{"id":273910,"date":"2019-09-18T07:31:04","date_gmt":"2019-09-18T05:31:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=273910"},"modified":"2019-09-18T07:43:13","modified_gmt":"2019-09-18T05:43:13","slug":"ciji-su-krstasi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/18\/ciji-su-krstasi\/","title":{"rendered":"\u010ciji su krsta\u0161i?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Josephine Livingstone<\/strong><\/p>\n

Krsta\u0161ki ratovi su istorijska epizoda koju \u0161ira publika slabo razume i kojoj su hitno potrebna razja\u0161njenja. Za neke tuma\u010de na desnici, krsta\u0161ki pohodi su starija verzija savremenog \u201esukoba civilizacija\u201c, poput takozvanog rata protiv terorizma. Ovaj se stereotip oslanja na jo\u0161 op\u0161tiji mit po kome su krsta\u0161ki ratovi bili verski pohodi Evropljana protiv muslimana koji su oplja\u010dkali Svetu zemlju, koji je danas namenjen hu\u0161kanju belih protiv nebelih \u201eratnika\u201c. Krsta\u0161ki mit je oduvek inspirisao beli nacionalizam, seme zla koje poslednjih godina bogato ra\u0111a. Krajnja desnica obo\u017eava templare, vojni red vitezova koji su \u0161titili hodo\u010dasnike, i ostale krsta\u0161e. Neke Trampove pristalice ukra\u0161avaju se krsta\u0161kim drangulijama dok desni\u010darski teroristi, od Brejvika do ubice iz Krist\u010der\u010da, u svojim manifestima nari\u010du nad muslimanskom \u201einvazijom\u201c na bela\u010dku kulturu. KKK ima svoj njuzleter pod nazivom Krsta\u0161.<\/p>\n

Kako oksfordski profesor Kristofer Tajermen konstatuje u svojoj novoj knjizi, Svet krsta\u0161kih ratova, predstava da su ti ratovi bili rasni sukob obi\u010dna je izmi\u0161ljotina koju su stvorili moderni geopoliti\u010dki interesi. Kada je predsednik Tramp 2017. posetio<\/a> Jerusalim da bi ga priznao kao glavni grad Izraela, ispunio<\/a> je klju\u010dno predizborno obe\u0107anje svojoj fanati\u010dnoj bazi, koja je tom potezu pridala biblijski i istorijski zna\u010daj. Postoji uticajna kohorta evangelisti\u010dkih hri\u0161\u0107ana koji veruju<\/a> da je obnova Tre\u0107eg hrama znak nadolaze\u0107e apokalipse \u2013 \u0161to je u su\u0161tini antisemitska teorija zavere koja ipak podjednako dobro slu\u017ei interesima izraelskih desni\u010dara i ameri\u010dkih neokonzervativaca.<\/p>\n

Daleko od toga je da je Tajermen prvi koji je primetio ove veze: srednjovekovna istorija je postala medijski upadljiva tema<\/a>, pa se o njoj izja\u0161njavaju razni specijalisti za srednji vek. Ali mnogi od njih, uklju\u010duju\u0107i Tajermena, prevideli su ulogu interneta u radikalizaciji istorije i podrivanju zapadnih univerziteta.<\/p>\n

Nedavno je The New York Times op\u0161irno pisao o algoritmu za preporuke na Jutjubu koji je \u201eu stanju da okupira pa\u017enju korisnika pronalaze\u0107i srodne veze izme\u0111u razli\u010ditih videa koje sam korisnik ne bi mogao da prepozna\u201c. Krsta\u0161ki ratovi su odli\u010dan primer teme koja se razvija u takav niz vode\u0107i gledaoce kroz lavirint tuma\u010denja ka potencijalnoj radikalizaciji. Ukucajte \u201evitezovi templari\u201c u Jutjub pretragu i u svega tri intuitivna klika sti\u0107i \u0107ete do teorija zavere (\u201eDeset tajnih dru\u0161tava koja vladaju svetom\u201c).<\/p>\n

Propaganda inspirisana krsta\u0161ima postala je doslovno nerazlu\u010diva od mema alt-desnice na Reditu, 8\u010danu i ostalim mre\u017eama. Na Jutjubu se mogu na\u0107i zastra\u0161uju\u0107i snimci kao \u0161to je \u201eDeus Vult \u2013 Krsta\u0161ki rat u Iraku\u201c, video iz 2016. sa naoru\u017eanim mu\u0161karcima u gradu Bartela, koji rukama grabe zemlju i uzvikuju \u201eOvo je na\u0161 pesak!\u201c Naslov videa koji se vezuje za krsta\u0161ke ratove: deus vult zna\u010di \u201ebog tako \u017eeli\u201c \u2013 iako istori\u010dari nisu sigurni da ga je bilo ko ikada izgovorio na bojnom polju \u2013 tako\u0111e je sastavni deo zajedni\u010dkog jezika ekstremne onlajn desnice.<\/p>\n

Moglo bi se pomisliti da \u0107e svojom pukom te\u017einom Tajermenova odli\u010dna knjiga \u2013 \u010ditavih 520 stranica, uz 160 ilustracija u koloru i 14 mapa \u2013 biti korektiv neophodan da se iskorene toksi\u010dni mitovi koji su se kao bu\u0111 nahvatali na temu krsta\u0161kih ratova. Me\u0111utim, kriza s kojom smo suo\u010deni se\u017ee dalje od prostora akademskog prou\u010davanja krsta\u0161kih pohoda. Aproprijacija srednjovekovne istorije od strane alt-desnice se ne mo\u017ee razumeti bez odgovaraju\u0107eg razumevanja krize poverenja u istoriju \u2013 od akademije do interneta.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ve\u0107 na po\u010detku svoje knjige, Tajermen pominje kako je nekada davno u gradu Be\u017eaja u Al\u017eiru \u017eiveo jedan pametan mladi\u0107. Tokom 12. veka Be\u017eaja je bila u sastavu mo\u0107nog kalifata Almohad kao prometna luka na trgova\u010dkim rutama po Mediteranu. Mladi\u0107ev otac je sa porodicom do\u0161ao u grad 1192. gde je radio kao javni bele\u017enik u carinskoj slu\u017ebi. Sin je krenuo u \u0161kolu da nau\u010di da ra\u010duna, a iz nje je iza\u0161ao op\u010dinjen matematikom. Deset godina kasnije, mladi\u0107 je u Pizi objavio knjigu pod nazivom Liber Abaci koja po\u010dinje re\u010dima: \u201eOvo su devet cifara kod Indusa: 9 8 7 6 5 4 3 2 1. Koriste\u0107i tih devet i jo\u0161 znak 0, koji se na arapskom zove zephirum, svaki se broj mo\u017ee zapisati \u2013 kao \u0161to \u0107e biti pokazano.\u201c<\/p>\n

Liber Abaci je prvi evropski zapis ovih cifara i koncepta nule. Re\u010d za nulu je italijanska, zefiro, ovde u verziji venecijanskog dijalekta \u2013 \u0161to je latinizovan arapski izraz zephirum od arapskog \u0635\u0650\u0641\u0652\u0631\u200e [sifr] \u0161to zna\u010di \u201eni\u0161ta\u201c [prazno]. U knjizi se tako\u0111e prvi put pominje re\u010d \u201ealgebra\u201c, izvedena iz naslova Hisab Al-Jabr wal Mugabalah (Knjiga ra\u010dunanja, dodavanjem i jedna\u010denjem) persijskog u\u010denjaka Al-Hvarizmija. U njoj se po prvi put pominje izraz \u201ealgoritam\u201c, izveden iz Al-Hvarizmijevog imena.<\/p>\n

Mladi\u0107 se zvao Fibona\u010di i mi na zapadu ga smatramo Italijanom. Me\u0111utim, ta\u010dnije bi bilo re\u0107i da je bio iz Pize, grada koji je u srednjovekovno doba postao samostalan centar pomorske trgovine zahvaljuju\u0107i svom velikom bogatstvu. Isto se mo\u017ee re\u0107i i za Veneciju, \u0110enovu i druge gradove. To su bile dobrostoje\u0107e sile, sa zna\u010dajnom mornaricom i vi\u0161kom para za pozajmice. Fibona\u010di je \u017eiveo u profesionalnom trgova\u010dkom centru Be\u017eaje, koja se tada zvala Budja, ne kao ratnik ili neprijatelj ve\u0107 kao obi\u010dan gra\u0111anin i u\u010denik koji je po\u0161tovao svoje u\u010ditelje.<\/p>\n

Fibona\u010di, \u010diji je svet obuhvatao \u010ditav Mediteran i njegove raznovrsne kulture, nije bio neki poseban slu\u010daj. Znatno pre, kao i tokom bitaka koje zovemo krsta\u0161ki ratovi, Mediteran je bio integrisano tr\u017ei\u0161te koje je ve\u0107i deo Evrope povezivalo nizom luka i trgova\u010dkih gradova, sve do Hormu\u0161kog moreuza u Iranu gde su se pomorske rute odvajale za put u Indiju. Uspon italijanskih gradova-dr\u017eava podstakao je razvoj globalnih sistema knjigovodstva i bankarstva, \u0161to je omogu\u0107ilo stvaranje \u0161iroke trgova\u010dke mre\u017ee koja \u0107e se tokom narednih vekova pru\u017eati od Britanije preko Kaira do Kine. Da je srednjovekovni svet zaista bio podeljen napola, s muslimanima na jednoj i hri\u0161\u0107anima na drugoj strani \u2013 i svetim ratovima na mestu susreta \u2013 globalna ekonomija tog vremena ne bi bila mogu\u0107a.<\/p>\n

Krsta\u0161ki ratovi \u2013 a svakako krsta\u0161ki ratovi iz imaginacije Holivuda i savremenog desni\u010darskog folklora \u2013 nisu se nikada dogodili. Re\u010d je u stvari o seriji bitaka izme\u0111u ljudi koji su ve\u0107 znali jedni za druge, koji su ve\u0107 \u017eiveli jedni s drugima u kosmopolitskim gradovima \u2013 mada u razli\u010ditim odnosima u razli\u010ditim periodima \u2013 i koji su neprekidno me\u0111usobno komunicirali.<\/p>\n

Takozvani prvi krsta\u0161ki rat po\u010deo je pod specifi\u010dnim, lokalnim uslovima koji nisu imali mnogo veze s Hristom. Vizantijski car Aleksije Prvi zatra\u017eio je 1095. pomo\u0107 od pape Urbana Drugog za odbranu od seld\u017eu\u010dkih Turaka, sirove sile nomadskih konjanika koji su ve\u0107 osvojili Jerusalim. Mogao je to biti zgodan povod, a ne pravi razlog, pa je papa spremno pristao: smesta je uputio poziv evropskim vitezovima da krenu u pomo\u0107 savezniku pod navalom nevernika. Vojska sastavljena uglavnom od francuskih i nema\u010dkih vitezova i pe\u0161adije, pod vo\u0111stvom plemi\u0107a, stigla je 1097. u Malu Aziju i zauzela Nikeju. Ratnici su nastavili ka Antiohiji koju su uspeli da osvoje, jer im je izdajnik iz turskih redova u zoru otvorio gradske kapije. Stanovnike Antiohije su pobili. Slede\u0107a stanica: Jerusalim. Pao je 15. jula 1099.<\/p>\n

Po\u010detni uspeh je evropskim osvaja\u010dima pobudio nerealne nade u budu\u0107e poduhvate. Oko njih su se \u0161irile glasine o \u010dudima i bo\u017eanskoj intervenciji, te se \u010dinilo da je bo\u017eija volja jasna. Po\u0161to su se otresli veza sa Aleksijem Prvim kako bi dali primat evropskim interesima, osvaja\u010di su uspostavili \u010detiri nova grada-dr\u017eave \u2013 u Jerusalimu, Tripoliju, Edesi i Antiohiji, koji su zajedno nazvani Outremer (\u201epreko mora\u201c na francuskom). Tokom narednih par vekova ovi gradovi-dr\u017eave su te\u0161kom mukom uspevali da se odbrane, naizmeni\u010dno gube\u0107i i vra\u0107aju\u0107i iste kote, dok su evropske koalicione snage vi\u0161e puta morale da priska\u010du u pomo\u0107. Po\u0161to se to de\u0161avalo u nekih \u0161est talasa, a mi na to gledamo kao na herojske i verske ratove, danas to nazivamo prvi, drugi, tre\u0107i, \u010detvrti, peti i \u0161esti krsta\u0161ki rat (sa zanimljivim prekidima, kao \u0161to je de\u010diji krsta\u0161ki rat<\/a>).<\/p>\n

Verski zanos je omogu\u0107io regrutaciju ratnika \u010dak do Norve\u0161ke. Papa Urban Drugi i njegovi naslednici me\u0161ali su verske pouke sa pozivima u rat, pozivaju\u0107i se na Avgustinove spise i uzor hri\u0161\u0107anskog \u201esvetog ratnika\u201c koji se slu\u017ei nasiljem u ime ljubavi.<\/p>\n

U stvarnosti, u ovim ratovima nije bilo duhovne \u010distote: nekoliko pohoda preduzeto je i protiv hri\u0161\u0107ana, kao kada je \u010detvrti rat kulminirao plja\u010dkom Konstantinopolja, najve\u0107eg hri\u0161\u0107anskog grada tada\u0161njeg sveta.<\/p>\n

***<\/p>\n

Na kraju svoje knjige Tajermen postavlja pitanje: \u201eJesu li krsta\u0161ki ratovi va\u017eni?\u201c Odgovor bi morao biti potvrdan, jer se fanati\u010dni beli konzervativci \u0161irom sveta danas hrane la\u017eima, ba\u0161 kao \u0161to su njihovim navodnim prethodnicima u srednjem veku servirane la\u017ei kako bi slu\u017eili interesima mo\u0107nika. Hiljade ljudi je ostavilo svoje kosti na bojnom polju zato \u0161to su verovali da \u0107e im se to ra\u010dunati u duhovne zasluge ili zato \u0161to su mislili da \u0107e kao tako do\u0107i do novca i statusa. Alt-desnica je samo u tom smislu naslednica srednjovekovnih vitezova \u2013 i ona pada na istu destruktivnu propagandu.<\/p>\n

Istovremeno, prava istorija krsta\u0161kih ratova nikada nije bila manje bitna, bar u smislu njenog stvarnog uticaja na popularnu imaginaciju. Profesionalni istori\u010dari nikada nisu imali bezna\u010dajniju ulogu u dru\u0161tvu, dok ih desetkuje kriza zapo\u0161ljavanja na univerzitetima i gubitak autoriteta zbog interneta. Takmi\u010de se sa neofa\u0161istima za presudnu re\u010d o smislu pro\u0161losti. Nije to nova borba, ali je na islamofobnom zapadu posle napada 9\/11 postala urgentna. Tviter je prepun akademaca koji poku\u0161avaju da opovrgnu razne neistine na mre\u017ei. Ali dok oni pi\u0161u svoje knjige, novinske kolumne i viralne tvitove, beli suprematisti preuzimaju evropsku istoriju i melju je kroz nacisti\u010dku propagandu (pogledajte \u201esrednjovekovne\u201c \u0161titove u \u0160arlotsvilu<\/a>).<\/p>\n

Ti neofa\u0161isti\u010dki elementi su i sami deo krize na\u0161eg trenutka u istoriji, u kome se ameri\u010dka dr\u017eava tetura pod neukom, rasisti\u010dkom administracijom sklonom autoritarizmu.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno to \u0161to su se razli\u010dite \u201evrste\u201c istorije \u2013 od mikroskopskog istra\u017eivanja arhiva do velikih tema modernosti \u2013 na\u0161le pod pretnjom u isto vreme. Uticaj interneta na istoriografiju postao je neverovatan. Diskusija o pro\u0161losti se u 2019. potpuno razlikuje od diskusija vo\u0111enih samo 20 godina ranije. Mega-dostupnost istorijskih podataka bilo kome, bilo gde, potpuno je transformisala dru\u0161tvenu ulogu ljudi i institucija koji su dosad organizovali na\u0161 pristup tim podacima: pismeni, u\u010deni, institucionalizovani, bogati.<\/p>\n

Internet li\u010di na beskrajni okean pisanih izjava. Tim okeanom ne upravljaju tradicionalne strukture znanja; korisnike umesto toga usmeravaju komercijalne kompanije koje nastoje da im maksimalno zaokupe pa\u017enju, bez obzira na cenu. Dru\u0161tvene norme tog sveta tako\u0111e su haoti\u010dne, jer korisnici mogu biti anonimni, \u0161to njihove dru\u0161tvene kontakte osloba\u0111a svake odgovornosti. Tuma\u010denja tog beskrajnog znanja plutaju kao alge po povr\u0161ini interneta, neometana zakonom, stidom ili \u201eistinom\u201c, na koju smo se ranije oslanjali u pregovorima u ime op\u0161teg dobra. U takvom univerzumu, \u201ekrsta\u0161ki ratovi\u201c su naplavina narativnog sme\u0107a koja pluta do bilo koje kulturalne struje koja se najbr\u017ee kre\u0107e, zgu\u0161njavaju\u0107i i ubrzavaju\u0107i diskurzivne virove.<\/p>\n

Usled efekta interneta na istoriografiju, istoriju je 2019. gotovo nemogu\u0107e izolovati kao fenomen ili oblast studija. Zastra\u0161uju\u0107e je videti kako se sam koncept istorije menja, uz pomo\u0107 upravo onih algoritama koje je Fibona\u010di preneo na zapad pre skoro hiljadu godina.<\/p>\n

To je i kona\u010dna ironija svakog istorijskog podatka: on nema nikakav priro\u0111eni smisao sve dok se ne protuma\u010di u drugom vremenu, drugom politi\u010dkom kontekstu. Svet krsta\u0161kih ratova je rasko\u0161na studija o fascinantno nihilisti\u010dkim sukobima i svako \u0107e imati koristi od njenih \u010ditljivih stranica. Ali je njena pouka negativna, jer Tajermen u su\u0161tini \u017eeli da doka\u017ee da krsta\u0161ki ratovi ne zna\u010de ono \u0161to mnogi ljudi misle da oni zna\u010de. Nejasno je da li negativne pouke imaju bilo kakvu korektivnu mo\u0107 u na\u0161em novom informacionom svetu, gde su podaci podjednako vredni bez obzira na svoje poreklo. Savremenim istori\u010darima Tajermen nudi jednostavnu poruku, koja im mo\u017ee biti slamka spasa, kao mornarima posle brodoloma: istorija je metodologija i ni\u0161ta vi\u0161e.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/<\/a>The New Republic<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O knjizi Christophera Tyermana \u201eSvet krsta\u0161kih ratova \/ The World of the Crusades\u201d, Yale University Press, 2019. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":273913,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-273910","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273910","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=273910"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273910\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/273913"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=273910"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=273910"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=273910"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}