{"id":272982,"date":"2019-09-05T07:00:39","date_gmt":"2019-09-05T05:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=272982"},"modified":"2019-09-04T23:32:53","modified_gmt":"2019-09-04T21:32:53","slug":"migrantske-borbe-u-zacaranom-krugu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/05\/migrantske-borbe-u-zacaranom-krugu\/","title":{"rendered":"Migrantske borbe u za\u010daranom krugu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Vilenica\u00a0<\/strong><\/p>\n

Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pru\u017eanja uslova za \u017eivot, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafri\u010dkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje poma\u017eu migrante rade to u sve te\u017eim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.<\/p>\n

Po\u010dev od 2016, Evropska unija intenzivira napor u cilju spre\u010davanja i filtriranja migranata koji \u017eele da zatra\u017ee azil u zemljama Evropske unije. Takvu politiku migrantske krize treba razumeti kao reorganizovanje odnosa izme\u0111u zapadnih sila i njihovih istorijskih predvorja. Cilj takve politike jeste da se migranti, opa\u017eeni kao opasnost, dr\u017ee na odstojanju po svaku cenu.<\/p>\n

Zato je Evropska unija eksternalizovala svoje granice i proizvela teritorije u kojima migranti cirkuli\u0161u na sigurnoj udaljenosti od \u017eeljenog odredi\u0161ta. Takve teritorije proizvedene su na primer u zemljama Zapadnog Balkana i u zemljama Severne Afrike, gde se svakodnevno odvijaju opasne borbe za slobodu kretanja protiv sistemskog napada tvr\u0111ave Evrope.<\/p>\n

Grani\u010dna policija BiH na grani\u010dnom prelazu Klobuk kod Trebinja zatvara migrante u kaveze koji su donirani iz EU. U kaveze se zaklju\u010davaju \u017eene i deca, a grani\u010dne slu\u017ebe tvrde da kavezi zadovoljavaju standarde EU. Internacionalna organizacija za migracije (IOM), koja upravlja sredstvima iz EU za pomo\u0107 migrantima, ne nalazi u ovome nikakav problem. U Libiji politike EU svesrdno doprinose ciklusu ekstremnog nasilja spram migranata.<\/p>\n

Tokom 2018. istra\u017eiva\u010di Human Rights Watcha izvestili su o nehumanim uslovima u tamo\u0161njim kampovima, koji uklju\u010duju: seksualno nasilje, prinudni rad, iznude, nehigijenske uslove, pretrpanost sme\u0161tajnih kapaciteta, nedostatak hrane i adekvatne zdravstvene za\u0161tite, kao i nasilje \u010duvara, koje uklju\u010duje prebijanje, bi\u010devanje i elektro-\u0161okove.<\/p>\n

Evropski lideri opravdavaju kontrolu eksternih granica kao na\u010din obra\u010duna s krijum\u010darskim mre\u017eama i kao humanitarno spre\u010davanje kori\u0161\u0107enja opasnih migrantskih ruta, kako na moru tako i na kopnu. U praksi, eksternalizacijom Evropska unija prebacuje odgovornost za kontrolu svojih granica na zemlje koje aktivno ucenjuje, \u010dime spre\u010dava pravnu odgovornost koju ima kada tra\u017eioci azila do\u0111u na teritoriju zemalja EU.<\/p>\n

Proizvodnja cirkularnog kretanja nasilnim proterivanjem<\/strong><\/p>\n

Pored mera privremenog zadr\u017eavanja u kampovima i kavezima, proterivanja (push-becks) su postala jedna od glavnih strategija ilegalnog zadr\u017eavanja migranata u eksternalizovanim grani\u010dnim zonama.<\/p>\n

Proterivanja su sistemske institucionalne prakse nasilne direktne deportacije ili drugih oblika vra\u0107anja preko granica koja se de\u0161avaju svakodnevno kako bi se cirkulisanje migranata1 dr\u017ealo podalje od teritorija zemalja (starog centra) EU. Strategija potiskivanja, uklanjanja i izbacivanja migranata sa teritorije zemalja EU orkestrirana su od strane EU i vlasti zemalja na \u010dijoj se teritoriji ili u teritorijalnim vodama proterivanja organizuju.<\/p>\n

Eksternalizovana granica u zemljama Severne Afrike manifestuje se jednim delom kroz proterivanja na Mediteranu. More nije neutralni apoliti\u010dni prostor, ve\u0107 prirodna granica koja se instrumentalizuje u procesu upravljanja migracijama. Zone za traganje i spasavanje se iz zona odgovornosti u aktuelnim politikama eksternalizacije granica transformi\u0161u u zone suvereniteta, a oni uhva\u0107eni u prelasku kriminalizuju se i ka\u017enjavaju.<\/p>\n

U svojim izve\u0161tajima, Alarm Phone, samoorganizovani hotlajn za ljude na brodu u opasnosti, dokumentovao je veliki broj slu\u010dajeva presretanja i nasilnog vra\u0107anja splavova, \u010damaca i brodi\u0107a na kojima su bili migranti na teritorije zemalja koje nemaju status niti mogu biti sigurne zemlje zbog osnovanih sumnji da se u njima s migrantima nehumano postupa.<\/p>\n

“Jebeno je nehumano \u0161ta nam rade. Na moru smo du\u017ee od 24 \u010dasa. Do\u0161li su avionima, helikopterima i sa ostalom ma\u0161inerijom. Znaju gde se nalazimo ali ni\u0161ta ne preduzimaju. \u010cekaju da Libijci sutra do\u0111u i da pokupe na\u0161e le\u0161eve. Kada budu do\u0161li po nas, i oni pre\u017eiveli \u0107e da sko\u010de u more jer im je bolje da umru nego da se vrate u Libiju. Za\u0161to ne dopuste da nas bilo koji ribarski brod spase kako bi se izbegle smrti (\u2026) \u2013 ovako je jedan pre\u017eiveli sa \u010damca u opasnosti opisao postupanje Italijanske obalske stra\u017ee.<\/p><\/blockquote>\n

S druge strane, na zapadnobalkanskoj eksternoj granici mnogi se suo\u010davaju s nasilnim proterivanjima iz Slovenije, Hrvatske i Ma\u0111arske u zemlje Evrope periferije. Najve\u0107i broj proterivanja zabele\u017eenih u izve\u0161tajima organizacije Monitoring pograni\u010dnog nasilja (Border Violence Monitoring) de\u0161avaju se u pograni\u010dnim zonama Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao posledica skretanja Balkanske rute, koje se dogodilo nakon zatvaranja granice izme\u0111u Srbije i Ma\u0111arske i intenzifikacije pograni\u010dnog nasilja od strane Hrvatske.<\/p>\n

Industrija proterivanja na ovim teritorijama koristi termalne kamere za nadgledanje kako bi se locirali ljudi na putu, kra\u0111u novca, telefona i li\u010dnih stvari od strane policije, kao i fizi\u010dko i psiholo\u0161ko nasilje koje uklju\u010duje prebijanje palicama i zastra\u0161ivanje vatrenim oru\u017ejem. Me\u0111u merama proterivanja je i suspendovanje zakona odbijanjem da se migrantima pru\u017ei mogu\u0107nost da zatra\u017ee azil.<\/p>\n

\u201ePucali su na nas! Ne u vazduh, ve\u0107 levo i desno oko nas. Jedan de\u010dak se toliko upla\u0161io da je po\u010deo da pla\u010de\u201d4 \u2013 ovako je jedan \u010dovek koji je u julu putovao u grupi od deset osoba opisao opho\u0111enje hrvatske policije. Drugi pak opisuju kako su ih prebili policajci u \u0161paliru sa uperenim lampama, zatvaranje u prostorije bez osnovnih higijenskih uslova, prevoz kombijem bez dotoka kiseonika, kao i da je policija gurala migrante u reku.<\/p>\n

Proizvodnja mobilnih zajedni\u010dkih dobara i kriminalizacija solidarnosti<\/strong><\/p>\n

Kao odgovor na sistematsku kriminalizaciju migracija, koja proizvodi dominaciju, disciplinu i represiju, uklju\u010duju\u0107i rasne, kolonijalne i ekonomske hijerarhije, javljaju se autonomne i poluautonomne dru\u0161tveno-politi\u010dke infrastrukture. U pitanju su tzv. mobilna zajedni\u010dka dobra,2 koja uklju\u010duju: spasonosne informacije o situaciji na terenu, proizvodnju prostora za privremeno stanovanje i odmor, osnovna sredstva za pre\u017eivljavanje kao \u0161to su hrana, voda, sredstva za higijenu, kao i samoorganizovanu medicinsku pomo\u0107.<\/p>\n

Pejza\u017e proizvodnje mobilnih zajedni\u010dkih dobara i solidarnosti vrlo je raznolik i obuhvata migrantske mre\u017ee, pojedinke i pojedince, militantne grupe koje zagovaraju politiku bez granica (No Border), razli\u010dite nevladine organizacije \u010diji rad postaje legitimna strategija borbe u vanrednom stanju, ali i druge dru\u0161tvene organizacije, pa \u010dak i gradove koji praktikuju funkciju uto\u010di\u0161ta.<\/p>\n

Kao odgovor na u\u010destala proterivanja i sve ve\u0107i broj mrtvih na Mediteranskoj ruti, usled ukidanja humanitarnog aspekta upravljanja granicama, autonomne organizacije i nevladina udru\u017eenja koji se bave tra\u017eenjem i spasavanjem migranata vratile su se na more, uklju\u010duju\u0107i \u201ezonu smrti\u201d u okolini libijske obale.<\/p>\n

Italijanski brod \u201eMare Ionio\u201d spasao je 18. marta 49 osoba sa olupine brode, i iskrcao ih u Lampeduzu. Nakon ulaska u luku migranti su uzvikivali: \u201eSloboda, sloboda!\u201d. Iako je upitno kakva ih sloboda \u010deka na teritoriji tvr\u0111ave Evrope, sigurno je da je u tom trenutku za njih sloboda bila napu\u0161tanje svega onoga od \u010dega su pobegli, uklju\u010duju\u0107i torturu u libijskim kampovima.<\/p>\n

Tokom pro\u0161le godine, u prvih devet meseci intenziviranja rute kroz BiH, rad neregistrovanih me\u0111unarodnih solidarnih grupa se tolerisao. Sli\u010dno kao i u pograni\u010dnim zonama u Srbiji prema Hrvatskoj i Ma\u0111arskoj, zajedno s migrantima samoorganizovane grupe i pojedina nevladina udru\u017eenja poku\u0161ala su da stvore infrastrukturu za pre\u017eivljavanje na eksternoj granici.<\/p>\n

Pre svega u pitanju je poku\u0161aj da se za sve obezbede hrana, sme\u0161taj, medicinska nega i osnovne informacije. Me\u0111utim, sa uspostavljanjem slabo opremljene, pa i opasne, zvani\u010dne infrastrukture,3 rad solidarnih grupa je zabranjen. Kako izve\u0161tava Monitoring pograni\u010dnog nasilja, 22. maja je socijalni centar koji je vodilo Sarajevsko nezavisno udru\u017eenje \u201eAid Brigade\u201d zatvoren, a volonteri su saslu\u0161avani u policiji, nakon \u010dega im je zabranjen ulazak u BiH na godinu dana zbog neposedovanja validne dozvole za boravak i rad s migrantima.<\/p>\n

Najdramati\u010dniji oblici kriminalizacije solidarnosti odnose se na kriminalizovanje organizacija koje deluju u Mediteranu. Italijanska vlada poku\u0161ava na sve na\u010dine da onemogu\u0107i rad ovim grupama. Najve\u0107u pa\u017enju dobio je slu\u010daj kapetanice Karole Raketa (Carole Racketa), koja je uhap\u0161ena neposredno nakon \u0161to je brodom \u201eSee Watch 3\u201d pristala u Lampeduzu.<\/p>\n

Ovaj brod je 12. juna spasao 53 osobe u me\u0111unarodnim vodama u blizini Libije. Nakon sedamnaest dana na moru, sa sve ve\u0107im brojem bolesnih koji su zahtevali hitnu medicinsku pomo\u0107, kapetanica je donela odluku da pristane uprkos zabrani obalske tra\u017ee. Na obali su je do\u010dekale dve manje grupe ljudi. Jedna koja je aplaudirala njenom suprotstavljanju Salviniju i druga grupa, u kojoj su bili pripadnici Salvinijeve ekstremno desni\u010darske partije Liga. Ova mizogena i rasisti\u010dka grupa je kapetanici, dok ju je odvodila policija, po\u017eelela da je \u201esiluje banda crnaca s njenog broda\u201c. Ovaj slu\u010daj je proizveo masovnu solidarnu reakciju koja je zahvatila i nepolitizovani deo javnosti.<\/p>\n

Gra\u0111anska (ne)poslu\u0161nost<\/strong><\/p>\n

Eksternalizacija granica je neokolonijalna praksa putem koje EU proizvodi tampon-zone radi za\u0161tite od ne\u017eeljenih migracija. U ovim zonama se migracijama upravlja kroz prinudno cirkularno kretanje koje se proizvodi proterivanjima, deportacijama i svakovrsnim preme\u0161tanjima unutar eksternalizovanih grani\u010dnih zona, dok se takva regulacija remeti samoorganizovanim, autonomnim, poluautonomnim i humanitarnim praksama.<\/p>\n

Ovu godinu obele\u017eila je ve\u0107a vidljivost kriminalizacije solidarnosti i javno legitimisanje nasilja i ilegalnih manevara od strane desni\u010darskih (ali ne samo desni\u010darskih) zvani\u010dnika dr\u017eava EU, kojim se proizvodi za\u010darani krug za migrante. Tako je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarovi\u0107 potvrdila da Hrvatska praktikuje ilegalna proterivanja, jer je, kako je rekla, \u201emalo sile neophodno\u201c.<\/p>\n

S druge strane, Mateo Salvini, ministar unutra\u0161njih poslova Italije i zamenik premijera, progurao je dve mere kako bi legalizovao svoju represivnu nacionalisti\u010dku antimigrantsku politiku, koja \u0107e intenzivirati prinudnu cirkulaciju i dalje ote\u017eati rad solidarnih grupa i organizacija na Mediteranu.<\/p>\n

U pitanju su Zakon o imigraciji i bezbednosti, donet u decembru 2018, koji izme\u0111u ostalog olak\u0161ava prisilnu deportaciju pro\u0161irenjem liste krivi\u010dnih dela koja se ka\u017enjavaju deportacijom i ukidanjem za\u0161tite i prava migranata u Italiji. I nova uredba, koja je upravo revidirana i usvojena u italijanskom parlamentu, kojom se brodovi koji prevoze migrante bez dozvole ka\u017enjavaju s milion evra, dok se ignorisanje naredbe ka\u017enjava zatvorom i zaplenom broda.<\/p>\n

Kriminalizacijom solidarnosti, ve\u0107 uveliko osiroma\u0161eno stanovni\u0161tvo zemalja koje spadaju u eksternalizovanu granicu postaju taoci politike EU i lokalnih politi\u010dkih elita koje su im ovoga puta namenile novu ulogu, ulogu grani\u010dne policije. One koji na nju ne pristaju policija targetira i ka\u017enjava zbog obezbe\u0111ivanja hrane, prevoza ili sme\u0161taja migrantima, \u0161to se opravdava paketom mera protiv krijum\u010darenja ljudi.<\/p>\n

Uprkos takvim merama, svakodnevno migranti zajedno s pojedinkama i grupama proizvode infrastrukturu koja granice \u010dine poroznijim. Takvi rizi\u010dni \u010dinovi solidarnosti u nekim slu\u010dajevima umesto gra\u0111anske neposlu\u0161nosti predstavljaju \u010dinove gra\u0111anske poslu\u0161nosti kojima se \u0161tite odre\u0111ena zakonska prava i slobode koje dr\u017eave svakodnevno kr\u0161e da bi ih naknadno legalizovale. U takvim svakodnevnim borbama, kako pi\u0161e Masimo De Angelis, proizvodnja zajedni\u010dkih dobara jeste na\u010din da se olak\u0161a egzistencija, dok se paralelno pove\u0107ava mo\u0107 otpora.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    O proizvodnji cirkularnog kretanja migranata na Zapadnom Balkanu videti: Marta Stoji\u0107 Mitrovi\u0107 and Ana Vilenica, \u201cEnforcing and disrupting circular movement in an EU Borderscape: housingscaping in Serbia\u201d, Citizenship Studies. 24.06.2019.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 O mobilnim zajedni\u010dkim dobrima (mobile commons) videti: Papadopoulos, D., and V. S. Tsianos. \u201cAfter Citizenship: Autonomy of Migration, Organisational Ontology and Mobile Commons.\u201d Citizenship Studies 17: 2. (2013).<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Npr zvani\u010dni kamp Vu\u010djak se nalazi nadomak minskog polja, na ledini, bez higijenske infrastructure. U njemu Crveni krst za migrante obezbe\u0111uje jedan minimalan obrok dnevno. Lo\u0161i uslovi se namerno proizvode kako bi se migranti odvratili od putovanja.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Eksternalizacija granica je neokolonijalna praksa putem koje EU proizvodi tampon-zone radi za\u0161tite od ne\u017eeljenih migracija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-272982","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272982","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=272982"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272982\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=272982"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=272982"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=272982"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}