{"id":273130,"date":"2019-09-08T07:31:42","date_gmt":"2019-09-08T05:31:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=273130"},"modified":"2019-09-08T15:21:23","modified_gmt":"2019-09-08T13:21:23","slug":"ropstvo-i-menadzment","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/08\/ropstvo-i-menadzment\/","title":{"rendered":"Ropstvo i menad\u017ement"},"content":{"rendered":"

Autorka: Caitlin C. Rosenthal<\/strong><\/p>\n

Godine 1911. specijalni kongresni komitet sastao se da istra\u017ei uticaj novih poslovnih praksi na \u017eivot radnika. \u010clanove ovog komiteta naro\u010dito je interesovalo ne\u0161to \u0161to se zvalo nau\u010dni menad\u017ement, tehnika koja je trebalo da meri i pospe\u0161uje radni\u010dku produktivnost. Najistaknutiji zastupnik ovog sistema, in\u017eenjer mehanike Frederik Vinslou Tejlor, samo \u0161to je objavio svoj magnum opus pod nazivom Principi nau\u010dnog menad\u017ementa. Tejlorov rad \u0107e postati klju\u010dna inspiracija profesije menad\u017ementa. Zapravo, njegov uticaj i dalje traje. Tekstovi koji se bave pionirima menad\u017ementa neretko po\u010dinju od njega, hvale\u0107i njegove napore da primeni preciznu metriku \u010dak i na najprostije procese.<\/p>\n

Me\u0111utim, kada su Tejlor i ostali bili pozvani da svedo\u010de 1911, ton je bio daleko od inspirativnog. Kriti\u010dari nau\u010dnog menad\u017ementa ukazali su na sasvim druga\u010diju referentnu ta\u010dku \u2013 ropstvo. Iskusni gra\u0111evinski radnik iz Votertaun Arsenala u Masa\u010dusetsu, rekao je komitetu da mu se nau\u010dni menad\u017ement \u010dini kao \u201ene\u0161to \u0161to se svodi na ropstvo\u201c. Menad\u017eeri su, po njegovim re\u010dima, sprovodili ekstremnu kontrolu, \u201eprate nas dok smo na poslu\u2026 i stoje nam nad glavama sa \u0161topericom\u2026 to je zaista te\u0161ko izdr\u017eati\u201c. Predsednik sindikata ma\u0161inskih radnika tvrdio je da ovaj sistem \u201ebukvalno svodi ljude na robove\u201c, da im \u201esmanjuje nadnice\u201c i da je \u201estvorio takvu atmosferu podozrenja me\u0111u ljudima, da svako svakog smatra potencijalnim izdajnikom ili \u0161pijunom\u201c. Na zavr\u0161etku javnog slu\u0161anja, iako komitet nije preduzeo ni\u0161ta naro\u010dito, njegovi \u010dlanovi su se slo\u017eili da neki elementi ovog sistema funkcioni\u0161u \u201ena isti na\u010din kao bi\u010d goni\u010da crnih robova, dr\u017ee\u0107i ljude u neprekidnom stanju uznemirenosti.\u201c<\/p>\n

PO SISTEMU ZADATAKA, ROB BI DOBIO KONKRETAN \u201eZADATAK\u201c ILI KVOTU, KOJU JE MORAO DA ISPUNI DO KRAJA DANA; OVO JE BILA ALTERNATIVA TAKOZVANOM SISTEMU BANDE, U KOJEM SU ROBOVI RADILI POD NEPREKIDNIM NADZOROM. U NEKIM SLU\u010cAJEVIMA, ROBOVLASNICI KOJI SU KORISTILI SISTEM ZADATAKA, \u010cAK SU DAVALI I NOV\u010cANE BONUSE ZA POSTIZANJE UNAPRED ODRE\u0110ENIH CILJEVA.<\/p><\/blockquote>\n

Naravno, otkucavanje \u0161toperice nije isto \u0161to i udarac bi\u010da \u2013 ili kombinacije \u0161toperice i bi\u010da, koja se koristila na nekim robovlasni\u010dkim planta\u017eama. Ipak ima ne\u010deg simptomati\u010dnog i duboko uznemiruju\u0107eg u ovoj analogiji, tim pre \u0161to su zastupnici nau\u010dnog menad\u017ementa i sami ponekad koristili pore\u0111enja sa ropstvom \u2013 ne kako bi kritikovali ovaj sistem, ve\u0107 kako bi ga pohvalili. Jedan Tejlorov saradnik, Skader Klajs, tvrdio je da je nau\u010dni menad\u017ement naprosto sistem \u201esaradnje ili demokratije\u201c, ali Klajsova definicija demokratije bila je nedvosmisleno nedemokratska: on opisuje sistem \u201ekoji se sastoji u tome da sposobna osoba preuzme vo\u0111stvo, daju\u0107i nare\u0111enja u slu\u010dajevima u kojima ona poseduje superiorne sposobnosti, dok joj se drugi pot\u010dinjavaju: to je odnos gospodara i roba, kako god ga ina\u010de zvali\u201c. Iz perspektive menad\u017eera, kontrola je su\u0161tinska odlika menad\u017ementa. Pritom je dozvoljena povremena promena odnosa kontrole: \u201eU bilo kom trenutku, radnik za strugom mo\u017ee da uka\u017ee nadzorniku na bolji na\u010din rada\u201c. Ali iz perspektive radnika, ova krakotrajna zamena uloga slaba je uteha. Ukazaju\u0107i nadzorniku na bolji na\u010din rada, radnici odustaju od sopstvene mo\u0107i i \u010dine sebe zamenjivima.<\/p>\n

Najupe\u010datljivija paralela izme\u0111u ropstva i nau\u010dnog menad\u017ementa mo\u017ee se na\u0107i u takozvanoj \u201eideji zadatka\u201c, koju je Tejlor opisivao kao \u201enajzna\u010dajniji element modernog menad\u017ementa\u201c. Sistem zadataka se povezuje sa Henrijem Lorensom Gantom, koji je danas poznat po Gantovoj tabeli, alatki za izradu rasporeda, koja jo\u0161 uvek nosi njegovo ime. Na vrhuncu popularnosti nau\u010dnog menad\u017ementa, Gant je razvio \u201esistem zadataka i bonusa\u201c, kojim su se povezivali satnica i bonusi za prekovremeni rad. Radnicima bi se ispla\u0107ivala osnovna plata, uz dodatak za rad koji prelazi izvesni minimum. Kombinuju\u0107i ostvariv (pre nego maksimalan) zadatak sa bonusima, radnicima je ostavljena mogu\u0107nost da u\u017eivaju sigurnost mimalne zarade, ali im je istovremeno i dato ohrabrenje da poku\u0161aju da je nadma\u0161e.<\/p>\n

Iako su Gant i Tejlor uveli neke nove detalje u sistem zadataka, oni nisu izumeli ovaj sistem. On ima mnogo du\u017eu istoriju, i predstavljao je jedan od osnovnih metoda za organizovanje ropskog rada. Po sistemu zadataka, rob bi dobio konkretan \u201ezadatak\u201c ili kvotu, koju je morao da ispuni do kraja dana; ovo je bila alternativa takozvanom sistemu bande, u kojem su robovi radili pod neprekidnim nadzorom. U nekim slu\u010dajevima, robovlasnici koji su koristili sistem zadataka, \u010dak su davali i nov\u010dane bonuse za postizanje unapred odre\u0111enih ciljeva. \u201eMahali su \u0161argarepom\u201c na na\u010din koji nalikuje ne samo Gantovim metodama, ve\u0107 i metodama savremene \u201eekonomije tezgarenja\u201c (gig economy). Uistinu, osim osnovne plate i su\u0161tinski va\u017ene sobode radnika da daju otkaz, Gantov novi sistem bio je u skoro svakom pogledu identi\u010dan sistemu koji su koristili robovlasnici, \u0161to ni sam Gant nije poku\u0161avao da prikrije. On je priznavao da je re\u010d \u201ezadatak mnogim ljudima bila odbojna\u201c zbog svoje povezanosti sa ropstvom, i smatrao je ovu negativnu konotaciju jednom od njenih \u201eglavnih mana\u201c.<\/p>\n

Ovo ne treba previ\u0161e da nas iznena\u0111uje, imaju\u0107i u vidu Gantovo ju\u017enja\u010dko poreklo. On je ro\u0111en uo\u010di Gra\u0111anskog rata, kao sin Vird\u017eila Ganta, merilendskog robovlasnika koji je posedovao vi\u0161e od 60 mu\u0161karca, \u017eena i dece. Kako je pisao Gant, \u201etermin \u2018nadzornik za zadatke\u2019 ima dugu tradiciju u na\u0161em jeziku; on simbolizuje vreme, koje danas sre\u0107om prolazi, kada su ljudi bili prisiljeni da rade ne za svoje sopstvene, ve\u0107 za tu\u0111e interese\u201c. Gantov cilj nije bilo napu\u0161tanje starog sistema, ve\u0107 njegovo prilago\u0111avanje savremenim potrebama. On je to ovako obja\u0161njavao: \u201eGeneralna politika pro\u0161losti sastojala se u prinudi, ali doba sile mora se povu\u0107i pred dobom znanja, i politika budu\u0107nosti sastoja\u0107e se u podu\u010davanju i vo\u0111stvu, u korist svih uklju\u010denih.\u201c<\/p>\n

TO \u0160TO KOLA\u010c RASTE NIJE GARANCIJA DA \u0106E ON BITI RAVNOPRAVNO PODELJEN. KAKO \u0106EMO PODELITI DOBITI ZAVISI OD TOGA KAKO SU NAPISANA PRAVILA, ILI, DRUGIM RE\u010cIMA, OD TOGA KAKO SU TR\u017dI\u0160TA REGULISANA. ROPSTVO POKAZUJE KAKO JEDAN KONKRETAN SKUP PRAVILA OMOGU\u0106AVA PRECIZAN MENAD\u017dMENT, ALI ISTOVREMENO POVEZUJE SVOJE PREDNOSTI SA JEZIVOM CENOM KOJA SE ZA NJIH MORA PLATITI<\/p><\/blockquote>\n

U izvesnom smislu, nau\u010dni menad\u017ement je kopirao robovlasni\u010dke modele eksploatacije, pritom odbacuju\u0107i samu instituciju ropstva. Gantova retorika nije toliko govorila o distanciranju, koliko o napretku; on je navodno voleo da ka\u017ee da je \u201enau\u010dni menad\u017ement veliki iskorak u odnosu na ropski rad\u201c. Industrijalac D\u017eejms Mejps Dod\u017e, jedan od ranih zastupnika Tejlorovih ideja, objasnio je 1913. da \u201ene mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i ko je prvi oslobodio klicu ideje nau\u010dnog menad\u017ementa, jer je ona ro\u0111ena iz prvog krika bi\u010dovanog roba\u201c. Dod\u017eova referenca bila je metafori\u010dna i odnosila se na mutnu i daleku pro\u0161lost u kojoj je ropstvo bilo uobi\u010dajeno, a ne na ju\u017enja\u010dko robovlasni\u0161tvo. Me\u0111utim, on je razumeo da je \u201edana\u0161nja generacija\u201c nasledila \u201eiz pro\u0161losti odnos izme\u0111u gospodara i roba\u201c, i smatrao je zadatkom nau\u010dnog menad\u017ementa da se ovaj odnos prevazi\u0111e.<\/p>\n

Istori\u010dar Ulrih Bonel Filips je jo\u0161 1918. prepoznao paralele izme\u0111u menad\u017ementa i ropstva. Kako prime\u0107uje Danijel D\u017eozef Singal, kada je Filips opisivao sofisticiranost ju\u017enja\u010dkih strategija menad\u017ementa, voleo je da referira na seriju \u010dlanaka H.V. Vika, objavljenih u Ju\u017enja\u010dkom planta\u017eeru, \u010dija je \u201eanaliza stava i kretanja\u201c podse\u0107ala na neke od najrazvijenijih studija industrijskog rada iz Filipsovog vremena. Iako je Filips bio jedan od najuticajnijih istori\u010dara ropstva, njegov rad je bio pro\u017eet rasisti\u010dkim predrasudama, a njegovi opisi interakcija izme\u0111u vlasnika planta\u017ea i njihovih robova zapanjuju\u0107e li\u010de na na\u010dine na koje je Tejlor opisivao idealne odnose izme\u0111u menad\u017eera i radnika. Tokom vi\u0161e meseci kongresnih slu\u0161anja o nau\u010dnom menad\u017ementu, Tejlor je poku\u0161avao da distancira svoj sistem od robovlasni\u0161tva, opisuju\u0107i ga kao \u0161kolu za radnike koji nisu znali da rade: ovo \u201enije gonjenje crnaca; ovo je ljubaznost; ovo je podu\u010davanje; ovo je ono \u0161to bih voleo da je neko u\u010dinio za mene kada sam bio de\u010dak koji poku\u0161ava da nau\u010di ne\u0161to da radi. Ovo nije pucanje bi\u010dem iznad ne\u010dije glave i povik \u2018Vuci se ovamo, proklet bio\u2019.\u201c<\/p>\n

Pola veka nakon Filipsa, Kit Aufhauzer je opisao u kojoj meri su se robovlasni\u010dka teorija i praksa poklapali sa Tejlorovim sistemom nau\u010dnog menad\u017ementa. Tokom decenije uzavrele debate o prirodi ju\u017enja\u010dkog ropstva, Aufhauzer je tvrdio da postoje dalekose\u017ene paralele ne samo izme\u0111u instrumenata kojim su se slu\u017eili robovlasnici i onih koje predla\u017eu nau\u010dni menad\u017eeri, ve\u0107 isto tako i u odnosima mo\u0107i koje su ovi instrumenti odra\u017eavali. On je pisao: \u201e\u0160to se ti\u010de discipline na radnom mestu\u2026 odnos izme\u0111u gospodara i roba je veoma sli\u010dan odnosu izme\u0111u kapitaliste i nadni\u010dara u preduze\u0107ima ure\u0111enim na osnovu nau\u010dnog menad\u017ementa\u201c. Dve decenije nakon Aufhauzera, i istori\u010dar Mark Smit \u0107e opisati aspekte upravljanja planta\u017eama koji su zapanjuju\u0107e sli\u010dni nau\u010dnom menad\u017ementu. Smit se fokusirao na ulogu vremenske discipline na planta\u017ei, ukazuju\u0107i na ra\u0161irenu upotrebu satova kako bi se utvrdilo koliko rada robovi mogu obaviti.<\/p>\n

Uprkos ovim i drugim sli\u010dnim istra\u017eivanjima, paralele izme\u0111u savremenih praksi poslovnog menad\u017ementa i ropstva uporno su se ignorisale u mejnstrim diskusijama o istoriji ameri\u010dkog preduzetni\u0161tva. Ovo ignorisanje je bilo toliko temeljno, da je profesor menad\u017ementa Bil Kuk, 2003. izneo tvrdnju da je neuspeh onih koji se bave menad\u017ementom na nau\u010dnim osnovama da objasne ovu istorijsku vezu, ravan \u201eporicanju\u201c. Kuk je pisao da su informacije o poslovnim praksama robovlasnika bile \u0161iroko dostupne u mnogim javnim izvorima i da njihovo ignorisanje mora biti namerno.<\/p>\n

U nekim slu\u010dajevima, dokazi za ropstvo se mogu pro\u010ditati bukvalno izme\u0111u redova. Uzmimo za primer Ganta, \u010diji je sistem zadataka i bonusa tako verno pratio sistem koji su primenjivali robovlasnici. Gant se jo\u0161 uvek s vremena na vreme pominje u savremenim ud\u017ebenicima menad\u017ementa i internet uvodima u ovu oblast. U frazi koja se ponavlja u tako velikom broju ovih prikaza da je te\u0161ko proceniti ko je njen originalni autor, za Ganta se ka\u017ee da je ro\u0111en u porodici bogatih farmera iz Merilenda, ali da je \u201enjegovo detinjstvo bilo obele\u017eeno izvesnim odricanjima jer je Gra\u0111anski rat donekle promenio bogastvo njegove porodice\u201c. Ova \u201epromena\u201c, \u010dije se obja\u0161njenje izostavlja, zapravo je bila gubitak preko 60 ljudi koji su pobegli sa planta\u017ee i oslobodili se. Nasle\u0111e ropstva se ovom frazom istovremeno i priznaje i bri\u0161e.<\/p>\n

Kako bi se prevazi\u0161lo poricanje, nije dovoljno samo priznati da su robovlasnici praktikovali neku vrstu nau\u010dnog menad\u017ementa, ve\u0107 je neophodno i \u0161ire pomi\u0161ljanje duboko usa\u0111enih pretpostavki o vezi izme\u0111u kapitalizma i kontrole. Iako postoje mnogi izuzeci, istorije poslovnih praksi \u2013 barem one koje dopiru do \u0161ire javnosti \u2013 uglavnom su kako individualne, tako i dru\u0161tvene pri\u010de o uspehu. U ovim pri\u010dama svi pobe\u0111uju: biznismeni ostvaruju profite, a mu\u0161terije, radnici i zajednice napreduju zajedno sa njima. Ovo, naravno, mo\u017ee biti istina. Prelazak sa trgovine kao transakcije nulte sume, na transakciju pozitivne sume, jedna je od najva\u017enijih transformacija koja je omogu\u0107ila razvoj kapitalizma. Ali kapitalizam sam po sebi ne garantuje da svi pobe\u0111uju.<\/p>\n

To \u0161to kola\u010d raste nije garancija da \u0107e on biti ravnopravno podeljen. Kako \u0107emo podeliti dobiti zavisi od toga kako su napisana pravila, ili, drugim re\u010dima, od toga kako su tr\u017ei\u0161ta regulisana. Ropstvo pokazuje kako jedan konkretan skup pravila omogu\u0107ava precizan menad\u017ement, ali istovremeno povezuje svoje prednosti sa jezivom cenom koja se za njih mora platiti. Ropstvo tako\u0111e ilustruje i to kako izvesne vrste \u0161irenja tr\u017ei\u0161ta \u2013 koje omogu\u0107avaju da \u017eivoti budu okovani radom i prodavani \u2013 mogu proizvesti radikalnu nejednakost. Ekonomski rast mo\u017ee pratiti pro\u0161irenje sloboda i \u0161ansi. Ali, kao u slu\u010daju ropstva, pro\u0161irenje tr\u017ei\u0161nih sloboda za manji broj ljudi mo\u017ee zavisiti od razli\u010ditih vrsta ograni\u010denja sloboda za mnoge druge. Rast mo\u017ee pratiti slobodu izbora, ali isto tako mo\u017ee biti izgra\u0111en i na nasilju i nepravdi.<\/p>\n

MODERNI NARATIVI KAPITALISTI\u010cKOG RAZVOJA \u010cESTO NAGLA\u0160AVAJU POZITIVNU SUMU ISHODA MNOGIH INDIVIDUALNIH IZBORA. ONI SUGERI\u0160U DA SLOBODNE, PA \u010cAK I SEBI\u010cNE ODLUKE, IDU RUKU POD RUKU SA EKONOMSKIM RASTOM I INOVACIJOM… ISTORIJA ROBOVLASNI\u010cKOG KAPITALIZMA UPOZORAVA NAS DA NE PRIHVATAMO OVAKVA O\u010cEKIVANJA ZDRAVO ZA GOTOVO.<\/p><\/blockquote>\n

Izvesne vrste menad\u017eenta nastaju kada menad\u017eeri u\u017eivaju vrlo visok nivo kontrole nad svojim radnicima. Uspon nau\u010dnog menad\u017ementa u poznom 19. veku treba videti i kao trenutak inovacije, ali i kao ponovno uspostavljanje starih tehnologija kontrole. Sa sve \u010dvr\u0161\u0107im dr\u017eavnim granicama radnici su sve te\u017ee mogli da napuste fabrike i vrate se obra\u0111ivanju zemlje. Sa imigracijom i rastu\u0107om nejednako\u0161\u0107u, proizvo\u0111a\u010di su imali na raspolaganju obilne zalihe radne snage. Doba trustova i monopola ograni\u010davalo je opcije, a i kada su radnici po zakonu i mogli da promene posao, okolnosti na novom poslu nisu nu\u017eno bile bolje. Samo u takvom okru\u017eenju imalo je smisla da menad\u017eeri poput Tejlora poku\u0161aju da izra\u010dunaju \u201ekoji deo konjske snage predstavlja ljudska snaga\u201c, sa o\u010dekivanjem da bi se ova maksimalna stopa rada mogla kupiti konkretnom nadnicom, ili mo\u017eda nadnicom i bonusom.<\/p>\n

Moderni narativi kapitalisti\u010dkog razvoja \u010desto nagla\u0161avaju pozitivnu sumu ishoda mnogih individualnih izbora. Oni sugeri\u0161u da slobodne, pa \u010dak i sebi\u010dne odluke, idu ruku pod ruku sa ekonomskim rastom i inovacijom. Oni \u010desto pretpostavljaju da je ogromno bogatstvo koje se akumuliralo u svega nekoliko kompanija popravilo \u017eivotne okolnosti ogromnog broja ljudi. Istorija robovlasni\u010dkog kapitalizma upozorava nas da ne prihvatamo ovakva o\u010dekivanja zdravo za gotovo. Moja nova knjiga, Robovlasni\u010dko ra\u010dunovodstvo, kao i dela istori\u010dara poput Dejne Rejmi Beri i Kalvina \u0160ermerhorna, pokazuju da je ropstvo u 18. i 19. veku bilo vrlo prilagodljivo u trci za profitom. Slobodna tr\u017ei\u0161ta za robovlasnike su cvetala, a njihova kontrola nad mu\u0161karcima, \u017eenama i decom ubrzavala je proizvodnju, kako kroz ubrzavanje ritma rada, tako i transportom na nove, plodnije teritorije. Robovlasni\u010dka manipulacija ljudskim kapitalom stvarala je ogromna bogatstva \u2013 kako kroz finansijske manevre, tako i kroz ljudsku reprodukciju.<\/p>\n

Kada je Harvardska biznis revija obele\u017eavala svoj 19. ro\u0111endan 2012, Tejlor je bio predmet jednog od tri objavljena eseja, kao inspirativna referenca za sposobnost menad\u017eera da transformi\u0161u \u0161iru ekonomiju. Poslovna istorija robovlasni\u0161tva na planta\u017eama nudi nam sasvim druga\u010diju pri\u010du, koja nas upozorava na to kako izgleda trka za profitom kada je sve, uklju\u010duju\u0107i i ljudske \u017eivote, na prodaju. Nasle\u0111e ameri\u010dkog biznisa uklju\u010duje pri\u010du o inovaciji, ali i onu o ekstremnom nasilju. Neretko, ove dve pri\u010de su isprepletene. Na specifi\u010dne na\u010dine, to va\u017ei i za nau\u010dni menad\u017ement, a potpuno je o\u010digledno u slu\u010daju robovlasni\u0161tva. Suo\u010davanje sa ovim neprijatnim istinama mo\u017ee nam pomo\u0107i da uvidimo duboke veze izme\u0111u kapitalizma i kontrole, a mo\u017eda i prona\u0111emo humaniji put napretka na\u0161eg dru\u0161tva.<\/p>\n

Adaptirani odlomak iz autorkine knjige Accounting for Slavery: Masters and Management \/ Robovlasni\u010dko ra\u010dunovodstvo: gospodari i menad\u017ement, 2018.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ Boston Review<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Duboke su veze izme\u0111u kapitalizma i kontrole<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-273130","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273130","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=273130"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273130\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=273130"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=273130"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=273130"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}