{"id":275104,"date":"2019-10-07T06:06:22","date_gmt":"2019-10-07T04:06:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=275104"},"modified":"2019-10-07T09:56:26","modified_gmt":"2019-10-07T07:56:26","slug":"to-bih-i-ja-umeo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/10\/07\/to-bih-i-ja-umeo\/","title":{"rendered":"\u2018To bih i ja umeo\u2019?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Srbiji se dogodila Marina Abramovi\u0107, a zatim i iznova \u2013 narod. Poput dupeta, svako je imao mi\u0161ljenje na zadatu temu, kao i stav o modernoj i savremenoj umetnosti.<\/p>\n

I na spisak profesija za koje smatramo da imamo ume\u0107a \u2013 u\u010ditelj, lekar, urbanista, geopoliti\u010dar, fudbalski selektor, ko\u0161arka\u0161ki trener itd. \u2013 dodata je i profesija istori\u010dara umetnosti.<\/p>\n

Amaterske kritike na ra\u010dun Abramovi\u0107 plju\u0161te i sleva i zdesna, pa jedne spo\u010ditavaju elitizam, skupo\u0107u i pretencioznost, a druge drobe o dekadentnom Zapadu i vaskolikoj zaveri spro\u0107u srpskog naroda. Imati stav nije greh. Ali prevalencija jednog tipa mi\u0161ljenja o Abramovi\u0107 i modernoj umetnosti uop\u0161te, progovara tomove o materijalnom i duhovnom siroma\u0161tvu ovog dru\u0161tva. Kada je re\u010d o percepciji umetnosti u pove\u0107em delu javnosti, bi\u0107e da modernost i Moderna jo\u0161 nisu stigle na ove prostore.<\/p>\n

ZA PROSE\u010cNOG INTERNET KOMENTATORA SA DNA ONLAJN VESTI ILI ZA \u201e1244\u201c TVITERA\u0160A, MARINA ABRAMOVI\u0106 NEKO JE KO GLEDA U MAGARCA, SE\u010cE SE NO\u017dEM, RIBA\u010cI KRAVLJE KOSTI, \u017dVA\u0106E CRNI LUK I SLI\u010cNO. I USU\u0110UJE SE DA TO NAZOVE UMETNO\u0160\u0106U, DOK ZAPRAVO LUKRATIVNO PRODAJE MUDA ZA BUBREGE.<\/p>\n

Mahom tupavim Amerikancima koji danima stoje u redu da bi seli naspram nje, kada je ne me\u0107u na liste najuticajnijih ljudi na svetu. Ali bolje od toga zna i ume na\u0161 narodni \u010dovek i pobednik iz viceva o Ameru i Rusu, dok mudro ustvr\u0111uje da to \u201enije prava umetnost\u201c. Jer, umetnost je valjda samo ulje na platnu u kockastom ramu. I, ako mo\u017ee da \u0161to vernije prika\u017ee dunju i cve\u0107e u vazi, konja u trku, obna\u017eenu \u017eensku, Svetog Nikolu, valoviti pejza\u017e sa balom sena, ili pecaro\u0161a u \u010damcu dok svi\u0107e dan. Da bude lepo, moli\u0107u lepo.<\/p>\n

I nije re\u010d samo o Abramovi\u0107, ve\u0107 o \u010ditavom 20. veku koji nam upadljivo izmi\u010de. Stotinu mu Pompidua, Tejtova i MoMA, Pablo Pikaso je crtao kockaste glave i noseve tamo gde je mesto u\u0161ima (1907), Kazimir Maljevi\u010d ofarbao celo platno u crno (1915), Marsel Di\u0161an doneo, izvrnuo i potpisao pisoar sa deponije (1917), Pit Mondrijan obojio tri pravougaonika u crveno, plavo i \u017euto (1921), a Salvador Dali zamenio telefonsku slu\u0161alicu gipsanim jastogom (1936).<\/p>\n

D\u017eekson Polok je odozgo nasumi\u010dno sipao boje na platno (1948), Iv Klajn proizveo jedanaest slika sa samo jednom, istom plavom bojom (1957), Endi Vorhol 32 puta pre\u0161tampao sliku konzerve supe (1962), a Dejmijan Herst preparirao i turio ajkulu u vitrinu (1991). Da li su onda i svi ovi velikani tek pretenciozni prevaranti i simboli propasti Zapada? Ili to va\u017ei samo za \u201esvetsku, a na\u0161u\u201c Marinu?<\/p>\n

Tipi\u010dan lai\u010dki, amaterski, sveprisutan i umobolan prigovor modernoj umetnosti tada glasi: \u201eTo bih i ja umeo\u201c, \u201eTo je i moje dete moglo da nacrta\u201c itd. I, sa ili bez Marine Abramovi\u0107 u Srbiji, ovaj \u201eargument\u201c valja raskrinkati jednom za svagda. Jer, dru\u017ee i \u201euradi sam\u201c majstore, prvo, verovatno je da ne, ti ne bi umeo da to uradi\u0161. I, drugo, \u010dak i da ume\u0161 \u2013 a za\u0161to nisi? Dakle, prvo, da li na\u0161i \u201eznalci\u201c poznaju i osnovne slikarske tehnike, a da to nisu flomasteri iz supermarketa? Kako se koriste, me\u0161aju i pona\u0161aju uljane boje? Ugljen? Kreda? Tu\u0161? Gva\u0161?<\/p>\n

Pigmenti, gumirabika, razre\u0111iva\u010di? Zgodno je i nadobudno pomisliti da i mi sami umemo da ofarbamo platno crnom uljanom bojom poput Maljevi\u010da. Jer, crtali smo Svetog Savu na \u010dasovima likovnog u osnovnoj \u0161koli, usklikuju\u0107i s ljubavlju? Da, ali sa unapred pripremljenom paletom drvenih bojica i na papiru iz Bloka 5. A sko\u010dimo samo do prodavnice slikarske opreme za punoletne i zapanjimo se koli\u010dinom tehni\u010dkog znanja koje je potrebno i za najobi\u010dnije ulje na platnu.<\/p>\n

Na primer, spomenuta Mondrijanova crna re\u0161etka sa crvenim, plavim i \u017eutim pravougaonikom (\u201eTableau I\u201c, 1921), veoma je izazovna i u tehni\u010dkom ili zanatskom smislu. Da smo ikada koristili uljane boje, razumeli bismo koliko je te\u0161ko naslikati ovoliko ta\u010dne, o\u0161tre, konzistentne i precizne linije na platnu.<\/p>\n

Uostalom, poku\u0161ajmo sami. Mo\u017eda \u0107emo vi\u0161e ceniti i sam zanatski aspekt moderne umetnosti, te nau\u010diti ne\u0161to novo usput. A kada je re\u010d o Abramovi\u0107, mogu\u0107e je da umemo da buljimo u magarca sat vremena (\u201eIspovest\u201c, 2010). Ali, da li bismo se usudili da zabijamo no\u017eeve izme\u0111u prstiju (\u201eRitam 10\u201c, 1973), pustimo da nas drugi ubadaju makazama i seku skalpelima (\u201eRitam 0\u201c, 1974), ili da 12 dana sedimo u improvizovanom stanu pred publikom, bez hrane i izlaza (\u201eKu\u0107a sa pogledom na okean\u201c, 2002)? Kako se ono ka\u017ee, \u201eDragi gledaoci, ne poku\u0161avajte ovo kod ku\u0107e\u201c?<\/p>\n

Hvala fotografiji i sli\u010dnim inovacijama, tehni\u010dko ume\u0107e je, sre\u0107om, ve\u0107 \u010ditavo stole\u0107e i kusur godina jedna posve sekundarna stvar u (istoriji) umetnosti. Samo mnoge od nas niko nije obavestio o tome. Jerbo na \u010dasovima likovne kulture u na\u0161im \u0161kolama crtamo jedino unapred zadate vaze sa krpama, pejza\u017ee, sopstvene majke i spomenute Svete Save. Umesto da u\u010dimo \u0161ta to umetnost jeste, a \u0161ta ne. A UMETNOST JE FILOZOFIJA, IDEJA, PORUKA, (PRE)ISPITIVANJE, KRITIKA, \u017dIVOTNO ISKUSTVO I POGLED NA SVET, A NE PUKA TEHNI\u010cKA VE\u0160TINA.<\/p>\n

Ne radi se o ume\u0107u \u010di\u0161\u0107enja kostiju riba\u0107om \u010detkom, ve\u0107 o va\u017enoj poruci Abramovi\u0107 da se \u201eposle rata, krv ne mo\u017ee oprati\u201c (\u201eBalkan Baroque\u201c, 1997). Isto je i sa \u201eIspove\u0161\u0107u\u201c pred famoznim magarcem, gde je re\u010d o suo\u010davanju \u010doveka sa bolnim se\u0107anjima iz detinjstva. Dakle, \u010dak i ako sami \u201eumemo\u201c da na\u017evrljamo kockaste gospo\u0111ice sa nosom gde \u201etreba\u201c da je uvo, donesemo pisoar sa deponije ili nasumi\u010dno prskamo farbu na platno na podu, poenta je u onome \u0161ta su to Pikaso, Di\u0161an i Polok bili \u017eeleli da poru\u010de. A to je da slika sa vi\u0161e perspektiva odjednom, svakodnevni i prosti objekti, ili sama boja, tako\u0111e mogu biti umetni\u010dka dela. A o tome, a ne o ve\u0161tini crtanja prstiju, \u010dukljeva, zenica i trepavica, se u toj umetnosti i radi.<\/p>\n

Svako umetni\u010dko delo, anti\u010dki kip, ulje na platnu, apstrakciju, ikonu, performans, goblen ili fotografiju sa ajfona, nemogu\u0107e je razumeti bez poznavanja dru\u0161tvenog, istorijskog i umetni\u010dkog konteksta u kojem ono nastaje. To jest, bez nekakvog \u2013 znanja. A to znanje nam toliko nedostaje u \u017eivotu i obrazovanju.<\/p>\n

ONDA NAM JE I JEDNA \u201eMONA LIZA\u201c (1503) \u201eNI\u0160TA POSEBNO\u201c, A NE PRVI MODERNI PSIHOLO\u0160KI PORTRET U ISTORIJI. I SVOJEVRSNA PARADIGMA HUMANIZMA, TOG ODVA\u017dNOG FILOZOFSKOG POVRATKA \u010cOVEKA U CENTAR UNIVERZUMA. Pa neuko jurcamo kroz muzeje i galerije po turisti\u010dkim paket aran\u017emanima, a banalnim coktanjima, odmahivanjima rukom i \u0161atro duhovitim opaskama o modernoj umetnosti kao belosvetskoj budala\u0161tini, samo neve\u0161to zasenjujemo sopstvenu prostotu i neznanje. Zato, svaki put kada pred modernim umetni\u010dkim delom nadobudno izgovorimo ili sujetno pomislimo \u201eTo bih i ja umeo\u201c, mi tada zapravo mislimo slede\u0107e: \u201eOvo ne prikazuje naro\u010diti stepen tehni\u010dke ve\u0161tine umetnika, a samo je to ono \u0161to ja zahtevam od umetni\u010dkog dela\u201c. Hm, vi\u0161e ne zvu\u010di toliko nadahnuto, pametno i seksi.<\/p>\n

I mo\u017eda jeste u redu da nam se li\u010dno dopada samo ona umetnost koja demonstrira tehni\u010dku ve\u0161tinu ili likovno ume\u0107e koje ne posedujemo sami. Ali moramo razumeti da ve\u0107 preko stotinu godina postoji istorija umetnika koji su zauzeli jedan sasvim novi pristup, namerno izbegavaju\u0107i da prika\u017eu neku nadnaravnu zanatsku ve\u0161tinu.<\/p>\n

Ovo su \u010dinili i \u010dine iz raznih sjajnih razloga: da uznemire kriti\u010dare i javnost, da uzdrmaju pravila i norme, da prevazi\u0111u tradiciju i probiju granice, da uka\u017eu na univerzalne fenomene, probleme, strahove i strasti, da preispitaju odnos izme\u0111u umetnika i publike. \u0160to sve, gle \u010duda i o jeresi, izda\u0161no radi i ta Marina Abramovi\u0107 iz svih ud\u017ebenika istorije umetnosti. Zato \u010ditavo stole\u0107e imamo neimpresivne slike i nemonumentalne skulpture, jednobojna platna i detinjaste \u0161krabotine, izvrnute pisoare i konzerve supe, te performativna samopovre\u0111ivanja tela.<\/p>\n

Izlo\u017eba i poseta Marine Abramovi\u0107 jeste prvoklasni umetni\u010dki i prvorazredni dru\u0161tveni doga\u0111aj u Srbiji. \u0160to prepoznaju i prekobrojni cini\u010dni komentatori, lai\u010dki kriti\u010dari i mu\u0161ki\u0107i uvre\u0111eni za tastaturom na internetima. Dok je dnevna politika toliko kanibalizovala na\u0161e \u017eivote da ispada kako su ljubitelji moderne umetnosti \u2013 za Vu\u010di\u0107a, a protivnici moderne umetnosti \u2013 za opoziciju. Mo\u017eemo kritikovati skupocenost izdvojenog bud\u017eeta za ovu izlo\u017ebu, i moramo kritikovati skaradno antikomunisti\u010dki istorijski revizionizam ove umetnice.<\/p>\n

Ali i razumeti slede\u0107e. Ukoliko, zahvaljuju\u0107i sankcijama i izolaciji, ratu i ratnim zlo\u010dinima, bedi i siroma\u0161tvu, srpsko dru\u0161tvo zaista \u017eeli da nadoknadi svoju hroni\u010dnu zaostalost i akutnu zaparlo\u017eenost u pore\u0111enju sa razvijenim zemljama Zapada \u2013 to srpsko dru\u0161tvo naprosto mora da ula\u017ee ogroman novac u ovakve i sli\u010dne stvari. Dakle, ako zaista \u017eeli da uhvati korak sa svetom, srpsko dru\u0161tvo mora da ula\u017ee komparativno ili procentualno vi\u0161e od Finske u obrazovanje, vi\u0161e od Amerike u nauku, i vi\u0161e od Francuske u umetnost i kulturu.<\/p>\n

Najzad, kako to da smo toliko uvre\u0111eno \u0161tedljivi ba\u0161 na slu\u010daju Marine Abramovi\u0107? Da li je mo\u017eda bolje sipati novac u Zvezdu i Partizan? Rashodovane borbene avione? Svetle\u0107e novogodi\u0161nje i ki\u010dolike instalacije? Opra\u0161tati poreze Pinku? Platiti milion dolara za onog rmpaliju Miladina Kova\u010devi\u0107a, jer i on nas je proslavio u Americi? Javni novac se tro\u0161i i curi na sve strane, i ovo je najmanje lo\u0161 ili pak sasvim dobar tro\u0161ak.<\/p>\n

Ukoliko ovakvim radikalnim \u201eperformansom\u201c Ana Brnabi\u0107 nastoji da vrati Srbiju na umetni\u010dku mapu Evrope i sveta, to jeste sasvim okej, nezavisno od li\u010dnih i politi\u010dkih pristrasnosti. U suprotnom \u0107emo, poput \u201eoca nacije\u201c Dobrice \u0106osi\u0107a, zaostajati, ostati i \u017eiveti \u2013 \u201eU tu\u0111em veku\u201c. Udobno smatrati da se \u010ditav 20. vek u umetnosti, kao i u istoriji, ekonomiji i sociologiji, nije ni dogodio. Pa deder onda mrtvu dunju i vazu sa cve\u0107em, te ikonu sa Isusom i mater mu, u zlatnom ramu i na zid.<\/p>\n

Koji nikako da probijemo na putu u 21. vek. \u201eTo bismo i mi umeli\u201c, ka\u017eu instinktivni opozicionari i de\u017eurni mudrija\u0161i. A za\u0161to nisu?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Umetnost je filozofija, ideja, poruka, (pre)ispitivanje, kritika, \u017eivotno iskustvo i pogled na svet, a ne puka tehni\u010dka ve\u0161tina.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275105,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[599,598,600],"class_list":["post-275104","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-abramovic","tag-marina","tag-umetnost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275104","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=275104"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/275104\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275105"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=275104"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=275104"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=275104"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}