{"id":275951,"date":"2019-10-16T06:09:29","date_gmt":"2019-10-16T04:09:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=275951"},"modified":"2019-10-16T06:14:59","modified_gmt":"2019-10-16T04:14:59","slug":"zasto-performans-nije-estetska-umetnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/16\/zasto-performans-nije-estetska-umetnost\/","title":{"rendered":"Za\u0161to performans nije estetska umetnost?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sreten Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U jo\u0161 neobjavljenom (?) tekstu koji sam nedavno poslao Danasu osmelio sam se da kao jedan od esteti\u010dara, filozofa umetnosti, ustvrdim kako su fenomeni tipa \u201eperformansa\u201c, kulturolo\u0161ki posmatrano, doista dru\u0161tvena \u010dinjenica, ali su tako\u0111e bez esteti\u010dke relevantnosti \u2013 prema tome, ne pripadaju porodici estetske \u201eumetnosti\u201c.<\/p>\n

U istom, neobjavljenom tekstu sa \u017ealjenjem sam primetio kako od strane pozvanih, a i prozvanih istori\u010dara i kustosa, nema kriti\u010dkog, dakle ni polemi\u010dkog odziva na ovakvu poziciju esteti\u010dara. Napisah: \u201eNe pamtim koliko su puta, na na\u0161em tlu, ve\u0107 bili provocirani na teorijski dijalog? No, nikako ne pristaju. Javno, svagda su u uzmicanju, a ispod \u017eita veoma \u017eivi i \u017eilavi!\u201c<\/p>\n

Upravo zbog toga smatram tekst A. Ki\u0161juhasa<\/a> dobrodo\u0161lim, no, ne toliko zbog njegovoga neskrivenog podr\u017eavanja ovakvih manifestacija. Naime, A. Ki\u0161juhas \u2013 kao i svaki konsument \u2013 ima prava na vlastiti ukus, na izbor fenomena u\u017eivanja bez obzira na njegovu stvarnu, tj. estetsku ili neestetsku nosivost.<\/p>\n

Tekst A. Ki\u0161juhasa je paradigmati\u010dan zbog ne\u010deg drugog \u2013 otuda \u0161to on pokre\u0107e diskusiju, ali i pru\u017ea, kakve-takve, odgovore upravo na ta bitna pitanja koja ve\u0107 du\u017ee postavljaju ne samo laici, ve\u0107, kako vidimo, i u\u010deni ljudi, pa i oni koji su teorijski bli\u017ei fenomenu umetnosti. Uzimam slobodu da ta pitanja ovako artikuli\u0161em.<\/p>\n

Da li uop\u0161te \u201etradicionalna\u201c i \u201emoderna umetnost\u201c pripadaju zajedni\u010dkoj porodici umetnosti?<\/p>\n

Kakva je lai\u010dka, s jedne strane, a zatim i stru\u010dna predstava o razlikama jedne i druge umetnosti? Ki\u0161juhas ju je pomenuo, uslovno, kao razliku Leonardove realisti\u010dke slike \u201eMona Lize\u201c i moderne \u2013 preciznije, apstraktne \u2013 slike, npr. P. Mondrijana Kompozicije u rombu s crvenom, \u017eutom i plavom?<\/p>\n

Najzad, mo\u017ee li ono \u0161to izvodi\/prikazuje M. Abramovi\u0107 uop\u0161te poneti oznaku \u201eestetske, poetske umetnosti\u201c i, povezano s tim, da li ne\u0161to \u0161to se predstavlja pod okriljem umetnosti, umetni\u010dkog dela, mora ili ne mora postojati autohtono, tj. \u201esamostalno\u201c.<\/p>\n

Ta\u010dnije, da li ne\u0161to, kako bi uop\u0161te bilo \u201eumetni\u010dko delo\u201c, zahteva nu\u017enu asistenciju, prisustvo i ispomo\u0107 njegovoga autora?<\/p>\n

Kao odgovor na prvo pitanje stoji to da prema teorijskom i zapadnoevropskom umetni\u010dkom iskustvu, koje ne treba previ\u0111ati, \u201estara\u201c (ili tradicionalna) i \u201emoderna\u201c umetnost nedvosmisleno pripadaju porodici \u201eumetnosti\u201c.<\/p>\n

Umetni\u010dka dela jedne i druge stilske epohe izdr\u017eala su probu vremena \u2013 dakle, ostala su i opstala i nakon smrti njihovih autora (Eskarpi)! Ono \u0161to umetni\u010dka dela ovih orijentacija svrstava u isti red estetskih duhovnih fenomena jeste to \u0161to ove tvorevine \u017eive kao samostalne, od autora slobodne, vremenski i prostorno odelite forme.<\/p>\n

Budu\u0107i da je re\u010d o autonomnim oblicima, dela tradicionalne i moderne umetnosti mogu, ali i ne moraju u strukturi svoga sadr\u017eaja nositi i prisustva drugih duhovnih fenomena: znanja (nauke, filozofije i istorije), morala, religije. Nesporno je: zbog \u010dinjenice da je udeo ovih elemenata \u201emanji\u201c u slu\u010daju tzv. moderne umetnosti, to nipo\u0161to ne umanjuje njen \u201eestetski\u201c potencijal.<\/p>\n

Kao ni obratno: \u201eve\u0107i\u201c, ali ne i dominantan udeo tih elemenata u delima tradicionalne umetnosti uop\u0161te ne degradira estetski domet ovih formi! Razume se, pod uslovom da se umetnik izborio sa sadr\u017eajem i uspeo da ga formom \u201eestetski transponuje\u201c.<\/p>\n

DA BI NE\u0160TO, TJ. PREDMET, NPR. SLIKA ILI SKULPTURA, PONELI NAZIV \u201eUMETNI\u010cKOGA DELA\u201c, JEDNA TVOREVINA, MA KAKO IZGLEDALA, NE MO\u017dE SE NA\u0106I U SLUGANSKOJ ULOZI NEKE DRUGE DUHOVNE FORME: POLITIKE, A NI RELIGIJE, FILOZOFIJE ILI MORALA, TE JO\u0160 MANJE TR\u017dI\u0160TA I DRUGIH SOCIJALNIH I KOMERCIJALNIH SFERA.<\/p><\/blockquote>\n

Pa ipak, ostaje jedno. Da bi ne\u0161to, tj. predmet, npr. slika ili skulptura, poneli naziv \u201eumetni\u010dkoga dela\u201c, jedna tvorevina, ma kako izgledala, ne mo\u017ee se na\u0107i u sluganskoj ulozi neke druge duhovne forme: politike, a ni religije, filozofije ili morala, te jo\u0161 manje tr\u017ei\u0161ta i drugih socijalnih i komercijalnih sfera.<\/p>\n

Umetni\u010dko delo, to \u0161to jeste, jedino je takvo svojim autohtonim Bi\u0107em. I to je ona specifi\u010dna razlika prema kojoj se umetnost odvaja od drugih oblika kulture, Politike, Religije\u2026 I jo\u0161 ne\u0161to. Stvarala\u010dka darovitost za umetnost nije ne\u0161to konstitutivno, a priori dato svakome pojedincu. Saglasno tome, ba\u0161 takvoj darovitosti, kojom su obdareni i vrhunski slikari, oni su naj\u010de\u0161\u0107e imali ulogu da neguju i usmeravaju talentovane pojedince. I to je deo velike evropske tradicije.<\/p>\n

U jednoj stvari sam saglasan sa A. Ki\u0161juhasom. Naime, budu\u0107i da i sam nosim odre\u0111eno iskustvo iz pedago\u0161kog rada, nije mi nepoznata \u010dinjenica kako ima sveta koji naivno pristupa \u201emodernoj umetnosti\u201c \u2013 na primer, u tuma\u010denju platna K. Maljevi\u010da odnosno \u0160agalove slike Ja i moje selo, najzad, dela slikara iz grupe ta\u0161ista, za koja slobodoumni, ali ni manje nadobudni, ustaju i govore u onome stilu: \u201eI ja bih to mogao!\u201c Taj isti, dodu\u0161e, prizna\u0107e kako Maljevi\u010da nikako \u201ene razume\u201c, ali sasvim dobro \u201ekapira\u201c Leonardovu Mona Lizu!<\/p>\n

Jedan stariji esteti\u010dar, sli\u010dnim povodom, duhovito je primetio kako upravo takav juno\u0161a koji veli da ne \u201eshvata\u201c Maljevi\u010devu modernu \u201esliku\u201c ali sasvim dobro \u201erazume\u201c Mona Lizu \u2013 samo dokazuje kako on \u201eestetski\u201c ne razume ni\u0161ta, pa, dakle, ni Leonardovu sliku! Stvar je u tome \u0161to \u201enaivko\u201c, kada tvrdi da \u201erazume sliku\u201c, govori o tome kako ima izo\u0161treno oko koje na slici prepoznaje gra\u0111anku koja usred kakvoga vrta u odori renesansne mode sedi na stolici!<\/p>\n

Dakle, istina je samo ta \u0161to se opisivanjem sadr\u017eaja na slici i, jedino sude\u0107i po tome, nikako ne iscrpljuje estetska vrednost umetni\u010dke slike. Uzgred, esteti\u010dki i vrednosno, \u201emoderna umetnost\u201c, zbog smanjenoga udela \u201epredmetnosti\u201c, u slikarstvu, na primer, niukoliko, kao takva \u2013 i samo zbog toga \u2013 ne pola\u017ee pravo na uzvi\u0161enije mesto u carstvu vrednosti, kao ni obratno, to nikako nije ote\u017eavaju\u0107a okolnost, smetnja onoj tradicionalnoj da joj se odreknu one visine!<\/p>\n

Povodom tre\u0107ega pitanja, navodim jo\u0161 jedno upe\u010datljivo iskustvo iz kulturne istorije. Ono ukazuje na veliki broj stvorenih i potvr\u0111enih umetni\u010dkih dela sa trajnom vredno\u0161\u0107u, poput slika i skulptura, romana, dramskih i muzi\u010dkih dela, umetni\u010dkih filmova.<\/p>\n

Kulturna istorija Evrope, do XX veka, ali i u njemu, \u017eivela je neguju\u0107i praksu prema kojoj se prilikom otvaranja izlo\u017ebi, ili na premijerama u pozori\u0161tu, na primer, u publici mogu na\u0107i i njihovi autori, ako ih je bilo me\u0111u \u017eivima.<\/p>\n

UMETNI\u010cKA DELA, KAO DELA UMETNIKA, \u017dIVE SVOJ AUTOHTONI, SAMOSTOJNI \u017dIVOT. \u201eDELA SAMA GOVORE SVOJIM OBLIKOM\u201c, A NE \u017dIVIM, AKTIVNIM PRISUSTVOM SVOJIH AUTORA!<\/p><\/blockquote>\n

Dakle, \u010dinjenice su neumoljive. Sve takve ekspozicije autorskih dela sasvim su mogu\u0107ne, i tako sve do danas, i bez prisustva njihovih autora. Umetni\u010dka dela, kao dela umetnika, \u017eive svoj autohtoni, samostojni \u017eivot. \u201eDela sama govore svojim oblikom\u201c, a ne \u017eivim, aktivnim prisustvom svojih autora!<\/p>\n

Kona\u010dno, istorija prijema dela kod publike pokazuje kako ta ista autorska dela mogu i nadalje biti aktuelna \u2013 ta\u010dnije, u meri u kojoj njihov oblik, estetsko bi\u0107e nije optere\u0107eno terorom poruka bilo politi\u010dkoga ili verskoga sadr\u017eaja, najzad, moralizatorskoga govora.<\/p>\n

I tako dolazimo do \u201emoderne\u201c, ali i \u201eavangardne umetnosti\u201c. Ove dve etape umetnosti koje nominalno pripadaju istoj estetskoj porodici duhovnih oblika, me\u0111usobno se razlikuju samo na marginalnome planu njihovoga sadr\u017eaja, ali ne i u pogledu forme.<\/p>\n

Moderna umetnost je zapo\u010dela sa osloba\u0111anjem svoga Oblika, Forme od prisustva u njima svake vrste \u201ean-estetskih\u201c sadr\u017eaja ili poruka, bilo da su to politi\u010dke ideje, moralni ili saznajni interesi. Cilj je bio da se u umetni\u010dkom delu kao \u010disto estetskoj tvorevini oslobodi prostor za apsolutnu dominaciju estetske, stvarala\u010dke inicijative.<\/p>\n

Razume se, da bi umetnost bila \u201eumetnost\u201c, a ne zvu\u010dnik, propagandno sredstvo politike, filozofije, religije ili morala, nije nu\u017eno da se od nje i njene forme tra\u017ei da ljudima pru\u017ei ma kakvu poruku koja pada van estetskoga u\u017eivanja. Dodu\u0161e, ona mo\u017ee \u010dak i to, naime, da postane jeftini prenosnik Poruka, ali tada prestaje da bude estetska Umetnost!<\/p>\n

Da podsetim mla\u0111e \u010ditaoce kako su umetnici na ovome prostoru sredinom pro\u0161loga veka \u017eestoko ustajali protiv politi\u010dke zloupotrebe umetnosti, ne prihvataju\u0107i namet ideologa socijalisti\u010dkoga realizma, zahtev da se umetni\u010dkim sredstvima propagira takva politika. Velika umetnost se uvek borila i ukoliko je vi\u0161e istrajavala u odbacivanju propagandnih naloga vremena, efikasnije je osvajala svoje trajanje u vremenu.<\/p>\n

Razume se, istorija zapadnoevropske kulture pokazuje kako je u tematskoj potki tradicionalne umetnost bilo ne samo religijskih ve\u0107 i filozofskih i moralnih, ali i politi\u010dkih ideja. Pa ipak, velika umetnost takvom postaje ukoliko izdr\u017ei probu vremena, a to zna\u010di da \u0107e osvojiti vrhove samo zahvaljuju\u0107i snazi umetnikovoga talenta, \u010dinjenici da je umetnik, uprkos unetim, vanestetskim elementima, bio kadar da snagom svoga estetskog ume\u0107a u\u010dini takve \u010dinioce sredstvom umetni\u010dke Forme. Mera potonje vrednosti takvih dela proporcionalno je obrnuta eksplicitnom prisustvu u njenom bi\u0107u vanestetskih elemenata.<\/p>\n

Posle svega, ostaje pitanje. Ukoliko je performans \u2013 kakav jeste \u2013 ni\u0161ta drugo do, naj\u010de\u0161\u0107e, egzibiciona pojavnost, eksplicitan oblik demonstriranja Ideja i Poruka, prevashodno politi\u010dkih, ali i individualnopsiholo\u0161kih, konceptualnih, katkada i erotskih, mazohisti\u010dkih ili pak verskih opredeljenja, on se ne mo\u017ee kvalifikovati druga\u010dije nego kao, u \u0161irem smislu, politi\u010dko propagandno sredstvo. No, s obzirom na Formu, onako kako je takva pojavnost izvedena, a i \u201eupakovana\u201c, ona nikako ve\u0107 ne pripada porodici Umetnosti, ve\u0107 oblasti propagande, \u0161to je s one strane umetnosti.<\/p>\n

RAZUME SE, DA BI UMETNOST BILA \u201eUMETNOST\u201c, A NE ZVU\u010cNIK, PROPAGANDNO SREDSTVO POLITIKE, FILOZOFIJE, RELIGIJE ILI MORALA, NIJE NU\u017dNO DA SE OD NJE I NJENE FORME TRA\u017dI DA LJUDIMA PRU\u017dI MA KAKVU PORUKU KOJA PADA VAN ESTETSKOGA U\u017dIVANJA. DODU\u0160E, ONA MO\u017dE \u010cAK I TO, NAIME, DA POSTANE JEFTINI PRENOSNIK PORUKA, ALI TADA PRESTAJE DA BUDE ESTETSKA UMETNOST!<\/p><\/blockquote>\n

Do\u0161li smo do samoga pitanja: gde se na re\u010denoj izlo\u017ebi vide \u201eestetsko-umetni\u010dki\u201c tragovi, tj. samo delo M. Abramovi\u0107? Zbog kojega se to bitnog elementa ova pokazanja mogu smatrati sapripadnima svetu velike umetnosti? Mo\u017ee li nam A. Ki\u0161juhas navesti da li postoji uop\u0161te neka druga a sli\u010dna paralela u ostalim elitnim umetnostima, ili je slu\u010daj performansa autenti\u010dan i unikatan, koji smrti privodi isklju\u010divo likovne umetnosti?<\/p>\n

Pribojavam se da u tekstu A. Ki\u0161juhasa nije do\u0161lo do previda u izvo\u0111enju zaklju\u010daka. Naime, da su \u2013 zbog prisustva M. Abramovi\u0107 pred tolikom publikom, Danas i Ovde, a i u blizini MSU-a \u2013 i njene \u201eizvedbe\u201c, dosledno, morale zadobiti status \u201emoderne umetnosti\u201c! Bilo bi dragoceno kada bi nam se ukazalo na sli\u010dne primere u drugim elitnim formama umetnosti \u2013 naime, da je neko sebe izneo na glas knji\u017eevnika ili pesnika odnosno kompozitora a bez objavljenoga romana ili knjige pesama, kona\u010dno, bez stvorenog muzi\u010dkoga dela.<\/p>\n

Pou\u010dno je: direktnim ispostavljanjem svoga TELA umesto izlaganja DELA, jo\u0161 niko nije postao umetnik!<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst Alekseja Ki\u0161juhasa \u201e\u2018To bih i ja umeo'\u201c na \u0161kolski na\u010din otvara nekoliko osnovnih pitanja koja su se ispostavila u \u201ekampanji\u201c: Za i Protiv izlo\u017ebe \u201esvetske umetnice\u201c M. Abramovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275105,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-275951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275951","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=275951"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275951\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275105"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=275951"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=275951"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=275951"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}