{"id":275606,"date":"2019-10-11T06:56:02","date_gmt":"2019-10-11T04:56:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=275606"},"modified":"2019-10-11T06:56:02","modified_gmt":"2019-10-11T04:56:02","slug":"peti-oktobar-i-postrevolucionarna-srbija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/11\/peti-oktobar-i-postrevolucionarna-srbija\/","title":{"rendered":"Peti oktobar i postrevolucionarna Srbija"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Vujovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ni 19. godina nakon Petog oktobra Srbija jo\u0161 uvek ne mo\u017ee jednodu\u0161no da se odredi prema karakteru tog doga\u0111aja. Za veliki deo gra\u0111ana Srbije, taj datum je simbol promene koja je pod krinkom obe\u0107avane demokratizacije donela kolonizaciju dr\u017eave i dru\u0161tva u svim sferama. Nasuprot njima stoji jedan deo gra\u0111ana koji smatra da u istorijskom bilansu petooktobarskih promena ipak prete\u017eu pozitivne strane.<\/p>\n

Premda bez mnogo ogra\u0111ivanja mo\u017eemo zaklju\u010diti da je broj Srba koji se svakog 5. 10. u godini ose\u0107aju prevareno i razo\u010darano ve\u0107i od broja onih koji se ose\u0107aju ponosno, u medijskoj, kulturnoj i politi\u010dkoj stvarnosti dana\u0161nje Srbije i dalje dominiraju takozvani \u201e\u010duvari revolucije\u201d, odnosno ista ona elita koja je krajem 2000. godine preuzela sve klju\u010dne dru\u0161tvene mehanizme. Njihova nedodirljivost svedo\u010di o uspe\u0161nosti Petooktobarske revolucije koja je, kao i svaka revolucija, uvela moratorijum na kriti\u010dko sagledavanje svojih tekovina, proglasiv\u0161i da postoji samo jedna istina.<\/p>\n

STUBOVI REVOLUCIONARNE ISTINE<\/p>\n

Ta revolucionarna \u201eistina\u201c Petooktobarske republike po\u010diva na nekoliko klju\u010dnih stubova koje nijedna vlast ne sme \u201esumnji\u010diti u temelju\u201d (Lompar) ukoliko \u017eeli da bude u miru sa \u201e\u010duvarima revolucije\u201d i njihovim spoljnim mentorima. Pre svega, zabranjeno je bilo kakvo nijansirano sagledavanje istorijskog delovanja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i Zorana \u0110in\u0111i\u0107a koje ne bi polazilo od teze da je prvi bio zlo\u010dinac i upropastitelj Srbije, a drugi njen spasitelj i vizionar. Teza da istina nije ni crna ni bela, ve\u0107 kao i uvek siva, direktna je pretnja mitotvora\u010dkom pojednostavljivanju koje je ambrozija svake revolucije, pa i Petooktobarske.<\/p>\n

Drugi postulat mandatorne revolucionarne \u201eistine\u201c je onaj koji nala\u017ee da je Kosovo teret koji spre\u010dava napredak Srbije, i da je jedino politika br\u017eeg ili sporijeg kretanja ka zaokru\u017eivanju kosovske nezavisnosti garant mirne, prosperitetne i demokratske budu\u0107nosti na\u0161e zemlje. Tre\u0107i nala\u017ee da Srbija ima budu\u0107nost samo dok je na putu evrointegracija, i da nema te \u017ertve koja nije vredna prilaganja na oltar nedosanjane evrounijske Hiperboreje. \u010cetvrta orvelovska \u201eistina\u201c petooktobarske stvarnosti kazuje nam da svi akteri u javnom prostoru moraju na pozitivan na\u010din da se odnose prema ulozi prozapadnog NVO sektora i spoljno dotiranih medija, polaze\u0107i od stava da se njihova dobronamernost ne sme dovoditi u pitanje.<\/p>\n

Ukoliko se pojave subjekti koji su namerili da se oglu\u0161e o neku od ovih zapovesti petooktobarskog kanona, oni ima da budu ekskomunicirani iz javnog prostora i prepu\u0161teni tavorenju na zaba\u010denim marginama interneta. Tako u Srbiji ve\u0107 15 godina nijedan politi\u010dar sa vlasti ne sme da ka\u017ee da je \u0110in\u0111i\u0107 bio taj koji je dr\u017eavu kriminalizovao od vrha do dna, i da je njegova Srbija sve do po\u010detka 2003. godine funkcionisala u simbiozi sa Zemunskim klanom, koji je svoju podr\u0161ku opoziciji u borbi protiv Milo\u0161evi\u0107a naplatio tako \u0161to mu je nova vlast \u0161irom otvorila vrata da brutalnim ubistvima po\u010disti kompletnu kriminalnu konkurenciju.<\/p>\n

Gledano iz \u0161ireg, sociolo\u0161kog ugla, eksplozija stope nasilnih ubistava u Srbiji nakon Petog oktobra nije nikakav izuzetak, ve\u0107 pre revolucionarna zakonomernost, budu\u0107i da u istoriji gotovo da nije bilo revolucije koju nije pratio porast anarhije i nasilja. Isto tako, svaka revolucija ima tendenciju da u postrevolucionarnoj fazi odre\u0111ene li\u010dnosti stigmatizuje do nivoa mitolo\u0161ke demonizacije (neki od primera su Luj XVI, Nikolaj II, Dragoljub Mihailovi\u0107), a druge glorifikuje do nivoa obo\u017eenja (Robespjer, Lenjin, Tito). Otuda nije \u010dudno \u0161to i Petooktobarska revolucija svoj mit gradi na opozitu Milo\u0161evi\u0107-\u0110in\u0111i\u0107.<\/p>\n

DOKAZI O KOJIMA SE NE PRI\u010cA<\/p>\n

Osim toga, kao \u0161to je u Sovjetskom Savezu nakon Oktobarske revolucije bilo zabranjeno re\u0107i da je Lenjin do\u0161ao na vlast uz pomo\u0107 nema\u010dog novca koji su mu, svako iz svojih interesa, dostavljali jevrejski tajkun Aleksandar Parvus i letonski nacionalista Aleksandar Keskula, tako je u dana\u0161njoj Srbiji zabranjeno re\u0107i da su kompletnu izbornu kampanju, uli\u010dni aktivizam i proteste koji su prethodnili Petom oktobru organizovale i finansirale ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe. A za to postoji pregr\u0161t dokaza. Ta\u010dno se zna kada su se i gde sa pukovnikom ameri\u010dke vojske Robertom Helvijem sastajali \u010dlanovi pokreta Otpor (Sr\u0111a Popovi\u0107, jedan od vo\u0111a tog pokreta, u svojoj knjizi \u201eMustra za revoluciju\u201c otvoreno pi\u0161e o tim sastancima), a pored Helvija u svemu je u\u010destvovao i \u201evisokorangirani ameri\u010dki obave\u0161tajni oficir, general-major Edvard B. Atkison, veteran vojske SAD\u201d.[1] D\u017eejms Dobins, istaknuti ameri\u010dki diplomata i biv\u0161i pomo\u0107nik dr\u017eavnog sekretara za Balkan, u svojim memoarima navodi i neke detalje o saradnji Otpora sa ameri\u010dkim dr\u017eavnim organima: \u201eDoveli smo jednog od lidera Otpora u Va\u0161ington, zakazali mu sastanke sa predstavnicima [predsedni\u010dke] administracije, i poslali ga nazad sa dovoljno novca da obu\u010di i rasporedi 30.000 izbornih posmatra\u010da\u201d.[2]<\/p>\n

Dakle, pokret koji je odigrao presudnu ulogu u kampanji ru\u0161enja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a (pomenuti Dobins Otpor naziva \u201enajefikasnijim elementom srpske opozicije\u201d) bio je aktivno finansiran i obu\u010davan od strane dr\u017eave koja je godinu i po pre toga izvr\u0161ila agresiju na Srbiju. U normalnim okolnostima, protiv tih ljudi bi trebalo da bude podignuta optu\u017enica, pa makar posle svi bili abolirani u cilju dru\u0161tvenog pomirenja. Ali po\u0161to Srbija nije normalna, ve\u0107 postrevolucionarna dr\u017eava, u njoj o\u010digledno va\u017ee neka druga pravila. Tako Slobodan Homen, bi\u0161vi \u010dlan Otpora, ne samo da ne ose\u0107a potrebu da prikrije stepen svog u\u010de\u0161\u0107a u kampanji koju je strana dr\u017eava organizovala i finansirala na teritoriji Srbije, ve\u0107 u zvani\u010dnoj biografiji koja stoji na sajtu stranke kojoj pripada i danas dr\u017ei podatak da je u pokretu Otpor bio zadu\u017een ni manje ni vi\u0161e nego za finansije.<\/p>\n

Da stvar bude jo\u0161 bizarnija, ljudi koji su u saradnji sa strancima preuzeli vlast i kao protivuslugu stranom sudu isporu\u010dili biv\u0161eg predsednika Republike, danas su, 19 godina nakon toga, ne samo u prilici da se neometano bave politikom, nego su upravo oni ti koji opet najavljuju da \u0107e uhapsiti predsednika Republike \u201eu prvom satu nove vlasti u Srbiji\u201d (OVDE, na 4.41), te sprovesti lustraciju, odnosno odrediti ko bi u ovoj zemlji smeo, a ko ne bi smeo da se bavi politikom. Zamislimo li se nakratko nad su\u0161tinom tih poruka koje slu\u0161amo gotovo svakodnevno, vide\u0107emo da se zapravo radi o nameri da se ukine pluralizam politi\u010dkog mi\u0161ljenja, odnosno da se od Srbije napravi monisti\u010dka dr\u017eava u kojoj \u0107e petooktobarci i njihove ramifikacije biti jedine dozvoljene politi\u010dke opcije, koje \u0107e se me\u0111usobno na izborima nadmetati kako bi se ustanovilo kome treba da pripadne naredni mandat vlasti.<\/p>\n

VA\u017dNOST DRU\u0160TVENOG KONSENZUSA<\/p>\n

\u0110ur\u0111evdanski izbori 2012. godine bili su o\u010dajni\u010dki krik naroda protiv novouspostavljenog petooktobarskog statusa kvo; krik koji je aktuelnoj vlasti podario legitimitet da se obra\u010duna sa u\u0161minkanom elitom koja je svoj narod prevarila i oplja\u010dkala, a svoju zemlju privredno devastirala i politi\u010dki (auto)kolonizovala. Ba\u0161 to \u0161to je Petog oktobra bio na pora\u017eenoj strani \u2013 i \u0161to kulturolo\u0161ki ne pripada miljeu iz kojeg je tada nahrupila novoprido\u0161la elita \u2013 Vu\u010di\u0107u omogu\u0107ava da zadr\u017ei visok stepen narodne podr\u0161ke iako u politi\u010dkom, a delimi\u010dno i u kadrovskom smislu produ\u017eava nasle\u0111e Petooktobarske republike. Ali odsustvo hrabrosti da se pitanje Petog oktobra otvori na pravi na\u010din \u2013 \u0161to podrazumeva ulazak u sukob sa strancima i delom petooktobarske elite \u2013 upravo se njemu danas vra\u0107a kao bumerang, jer ako deo dru\u0161tva i politi\u010dke elite smatra da je ru\u0161enje sopstvenog re\u017eima uz direktnu asistenciju stranca bio pozitivan doga\u0111aj na\u0161e istorije, kako ti isti ljudi mogu uvideti zbog \u010dega je problemati\u010dno novo prizivanje stranaca da ovde zavedu red i da se ume\u0161aju u na\u0161e izbore?<\/p>\n

Elem, dru\u0161tvo koje nije u stanju da prona\u0111e konsenzus o najva\u017enijim doga\u0111ajima svoje pro\u0161losti ne mo\u017ee se nazvati narodom ili nacijom. Tamo gde nema zajedni\u010dkog pogleda na pro\u0161lost, ne mo\u017ee biti ni zajedni\u010dkog pogleda na budu\u0107nost, a gde nema saglasnosti o budu\u0107nosti ne mo\u017ee biti ni velike nacionalne strategije, koja je preduslov na\u0161eg izbavljenja. Nama danas ne treba navija\u010dko svrstavanje za i protiv Milo\u0161evi\u0107a (koji jeste po\u010dinio mnoge gre\u0161ke koje su neoprostive i sa nacionalnog i sa demokratskog stanovi\u0161ta), ve\u0107 \u0161iroka dru\u0161tvena i stru\u010dna debata o uzrocima i posledicama Petog oktobra, kojoj bi se pristupilo sa poku\u0161ajem da se razumeju motivi i okolnosti svakog od klju\u010dnih aktera.<\/p>\n

Na kraju, nezavisno od mi\u0161ljenja o prirodi Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima i metodama koje je primenjivao da bi se odr\u017eao na vlasti, \u010dinjenica je da 19. godi\u0161njicu Petooktobarske revolucije do\u010dekujemo bez ijedne zna\u010dajne politi\u010dke figure \u2013 u vlasti ili opoziciji \u2013 koja \u0107e jasno izgovoriti ono \u0161to o posledicama tog doga\u0111aja misli ve\u0107ina gra\u0111ana: da je ova zemlja toga dana izgubila svoj politi\u010dki suverenitet, koji nikada vi\u0161e nije u potpunosti povratila. To je potvrda da je Srbija jo\u0161 uvek postrevolucionarno dru\u0161tvo, u kojem neki nevidljivi mehanizmi finim pode\u0161avanjima \u0161teluju margine dozvoljenog politi\u010dkog diskursa.<\/p>\n

Kad Srbija bude imala vlast koja \u0107e smeti da vodi politiku aktivnog suprotstavljanja nametnutim normama Revolucije, zna\u0107emo da je njen toksi\u010dni legat na putu da bude pora\u017een, a da smo mi kao dru\u0161tvo na putu da na\u0111emo konsenzus o tom va\u017enom danu na\u0161e pro\u0161losti. Do tada, tavori\u0107emo u petooktobarskoj luda\u010dkoj ko\u0161ulji, politi\u010dki se kre\u0107u\u0107i u uskom okviru koji nam je tog datuma zacrtala tu\u0111a ruka.<\/a><\/p>\n

Novi Standard<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bismo kao dru\u0161tvo na\u0161li konsenzus o Petom oktobru, na\u0161a dr\u017eava prvo mora iza\u0107i iz postrevolucionarne faze, koja i dalje traje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275607,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-275606","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275606","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=275606"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275606\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275607"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=275606"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=275606"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=275606"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}