{"id":275671,"date":"2019-10-12T07:08:10","date_gmt":"2019-10-12T05:08:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=275671"},"modified":"2019-10-12T07:25:48","modified_gmt":"2019-10-12T05:25:48","slug":"nobel-za-handkea","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/12\/nobel-za-handkea\/","title":{"rendered":"Nobel za Handkea"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Elisabeth Philippe<\/strong><\/p>\n

Zata\u0161kati skandal pokretanjem nove polemike? Strategija je riskantna, ali mogu\u0107a. A upravo to je, kako se \u010dini, strategija za koju su se odlu\u010dili Nobelovi porotnici. Ukaljana u aferi u kojoj se prepli\u0107u vi\u0161estruka silovanja i sukobi interesa, \u0161vedska Akademija bila je prosto primorana na grandiozni potez, ne bi li makar malo zaba\u0161urila sopstvenu bruku i sramotu, kupuju\u0107i sebi ujedno i novi ugled.<\/p>\n

A priori su, dakle, bila o\u010dekivana \u2013 a znamo da se uvek prevarimo kada od Nobela ne\u0161to o\u010dekujemo \u2013 dva laureata, prevashodno konsenzualnih profila. Ipak, \u0161vedski akademici ne slove za pankere, a njihov najsna\u017eniji buntovni\u010dki \u010din \u2013 makar do danas \u2013 ostaje dodela nagrade Bobu Dilanu.<\/p>\n

Me\u0111utim, dodeljuju\u0107i Nobela iz knji\u017eevnosti za 2019. godinu piscu i dramskom autoru Peteru Handkeu (nagrada za 2018, objavljena u isti mah, pripala je poljskoj spisateljici Olgi Tokar\u010duk), Nobelova akademija ozbiljno rizikuje da stvori novu kontroverzu. Handke nije samo fini \u010dika koji voli da bere pe\u010durke, niti je li\u010dnost bez reljefa i bez mane. \u0160to samo po sebi i nije ni\u0161ta lo\u0161e. Problem je u njegovim pro-srpskim stavovima za vreme rata u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n

Po\u0161to mu je dozlogrdilo da svuda unaokolo \u010dita kako su Srbi otelovljenje apsolutnog zla, Peter Handke odlu\u010dio je 1995. da se zaputi na lice mesta, samo nekoliko meseci nakon srebreni\u010dkog masakra. O tom svom boravku u Srbiji sro\u010dio je knjigu pod naslovom Zimsko putovanje rekama Dunavom, Savom, Moravom i Drinom kojom je tra\u017eio \u201epravdu za Srbiju\u201c, a u kojoj izme\u0111u ostalog obja\u0161njava kako su Srbi u stvari samo odgovorili na prethodnu provokaciju. Mnogi su Handkeu tada prigovorili da revidira istoriju, da ga je obuzeo Blut und Boden delirijum, koji podse\u0107a na sumornu hitlerovsku Nema\u010dku.<\/p>\n

Godvinov prag je ubrzo dosegnut s obe strane \u2013 Handke se nije libio da Srbe uporedi s Jevrejima u vreme Tre\u0107eg Rajha, te da u Beogradu pod udarom NATO bombi 1999. prepozna novi Au\u0161vic. U svetu knji\u017eevnosti i kulture, Peter Handke postao je javni neprijatelj broj jedan. Salman Ru\u0161di predlo\u017eio ga je za titulu Me\u0111unarodne pizde godine, a ameri\u010dka esejisti\u010darka Suzan Sontag \u2013 veoma anga\u017eovana u pomo\u0107i \u017eiteljima Sarajeva \u2013 izjavila je da vi\u0161e ne\u0107e pro\u010ditati nijednu knjigu Austrijanca.<\/p>\n

Pisac je dodatno pogor\u0161ao svoj slu\u010daj 20. marta 2006. dolaskom na sahranu biv\u0161eg srpskog predsednika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, optu\u017eenog za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i genocid, kojom prilikom je izjavio: \u201eZnam \u0161ta ne znam. Ne znam istinu. Ali gledam, slu\u0161am, ose\u0107am, se\u0107am se, pitam se. Zbog toga sam danas ovde, uz Jugoslaviju, uz Srbiju i uz Slobodana Milo\u0161evi\u0107a.\u201c<\/p>\n

Naredne nedelje, u nema\u010dkom nedeljniku Focus ovim re\u010dima poku\u0161ao je da opravda svoje prisustvo u Po\u017earevcu: \u201eNe, Slobodan Milo\u0161evi\u0107 nije bio diktator\u2026 Ne, Slobodana Milo\u0161evi\u0107a ne mogu nazivati beogradskim kasapinom\u2026 Glavni motiv mog puta bio je da svedo\u010dim. Da budem svedok, ni u smislu optu\u017ebe, niti u smislu odbrane.\u201c<\/p>\n

Op\u0161ti odijum. Pod upravom Marsela Bozonea, La Komedi Fransez sa repretoara skida Handkeov komad. Pojedini smatraju da ga je to ko\u0161talo Nobela, koji je svojim delom ve\u0107 uveliko bio zaslu\u017eio. Alen Finkelkrot nazvao ga je \u201eideolo\u0161kim monstrumom\u201c, a D\u017eonatan Litel je 2008. za Handkea imao te\u0161ke re\u010di koje prenosi London Review of Books: \u201eKada neka porodica mirno sedi u svojoj ku\u0107i u Fo\u010di i kad im u ku\u0107u naprasno upadne \u010dovek s mitraljezom, \u0107erku lancem ve\u017ee za radijator i pred uku\u0107anima je siluje, to ne mo\u017ee biti predmet \u0161ale. Okej, mo\u017eete re\u0107i da je svet prosto naprosto takav. Ali vas ni\u0161ta ne primorava da tim zlo\u010dincima po\u0111ete u susret i da ih pozdravite. To je opsceno, a to je upravo ono \u0161to je Peter Handke uradio. Mo\u017eda je on zaista fantasti\u010dan umetnik, ali kao ljudsko bi\u0107e, on je moj neprijatelj\u2026 Okej, Peter Handke nikog nije ubio. Ali je zato jedna obi\u010dna \u0161up\u010dina.\u201c<\/p>\n

\u0160up\u010dina mo\u017eda, ali koja je 2015. progla\u0161ena za po\u010dasnog gra\u0111anina grada Beograda. A sada je krunisan i Nobelovom nagradom za knji\u017eevnost. Stoga bi, naravno, trebalo \u201erazdvojiti delo od umetnika\u201c. I naravno da se radujemo kada Nobelova akademija nagradi nekog velikog pisca koga svi jednoglasno slave zbog vrednosti njegovog knji\u017eevnog dela. \u0160to je pride samo jo\u0161 jedan zgodan na\u010din da se ratosilja ve\u0107 dosadne etikete \u201epoliti\u010dke korektnosti\u201c jer je, da se ne la\u017eemo, odve\u0107 \u010desto Akademija nastojala da nagradi one autore koji su bili u taboru \u201edobrih\u201c, na strani onih koji se suprotstavljaju totalitarizmima svih fela. Setimo se samo Sol\u017eenjicina, Pabla Nerude, Ju\u017enoafrikanke Nadin Gordimer, Gaoa Ksind\u017eijana, pa \u010dak i \u017d.M.\u017d. Le Klezija.<\/p>\n

Samo \u0161to je stvar malo komplikovanija. Ako ni zbog \u010deg drugog, a ono zato \u0161to je kod Handkea linija izme\u0111u \u017eivota i dela veoma tanka. S Handkeom su \u0161vedski akademici makar jednim no\u017enim prstom zagazili na tamnu stranu sile i tako zakora\u010dili u jednu neobi\u010dnu sivu zonu po kojoj nisu navikli da se kre\u0107u. Kakav signal \u0161alje jedna ovakva nagrada? \u0160ta to govori o novoj Akademiji koja se zavetovala na izuzetnost, a naro\u010dito \u0161ta to govori o vrednosti samog Nobela iz knji\u017eevnosti danas? Da li je u pitanju promena kursa? U jednom intervjuu Le Mondu, novoimenovani stalni sekretar Nobelovog komiteta Mats Malm nedavno je izjavio: \u201eDodela Nobelove nagrade iz knji\u017eevnosti uvek izaziva komentare i kritike. Jedna od njenih funkcija upravo i jeste da doprinese me\u0111unarodnoj debati o knji\u017eevnosti.\u201c<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e nagrada dodeljena Peteru Handkeu izazvati debate, ali nije sasvim sigurno da \u0107e one biti u vezi s knji\u017eevno\u0161\u0107u. Za to vreme, s\u00e2m knji\u017eevnik je izgleda najzate\u010deniji. U prvoj reakciji, samo par sati nakon objave Nobela, izjavio je da je iznena\u0111en, ujedno pozdraviv\u0161i ovu \u201ehrabru odluku\u201c Nobelove akademije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/L\u2019Obs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kakav signal \u0161alje jedna ovakva nagrada?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275672,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-275671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275671","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=275671"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275671\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=275671"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=275671"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=275671"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}