{"id":274564,"date":"2019-09-29T05:45:08","date_gmt":"2019-09-29T03:45:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=274564"},"modified":"2019-09-29T06:05:09","modified_gmt":"2019-09-29T04:05:09","slug":"klimatska-kriza-i-bogacenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/29\/klimatska-kriza-i-bogacenje\/","title":{"rendered":"Klimatska kriza i boga\u0107enje"},"content":{"rendered":"

Author: George Monbiot<\/strong><\/p>\n

Nije sasvim ta\u010dna ona Balzakova izreka da svako veliko bogatstvo po\u010diva na dobro prikrivenom zlo\u010dinu. Muzi\u010dari i pisci, na primer, mogu zaraditi veliki novac samo na zadovoljstvu koje njihovo delo pri\u010dinjava drugima. S druge strane, izgleda da svaka velika imovina proizvodi neko zlo: ogromna bogatstva presudno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu, bez obzira na namere svojih vlasnika. Veoma bogati ljudi su gotovo po definiciji odgovorni za ekocid.<\/p>\n

Pre nekoliko nedelja sam dobio pismo od zaposlenog na jednom privatnom aerodromu u Britaniji. \u201eGledam stvari koje zaista ne bi trebalo da se doga\u0111aju u 2019. godini\u201c, napisao mi je. On svakoga dana gleda kako razni avionu pole\u0107u sa piste sa samo jednim putnikom, uglavnom na letu za Rusiju ili SAD. U privatne letilice tipa Boing 737, izgra\u0111ene za 174 putnika, na aerodromu se ulije oko 25.000 litara kerozina. Toliko fosilnog goriva omanje mesto u Africi potro\u0161i za godinu dana.<\/p>\n

Kuda je krenuo taj jedan putnik? Mo\u017eda da poseti neku od svojih superku\u0107a, izgra\u0111enu i odr\u017eavanu po ogromnoj ceni uticaja na \u017eivotnu sredinu, ili da stigne do svoje superjahte koja sagoreva 500 litara dizela na sat samo na leru, a koja se gradi i oprema retkim materijalima zbog kojih su uni\u0161teni divni predeli \u0161irom sveta.<\/p>\n

Ne iznena\u0111uje to \u0161to su zvanice Guglovog okupljanja bogatih i slavnih, odr\u017eanog u julu u Verduri na Siciliji na temu klimatskih promena, tamo stigli sa 144 privatna aviona i sa flotom megajahti, dok su se po ostrvu vozili u superkolima. \u010cak i kada imaju dobre namere, ultrabogati ne prestaju da uni\u0161tavaju \u017eivi svet oko nas.<\/p>\n

Niz istra\u017eivanja pokazuje da je prihod daleko najva\u017eniji faktor uticaja na \u017eivotnu sredinu. Ma koliko bili uvereni da vodite ra\u010duna o ekologiji, ako imate vi\u0161ak novca vi \u0107ete ga tro\u0161iti. Jedini oblik potro\u0161nje u nesumnjivo pozitivnoj korelaciji sa dobrim namerama prema sredini jeste tip ishrane: ljudi koji sebe vide kao ekolo\u0161ki svesne jedu manje mesa i vi\u0161e organskog povr\u0107a. Ali taj stav ne\u0107e bitno smanjiti koli\u010dinu transportnog goriva, ku\u0107nu i drugu potro\u0161nju resursa. Novac uvek pobe\u0111uje.<\/p>\n

Katastrofalni efekti potro\u0161a\u010dke mo\u0107i skop\u010dani su sa psiholo\u0161kim uticajem bogatstva. Mnoge studije pokazuju da se s rastom bogatstva smanjuje sposobnost povezivanja s drugim ljudima. Bogatstvo potiskuje empatiju. Jedno istra\u017eivanje otkriva da voza\u010di skupih automobila re\u0111e propu\u0161taju pe\u0161ake na prelazu nego voza\u010di jeftinih. Drugo je otkrilo da, nasuprot siroma\u0161nima, bogati ljudi manje saose\u0107aju sa decom obolelom od raka. Mada su nesrazmerno odgovorniji za krizu \u017eivotne sredine, bogati \u0107e najmanje trpeti i bi\u0107e poslednji na udaru planetarne katastrofe, dok \u0107e siroma\u0161ni biti pogo\u0111eni prvi i najte\u017ee. \u0160to su bogatiji, sugeri\u0161e istra\u017eivanje, ljude je manje briga.<\/p>\n

Drugi problem je to \u0161to bogatstvo su\u017eava vidike \u010dak i onih koji imaju najbolje namere. Pro\u0161le nedelje je Bil Gejts u intervjuu za Financial Times izjavio da je divestiranje (povla\u010denje iz vlasni\u0161tva) u industriji fosilnih goriva gubljenje vremena. Bilo bi bolje, ka\u017ee on, da se novac ula\u017ee u remetila\u010dke nove tehnologije sa manjim emisijama gasova. Naravno da su nam potrebne nove tehnologije, ali Gejts ne razume klju\u010dnu poentu: u poku\u0161ajima da se spre\u010di klimatski slom ne ra\u010duna se to \u0161ta radi\u0161 ve\u0107 \u0161ta si prestao da \u010dini\u0161. Nema veze koliko je postavljeno solarnih panela, ako se istovremeno ne pogase ure\u0111aji koji tro\u0161e ugalj i benzin. Ako se postrojenja na fosilna goriva ne pozatvaraju i ne obustave sva istra\u017eivanja i eksploatacija novih rezervi fosilnih goriva, male su nam \u0161anse da spre\u010dimo globalno zagrevanje od preko 1,5 stepena Celzijusa.<\/p>\n

Ali to zahteva strukturnu promenu, koja obuhvata i politi\u010dku intervenciju i tehnolo\u0161ku inovaciju: anatemu na milijardere iz Silicijumske doline. To zahteva priznanje da novac nije \u010darobni \u0161tapi\u0107 koji \u0107e ukinuti sve lo\u0161e stvari oko nas.<\/p>\n

Pridru\u017eujem se globalnom klimatskom \u0161trajku gde \u0107e odrasli stati uz mlade \u010diji je poziv na akciju odjeknuo \u0161irom sveta. Pitao sam se protiv koga \u0161trajkujem. Protiv sebe? Da, protiv bar jednog dela sebe. Mo\u017eda najradikalnija stvar koju trenutno mo\u017eemo u\u010diniti jeste da ograni\u010dimo svoje materijalne te\u017enje. Vlade i ekonomisti operi\u0161u na pretpostavci da svako nastoji da maksimizuje svoje bogatstvo. U meri u kojoj nam to uspeva mi neizbe\u017eno uni\u0161tavamo sistem za odr\u017eavanje \u017eivota na planeti. Ako bi siroma\u0161ni postali bogati, a bogati oligarsi, uni\u0161tili bismo sve. Nastavak trke za bogatstvom u svetu koji ve\u0107 ima dovoljno svega (ali lo\u0161e raspore\u0111enog) jeste formula za op\u0161tu nema\u0161tinu.<\/p>\n

Smisleni \u0161trajk u ime odbrane \u017eivog sveta jednim delom je \u0161trajk protiv \u017eelje da pove\u0107amo svoje prihode i gomilamo bogatstvo: ta \u017eelja je oblikovana, vi\u0161e nego \u0161to smo svesni, dominantnim dru\u0161tvenim i ekonomskim narativima. Sebe vidim u \u0161trajku za podr\u0161ku radikalnom i uznemiruju\u0107em konceptu: dovoljno je. Pojedina\u010dno i kolektivno, vreme je da odlu\u010dimo \u0161ta zna\u010di \u201edovoljno je\u201c i kako da znamo da smo to ostvarili.<\/p>\n

Naziv ovog pristupa skovala je belgijska filozofkinja Ingrid Robejns: limitarijanizam. Robejns zagovara gornju granicu iznosa prihoda i bogatstva koje jedna osoba mo\u017ee da poseduje. Ba\u0161 kao \u0161to prepoznajemo granicu siroma\u0161tva ispod koje niko ne bi trebalo da padne, treba da prepoznamo i granicu bogatstva iznad koje niko ne bi trebalo da se popne. U savremenom diskursu, ovaj zahtev za poravnanjem zvu\u010di kao vrhunska blasfemija.<\/p>\n

Me\u0111utim, njeni argumenti su odli\u010dni. Vi\u0161ak novca omogu\u0107ava ljudima da primenjuju neobuzdanu mo\u0107 nad drugima: na radnom mestu, u politici i, iznad svega, u zarobljavanju, iskori\u0161\u0107avanju i uni\u0161tavanju prirodnih bogatstava planete. Da bismo svi napredovali, ne mo\u017eemo sebi priu\u0161titi bogate. Moramo se odre\u0107i i sopstvenih te\u017enji podstaknutih kulturom maksimizovanja bogatstva.<\/p>\n

Sumorna je istina da bogati \u017eive tako kako \u017eive zato \u0161to su drugi siroma\u0161ni: nema dovoljno ni fizi\u010dkog ni ekolo\u0161kog prostora da svi te\u017eimo privatnom luksuzu. Umesto toga, treba da te\u017eimo privatnoj dovoljnosti i javnom luksuzu. \u017divot na Zemlji zavisi od na\u0161e umerenosti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net\/<\/a>The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smisleni \u0161trajk u ime odbrane \u017eivog sveta jednim delom je \u0161trajk protiv \u017eelje da pove\u0107amo svoje prihode i gomilamo bogatstvo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":270842,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-274564","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274564","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=274564"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274564\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/270842"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=274564"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=274564"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=274564"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}