{"id":274127,"date":"2019-09-22T07:08:31","date_gmt":"2019-09-22T05:08:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=274127"},"modified":"2019-09-22T07:08:58","modified_gmt":"2019-09-22T05:08:58","slug":"klimatsko-varvarstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/22\/klimatsko-varvarstvo\/","title":{"rendered":"Klimatsko varvarstvo"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Natalie Hanman<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to svoju novu knjigu, On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal \/ Goru\u0107e pitanje Zelenog nju dila, objavljujete sada?<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 uvek ose\u0107am da o klimatskim promenama govorimo kao o posebnoj oblasti, suvi\u0161e izolovanoj od drugih kriza s kojima se suo\u010davamo. Knjigu pro\u017eima vrlo zna\u010dajno pitanje veza izme\u0111u ove i drugih kriza, poput rastu\u0107eg belog suprematizma, raznih formi nacionalizma, \u010dinjenice da je mnogo ljudi prisiljeno da napusti svoje domovine i medijskog potkopavanja na\u0161e sposobnosti dugotrajne pa\u017enje. To su me\u0111usobno povezane, prepletene krize i takva treba da budu i njihova re\u0161enja.<\/p>\n

U knjizi su sabrani va\u0161i eseji pisani poslednjih deset godina \u2013 jeste li u me\u0111uvremenu promenili neke stavove?<\/strong><\/p>\n

Kada se osvrnem, \u010dini mi se da nisam dovoljno naglasila koliki izazov klimatske promene predstavljaju za levicu. O\u010digledno je da klimatska kriza provocira dominantni desni\u010darski pogled na svet i kult ozbiljnog politi\u010dkog centra uvek spremnog na nedelatni kompromis. \u017delela bih da ova knjiga bude i izazov onom levi\u010darskom pogledu na svet koji je jedino zainteresovan za preraspodelu plena dobijenog ekstrakcijom i eksploatacijom prirodnih resursa planete, ne uzimaju\u0107i u obzir opasnosti neprestane potro\u0161nje.<\/p>\n

\u0160ta levicu spre\u010dava da to vidi?<\/strong><\/p>\n

U severnoameri\u010dkom kontekstu, najve\u0107i od svih tabua je da se najzad prizna da sve ima svoje granice. Videli smo kako se Fox News obru\u0161io na Green New Deal, s parolom: otimaju vam hamburgere! To dira u srce ameri\u010dkog sna o stalnom progresu, gde svaka nova generacija dobija vi\u0161e od prethodne, gde se neprestano pomeraju granice ekspanzije; to dira u osnovnu ideju doseljenih kolonijalnih naroda poput na\u0161eg. Onda neko do\u0111e i ka\u017ee da su resursi u stvari iscrpivi, da nam predstoje te\u0161ke odluke, da moramo da smislimo kako da pravedno podelimo ono \u0161to je preostalo. To se do\u017eivljava kao psihi\u010dka trauma. Zato je odgovor levice bio izbegavanje i pravdanje u stilu: ne, ne\u0107emo vam ni\u0161ta oduzimati, radimo u va\u0161u korist. I koristi \u0107e zaista biti: ima\u0107emo zelenije i udobnije gradove, manje zaga\u0111en vazduh, manje \u0107emo vremena gubiti u saobra\u0107aju, mo\u0107i \u0107emo da osmislimo mnogo sre\u0107nije i bogatije \u017eivote. Ali \u0107emo zato morati da suzbijemo neobuzdanu, jednokratnu potro\u0161nju.<\/p>\n

Ohrabruje li vas Green New Deal?<\/strong><\/p>\n

Ose\u0107am ogromno uzbu\u0111enje i olak\u0161anje \u0161to kona\u010dno razmatramo re\u0161enja shodno razmerama krize s kojom se suo\u010davamo. Vi\u0161e ne govorimo o neznatnom oporezivanju ili ograni\u010davanju emisije ugljen-dioksida. Govorimo o transformaciji \u010ditave ekonomije. U ovom sistemu ve\u0107ina ljudi biva izneverena u svakom slu\u010daju. To je i dovelo do ovako duboke politi\u010dke nestabilnosti, koja je iznedrila Trampa, brexit i ostale sli\u010dne lidere. Pa za\u0161to onda ne bismo smislili kako da promenimo sve od dna do vrha, i to tako \u0161to \u0107emo se istovremeno pozabaviti i svim drugim povezanim krizama? Velike su \u0161anse da oma\u0161imo, ali svaki celzijusov postotak globalnog zagrevanja koji budemo uspeli da odlo\u017eimo bi\u0107e pobeda, a svaka novoustanovljena politika koja dru\u0161tvo \u010dini humanijim pomo\u0107i \u0107e nam da ubla\u017eimo neizbe\u017ene nadolaze\u0107e \u0161okove i bure, bez odlaska u varvarstvo. Istinski me pla\u0161i ono \u0161to se de\u0161ava na granicama Evrope, Severne Amerike i Australije \u2013 ube\u0111ena sam da nije slu\u010dajno da su predvodnice u tome upravo kolonijalne doseljeni\u010dke zemlje i zemlje koje su kolonijalizam proizvele. Svedoci smo po\u010detka ere klimatskog varvarstva. Primeri su Krajst\u010der\u010d i El Paso, gde se nasilje bela\u010dkog suprematizma udru\u017eilo sa surovim anti-imigracionim rasizmom.<\/p>\n

Taj deo va\u0161e knjige najvi\u0161e uznemirava \u2013 \u010dini mi se da mnogi previ\u0111aju tu vezu.<\/strong><\/p>\n

Obrazac je jasan ve\u0107 neko vreme. Bela\u010dki suprematizam se nije pojavio zato \u0161to je nekome sinulo da smisli na\u010dine kako da ubije puno ljudi, ve\u0107 zato \u0161to deluje u slu\u017ebi za\u0161tite varvarskih i pritom izuzetno profitabilnih aktivnosti. Doba nau\u010dnog rasizma po\u010delo je s transatlantskom trgovinom robovima i obezbe\u0111ivalo je opravdanje za njenu brutalnost. Sada, kada na klimatske promene odgovaramo zatvaranjem granica, naravno da se pojavljuju teorije koje to opravdavaju, koje vrednosno rangiraju narode. To nadire godinama i vi\u0161e se ne mo\u017ee negirati budu\u0107i da same ubice glasno govore o tome.<\/p>\n

Jedna od kritika na ra\u010dun ekolo\u0161kog pokreta jeste da ga vode belci. Kako gledate na to?<\/strong><\/p>\n

Kada imate pokret koji prevashodno zastupa najprivilegovaniji sloj dru\u0161tva, razumljivo je da je njihov pristup u senci straha od promene. Ljudi koji imaju \u0161ta da izgube mnogo se vi\u0161e pla\u0161e promene, dok se \u017eustrije bore oni koji bi mogli mnogo da dobiju. Mnogo je korisniji pristup koji klimatske promene povezuje sa nasu\u0161nim temama: kako dobiti bolje pla\u0107ene poslove, priu\u0161tiv sme\u0161taj, mogu\u0107nost zbrinjavanja porodice. U mnogim razgovorima koje sam tokom godina vodila sa ekolo\u0161kim aktivistima, \u010dinilo se da oni zaista veruju da bi borba protiv klimatskih promena bila mnogo te\u017ea ako bi se povezala s borbom protiv siroma\u0161tva ili za rasnu ravnopravnost. Treba odustati od tog takmi\u010denja: \u201emoji su problemi ve\u0107i od tvojih, pa prvo moramo sa\u010duvati planetu da bismo kasnije mogli da se bavimo siroma\u0161tvom, rasizmom i nasiljem nad \u017eenama\u201c. To nije dalo rezultate i udaljilo je upravo one ljude koji bi se naj\u017ee\u0161\u0107e borili za promenu. Ova debata je u Americi pokrenula mnoge stvari, zahvaljuju\u0107i liderima pokreta za klimatsku pravdu i zato \u0161to se u kongresu za Green New Deal pre svih zala\u017eu obojene \u017eene. Aleksandrija Okazio-Kortez, Ilan Omar, Ajana Presli i Ra\u0161ida Tlaib poti\u010du iz zajednica koje, i pre i tokom neoliberalizma, izvla\u010de deblji kraj, i re\u0161ene su da istinski predstavljaju interese tih zajednica. Duboke promene ih ne pla\u0161e upravo zato \u0161to su u njihovom okru\u017eenju o\u010dajni\u010dki potrebne.<\/p>\n

U svojoj novoj knjizi ka\u017eete: \u201eSurova je istina da na pitanje \u201e\u0161ta ja kao individua mogu da u\u010dinim da spre\u010dim klimatske promene\u201c odgovor glasi: ni\u0161ta\u201c. Verujete li jo\u0161 uvek u to?<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de emisije ugljen-dioksida, odluke pojedinaca ne\u0107e doneti nikakav zna\u010dajan doprinos s obzirom na razmere promene koja nam je potrebna. Tako\u0111e verujem da je to \u0161to je mnogima zgodnije da govore o li\u010dnoj potro\u0161nji nego o sistemskim promenama \u2013 proizvod neoliberalizma, to jest da smo trenirani da sebe pre svega vidimo kao potro\u0161a\u010de. Li\u010dno smatram vrlo korisnim uspostavljanje istorijskih paralela s Nju dilom i Mar\u0161alovim planom, koje nas vra\u0107aju u vreme kada smo bili sposobni da mislimo o promeni tih razmera. Trenirani smo da mislimo u malim, ograni\u010denim okvirima. Izuzetno je zna\u010dajno to \u0161to Greta Tunberg \u010ditavim svojim \u017eivotom podsti\u010de na uzbunu.<\/p>\n

Da, ona se ka klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Njujorku otisnula jahtom koja ne emituje ugljen-dioksid\u2026<\/strong><\/p>\n

Upravo tako. Ali nije re\u010d samo o tome \u0161ta Greta \u010dini kao jedinka, ve\u0107 o onome \u0161to ona poru\u010duje svojim postupcima kao aktivistkinja. Za mene je to veli\u010danstveno i apsolutno je po\u0161tujem. Mo\u0107 koju je stekla Greta koristi da upozori na vanredno stanje i da podstakne politi\u010dare da situaciju upravo tako tretiraju. Mislim da svako treba da preispita sopstvene odluke i navike, ali su li\u010dni izbori \u010desto prenagla\u0161eni. Ja sam izabrala i dr\u017eim se svog izbora od kad sam napisala Ne logo i po\u010dela da dobijam sva ona pitanja: \u201e\u0161ta da kupujem, gde da kupujem, \u0161ta je eti\u010dko odevanje?\u201c Moj odgovor je i dalje da nisam lajfstajl savetnica, niti ne\u010diji guru za kupovinu. Donela sam odre\u0111ene odluke u sopstvenom \u017eivotu, ali nemam iluziju da \u0107e one i\u0161ta promeniti.<\/p>\n

Neki ljudi su odlu\u010dili da bojkotuju ra\u0111anje. \u0160ta mislite o tome?<\/strong><\/p>\n

Drago mi je da se o tim temama javno diskutuje, umesto da ostaju sakrivene i da se pla\u0161imo da o njima govorimo. To je \u010dinilo da se ljudi ose\u0107aju usamljenim. U mom slu\u010daju svakako. Jedan od razloga \u0161to sam dugo odlagala trudno\u0107u i \u0161to sam svom partneru sve vreme ponavljala pitanje \u2013 ho\u0107e\u0161 da rodim ratnika iz Pobesnelog Maksa, koji \u0107e se s prijateljima otimati o vodu i hranu? Sve dok nisam postala deo pokreta za ekolo\u0161ku pravdu i videla na\u010din na koji mogu da delujem, nisam mogla da zamislim da imam dete. Ipak, nikada nikome ne bih nametala odgovor na ovo vrlo intimno pitanje. Kao feministkinja koja poznaje brutalnu istoriju nasilne sterilizacije i kako \u017eenska tela postaju borbeno polje kada kreatori politika odlu\u010de da kontroli\u0161u rast populacije, mislim da su regulatorna re\u0161enja u pogledu ra\u0111anja dece katastrofalno anahrona. Preostaje nam da zajedno pro\u017eivljavamo klimatske boli i strahove, kakve god individualne odluke da donosimo. A diskusija koja nam je potrebna jeste kako da izgradimo svet u kojem \u0107e budu\u0107a deca mo\u0107i da vode uspe\u0161ne \u017eivote bez ugljen-dioksida.<\/p>\n

Tokom leta ste ljudima prepri\u010divali roman Ri\u010darda Pauersa The Overstory. Za\u0161to?<\/strong><\/p>\n

To mi je bilo beskrajno va\u017eno i sre\u0107na sam \u0161to mi je mnogo ljudi pisalo povodom toga. Pauers pi\u0161e da drve\u0107e \u017eivi u zajednicama, da me\u0111usobno komunicira, zajedni\u010dki planira i reaguje, te da smo skroz oma\u0161ili u njegovim dosada\u0161njim konceptualizacijama. Kada se pitamo da li klimatsku krizu mo\u017eemo da razre\u0161imo individualnim akcijama ili o\u010duvanjem kolektivnog organizma, u istoj smo pri\u010di. Tako\u0111e, retko se de\u0161ava da dobra fikcija vrednuje aktivizam, da ga tretira s istinskim po\u0161tovanjem, uklju\u010duju\u0107i i poraze, da uva\u017eava heroizam ljudi koji svojim telima izlaze na crtu. Mislim da je Pauers to vanredno dobro uradio.<\/p>\n

Kakvi su va\u0161i pogledi na postignu\u0107a pokreta Extinction Rebellion?<\/strong><\/p>\n

Dobro su uradili \u0161to su nas izbacili iz klasi\u010dnog modela kampanje u kome smo se dugo vrteli \u2013 drugima bismo prenosili strahote, s molbom da negde kliknu ili ne\u0161to u\u010dine povodom toga, pri \u010demu smo potpuno preskakali fazu zajedni\u010dkog tugovanja i pro\u017eivljavanja u\u017easa koje smo upravo videli. \u010cesto od ljudi \u010dujem, okej, mo\u017eda su tridesetih ili \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka ljudi umeli da se organizuju po kvartovima ili radnim mestima, ali mi to vi\u0161e ne mo\u017eemo. Poverovali smo da smo kao vrsta toliko nazadovali da vi\u0161e nismo sposobni za tako ne\u0161to. Mogao bi da nas razuveri jedino susret o\u010di u o\u010di s ljudima iz na\u0161e zajednice, zajedni\u010dka iskustva van kompjuterskih ekrana, na ulici ili u prirodi, da zajedno ne\u0161to postignemo i osetimo zajedni\u010dku mo\u0107.<\/p>\n

U knjizi govorite o istrajnosti. \u0160ta vas odr\u017eava? Nadate li se sre\u0107nom kraju?<\/strong><\/p>\n

Podeljena su mi ose\u0107anja kada je re\u010d o nadi. Ne pro\u0111e ni dan da ne osetim totalnu paniku, sirovi strah, potpunu ube\u0111enost da smo propali, pa se onda izvla\u010dim iz toga. Ohrabruje me ova nova generacija, koja je vrlo odlu\u010dna, vrlo sna\u017ena. Inspiri\u0161e me njihova volja da se uklju\u010de u izbornu politiku. Kada je moja generacija bila u dvadesetim ili tridesetim, mnogo smo oklevali da uprljamo ruke izbornom politikom i zato smo propustili mnoge prilike. U ovom trenutku mi najvi\u0161e uliva nadu \u010dinjenica da smo kona\u010dno izgradili viziju onoga \u0161to \u017eelimo, barem u gruboj skici. Ovo se sada doga\u0111a prvi put u mom \u017eivotu. Tako\u0111e imam sedmogodi\u0161njeg sina koji je potpuno op\u010dinjen i zaljubljen u prirodni svet. Kada mislim o njemu \u2013 nakon \u0161to smo celo leto proveli razgovaraju\u0107i o ulozi lososa u prehrani \u0161uma u Britanskoj Kolumbiji u kojoj je ro\u0111en, i kako je sve to povezano sa zdravljem drve\u0107a i zemlji\u0161ta i medveda i orki i celog ovog veli\u010danstvenog ekosistema \u2013 mislim kako bi bilo kada bih morala da mu ka\u017eem da vi\u0161e ne\u0107e biti lososa, i to me ubija. To me i motivi\u0161e i pora\u017eava.<\/p>\n

Pe\u0161\u010dani<\/a>k\/Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Naomi Klajn:: To \u0161to je mnogima zgodnije da govore o li\u010dnoj potro\u0161nji nego o sistemskim promenama je proizvod neoliberalizma\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274128,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-274127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=274127"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274127\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274128"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=274127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=274127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=274127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}