{"id":272726,"date":"2019-09-02T10:18:03","date_gmt":"2019-09-02T08:18:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=272726"},"modified":"2019-09-03T12:18:16","modified_gmt":"2019-09-03T10:18:16","slug":"kako-rangirati-znanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/09\/02\/kako-rangirati-znanje\/","title":{"rendered":"Kako rangirati znanje?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Od muzi\u010dkih, filmskih i knji\u0161kih bestseler top lista (Bilbord, Roling Stoun, IMDb, NJujork Tajms i dr.), rang lista najboljih restorana ili turisti\u010dkih destinacija (Mi\u0161elin, Lounli Planet i dr.), sve do rangiranja \u010ditavih dr\u017eava: \u201eDuing biznis\u201c liste (na kojoj Srbiji valjda dobro ide) ili liste o \u201eSlobodi u svetu\u201c Fridom hausa (na kojoj Srbiji ide skandalozno). Do\u0111avola, postoji i rang lista zemalja sveta na osnovu \u2013 sre\u0107e. Na doti\u010dnoj je prva Finska, poslednji je Burundi, a Srbija je na 78. mestu (od 156). Dakle, 25 najboljih pla\u017ea, 100 najuticajnijih \u017eena, 15 najboljih telefonskih kamera, 50 najboljih vina za 2019. ili 500 najboljih pesama svih vremena, \u0161ta god, ovakve rang liste zaokupljaju na\u0161u pa\u017enju.<\/p>\n

I deluju nam kao brza, zgodna i nadasve objektivna procena, te kao efikasni presek stanja jednog ina\u010de preterano kompleksnog sveta, mater mu.<\/p>\n

\"\"

Aleksej Ki\u0161juhas<\/p><\/div>\n

Najnovija rang lista koja je zaokupila pa\u017enju i javnosti i vlasti u Srbiji jeste ona \u0160angajska. Poput po\u017eara u Amazonu, dramati\u010dno se pro\u0161irila vest da je Beogradski univerzitet \u201epao za 100 mesta\u201c na \u0160angajskoj listi, pa su se mnogi mediji, gra\u0111ani i politi\u010dari odjednom uzvrpoljili, unervozili i zakukumav\u010dili. Bez da o celoj toj drami bilo kakvog pojma imaju. I kao da je ovo jedini (va\u017ean) univerzitet u zemlji.<\/p>\n

A usput i nije sasvim istinito da je ovaj iz Beograda \u201epao za 100 mesta\u201c jer \u0160angajska lista nije toliko precizna. Ona poimence rangira samo prvih 100 univerziteta na svetu (1. Harvard, 2. Stanford, 3. Kembrid\u017e, 4. MIT, 5. Berkli, 6. Prinston, 7. Oksford, 8. Kolumbija itd.), dok preostalu ni\u017eerangiranu boraniju abecedno grupi\u0161e u blokove od 201-300., 301-400., 401-500. mesta itd. I sad, Beogradski univerzitet je ove godine iz grupe od 301. do 400. mesta zaista pao u onu od 401. do 500. mesta. Ali to nije nu\u017eno strmoglavljivanje od stotinu mesta.<\/p>\n

Ovo mo\u017ee da bude slobodni pad od samo 3 mesta (sa npr. 399. na 402. mesto), ali i od \u010dak 197 mesta (sa npr. 302. na 499. mesto), \u0161to sve ne mo\u017eemo da proverimo i znamo.<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogo va\u017enija stvar od ovog banalnog toplista\u0161enja i godi\u0161njeg merenja du\u017eine akademskog spolovila jeste sama metodologija ili su\u0161tina \u0160angajske liste. \u0160ta ona ta\u010dno meri? \u0160ta pokazuje, a \u0161ta sakriva? Iako u pitanju jeste najpopularnija rang lista belosvetskih univerziteta, ona nije jedina, niti naro\u010dito dobra. I predmet je bezbroj akademskih kritika, kao i kritika od strane Evropske komisije.<\/p>\n

A to je \u010dinjenica koja se gubi u prevodu zbog na\u0161e opsesije rangiranjima glede dr\u017eave nam i srpskoga naroda. I opsesije formom umesto su\u0161tine. Naime, \u0160angajska lista zbraja jedino slede\u0107e: (1) broj nobelovaca koji su bili zavr\u0161ili dati univerzitet, (2) broj nobelovaca koji trenutno rade na datom univerzitetu, (3) broj najcitiranijih nau\u010dnika koji trenutno rade na datom univerzitetu, i (4) broj nau\u010dnih radova nau\u010dnika sa datog univerziteta objavljenih u najuglednijim nau\u010dnim \u010dasopisima. I to je doslovno to. Jednostavno re\u010deno, \u0160angajska lista prebrojava samo \u2013 nau\u010dne zvezde i superzvezde na nekom univerzitetu. Ni\u0161ta vi\u0161e i ni\u0161ta manje od toga.<\/p>\n

Za neobave\u0161tene laike, ovo i mo\u017ee zazvu\u010dati seksi. Stotinu mu \u0161vedskih dinamita, valjda su najbolji oni univerziteti koji u svojoj akademskoj ergeli imaju gomilu nobelovaca i visoko citiranih nau\u010dnika, zar ne? Pa, ne nu\u017eno. Kako to? Pre svega, \u201eselebritiji\u201c poput nobelovaca i najcitiranijih nau\u010dnika su ekstremno retka sorta, zbog \u010dega oni razumljivo i po pravilu \u2013 ne dr\u017ee nastavu. Dakle, umesto da ovi genijalci mlataraju rukama i kredama po amfiteatru ili pregledaju testove i seminarske radove, oni se mahom bave istra\u017eivanjem po laboratorijama. I nemaju ba\u0161 ni\u0161ta dodiruju\u0107e sa studentarijom, posebno sa osnovnih studija. A upravo se o nastavi i prate\u0107im joj stvarima ponajvi\u0161e radi.<\/p>\n

Bar kada je re\u010d o onome \u0161to kvalitet univerziteta zaista i zna\u010di za studente, njihove roditelje, te gra\u0111ane i dru\u0161tvo u celini. Drugim re\u010dima, dimenzije kvaliteta nekog univerziteta kao \u0161to su npr. kvalitet nastave, u\u010denja, tehni\u010dka opremljenost, rodna ravnopravnost, inkluzija, demokrati\u010dnost, regionalna ili me\u0111unarodna saradnja, mobilnost studenata i zaposlenih, doprinos lokalnoj zajednici, izdava\u010dka delatnost, organizovanje konferencija, tribina i kulturnih programa, evaluacija ili mi\u0161ljenje studenata uop\u0161te itd. \u2013 sve su to drangulije koje ekipa iz \u0160angaja uop\u0161te ne benda, niti ubraja u svoju top listu. A i one jesu neobi\u010dno va\u017ene, mo\u017eda i (naj)va\u017enije. Razmislimo i sami, \u0161ta (treba da) zna\u010di \u2013 dobar univerzitet?<\/p>\n

Ovo sve zato mo\u017ee da zna\u010di i hipoteti\u010dko slede\u0107e. Lokalni tajkun ili naftni baron mo\u017ee da osnuje privatni univerzitet u prostorijama neke napu\u0161tene fabrike ili poljoprivrednog dobra. Nazovimo ga \u201eGigatrend\u201c. I, za platu od milion dolara godi\u0161nje, na njemu mo\u017ee formalno da zaposli desetak nobelovaca koji nisu gadljivi na novac, dok usput ne moraju da dr\u017ee nastavu, niti da se uop\u0161te pojavljuju na univerzitetu.<\/p>\n

I, abrakadabra ili \u0107iribu-\u0107iriba, na\u0161 hipoteti\u010dki \u201eGigatrend\u201c bi ve\u0107 slede\u0107e godine komotno bio u prvih 100 najboljih univerziteta na svetu na \u0160angajskoj listi! Uprkos tome \u0161to se tamo nastava odr\u017eava u biv\u0161im \u0161talama za stoku sitnog zuba, nastavu u ve\u010dernjim satima dr\u017ee priu\u010deni asistenti i polupismeni \u010dlanovi tajkunove \u0161ire familije, a zavr\u0161ne diplome se unaokolo dele kao slatki\u0161i za No\u0107 ve\u0161tica ili subvencije za strane investitore. Da podsetimo, za \u0160angajsku listu, \u201ebroje\u201c se samo akademske superzvezde na platnom spisku zaposlenih, odnosno zvezde koje \u0107e na nau\u010dni rad ispod svog uglednog imena i prezimena potpisati na\u0161 \u201eUniverzitet Gigatrend\u201c.<\/p>\n

S tim \u0161to ovo i nije toliko hipoteti\u010dki scenario. Slu\u010daj sa \u201eskromnim\u201c i visoko citiranim matemati\u010darem u penziji koji pri\u017eeljkuje laptop, Stojanom Radenovi\u0107em, kao i sa naprasno otvorenim \u201ebud\u017eetskim linijama\u201c za dr\u017eavno \u201epumpanje\u201c ranga na \u0160angajskoj listi, ukazuje na upravo ovakav \u2013 (giga) trend.<\/p>\n

Realno drugorazredni i tre\u0107erazredni univerziteti \u0161irom sveta zaista masovno zapo\u0161ljavaju i, sa vi\u0161e ili manje masno\u0107e, dobro pla\u0107aju \u201etransfere\u201c citiranih i plodnih nau\u010dnika kako bi \u201epogurali\u201c svoje mesto na \u0160angajskoj top listi. Ostale suvisle kritike koje se upu\u0107uju \u0160angajskoj listi ti\u010du se njene hroni\u010dne pristrasnosti prema velikim univerzitetima (ve\u0107i broj zaposlenih zna\u010di ve\u0107i broj publikovanih radova), istorijski presti\u017enim i\/ili bogatim univerzitetima (koji magnetno i\/ili lukrativno privla\u010de nau\u010dne superzvezde), prema prirodnim naukama na univerzitetu (osim ekonomije, ne postoje Nobelove nagrade iz dru\u0161tvenih nauka), te prema nau\u010dnim radovima, a ne nau\u010dnim knjigama.<\/p>\n

Ali, dovoljno je uklju\u010diti i zdrav razum. Kako se niko nije zamislio nad slede\u0107om \u010dinjenicom: ukoliko je samo jedan \u201eprofa iz podruma\u201c zaista bio \u201evukao\u201c ceo Beogradski univerzitet za stotinu i kusur mesta na famoznoj \u0160angajskoj listi \u2013 pa onda mo\u017eda ne\u0161to nije u redu sa tom \u0160angajskom listom?<\/p>\n

Naravno da je Univerzitet Harvard i kvalitetniji i bolji od Univerziteta u Mrdu\u0161i Donjoj. Me\u0111utim, Harvard nije (naj)bolji samo kvantitativno zato \u0161to je od 1901. godine u svojim \u0161kolskim klupama ili za katedrama imao 158 Nobelovaca. Ve\u0107 i zato \u0161to su tamo i nastava i oprema i podr\u0161ka i doprinos \u0161iroj zajednici i mobilnost i ravnopravnost studenata itd. i vanserijski i izuzetni. A kako mi ovde stojimo po tim pitanjima?<\/p>\n

Sve ovo ne zna\u010di da je \u0160angajska lista nebitna ili bezna\u010dajna, samo da je i pristrasna, uska i neobi\u010dno ranjiva na manipulacije. \u0160to je ve\u0107 teren na kojem se mi odli\u010dno snalazimo. Dodatno (finansijsko) motivisanje ovda\u0161njih nau\u010dnika da objavljuju svoja istra\u017eivanja i smatranja u najuglednijim svetskim nau\u010dnim \u010dasopisima jeste i potrebno i va\u017eno. Iako oni ili mi to mahom ve\u0107 mukotrpno radimo iz mnogih li\u010dnih, nau\u010dnih, profesionalnih i, do kraja, posve perverznih ili mazohisti\u010dkih razloga. Ali ovo ne bi smelo da se pretvori u podr\u0161ku formalnim potpisivanjima i ve\u0161ta\u010dkim dopisivanjima, la\u017enim bildovanjima i steroidnim pumpanjima, sve zbog jedne top liste iz \u0160angaja.<\/p>\n

Pa onda, deder soma evra za gospodinov potpis \u201eUniverzitet u Beogradu\u201c na nekakvu mrsku nauku, a koga briga za nastavu, studente i realno stanje na univerzitetu. Kao stvari koje su \u201eproizvedene u Kini\u201c, dolaze nam i ajfoni vrhunskog kvaliteta i kancerogene de\u010dje igra\u010dke. Ne dozvolimo da \u0160angajska lista postane kancer nau\u010dnog istra\u017eivanja i rangiranja univerziteta i znanja u Srbiji. Ili su mo\u017eda kupovina nau\u010dnika, potpisa ili afilijacija korak unapred u pore\u0111enju sa kupovinom diploma i doktorata?<\/p>\n

Univerzitet je ne\u0161to mnogo vi\u0161e od pokretne trake za izbacivanje izda\u0161no citiranih radova po nau\u010dnim \u010dasopisima ili superzvezdane kolekcije za\u0161ti\u0107enih Nobelovaca po kulama od slonova\u010de. Niti su profesori fudbaleri, a nau\u010dnici \u201eljudski resurs\u201c koji se kupoprodaje. Univerzitet je preozbiljna, slobodna i autonomna obrazovna institucija sa tradicijom jo\u0161 od srednjeg veka, a koja je posve\u0107ena i nezavisnom istra\u017eivanju, ali i pou\u010davanju mladih ljudi.<\/p>\n

U pitanju je pre svega jedna \u017eiva i aktivna dru\u0161tvena zajednica studenata, profesora i znanja, a koju je izuzetno te\u0161ko izmeriti i rangirati. Dok je za priprostu, banalnu i marketin\u0161ki orijentisanu \u0160angajsku listu relevantan samo puki broj biv\u0161ih i sada\u0161njih nobelovaca, fildsovaca, te afilijacija po (prirodnja\u010dkim) nau\u010dnim radovima. I ni\u0161ta vi\u0161e od toga. Kvantitet, a ne kvalitet; forma umesto su\u0161tine. Zato je ovu listu i toliko lako izigrati ili izvarati jednom skromnom \u201ebud\u017eetskom linijom\u201c, odnosno privla\u010denjem par akademskih selebritija kako bi se prevario sistem. A \u010demu smo mi ovde svakako vi\u010dni i neobi\u010dno skloni.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Univerzitet je ne\u0161to mnogo vi\u0161e od pokretne trake za izbacivanje izda\u0161no citiranih radova po nau\u010dnim \u010dasopisima ili superzvezdane kolekcije za\u0161ti\u0107enih Nobelovaca po kulama od slonova\u010de<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":272727,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-272726","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272726","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=272726"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272726\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/272727"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=272726"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=272726"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=272726"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}