{"id":273086,"date":"2019-09-07T06:20:42","date_gmt":"2019-09-07T04:20:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=273086"},"modified":"2019-09-07T17:10:50","modified_gmt":"2019-09-07T15:10:50","slug":"surogat-materinstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/07\/surogat-materinstvo\/","title":{"rendered":"Surogat materinstvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Hristina Cvetin\u010danin Kne\u017eevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije \u2013 s jedne strane, op\u0161te odu\u0161evljenje onih koji na drugi na\u010din ne mogu da imaju biolo\u0161ko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija \u017eenskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u dru\u0161tvenom vakuumu, te je neophodno kriti\u010dki ga promi\u0161ljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome \u017eivimo, uva\u017eavaju\u0107i \u017eenska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlu\u010duju o svojim telima.<\/p>\n

Iako je surogat materinstvo u popularnoj kulturi naj\u010de\u0161\u0107e predstavljeno kao altruisti\u010dki \u010din solidarnosti izme\u0111u \u017eena, ono se ne mo\u017ee posmatrati van konteksta neoliberalnog kapitalizma i patrijarhata. Gestacijsko surogat materinstvo je fenomen u kome se prelamaju rasa, pol i klasa, i odnosi se na komercijalno surogat materinstvo koje podle\u017ee kupovini, prodaji i iznajmljivanju \u017eenskih tela i njegovih reproduktivnih funkcija u zamenu za novac.<\/p>\n

Ono ohrabruje dru\u0161tvo u stavu da su ekonomski ranjive \u017eene, kao inkubatori, dostupne za \u201ejednokratnu upotrebu\u201f parovima koji to sebi mogu da priu\u0161te. U prilog ovome govori i izjava Miodraga Orli\u0107a, \u010dlana komisije za izradu prednacrta Gra\u0111anskog zakonika, koji tvrdi da da \u0107e, za \u201eumerenu nagradu od od 8.000 do 15.000 evra\u201f, surogat majke, odnosno, rodilje, u Srbiji mo\u0107i da preuzmu funkciju \u201einkubatora\u201f.<\/p>\n

U zemlji u kojoj je prisutan trend feminizacije siroma\u0161tva, a preko 40% \u017eena radnog uzrasta je isklju\u010deno s tr\u017ei\u0161ta rada, legalizacija surogat materinstva ne mo\u017ee biti u vezi s altruizmom i \u017eenskom solidarno\u0161\u0107u, ve\u0107 isklju\u010divo s neoliberalnom logikom koja po\u010diva na komodifikaciji svega, pa i delova \u017eenskog tela.<\/p>\n

Ljudi \u010desto opravdavaju kupovinu jeftinih patika, nastalih u sweatshopu u Indoneziji, \u010dinjenicom da su tako omogu\u0107ili jednoj porodici da tog dana ima ru\u010dak. Ali da li mo\u017eemo primeniti istu logiku i kada je re\u010d o surogat materinstvu? Bez obzira da li govorimo o surogat materinstvu, prostituciji ili pornografiji, odricanje od sopstvene telesne autonomije ne sme biti pitanje izbora izme\u0111u gladovanja i pre\u017eivljavanja.<\/p>\n

Stratifikovana reprodukcija i autsorsovane materice<\/strong><\/p>\n

Surogat materinstvo u biti \u010dini formu industrijskog rada koja nije prepoznata kao takva, iako formira industrije reproduktivnog i medicinskog turizma. Na strani \u201eponude\u201f se nalaze siroma\u0161ne \u017eene iz zemalja Tre\u0107eg sveta, a na strani \u201epotra\u017enje\u201f parovi iz vi\u0161ih klasa Prvog sveta, koji sebi mogu da priu\u0161te ovaj vid asistirane reprodukcije. U tom smislu, mo\u017eemo govoriti o stratifikovanoj reprodukciji, jer je reproduktivni rad podeljen izme\u0111u klasa.<\/p>\n

Ideja o stratifikovanoj reprodukciji se temelji na rasizmu i klasizmu, odnosno, na rasnim i klasnim privilegijama. U prvom slu\u010daju, mo\u017eemo govoriti o reproduktivnim slobodama ne-belih \u017eena koje su kroz istoriju imale malo kontrole nad svojim telima, telesnom autonomijom, reproduktivnim pravima i slobodama, bez obzira da li je re\u010d o periodu ropstva, u kome su Afroamerikanke ra\u0111ale nova \u201esredstva za proizvodnju\u201f, a koje danas \u010dine veliku ve\u0107inu \u201esurogata\u201f u SAD-u, ili o prisilnim sterilizacijama Romkinja u \u010cehoslova\u010dkoj1, uro\u0111enica u Peruu ili siroma\u0161nih \u017eena u Indiji.<\/p>\n

Iako institucija ropstva danas ne postoji, kapitalizam, izgra\u0111en na ropstvu i kolonijalizmu, komodifikuje siroma\u0161na \u017eenska tela na takav na\u010din da mo\u017eemo govoriti o \u201eklasi surogata\u201f, bez obzira da li su to siroma\u0161ne \u017eene u Indiji, Afroamerikanke u SAD-u ili, potencijalno, Romkinje u Srbiji. \u010cini se da su siroma\u0161ne \u017eene postale nove robinje \u010diji \u0107e reproduktivni rad biti eksploatisan, uredno zavijen u foliju altruizma i \u017eenske solidarnosti.<\/p>\n

Jer da nije tako, tehnologije asistirane reprodukcije, poput surogat materinstva ili ve\u0161ta\u010dke oplodnje, bile bi dostupne svima, pa i siroma\u0161nim parovima koji ne mogu da imaju decu, \u0161to na globalnom planu nije slu\u010daj.<\/p>\n

Ovo je mo\u017eda najuo\u010dljivije na primeru Indije, koja je do skoro predstavljala centar reproduktivnog turizma. Prema podacima za 2012. godinu, u Indiji je poslovalo preko 3.000 \u201eklinika za plodnost\u201f, koje su zara\u0111ivale izme\u0111u jedne i 2.3 milijarde dolara godi\u0161nje. Dok su klinike za svoje usluge napla\u0107ivale i do 35.000 dolara, \u201esurogati\u201f su zara\u0111ivali od 2.300 do 7.700 dolara.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je prose\u010dan mese\u010dni prihod porodice surogata 25\u221260 dolara, jasno je da je ova suma, iako nekoliko puta manja od one koju klinike zara\u0111uju po trudno\u0107i, predstavlja vi\u0161edecenijski porodi\u010dni dohodak. Drugim re\u010dima, stratifikovana reprodukcija zna\u010di da siroma\u0161ni bra\u010dni par iz Indije ne\u0107e mo\u0107i sebi da priu\u0161ti surogat materinstvo, ma koliko \u017eeleo da ima decu, ali \u0107e, za siroma\u0161ni par iz Indije koji ve\u0107 ima dvoje ili troje dece ono biti na\u010din da pre\u017eive.<\/p>\n

Istra\u017eivanja2 koja je sprovela Amrita Pande su nam dala va\u017ean uvid u to koliko je industrija surogat materinstva evrocentri\u010dna i neokolonijalna. \u201eSurogati\u201f su po pravilu siroma\u0161ne \u017eene, niskog fomalnog obrazovanja, neke od njih su nepismene, \u0161to ih nije spre\u010dilo da potpi\u0161u radne ugovore, gotovo nikad prevedene do kraja na njihov maternji jezik, za rad na \u201eodre\u0111eno vreme\u201f, koji \u0107e obavljati slede\u0107ih 280 dana, 24 sata dnevno.3<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je smrtnost prilikom poro\u0111aja u Indiji najvi\u0161a u Ju\u017enoj Aziji, nakon Banglade\u0161a, ovaj \u201eugovor na odre\u0111eno\u201f, kao potencijalni rizik sa sobom nosi i smrt, pored rizika o\u0161te\u0107enja reproduktivnog zdravlja, bola, te invazivnih medicinskih procedura, jer se \u201esurogati\u201f ne pora\u0111aju vaginalno, ve\u0107 isklju\u010divo carskim rezom, koji je vremenski efikasniji, a nameravani roditelji mogu birati ro\u0111endan budu\u0107eg deteta, bez obzira na to \u0161to on utrostru\u010duje smrtnost \u017eena na poro\u0111aju.<\/p>\n

Indija je siroma\u0161na zemlja, nepismenost me\u0111u devoj\u010dicama je visoka, a obrazovanje limitirano kastama, te surogat materinstvo neretko predstavlja, pored prostitucije, jedini na\u010din da \u017eena doprinese ku\u0107nom bud\u017eetu. I kao \u0161to prostituciju prati stigma, jer ovakav \u201erad\u201f ne mo\u017ee biti odvojiv od tela, na isti na\u010din su i surogat majke stigmatizirane, jer one iznajmljuju svoja tela.4 Ideja da \u017eene ovo \u010dine iz altruizma i ljubavi prema globalnom sestrinstvu je evrocentri\u010dna. Istina je da \u017eene ovo \u010dine jer ne vide drugi na\u010din da pre\u017eive.<\/p>\n

Tako\u0111e, ne smemo izgubiti iz vida i mogu\u0107nost zloupotrebe. To je mo\u017eda najuo\u010dljivije na slu\u010daju Gvatemale. Pre nego \u0161to je asistirana reprodukcija napredovala, Gvatemala je bila lokus usvaja\u010dkog\/adoptibilnog transnacionalnog turizma. U zemlji u kojoj dnevnica iznosi jedan dolar, \u017eene su na ovaj na\u010din, po trudno\u0107i, mogle da zarade i do 1 500 dolara. Prema podacima UN-a, re\u010d je o zemlji koja ima najve\u0107i jaz u rodnoj ravnopravnosti na zapadnoj hemisferi, te situacija u kojoj je jedna sedamnestogodi\u0161njakinja prodata u prostituciju, gde je zatrudnela, a njeno dete kasnije (pro)dato u usvajanje nije nikoga iznenandila. Danas je surogat materinstvo u Gvatemali \u010desta praksa, preko interneta se reklamira brojnim bogatim parovima \u0161irom sveta, ali bez podataka o mogu\u0107oj zloupotrebi i trgovini surogatima.<\/p>\n

Genetsko potomstvo \u2212 pravo ili privilegija?<\/strong><\/p>\n

Druga dimenzija na koju treba obratiti pa\u017enju prilikom promi\u0161ljanja o surogat materinstvu, pored klasne, rasne i polne, odnosi se na razlikovanje prava i privilegija. Do sada smo mogle videti da surogat materinstvo, kao forma strafitikovane reprodukcije, jeste klasna i rasna privilegija, jer je dostupna samo (beloj) eliti koja sebi to mo\u017ee priu\u0161titi.<\/p>\n

Me\u0111utim, da li siroma\u0161ne \u017eene imaju pravo da iznajmljuju svoje materice, \u010dak iako je to jedini na\u010din da pre\u017eive, kupe hranu, obrazuju svoju decu, presele se iz ku\u0107e koja proki\u0161njava ili plate operaciju srca svom detetu, \u0161to su sve razlozi koje su \u201esurogatkinje\u201f navodile?<\/p>\n

Ili one imaju pravo na \u017eivot u kome, iako su njihovi uku\u0107ani zaposleni, nisu gladne, mogu da obrazuju svoju decu, \u017eive u ku\u0107i koja je bezbedna za \u017eivot i imaju zdravstveno osiguranje koje \u0107e pokriti operaciju srca njihovoj deci i ne iznajmljuju svoje materice kako bi sebi i svojoj porodici omogu\u0107ile ovaj minimum uslova za dostojanstven \u017eivot?<\/p>\n

Ovde je re\u010d o eti\u010dkoj dilemi. Na prvom mestu \u2212 da li je biolo\u0161ko roditeljstvo ljudsko pravo koje mo\u017ee biti ostvareno upotrebom tela druge osobe? I ukoliko jeste \u2212 da li je u redu da na\u0161a prava sti\u010demo na osnovu ukidanja osnovnih ljudskih prava na dostojanstven \u017eivot onim \u017eenama koje su zbog lo\u0161ih egzistencijalnih uslova primorane da budu \u201esurogati\u201f?<\/p>\n

Kada je re\u010d o svim pravima \u010diji je lokus u \u017eenskom telu, napadi su brojni, bez obzira da li govorimo o \u201eincelskoj\u201f retorici prava na seks, prisilnoj sterilizaciji, komodifikaciji materice ili zabrani abortusa. Me\u0111utim, ova prava ne mogu biti oduzeta na na\u010din na koji \u0107e neko drugi, bilo da je re\u010d o dr\u017eavi i\/ili logici kapitala, polagati prava na telesnu autonomiju \u017eene. Pa \u010dak i kada je re\u010d o imanju biolo\u0161kog potomstva.<\/p>\n

Kada govorimo o nemogu\u0107nosti da se ima biolo\u0161ko potomstvo, skoro uvek se fokusiramo isklju\u010divo na bol onih koji ga ne mogu imati. Taj bol je realan i njega niko ne osporava. Me\u0111utim, on nije jedini. Kada govorimo o surogat materinstvu, neophodno je obratiti pa\u017enju i na drugu stranu podjednako bolne egzistencije. Ekstremno siroma\u0161tvo velike ve\u0107ine \u201esurogata\u201f i nezamislivi uslovi \u017eivota podjednako su bitni, kao i to da se ove \u017eene suo\u010davaju s traumom odvajanja od deteta, postporo\u0111ajnom depresijom, mogu\u0107im komplikacijama, pa i sa smr\u0107u.<\/p>\n

Kada je 2009. godine surogat majka umrla od posledica komplikacija na poro\u0111aju, njeno dete je \u201edostavljeno\u201f nameravanim roditeljima, ali niko nije preuzeo odgovornost za njenu smrt. Koje su granice na\u0161e empatije? Da li je ona rezervisana samo za bol onih koji mogu da plate, ali ne i za one kojima je to jedini na\u010din da pre\u017eive, pa \u010dak i ako u tome ne uspeju, kao gore spomenuta surogat majka?<\/p>\n

Dehumanizacija \u017eena i njihovo svo\u0111enje na inkubatore nam poma\u017ee da ne vidimo drugu stranu i da ne saose\u0107amo s bolom i katastrofalnim uslovima \u017eivota koji je primoravaju na iznajmljivanje materice. A ta \u017eena je, bez obzira da li \u0107emo je zvati inkubatorom ili rodiljom, ljudsko bi\u0107e. Zbog toga, ne smemo zaboraviti da je privilegija jedne osobe u kapitalisti\u010dkom sistemu gotovo uvek u vezi s opresijom i ekspolatacijom druge.<\/p>\n

Tekst je nastao u okviru projekta pod nazivom \u201eRoditeljstvo u neoliberalizmu\u201c koji se realizuje uz podr\u0161ku Rekonstrukcije \u017denski fond.<\/p>\n

\n
    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Roberts, Dorothy E. 1997. Killing the black body: race, reproduction, and the meaning of liberty. New York: Pantheon Books.<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Pande, Amrita. Commercial surrogacy in India: Manufacturing a perfect mother-worker. Signs: Journal of Women in Culture and Society 35, no. 4 (2010): 969-992; Pande, Amrita. Transnational commercial surrogacy in India: gifts for global sisters?. Reproductive biomedicine online 23, no. 5 (2011): 618-625.; Pande, Amrita. Not an \u2018Angel\u2019, not a \u2018Whore\u2019 Surrogates as \u2018Dirty\u2019Workers in India. Indian journal of gender studies 16, no. 2 (2009): 141-173.; Pande, Amrita. Global reproductive inequalities, neo-eugenics and commercial surrogacy in India. Current Sociology 64, no. 2 (2016): 244-258.<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Pande, Amrita. \u201cCommercial surrogacy in India: Manufacturing a perfect mother-worker.\u201d Signs: Journal of Women in Culture and Society 35, no. 4 (2010): 969-992.<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 Pande, Amrita. \u201cNot an \u2018Angel\u2019, not a \u2018Whore\u2019 Surrogates as \u2018Dirty\u2019Workers in India.\u201d Indian journal of gender studies 16, no. 2 (2009): 141-173.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Materice na raskr\u0161\u0107u kapitalizma i patrijarhata<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":113040,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-273086","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273086","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=273086"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/273086\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/113040"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=273086"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=273086"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=273086"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}