{"id":274642,"date":"2019-09-30T06:38:28","date_gmt":"2019-09-30T04:38:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=274642"},"modified":"2019-09-30T08:22:05","modified_gmt":"2019-09-30T06:22:05","slug":"bojkot-izbora-ili-bojkot-politicke-strategije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/30\/bojkot-izbora-ili-bojkot-politicke-strategije\/","title":{"rendered":"Bojkot izbora ili bojkot politi\u010dke strategije?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Ogroman je broj ta\u010daka na koje su se u periodu izme\u0111u 2000. i 2012. godine letopisci antimilo\u0161evi\u0107evskog delovanja pozivali kao na one klju\u010dne ta\u010dke koje su najavljivale pad Milo\u0161evi\u0107a. Naravno, po\u0161to su hagiografije devedesetih izra\u0111ivane za potrebe glorifikacije, mistifikacije i petrifikacije politi\u010dkih elita koje su Milo\u0161evi\u0107a na istom poslu zamenile \u2013 ne treba da \u010dudi \u010dinjenica da su formatirane prema epskoj matrici. A ni to da je jedna od takvih ta\u010daka izborni bojkot iz 1997. godine, koji je preuzeo ulogu konstitutivnog mita za Demokratsku stranku.<\/p>\n

Jer upravo te godine na izbore nije iza\u0161la jedna mala i tada poprili\u010dno marginalna politi\u010dka grupacija okupljena ba\u0161 oko Demokratske stranke (mada mnogi zaboravljaju da su sto\u017eeri ovog privremenog politi\u010dkog saveza tada bili i Demokratska stranka Srbije i Gra\u0111anski savez). I stoga ba\u0161 ta 1997. predstavlja jednu od mitskih ta\u010daka oko kojih Demokratska stranka proizvodi svoj identitet kao antimilo\u0161evi\u0107evska i antiautoritarna politi\u010dka snaga.<\/p>\n

Pa ako je \u201ebojkot\u201d kao politi\u010dka taktika i strategija u me\u0111uvremenu uspeo da izgubi subverzivni politi\u010dki potencijal,1 izgleda da nije izgubio potencijal konstitutivnog mita: dve decenije kasnije jedan (potencijalni) bojkot iznova je tema politi\u010dke rasprave, a na\u010din na koji se \u2013 ponovo unutar jednog broja rizomatskih izdanaka Demokratske stranke \u2013 vaga o neizla\u017eenju na slede\u0107e izbore predstavlja jedan izuzetno zanimljiv politi\u010dki fenomen.<\/p>\n

Na stranu \u0161to je strukturni problem bojkota izbora na odre\u0111eni na\u010din inherentan problem politi\u010dkog \u017eivota ograni\u010denog na strana\u010dke politike, pa na kraju uvek ovisi o kalkulantskom i pragmati\u010dnom interesu stranaka kao borbenih jedinica za osvajanje vlasti;2 te i spekulacija da igranje na kartu legitimiteta vlasti ima veoma ograni\u010den politi\u010dki domet3 \u2013 problemi se umno\u017eavaju usled specifi\u010dnih okolnosti srpske politi\u010dke scene. Rasprava je, tako, donekle predvidiva: ljulja se od jednog do drugog op\u0161teg mesta te granica rasprave ostaje pitanje da li bi ovakva strategija bila subverzivna isklju\u010divo prema aktuelnoj politi\u010dkoj eliti i vladavini SNS-a.<\/p>\n

Ono \u0161to na prvi pogled izgleda \u2013 i \u0161to se kondenzuje u veoma te\u0161kom formulisanju odgovora na jednostavno pitanje \u201e\u0161ta posle bojkota\/izbora\u201d \u2013 jeste da iza poziva na bojkot stoji odsustvo strategijske artikulacije i jasne vizije: kako to prime\u0107uje Andra\u0161 Juhas, u pitanju je taktika koja se potura namesto strategije i politi\u010dke vizije.<\/p>\n

No, \u010dinjenica da jedan dve decenije star i potpuno neefektivan bojkot i dan-danas jednoj stranci odigrava ulogu Kosovskog boja, govori da ovo pitanje nije stvar politi\u010dke efektivnosti koliko interne izgradnje jednog politi\u010dkog identiteta. Demokratska stranka i sve politi\u010dke snage iznikle iz sli\u010dnog politi\u010dkog humusa, izgleda, od eventualne reprize istog politi\u010dkog poteza poku\u0161avaju da iznova izgrade politi\u010dki identitet naslikan prema dve decenije staroj matrici: Demokratska stranka protiv Milo\u0161evi\u0107a; druga Srbija protiv prve.<\/p>\n

Upitnih rezultata i politi\u010dke efektnosti, donekle ispra\u017enjen od dubljeg strate\u0161kog smisla, uistinu se \u010dini: \u201ebojkot\u201d je ove 2019. godine najpre osnova za izgradnju nekog budu\u0107eg identiteta (mada neizbe\u017eno formatiranog prema jednoj te istoj biv\u0161oj matrici), mo\u017eda malko i be\u017eanje od odgovornosti, a mo\u017eda \u010dak i ni\u0161ta vi\u0161e do jedno teatralno ispijanje \u010da\u0161ice hrabrosti za neku budu\u0107nost.<\/p>\n

Jedan druga\u010diji bojkot<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, da biste razumeli odre\u0111ene politi\u010dke strategije, samo otidite do njenih granica. Zanimljivo je, tako, da se u celokupnoj raspravi o politi\u010dkom delovanju pred SNS levijatanom (pun intended) ekonomija vrlo \u010desto name\u0107e kao jedna od klju\u010dnih tema: odre\u0111eni broj autora, na primer, smatra da bi tek na ekonomskim temama behemotska politi\u010dka gra\u0111evina SNS-a mogla da se zaljulja.<\/p>\n

Ali kako se u ovim slu\u010dajevima radi tek o vulgarnijoj ekonomizaciji \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e ispra\u0107enoj lelekanjem za \u201eslobodnim tr\u017ei\u0161tima\u201d i \u201enevidljivom rukom\u201d koja \u0107e da do\u0111e i re\u0161i sve probleme, za nedovoljno efikasnom i brzom privatizacijom, bednim BDP-om i njegovim pora\u017eavaju\u0107im rastom \u2013 ovakav pristup ekonomiju vidi prvenstveno ili kao polje kritike sada\u0161nje vlasti ili, \u010dak, kao s\u00e2m cilj (\u201ebolja ekonomija\u201d) politike.<\/p>\n

Ali ne i prvorazredno politi\u010dko sredstvo: ako smo gore pomenuli granice, evo je jedna. Iako se odve\u0107 lako odlu\u010duju na otkazivanje poslu\u0161nosti i u\u010destvovanja u politi\u010dkom procesu i iako je u svakoj raspravi \u201eekonomija\u201d, \u010dini se, centralna tema \u2013 niti jedna jedina etablirana i mejnstrim politi\u010dka snaga (a bogami ni komentator) u nas nema hrabrosti ni vizije niti da aktuelne dru\u0161tvene probleme sagleda kao deo dugotrajnog procesa rekonstrukcije predsocijalisti\u010dkih ekonomskih i hijerarhijskih odnosa, niti da pozove na otkazivanje poslu\u0161nosti ekonomskom sistemu pozivom na, recimo, generalni \u0161trajk.<\/p>\n

Fenomen je vi\u0161eslojan taman onoliko koliko je zanimljiv, i valjalo bi ga tuma\u010diti u kontekstu dugotrajnog i globalnog procesa de-demokratizacije, te kao jednu specifi\u010dnu vrstu antipolitike: polako ali sigurno politi\u010dka sfera sve vi\u0161e prestaje da bude mesto kolektivnog odlu\u010divanja e da bi se \u2013 kako bi to neki rekli \u2013 \u201etr\u017ei\u0161ta\u201d nametnula kao mesta na kojima se \u201eglasa nov\u010danikom\u201d.<\/p>\n

A kako je u prirodi kapitalizma da mehanizme dru\u0161tvene mo\u0107i skriva, ovaj je fenomen zapravo dubinski efekat dugotrajne reorganizacije politi\u010dkog i ekonomskog polja tako tipi\u010dnog za neoliberalizam u okviru kojeg je politika u potpunosti transformisana u servis ekonomije i zahteva kapitala (ekonomija je lo\u0161a zato \u0161to politi\u010dka sfera nije dobra, pa stoga ovu potonju moramo popravljati) amputiranjem kapaciteta za odlu\u010divanje.4<\/p>\n

\u201eEkonomija\u201d je, tako, istovremeno sposobna da bude svepro\u017eimaju\u0107i politi\u010dki argument, neizbe\u017ena komponenta javnog diskursa i ona zbog koje se bavimo politikom. Ali i jedina stvar koja se ne sme i ne mo\u017ee zvati u pomo\u0107 da re\u0161i politi\u010dke probleme. Ekonomija je, drugim re\u010dima, polako ali sigurno postala formacija van kontrole, figura sasvim sli\u010dna mitskoj zveri Minotauru, kojoj se redovno moraju prinositi \u017ertve (\u010desto ljudske).<\/p>\n

U politi\u010dkom smislu to zna\u010di da su upravo nemogu\u0107nost i nezamislivost5 organizovanja otkazivanja poslu\u0161nosti ekonomskom sistemu (kroz, na primer, poziv na generalni \u0161trajk, ali i izgra\u0111ivanjem infrastrukture za jedan takav potez u budu\u0107nosti); otklon od povezivanja politike i egzistencijalnih uslova \u017eivota stanovni\u0161tva; na kraju i radikalno odvajanje ekonomije od politike \u2013 uslovi mogu\u0107nosti organizovanja kapitalizma. Jer upravo je radno mesto krajnja ta\u010dka efekata politi\u010dke mo\u0107i, meta svih disciplinskih i represivnih mehanizama jednog tranzicionog, dru\u0161tva a negiranje prava na demokratiju na radnom mestu predstavlja sine qua non kapitalisti\u010dkih ekonomskih odnosa.<\/p>\n

A formirana devedesetih u (donekle la\u017enom) sukobu s Milo\u0161evi\u0107em, opozicija nema kapaciteta za artikulaciju politi\u010dkih, ekonomskih, socijalnih i egzistencijalnih zahteva kao jedne formacije, pa \u0107e se radije igrati identitetskih politika i identitetskih razlika, radije \u0107e sebe videti kao borca protiv diktatora \u2013 a u onim zaumnijim opozicionim d\u017eepovima \u010dak i kao borca protiv komunizma. Drugim re\u010dima, za opoziciju \u010diji je inicijalni politi\u010dki identitet za\u010det u borbi protiv socijalizma i njegovog nasle\u0111a kapitalisti\u010dka je ekonomija nedodirljiva a unutra\u0161nji aksiom: politike i elite se menjaju, kapitalizam ostaje.<\/p>\n

Stoga danas nema te politi\u010dke snage koja bi mogla da ka\u017ee da se jedina ta\u010dka jedinog i efektivnog \u201eotkazivanja poslu\u0161nosti\u201d zapravo nalazi u otkazivanju poslu\u0161nosti eksploatatorskom ekonomskom sistemu te da \u2013 ako kanimo da iza\u0111emo na kraj sa onim najdubinskijim i strukturnim dugotrajnim procesom, ako kanimo da iza\u0111emo na kraj sa istorijskim revizionizmom, na kraju krajeva ako kanimo da se suprotstavimo tihoj ali temeljnoj fa\u0161izaciji dru\u0161tava \u2013 poslu\u0161nost moramo otkazati i ekonomskom sistemu, uveliko narihtanom za efikasnu eksploataciju rada i amortizaciju dru\u0161tvenih otpora.<\/p>\n

I upravo \u0107e spremnost na radikalne politi\u010dke strategije i poteze reflektovati i spremnost na strukturni otklon od Vu\u010di\u0107evih (tipi\u010dno neoliberalnih) politika; i obratno: nespremnost na njih najavljuje Vu\u010di\u0107eve politike nastavljene drugim sredstvima. Krenemo li, dakle, od Moloha kojeg svakodnevno hranimo odgovaranjem na \u201epotrebe tr\u017ei\u0161ta\u201d6 \u2013 skicirajmo mapu politika budu\u0107nosti: politike \u010diji bi cilj bio upravo reorganizacija politi\u010dkog i ekonomskog \u017eivota u interesu stanovni\u0161tva (a ne regulisanje stanovni\u0161tava u interesu tr\u017ei\u0161ta), politike koje bi Minotaura iz \u0107o\u0161ka svele na sopstvenu meru.<\/p>\n

\n
    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Igrom slu\u010daja \u2013 upravo delovanjem Demokratske stranke: ne bi li se za potrebe brzinske promene zakonodavstva \u201eotpu\u0161io\u201d nezgodan proces demokratskog odlu\u010divanja zagu\u0161en nekakvim pravilima i procedurama, 2004. godine ukinut je izborni cenzus, pa sada ni najuspe\u0161niji bojkoti ne bi oborili izborni proces. A pravo je pitanje da li bi ba\u0161 svi od onih izbora na kojima SNS odnosi natpolovi\u010dne ve\u0107ine bili uspe\u0161ni. E pa, tako vam je to.<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Tako, na primer, izvestan broj stranaka sigurno ne\u0107e uzeti u\u010de\u0161\u0107a u bojkotu, da bi iskoristile masu onih glasa\u010da \u010dija petlja na dan izbora malko popusti i kapitalizovale neizbe\u017enu masu \u201eopozicionih glasova\u201d, pa se tako na foru uvalile u parlament<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Jer \u201elegitimitet\u201d mo\u017ee biti sve i sva\u0161ta: legitimitet u o\u010dima vlasnika i kapitala i\/ili stranih ambasada, vidimo, vrlo lako odnosi prevagu nad onim legitimitetom u o\u010dima gra\u0111ana.<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 A ispra\u017enjeni prostor uveliko se ispunjava funkcijom aklamiranja autoritarnih i doma\u0107inskih vo\u0111a.<\/li>\n
  5. \u00a0\u00a0\u00a0 Istorijski, nije da se opozicija otkazivanja poslu\u0161nosti ekonomskom sistemu uvek gadila: na kraju krajeva upravo je jedan generalni \u0161trajk (a zapravo \u0161trajk samo relativno malog broja radnika: radnika Kolubare) postavio uslove mogu\u0107nosti onoga \u0161to se, donekle pogre\u0161no, naziva \u201egra\u0111anskom revolucijom\u201d dvehiljadite godine.<\/li>\n
  6. \u00a0\u00a0\u00a0 Ni detinjstvo vi\u0161e ne izbegava njegovim zahtevima \u2013 u susedstvu, Kolinda Grabar Kitarovi\u0107 poziva prva\u010di\u0107e da prestanu misliti na sebe i po\u010dnu misliti na potrebe tr\u017ei\u0161ta, ali na\u0161i su susedi, usu\u0111ujem se da ka\u017eem, \u201epaceri\u201c. Jer u nas se ista tendencija uteruje ne\u0161to manje suptilno: dualno obrazovanje uvelo je, efektivno, radnu obavezu u srednje \u0161kole, uskoro na fakultete, sutra \u0107e mo\u017eda u osnovne \u0161kole, prekosutra u jaslice.<\/li>\n<\/ol>\n<\/blockquote>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ako nas razne stvari uo\u010di predstoje\u0107ih izbora podse\u0107aju na devedesete, me\u0111u njima je svakako i kvalitet \u017eivota. Kakav politi\u010dki odgovor nagove\u0161tava opozicijski bojkot na sve surovije egzistencijalne izazove?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":272350,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-274642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=274642"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274642\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/272350"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=274642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=274642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=274642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}