shell pro\u0161le godine zapravo ulo\u017eio 25 milijardi dolara u naftu i gas. Izve\u0161taj ne prikazuje iznose pompezno najavljivanih investicija u tehnologije sa niskim emisijama ugljenika, niti je kompanija bila u stanju da ih dostavi kada sam im to zatra\u017eio.<\/p>\n

Rad objavljen u \u010dasopisu Nature ukazuje da su male \u0161anse da se spre\u010di rast globalne temperature za vi\u0161e od 1,5 stepeni Celzijusovih ukoliko postoje\u0107a infrastruktura fosilnih goriva ne bude rashodovana. Nasuprot tome, industrija namerava da ubrza proizvodnju, dok planirana ulaganja za razvoj novih rezervi u narednih 10 godina iznose blizu pet biliona dolara. Industrija se posvetila ekocidu.<\/p>\n

Me\u0111utim, najve\u0107a i najuverljivija la\u017e koja nam se name\u0107e jeste da je prvo veliko istrebljenje zapravo stvar izbora potro\u0161a\u010da. U odgovoru na na\u0161a pitanja, neke od naftnih kompanija nagla\u0161avaju da one nisu odgovorne za na\u0161u odluku da koristimo njihove proizvode. Svi smo ugra\u0111eni u sistem koji su oni stvorili \u2013 politi\u010dku, ekonomsku i fizi\u010dku instrastrukturu koja stvara iluziju izbora dok ga zapravo ukida.<\/p>\n

Svi smo vo\u0111eni jednom ideologijom, tako uobi\u010dajenom i sveprisutnom da je vi\u0161e ni ne razaznajemo kao ideologiju. Ona se zove konzumerizam, a uz pomo\u0107 ve\u0161tih ogla\u0161iva\u010da i promotera skovali su ga korporativna kultura slavnih i mediji koji nas tretiraju kao korisnike roba i usluga a ne kao tvorce politi\u010dke stvarnosti. Ta ideologija je utvr\u0111ena transportnim, urbanisti\u010dkim i energetskim sistemima koji onemogu\u0107avaju dobre izbore. \u0160iri se kao naftna mrlja kroz politi\u010dke strukture, koje se sistematski zarobljavaju novcem za lobiranje i kampanje, sve dok politi\u010dki lideri ne prestanu da predstavljaju nas, nego po\u010dnu da rade za plutokrate koji ih pla\u0107aju.<\/p>\n

U takvom sistemu op\u0161ti \u0161um gu\u0161i individualne izbore. Poku\u0161aji organizovanja bojkota notorno su te\u0161ki i uglavnom uspevaju samo kada postoji precizan i neposredan cilj. Ideologija konzumerizma je vrlo efikasna u prebacivanju krivice: svedoci smo aktuelnih izliva besa po medijima u vlasni\u0161tvu milijardera zbog navodnog licemerja ekolo\u0161kih aktivista. Bogati ljudi na zapadu uporno okrivljuju ili \u201eKineze\u201c ili siroma\u0161ne za uni\u0161tenje planete zbog velike stope nataliteta. Od prebacivanja odgovornosti, svojstvenog konzumerizmu, ne vidimo prave izvore uni\u0161tenja.<\/p>\n

Mo\u0107 konzumerizma le\u017ei u tome da nas \u010dini nemo\u0107nima. Zarobljava nas u malom krugu odlu\u010divanja, u kome nam se bezna\u010dajni izbori izme\u0111u razli\u010ditih oblika uni\u0161tenja prikazuju kao efektivna promena. Mora se priznati, to je vrhunski izvedena prevara.<\/p>\n

Treba promeniti sistem, a ne njegove proizvode. Moramo delati kao gra\u0111ani, a ne kao potro\u0161a\u010di. Ali kako? Odgovor se delimi\u010dno nalazi u sa\u017eetoj knjizi koju je objavio jedan od osniva\u010da pokreta Pobuna protiv izumiranja (Extinction Rebellion) Rod\u017eer Halam, pod naslovom Zdrav razum za 21. vek. Ne sla\u017eem se sa svime \u0161to on pi\u0161e, ali verujem da \u0107e njegova stroga i opse\u017ena analiza svakako postati klasik politi\u010dke teorije.<\/p>\n

Tekst polazi od pretpostavke da segmentirane kampanje sa skromnim zahtevima ne mogu da spre\u010de sticaj katastrofa klimatskog i ekolo\u0161kog sloma. Samo masovni politi\u010dki poreme\u0107aj, iz koga se mogu izgraditi nove i pristupa\u010dnije demokratske strukture, mo\u017ee doneti neophodnu transformaciju.<\/p>\n

Prou\u010davaju\u0107i uspe\u0161ne mobilizacije kao \u0161to su to bili De\u010diji mar\u0161 u Birmingemu u Alabami 1963 (koji je odigrao klju\u010dnu ulogu u ukidanju rasne segregacije u SAD), Demonstracije ponedeljkom u Lajpcigu 1989 (koje su rasle sve dok nisu oborile isto\u010dnonema\u010dki re\u017eim) i Narodni pokret u Nepalu 2006 (koji je sru\u0161io apsolutnu vlast monarhije i uticao na okon\u010danje oru\u017eane pobune), Rod\u017eer Halam je razvio formulu za efikasne \u201eakcije dileme\u201c. To su akcije koje stavljaju vlasti u nezgodan polo\u017eaj \u2013 ili \u0107e policija pustiti da gra\u0111anska neposlu\u0161nost traje, i time ohrabriti jo\u0161 vi\u0161e ljudi da se priklju\u010de akciji, ili \u0107e krenuti silom na demonstrante \u0161to \u0107e doprineti mo\u0107noj \u201esimbolici neustra\u0161ive \u017ertve\u201c \u0161to \u0107e, opet, ohrabriti jo\u0161 vi\u0161e ljudi da se pridru\u017ee. Ako se to dobro odigra, vlast nema \u0161anse da pobedi.<\/p>\n

Klju\u010dni zajedni\u010dki elementi uspe\u0161nih pokreta, utvrdio je Halam, jesu okupljanje hiljada ljudi u centru glavnog grada, strogo \u010duvanje discipline nenasilja, usmerenost pa\u017enje na vlasti i istrajnost tokom du\u017eeg vremenskog perioda. Radikalna promena, otkriva njegovo istra\u017eivanje, \u201eprimarno je igra brojkama. Istorijski, deset hiljada ljudi koji kr\u0161e zakon imaju vi\u0161e uticaja nego aktivizam u malim razmerama, a visokog rizika\u201c. Glavni izazov je organizovati akcije koje podsti\u010du \u0161to ve\u0107i broj ljudi na u\u010de\u0161\u0107e. To zna\u010di da one treba da budu planirane na otvoren na\u010din, inkluzivne, zabavne, mirne i uljudne. Takva jedna akcija, koju organizuje Pobuna protiv izumiranja odr\u017eava se u centralnom Londonu.<\/p>\n

Halamovo istra\u017eivanje sugeri\u0161e da ovakav pristup bar pru\u017ea mogu\u0107nost za poku\u0161aj slamanja infrastrukture la\u017ei koju su izgradile kompanije za fosilna goriva, da bi se razvila politika adekvatna razmerama izazova s kojima smo suo\u010deni. Te\u0161ko jeste, a uspeh je neizvestan. Ali, isti\u010de Halam, \u0161anse da \u0107e se politika, ovakva kakva je sad, ispre\u010diti na\u0161oj kolektivnoj nesre\u0107i nekakvom efikasnom akcijom ravne su nuli. Masovne akcije dileme mogle bi biti na\u0161a poslednja, najbolja \u0161ansa za spre\u010davanje masovnog istrebljenja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u0107 konzumerizma le\u017ei u tome da nas \u010dini nemo\u0107nima. Zarobljava nas u malom krugu odlu\u010divanja, u kome nam se bezna\u010dajni izbori izme\u0111u razli\u010ditih oblika uni\u0161tenja prikazuju kao efektivna promena.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-276151","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276151","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276151"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276151\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276151"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276151"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276151"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}