U nesvakida\u0161njoj objavi u nedelju, Trampova administracija dala je mig za vojni upad turskih snaga u severoisto\u010dnu Siriju, \u0161to je ozna\u010dilo po\u010detak operacije koja podrazumeva obra\u010dun sa ameri\u010dkim saveznicima Kurdima. Vojska SAD u Siriji, koja broji oko 1000 vojnika, \u201ene\u0107e podr\u017eati niti na bilo koji na\u010din u\u010destvovati u ovoj operaciji\u201c. Me\u0111utim, iz Bele ku\u0107e stiglo je obave\u0161tenje da \u0107e ameri\u010dkim trupama biti nare\u0111eno povla\u010denje sa tursko-sirijske granice, kako bi se otvorio put za tursku armiju.<\/p>\n
Na\u0161av\u0161i se pred burnom reakcijom \u010dak i me\u0111u republikancima, Tramp se izgleda ve\u0107 u ponedeljak vratio u rikverc. Ali turska vojska ve\u0107 stoji spremna na sirijskoj granici, a opomene iz Va\u0161ingtona po svoj prilici ne\u0107e odvratiti predsednika Turske, Red\u017eepa Tajipa Erdogana, da im da zeleno svetlo za pokret. Radi se o tome da je ovda\u0161nja turska strategija mnogo vi\u0161e od geopoliti\u010dkih igrarija \u2013 za Erdogana, pitanje ovog rata je pitanje njegovog samog politi\u010dkog opstanka.<\/p>\n
Zapravo, turska politika prema Siriji godinama je bila va\u017ean lanac u karici Erdoganovih te\u017enji da konsoliduje svoju autokratsku vladavinu u zemlji. Podr\u017eavaju\u0107i islamisti\u010dke pobunjenike protiv Damaska, Erdogan je oja\u010dao svoj religijski kredibilitet u Turskoj. Usled pada podr\u0161ke u bira\u010dkom telu, Erdogan je bio prinu\u0111en na saradnju sa antikurdskom opozicionom partijom, a pa\u017enju je preusmerio na borbu protiv kurdskih snaga na sirijskoj teritoriji. Taj cilj zadr\u017eao se do danas, ali on polako pada u senku novih, ozbiljnijih briga: kako se otarasiti miliona sirijskih izbeglica koji su dospeli u Tursku tokom prethodnih godina i vremenom postali veliki teret za Erdogana. Me\u0111utim, ni\u0161ta ne garantuje sa sigurno\u0161\u0107u da \u0107e grandiozni vojni upad u Siriju re\u0161iti ovaj problem.<\/p>\n
PROMENA PRIORITETA<\/p>\n
Turska je drasti\u010dno izmenila taktike u svom strate\u0161kom priru\u010dniku za Siriju od izbijanja gra\u0111anskog rata 2011. godine. Tog prole\u0107a, kada su ljudi prvi put iza\u0161li na ulice Damaska da protestuju protiv re\u017eima Ba\u0161ara el Asada, Erdogan je bio u naponu snage u Turskoj. Sekularna opozicija bila je dubokom poniranju, a Erdogan u naletu uspostavljanja programa islamizacije u turski obrazovni sistem.<\/p>\n
Konflikt u susednoj Siriji otvorio mu je mogu\u0107nost da svoju agendu pro\u0161iri i van zemlje. U svega par meseci turska vlada napustila je Asada, nekada svog bliskog saradnika, i stala naoru\u017eavati islamisti\u010dke pobunjenike u obra\u010dunima sa Damaskom. Turska je ubrzo postala glavno uto\u010di\u0161te za prognanu sirijsku opoziciju i siguran koridor za stabilan protok d\u017eihadisti\u010dkih boraca iz stranih zemalja na sirijsko rati\u0161te. Naposletku, Ankara je ostala slepa \u010dak i na \u010dinjenicu da su borci Islamske dr\u017eave (ili ISIS-a) s vremena na vreme prelazili u Tursku, nastoje\u0107i da tamo dobiju medicinsku pomo\u0107. Paralelno s tim, Turska je otvorila svoje granice milionima izbeglica koje su pobegle pred borbama i izgradila prostrane kampove za sme\u0161taj novog talasa izbeglih. To je bio skup poduhvat, ali sa moralnog aspekta opravdan, govorio je Erdogan \u2013 to je \u010din saose\u0107anja i solidarnosti sa sunitskom bra\u0107om, koja be\u017ee pred zverstvima Asadovog re\u017eima. Takav narativ pogodio je u sr\u017e turske javnosti, te je protivljenje izbegli\u010dkom prilivu ostalo relativno tiho. Sve u svemu, Turska je prihvatila 3,6 miliona izbeglica.<\/p>\n
Pa ipak, u borbama u Siriji nisu u\u010destvovali samo islamisti\u010dki pobunjenici, ve\u0107 i nekoliko kurdskih militantnih jedinica. Za Erdogana je to bila lo\u0161a vest. Njegova Partija pravde i razvoja izgubila je 2015. parlamentarnu ve\u0107inu po prvi put za vi\u0161e od deset godina, \u010demu je delimi\u010dno kumovao neo\u010dekivani uspeh partije koja predstavlja kurdsku manjinu u Turskoj, \u010dije krilo ve\u0107 decenijama vodi sopstevnu pobunu niskog intenziteta na jugoistoku zemlje. Kako bi se odr\u017eao na vlasti Erdogan je sklopio savez sa opozicionom partijom krajnje desnice, poznatom po \u010dvrstom otporu kurdskom nacionalizmu. Vladini dugogodi\u0161nji mirovni pregovori sa kurdskim militantima na jugoistoku do\u0161li su do iznenadnog kraja.<\/p>\n
U skladu sa tim, promenili su se i Erdoganovi prioriteti u Siriji. Ankara je sada bila odlu\u010dna da obeshrabri Kurde u njihovim naporima da uspostave autonomiju u regionu koji se prostire na jugoistoku Turske i severu Sirije. Poku\u0161aji da se svrgne Asad uz pomo\u0107 islamisti\u010dkih elemenata pali su u drugi plan pred znatno ve\u0107om brigom; osporiti Kurdima uspostavljanje samostalnog regiona uz tursku granicu. U Alepu, poslednjem upori\u0161tu sirijskih pobunjenika, Turska je po\u010dela da regrutuje borce koji su ratovali protiv Asada sa zadatkom da umesto njega napadaju Kurde, uti\u010du\u0107i time na raspolo\u017eivost ljudskih resursa sirijske opozicije i olak\u0161avaju\u0107i napredak sirijske vojske, koja je 2016. godine povratila grad pod svoju kontrolu. Upravo te godine Turska je poslala sopstvenu vojsku u severnu Siriju, u nameri da suzbije tamo\u0161nje kurdske vojne operacije.<\/p>\n
IZBEGLI\u010cKO PITANjE<\/p>\n
Do 2017. do\u0161lo je do potpunog zaokreta u Erdoganovom razmi\u0161ljanju i stavovima, pa je tako Ankara po\u010dela da sara\u0111uje sa Asadovim re\u017eimom i njegovim saveznicima. Na zaprepa\u0161\u0107enje sirijske opozicije, Turska, Rusija i Iran postigli su dogovor oko formiranja tzv. zona deeskalacije. U teoriji, re\u017eim i opozicija bi morali da po\u0161tuju ograni\u010deni prekid vatre, ali u praksi snage re\u017eima ostvarile su vojne pomake na terenu \u010destim kr\u0161enjem sporazuma, neretko uz rusku pomo\u0107. Zauzvrat, Damask i njegovi saveznici okrenuli su glavu pred pokretanjem druge turske ofanzive na kurdsku enklavu Afrin januara 2018. godine.<\/p>\n
Doma\u0107e brige oko izbeglica jednako su uticale na promenu Erdoganovih ciljeva u Siriji kao i brige oko Kurda. Turski predsednik zna da je njegova politika otvorenih vrata pretvorila izbegli\u010dko pitanje u potencijalnu ranjivu ta\u010dku na doma\u0107em planu.\u00a0 Njegova partija je izgubila ve\u0107inu u gotovo svim ve\u0107im gradovima na op\u0161tinskim izborima 2019. godine \u2013 \u0161to je ogroman udarac za sistem gradske patrona\u017ee na kojem je Erdogan izgradio svoju mo\u0107 u prethodnih 25 godina. Uzrok ovog velikog pada mo\u017ee se delimi\u010dno prona\u0107i u produbljenoj ekonomskoj krizi, ali na njega je tako\u0111e uticalo sve izra\u017eenije nezadovoljstvo javnosti zbog \u010dinjenice da se 3,6 miliona sirijskih izbeglica i dalje nalazi u dr\u017eavi.<\/p>\n
Tako Erdogan, samoprogla\u0161eni velikodu\u0161ni za\u0161titnik svih sunita, sada \u017eeli da se izbeglice vrate odakle su do\u0161le. Turske vlasti pokrenule su pretrage po ku\u0107ama i po\u010dele sa hap\u0161enjima izbeglica iz Sirije. Dr\u017eava je poku\u0161ala da protera izbeglice iz ve\u0107ih gradova, a policija je uspostavila hitnu telefonsku liniju u cilju prikupljanja informacija o onima koji ilegalno ulaze u zemlju. Neki su navodno deportovani u sirijski grad Idlib, i pored toga \u0161to su borbe tamo intenzivirane.<\/p>\n
Proterati iz zemlje stotine hiljada, mo\u017eda \u010dak i milione sirijskih izbeglica nazad u ratnu zonu je skoro nemogu\u0107e, ali Erdogan misli druga\u010dije. Njegovo re\u0161enje, koje je nedavno izneo u govoru na generalnoj skup\u0161tini UN, jeste da se uspostavi velika tampon zona uz sirijsku granicu sa Turskom. To bi bila oblast du\u017eine 480 kilometara i \u0161irine 47 kilometara, pod turskom kontrolom i van doma\u0161aja kurdskih snaga. Prema Erdoganovim tvrdnjama, ova \u201ezona bezbednosti\u201c bila bi dom za dva do tri miliona izbeglica, \u010dime bi se Ankara li\u0161ila velike glavobolje. Tu bi se izgradilo 200.000 ku\u0107a, uz bolnice, fudbalske terene, d\u017eamije i \u0161kole, koje bi gradila Turska, a finansirala me\u0111unarodna zajednica, \u0161to bi obezbedilo preko potreban podstrek turskom gra\u0111evinskom sektoru u vreme ekonomske stagnacije. Obezbediti sredstva za realizaciju ove ideje je jako te\u017eak zadatak, ali Erdogan je voljan da ide do kraja. U septembru je zapretio da \u0107e \u201eotvoriti kapije\u201c i tako pokrenuti jo\u0161 jednu evropsku izbegli\u010dku krizu ukoliko njegove zamisli ne budu ostvarene.<\/p>\n
NEVOLjA U NAJAVI<\/p>\n
Erdoganov predlog mogao bi biti savr\u0161eno re\u0161enje za njegove doma\u0107e nevolje, ali sigurno je da \u0107e drugima stvoriti niz novih problema. Njegov plan bi poslao milione arapskih sirijskih izbeglica u podru\u010dja unutar Sirije ve\u0107inski naseljena Kurdima \u2013 \u0161to nije slu\u010dajno, jer sa Erdoganovog stanovi\u0161ta promena etni\u010dkog sastava regiona dodatno bi potkopala Kurde. Ali time bi se pove\u0107ale tenzije izme\u0111u Arapa i Kurda, dodatno podstakao konflikt u regionu koji je bio relativno stabilan i prouzrokovalo masovno raseljavanje na tim prostorima. Prema me\u0111unarodnim zakonima, Erdogan ne mo\u017ee prisiliti sirijske izbeglice da se vrate nazad, a ve\u0107ina ih se gotovo sigurno ne bi dobrovoljno vratila, \u010dak ni u utvr\u0111enu bezbednu zonu. Ameri\u010dka strategija u Siriji, koja se umnogome oslanjala na Kurde kad je u pitanju spre\u010davanje povratka ISIS-a, do\u017eivela bi sna\u017ean udarac. S druge strane, ovaj plan je Bo\u017eiji dar za protivnike Amerike u Siriji \u2013 Rusiju, Iran i Asadov re\u017eim \u2013 koji veruju da mogu samo stajati po strani i posmatrati kako turski donosi potpuno povla\u010denje SAD-a, nakon \u010dega bi oni ponovo osvojili te teritorije, izbaciv\u0161i Tursku napolje.<\/p>\n
Mnogi ameri\u010dki kongresmeni i senatori su toga svesni, tako da se Tramp s pravom na\u0161ao pod \u017eestokom vatrom \u2013 kako demokrata, tako i republikanaca \u2013 zbog o\u010digledne namere da se pomiri sa turskom vojnom intervencijom, odnosno operacijom kojoj bi SAD trebale odlu\u010dne da se suprotstave. \u010cak i republikanski senator iz Ju\u017ene Karoline Lindzi Grejem \u2013 koji je uglavnom me\u0111u onima koji naj\u010dvr\u0161\u0107e brane predsednika Trampa \u2013 je zapretio sankcijama turskoj vladi ukoliko njena vojska kro\u010di u Siriju. Erdogan je pak verovatno spreman da preuzme taj rizik. U pitanju je njegova vlast, a to je sve \u0161to mu je sada va\u017eno, bez obzira \u0161to bi njegov potez izazvao ekonomsku odmazdu prema njegovoj zemlji i novi haos i patnju za Siriju.<\/p>\n
Novi Standard\/<\/a>Foreign Affairs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Erdogan je politi\u010dki uzdrman. Siriju u tom smislu vidi kao mesto gde se re\u0161avaju dva veoma va\u017ena politi\u010dka pitanja: kurdsko i izbegli\u010dko.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-276005","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=276005"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/276005\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=276005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=276005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=276005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}