{"id":276062,"date":"2019-10-19T20:19:22","date_gmt":"2019-10-19T18:19:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=276062"},"modified":"2019-10-19T20:26:55","modified_gmt":"2019-10-19T18:26:55","slug":"dekna-je-vec-davno-umrla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/19\/dekna-je-vec-davno-umrla\/","title":{"rendered":"\u0110ekna je ve\u0107 davno umrla"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan Dragovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kao prvo, mi smatramo da je platforma blok\u010dein ( blockchain) isklju\u010divo vezana za bitkoin (butcoin), i da je bitkoin ono \u0161to je “glavno”, dok je blok\u010dein neka sporedna stvar. I tako, prije nego \u0161to krenemo dalje, postavlja se pitanje: da li je to zaista tako?! I drugo, da li se ta platforma (blok\u010dein) mo\u017ee koristiti samo i isklju\u010divo za transakciju ove kriptovalute, ili, pak i za ne\u0161to drugo?!<\/p>\n

Osvrt na bitkoin\u00a0<\/strong><\/p>\n

Sato\u0161i Nakomoto ( mo\u017eda je to jedna osoba, a lsko je mogu\u0107e je da je to grupa ljudi koji su radili pod tim imenom) je 2008. godine objavio tzv. ” bijeli papir ” u kome je naveo pravila po kojima jedna osoba mo\u017ee direktno da izvr\u0161i pla\u0107anje drugoj osobi novom kriptovalutom (zvanom “bitkoin”), a\u00a0 da pritom ne postoji neka centralna institucija ( dr\u017eava, centralna banka, ili neka druga zvani\u010dna finansijska institucija), koja tu transakciju treba ( ili mora ) predhodno da verifikuje; ne\u0161to sli\u010dno kao kad recimo \u0161aljete mejl ili tekst poruku nekoj osobi.<\/p>\n

Kao \u0161to je poznato, ovako ne\u0161to (slanje mejla ili tekst poruke) mo\u017eemo da uradimo znaju\u0107i da ne postoji fizi\u010dka granica, ili neka ” centralna institucija ” koja treba da verifikuje taj na\u0161 mejl ili poruku; dovoljno je da za to imate platformu, \u0161to je, u konkretnom slu\u010daju ” internet “.<\/p>\n

To je, u osnovi, i bila Sato\u0161ijeva ideja: decentralizacija i fizi\u010dka\u00a0 bezrani\u010dnost. Sa stanovi\u0161ta novca (dolara, eura, funte, jena, rublje, dinara\u2026) ovako ne\u0161to je prosto nezamislivo. Jer, za svaku od navedenih valuta postoji jedna centralna institucija koja ” \u0161titi ” svoju valutu i koja (direktno ili indirektno ) mora da verifikuje tu finansijsku transakciju. Ona ( transakcija ) je pri tome i ograni\u010dena nekom fizi\u010dkom granicom. Jer, ne mo\u017eete da po\u0161aljete, recimo, va\u0161 euro direktno nekome tamo u Mozambiku, a da se pritom ne uklju\u010di neka ” finansijska institucija” ( zadu\u017eena za euro valutu ), koja treba da verifkuje da je ta transakcija mogu\u0107a; i to naravno mora ( vremenski ) du\u017ee da\u00a0 traje.<\/p>\n

Ovakava klasi\u010dna procedura se ne koristi kada je u pitanju bitkoin. Kada \u0161aljete va\u0161 bitkoin nekoj osobi, recimo u Keniji, to radite direktno (“osoba – osobi”).\u00a0Pri tome se koristi (gorepomenuta) platforma “blok\u010dein”,\u00a0 uz prisustvo takozvanih “minera” koji svojim “radom” treba\u00a0da utvrde da je ta transakcija mogu\u0107a –\u00a0 \u010dime se\u00a0 “verifikuje” taj prenos valute. Od svih tih mnogobrojnih “minera”, koji analiziraju va\u0161u instrukciju,\u00a0 prvi onaj koji rije\u0161i odre\u0111eni “matemati\u010dki zadatak” je pobjednik, a nagrada za to “rje\u0161enje ” je bitkoin.<\/p>\n

Dakle, onog momenta kad vi po\u0161aljete instrukciju za pla\u0107anje, tog momenta se uklju\u010di\u00a0 “milion kompjutera” na kojima se pojavi ta va\u0161a instrukcija. Va\u0161a instrukcija ne “ide” kroz jedan sistem (“centralizovani sistem”) nego kroz “milion kompjutera”, i to u cijelom svijetu. Ovako ne\u0161to nije bilo mogu\u0107e sve dok pomenuti Sato\u0161i Nakomoto nije rije\u0161io tzv. “nedoumicu Albanskih general”, i time u\u010dinio ovu transakciju apsolutno mogu\u0107om. Prvi zvani\u010dni prenos ove valute ( po “metodi Sato\u0161i Nakamoto”) ura\u0111en je u januaru 2010. i do danas su izvr\u0161ene milijardske transakcije u ovoj kriptovaluti.<\/p>\n

Prije nego \u0161to krenemo dalje,\u00a0 interesantno bi bilo napomenuti da je jednu od prvih kupovina bitkoinom uradio Laszlo Hanyeczna, kompjuterista sa Floride, i to jedne no\u0107i dok je\u00a0 bio veoma gladan, a nije imao dolare da kupi hranu. Jedino \u0161to je imao kod sebe bilo je nekoliko bitkoina, tako da je poslao mejl u kome je napisao da ho\u0107e da kupi picu za 10 bitkoina. Nije dugo \u010dekao na odgovor; stigla mu je poruka u kojoj je pisalo da prebaci svoje bitkoine na ra\u010dun drugog kompjuteriste koji mu \u0161alje Papa John's picu. Tada je ta pica ko\u0161tala nekoliko dolara, a danas bi njena cijena bila 80 mlliona dolara.<\/p>\n

Treba re\u0107i da je veliki broj “zvani\u010dnika” (prvenstveno su to oni koji “drmaju” Vol Stritom) protiv bitkoina, smatraju\u0107i ga najobi\u010dnijom “prevarom” tj. Ponzi \u0160emom (ili \u0161to bi mi rekli: “Dafininom i Jezdinom umotvorinom”).<\/p>\n

I tako, svako od nas ima pravo da misli \u0161to god ho\u0107e o bitkoinu, ali ono \u0161to je ovdje bitno jeste \u010dinjenica da se u ovom tekstu ne radi o bitkoinu, ve\u0107 o njegovoj platformi: blok\u010deinu, koji se smatra da je neuporedivo ve\u0107e dostignu\u0107e nego \u0161to je sam taj bitkoin”.\u00a0I, tako, zaboravimo bitkoin i svu\u00a0njegovu “tehnologiju”\u00a0 i fokusirajmo se na blok\u010dein, tj. na\u00a0 platformu kojom se omogu\u0107ava ova transakcija.<\/p>\n

I sada dolazimo na drugo pitanje, a to je: da li se ova platforma (blok\u010dein) mo\u017ee koristiti i za ne\u0161to drugo?<\/p>\n

Kontrola bira\u010dkog spiska<\/strong><\/p>\n

Kad pro\u010ditamo pravilnik Dr\u017eavne izborne komisije Crne Gore (DIK ), odmah nam je jasno da ova institucija \u010dini sve mogu\u0107e da za\u0161titi “svoju bazu podataka”. U tom pravilniku se jednozna\u010dno ka\u017ee: “Kontrolu bira\u010dkog spiska vr\u0161e dr\u017eavni slu\u017ebenici u slu\u017ebi Dr\u017eavne izborne komisije, koji, u skladu sa aktom o sistematizaciji radnih mjesta, obavljaju poslove kontrole bira\u010dkog spiska”, i dalje: “Kontrola bira\u010dkog spiska vr\u0161i se neposrednim uvidom u bira\u010dki spisak, registre stanovni\u0161tva, dr\u017eavljanstva, prebivali\u0161ta, mati\u010dne registre i baze podataka li\u010dnih karata”.<\/p>\n

I tako, po\u0111imo od predpostavke da ovaj spisak nije\u00a0“vlasni\u0161tvo” DIK,\u00a0i da taj spisak ne kontroli\u0161e samo uski krug ljudi ( 5-6 \u010dlanova na \u010delu sa predsjednikom Dr\u017eavne izborne komisije). Prepostavimo dalje, da se taj spisak\u00a0(“nekim \u010dudom”) pojavi na “milion” kompjutera,\u00a0 i da “milion” ljudi mo\u017ee da vidi imena ljudi (registre stanovni\u0161tva, dr\u017eavljanstva, prebivali\u0161ta,..)\u00a0 i da ga “verifikuje”. Dakle, ne samo i jedino DIK (njegov uski krug ljudi), nego “hiljade” zainteresovanih ljudi. Naravno, vi koji \u017eivite u Budvi – po logici stvari –\u00a0 ne mo\u017eete poznavati ljude koji \u017eive u Petnjici, tako da (po toj ideji)\u00a0 ne\u0107ete ni poku\u0161avati da “verifikujete” spisak bira\u010da u Petnjici . Me\u0111utim, ako stanujete, recimo, u \u0160avniku, onda \u0107ete sa velikom sigurno\u0161\u0107u “znati” ljude koji su va\u0161e kom\u0161ije. Isto tako \u0107ete vrlo dobro znati da neki ljudi koji se nalaze na “va\u0161em” bira\u010dkom spisku, su ustvari tzv. “fantomi”, tj. oni koji su samo na tom spisku, a u realnosti takvi ljudi ne postoje,\u00a0 jer je, kao \u0161to se dobro zna, \u0110ekna ve\u0107 davno umrla.<\/p>\n

I sada opet pitanje : A za\u0161to ba\u0161 blok\u010dejn?!<\/p>\n

Kratki osvrt na blok\u010dejn<\/strong><\/p>\n

Blok\u010dejn se sastoji od velikog broja (informacionih) blokova, koji\u00a0se “verifikuju” regularno. Ti blokovi su me\u0111usobom povezani, tako da \u010dine\u00a0jedan “lanac” (chain). Mi mo\u017eemo da vidimo sve ono \u0161ta je u tom bloku –\u00a0 od samog po\u010detka do danas,\u00a0i da pratimo – do detalja – kako se sadr\u017eaj tog bloka mijenjao tokom vremena. Dakle, ono \u0161to je bilo, ostaje u tom bloku zapisano zauvjek, i ne postoji mogu\u0107nost da se mo\u017ee promijeniti. Informacija se mo\u017ee samo dograditi, ali ona predhodna se ne mo\u017ee promijeniti. I to se nalazi na “milion kompjutera\u201c.<\/p>\n

Isuvi\u0161e nam je dobro poznato da je na\u0161a pamet “kratka” i da vrlo \u010desto zaboravljamo stvari i doga\u0111aje. Isto tako, izuzetno volimo da korigujemo\u00a0te stvari i doga\u0111aje \u00a0onako kako nam to odgovara u datom momentu, naro\u010dito ako na tu “informaciju” imamo monopol. Tada, naime, postoji neograni\u010dena mogu\u0107nost da se ne\u0161to modifikuje, ispravi, izbri\u0161e, koriguje, doda, prepravi i sl. Me\u0111utim, kad se ta informacija na\u0111e na “milion mjesta”, onda je to apsolutno isklju\u010deno.<\/p>\n

I sada, predpostavimo da su ti blokovi ustvari spiskovi bira\u010dkih jedinica u Crnoj Gori, i predostavimo da takvih blokova ima na stotinak (recimo, jedan od njih je bira\u010dki spisak “Moti\u010dki Gaj” ispod Durmitora); pretpostavimo da su sada\u0161nji spiskovi ta “po\u010detna baza ” koja se nalazi na “hiljade kompjutera” u Crnoj Gori, koje (spiskove)\u00a0mogu da prate hiljade ljudi, i time da “verifikuju” te spiskove. Predpostavimo dalje, da DIK odr\u017eava regularno ( jedanput sedmi\u010dno ) sastanke na kome u\u010destvuju (ne samo njih “5-6 iz DIK”), nego svi “zainteresovani”, i prepostavimo da se regularno “\u010de\u0161lja” spisak bira\u010da, tako da se oni, tzv. “fantomi” postepeno i neumitno bri\u0161u iz spiska bira\u010da, i da se te promjene unose kao ispravke predhodnog spiska (ne zaboravimo: stari spisak ostaje uvijek takav kakav jeste, a novi ga nadgra\u0111uje). I to se radi stalno i neprekidno i taj spisak se nalazi na hiljade kompjutera,\u00a0odnosno smart telefona.<\/p>\n

Rezutat rada “crnogorskih minera” bi bio takav da na dan Izbora imamo jedinstveni i jednozna\u010dan spisak bira\u010da, koji govori da:\u00a0ta lica koja se nalaze na tom spisku imaju pravo glasa. I to samo oni i niko drugi.<\/p>\n

A kad se zavr\u0161e i zbori ide verifikacija spiskova – po istom principu.<\/p>\n

I na kraju, ne treba imati Sato\u0161ijevu pamet da se rije\u0161i nedoumica kojim putem \u0107e Crna Gora radije da ide:\u00a0 \u0110ekninom utabanom stazom ili trnovitim Blok\u010deinovim putem?<\/p>\n

Mislim da i vi kao i ja znate pravi odgovor.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ili kako se kontroli\u0161e bira\u010dki spisak putem “Blok\u010deina”<\/p>\n","protected":false},"author":3267,"featured_media":276205,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3,12],"tags":[],"class_list":["post-276062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276062","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3267"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276062"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276062\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276205"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276062"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276062"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276062"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}