{"id":272296,"date":"2019-08-26T06:33:45","date_gmt":"2019-08-26T04:33:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=272296"},"modified":"2019-08-25T22:38:51","modified_gmt":"2019-08-25T20:38:51","slug":"vazeca-parola-je-zemlja-kapitalistima-nacionalizam-narodu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/26\/vazeca-parola-je-zemlja-kapitalistima-nacionalizam-narodu\/","title":{"rendered":"Va\u017ee\u0107a parola je: zemlja kapitalistima, nacionalizam narodu!"},"content":{"rendered":"

Autor: Goran Sari\u0107<\/strong><\/p>\n

Pozori\u0161ni reditelj i pisac, Zlatko Pakovi\u0107, imao je premijere i gostovanja u pozori\u0161tima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji, Bugarskoj, na Kosovu, Kipru, a u Srbiji uglavnom u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD, Beograd) i Pozori\u0161tu \u201cDe\u017ee Kostolanji\u201c u Subotici.<\/p>\n

Razvio je osobenu poetiku kriti\u010dkog pozori\u0161ta, nagla\u0161enog ludi\u010dkog izraza. Takve su njegove predstave: “Vox Dei \u2013 gra\u0111anska neposlu\u0161nost” (Beograd, 2019), \u201cKrle\u017ea ili \u0161to su nama zastave i \u0161to smo mi zastavama, da tako za njima pla\u010demo\u201d (Zagreb, 2018), \u201cJulije Cezar \u2013 res publica ili cosa nostra\u201d (Bitola, 2018), \u201cBojte se Allaha: smisao \u017eivota i smrti \u0106amila Sijari\u0107a\u201d (Zenica, 2017), \u201cOthello \u2013 nezakonita liturgija\u201d (Zadar, 2017), \u201cDon Quixote ili \u0161ta su danas vetrenja\u010de i odakle vetar duva\u201d (Novi Sad, 2017), \u201cKapitalizam, geometrijskim redom izlo\u017een\u201d (Subotica, 2016), \u201cFilosofija palanke \u2013 Bo\u017ei\u0107ni oratorijum Radomiru Konstantinovi\u0107u\u201d (Beograd, 2016), \u201cEnciklopedija \u017eivih \u2013 umetni\u010dka intervencija u srbijanskoj i kosovskoj stvarnosti\u201d (Beograd, 2015), \u201cIbzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov pou\u010dni komad\u201c (Beograd, 2014), \u201cUbiti Zorana \u0110in\u0111i\u0107a\u201d (Novi Sad, 2012)…<\/p>\n

O Pakovi\u0107evom originalnom teatarskom istra\u017eivanju Brehtovog nasle\u0111a, pisao je i slavni teoreti\u010dar pozori\u0161ta Hans-Tis Leman (Hans-Thies Lehmann) u eseju \u201eZukunft des Lehrst\u00fccks (d.h. Lernst\u00fccks)\u201c, u kojem navodi: \u201cPut kojim je krenuo reditelj i autor iz Srbije, Zlatko Pakovi\u0107, vodi u budu\u0107nost direktnog \u2018postdramskog\u2018 na\u010dina na koji se mo\u017ee iskoristiti model pou\u010dnog komada\u201c<\/p>\n

Dobitnik je norve\u0161ke International Ibsen Scholarship 2014. god. za pozori\u0161nu re\u017eiju i stipendije be\u010dkog MuseumsQuartiera 2015. god. za knji\u017eevnost.<\/p>\n

Objavio je zbirku pesama \u201cDnevnik pevanja\u201d, dva romana: “Soba za jedan krevet” i “Zajedni\u010dki pepeo\u201c (nema\u010dko izdanje: \u201cDie gemeinsame Asche\u201d, Berlin, 2013), knjige eseja \u201cAnatomija nacionalisti\u010dkog morala\u201d, \u201cO autoritarnoj savesti\u201d. Pakovi\u0107 je i stalni kolumnista dnevnog lista Danas.<\/p>\n

Diplomirao je pozori\u0161nu i radio re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.<\/p>\n

Goran Sari\u0107, Prometej.ba<\/em><\/strong>: Nisam mislio ovako zapo\u010deti na\u0161 intervju, ali evo: Vrhovni sud Holandije je 19. jula holandsku vladu proglasio 10 % posto (!) odgovornom za tragi\u010dne sudbine 350 mu\u0161karaca koji su se u vrijeme Mladi\u0107evog \u201cosvajanja\u201d Srebrenice zatekli u kampu holandskih \u201cplavaca\u201d u Poto\u010darima. \u010cak i holandski mediji se \u010dude toj odluci. Odakle taj famozni procenat? To je, u ovom slu\u010daju, 35 ljudi. A \u0161ta sa preostalih 315, \u0161ta s vi\u0161e hiljada poslije bitke hladnokrvno ubijenih Bo\u0161njaka?<\/em><\/p>\n

Zlatko Pakovi\u0107:<\/strong> To je cini\u010dna osuda, to je cini\u010dno rasu\u0111ivanje. I ne samo da je re\u010d o cinizmu prema merilima enciklopedijskog sadr\u017eaja tog pojma, nego ta i takva cini\u010dna odluka Vrhovnog suda Holandije postaje merilo savremenog evropskog cinizma i njegovog odnosa ne samo prema neevropskom, nehri\u0161\u0107anskom, nebelom drugom, nego i prema periferiji Evropske unije. Cinizam, ovde se sad to jasno pokazuje \u2013 arogantno je negiranje sopstvene odgovornosti. Da je za\u0161titni holandski korpus ostao u Poto\u010darima, dakle, na sopstvenom zadatku, verovatno je da bi genocid, koji su nad 8.000 Bo\u0161njaka izvr\u0161ili pripadnici Vojske Republike Srpske, bio onemogu\u0107en. Ovom se pretpostavkom, dakako, ne umanjuje krivi\u010dna odgovornost naredbodavaca, organizatora i izvr\u0161ilaca ovog genocida. \u0160ta nam ova sudska odluka govori o jednoj visokorazvijenoj evropskoj zemlji, koja je jo\u0161 u sedamnaestom i osamnaestom veku pru\u017eala uto\u010di\u0161te progonjenim intelektualcima koji su delovali unutar kultura takozvanih velikih evropskih naroda? Saose\u0107anja je sve manje, licemerja sve vi\u0161e. Za\u0161to? Zato \u0161to je saose\u0107anje nerentabilno. Odgovornosti je sve manje, cinizma sve vi\u0161e. Za\u0161to? Zato \u0161to je odgovornost neprofitabilna. Jednakost? Ona se vi\u0161e i ne pominje. Za\u0161to? Zato \u0161to je jednakost nelukrativna. Pravo je sve manje u sferi pravde, sve vi\u0161e u sferi politi\u010dke mo\u0107i. No, i takva kakva sad ve\u0107 jeste, Evropska unija predstavlja \u017eivotni san onih s njene periferije i izvan nje. Za\u0161to? Zato \u0161to je u njoj zakonodavstvo, ipak, delotvornije nego u ovim drugim podru\u010djima, i zato \u0161to je neuporedivo bogatija od tih podru\u010dja. Cinizam, me\u0111utim, rasta\u010de ovu zakonsku ure\u0111enost. Taj proces je na delu.<\/p>\n

Za smaknu\u0107e tolikog, stravi\u010dno velikog broja ljudi morala se pokrenuti dobro organizovana zlo\u010dina\u010dka ma\u0161inerija. Je li se to, \u0161ta mislite, moglo organizovati bez znanja slu\u017ebenog Beograda?<\/em><\/p>\n

\"\"Pojedini zlo\u010dini na rati\u0161tu, izvan direktne borbe, doga\u0111aju se mimo plana glavne komande, ali ne i plansko uni\u0161tavanje 8.000 ljudi. To nije incidentna, nego genocidna akcija. No, mene, pre svega, zanima ne\u0161to drugo, naime, ne\u0161to prvo \u2013 sadr\u017eaj koji omogu\u0107uje formu ovakvog zlo\u010dina, hrana takvog zlo\u010dina. Nju nalazim u dominiraju\u0107oj, nacionalisti\u010dkoj kulturi Beograda osamdesetih i devedesetih godina pro\u0161log veka, koja je, iz SANU i Francuske 7, indukovala me\u0111unacionalnu, me\u0111ureligijsku mr\u017enju i inspirisala rat, i koja je i danas u punoj snazi, a njeni prononsirani duhovnici, gra\u0111ani su prvog reda Republike Srbije, svojevrsni kulturni tajkuni. Ovo o \u010demu govorim jasno ilustruje jedna fotografija iz Andri\u0107grada kraj Vi\u0161egrada (ili u Vi\u0161egradu?), koju sam javno prilo\u017eio kao materijalni dokaz u svom Uvodu u predstavu \u201cSrebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u201d, u Kolarcu 11. jula. Realizacija \u201ckamengrada\u201d Andri\u0107grada, projekat je anuliranja zlo\u010dina u Vi\u0161egradu \u2013 stravi\u010dnog pokolja koji su snage VRS izvr\u0161ile nad Bo\u0161njacima. Upotreba Andri\u0107evog imena, u ovom kontekstu je kriminogena. Ona stvara, odnosno, nastavlja da stvara, kontekst kriminogene kulture. Na pomenutoj fotografiji, pored spomenika Ivi Andri\u0107u u Andri\u0107gradu, jedan uz drugog, stoje Matija Be\u0107kovi\u0107, Emir Kusturica i Vladimir Kecmanovi\u0107. To su predstavnici tri generacije jedne te iste etike, poetike i politike. Ono \u0161to je Be\u0107kovi\u0107, s protomajstorom \u0106osi\u0107em i kolegama iz Akademije nauka, instalirao, Kusturica podr\u017eao, ozabavio i osna\u017eio, Kecmanovi\u0107 nastavlja. On je, pre mesec dana, postavljen za glavnog urednika Kulturno-umetni\u010dkog programa RTS-a.<\/p>\n

\u010cini mi se da od tog doba u Beogradu \u2013 bar \u0161to se ti\u010de radikala \u2013 malo toga promijenilo. Nedavno sam gledao filmski zapis u kome Vam \u0161a\u010dica \u010detnika psovkama, prijetnjama i urlanjem ometa uvod u predstavu o Srebrenici. Koliko su \u0161e\u0161eljevci danas jaki u Beogradu i Srbiji?<\/em><\/p>\n

\u0160e\u0161eljevci su jaki onda i onoliko koliko je i kad je to potrebno re\u017eimu. \u0160e\u0161eljevci su udarna grupa svake nedemokratske vlasti u Srbiji u poslednjih trideset godina. Bili su potrebni Milo\u0161evi\u0107u, sad su potrebni Vu\u010di\u0107u, zapravo, potrebni su istoj ovoj kulturnoj eliti koja je instalirala Milo\u0161evi\u0107a a sad gospodari i Vu\u010di\u0107em. Dakle, \u0161e\u0161eljevci su lumpenkapital dominantne nacionalisti\u010dke kulturne elite u Srbiji, koja se hrani i odeva isto tako otmeno kao \u0161to se hrane i odevaju ameri\u010dki i evropski vode\u0107i politi\u010dari, biznismeni i gangsteri. Vu\u010di\u0107, kao i Milo\u0161evi\u0107, njen je ne samo proizvod, nego i pijun. Nije ba\u0161 prosto shvatiti da je, na primer, Kusturica vi\u0161estruko mo\u0107niji od Vu\u010di\u0107a. Neuporedivo je lak\u0161e da Vu\u010di\u0107 ode s vlasti nego Kusturica s pozicije mo\u0107i odlu\u010divanja o stvarima o kojima se Vu\u010di\u0107 nominalno pita. Uzmite u obzir samo to da Kusturica mo\u017ee s Putinom da ve\u010dera kad god po\u017eeli, a Vu\u010di\u0107 u predsoblju Kremlja mora krotko da \u010deka na poziv.<\/p>\n

\u00a0<\/em>Nedavno ste re\u017eirali pozori\u0161nu predstavu \u201cEnciklopedija \u017eivih\u201d. Ona, citiram, \u201cpostavlja odnose Srba i Albanaca u jedan druga\u010diji kontekst\u201d. Ima li \u0161anse da se u dogledno vrijeme odnosi sa Albancima na Kosovu barem malo poprave, da se po\u010dne izlaziti iz za\u010daranog kruga nepovjerenja, mr\u017enje i me\u0111usobnih optu\u017ebi? Kakva je uloga Zapada u svom tom zame\u0161ateljstvu?<\/em><\/p>\n

Nepoverenje i mr\u017enja me\u0111u Albancima i Srbima na Kosovu potrebna je srbijanskosrpskoj i kosovskoalbanskoj oligarhiji. Ako bismo se time ozbiljno pozabavili, mogli bismo ta\u010dno da izra\u010dunamo u dinarima i evrima ko i koliko me\u0111u elitama na vlasti na Kosovu i u Srbiji ima od svake kapi prolivene krvi nedu\u017enih ljudi, od proteranog ili prestra\u0161enog \u010doveka, od razorenog imanja i zapaljene ku\u0107e, od sankcija i \u0161verca dozvoljenih i nedozvoljenih roba. Istovremeno, ve\u0107ina stanovni\u0161tva na Kosovu i u Srbiji \u017eivi podjednako te\u0161ko. Oni dele iste probleme, iste emocije, i gledaju kako da otputuju u neku zapadnu zemlju i rade tamo ma \u0161ta za elementarno sigurnu platu. Uloga Zapada je, pak, takva da Zapad hegemonisti\u010dki, kulturrasisti\u010dki gleda \u0161ta za svoju vladaju\u0107u klasu tu mo\u017ee da izvu\u010de. Vidite da je Tramp pre nekoliko dana tra\u017eio da Sjedinjene dr\u017eave kupe Grenland kao strate\u0161ko mesto. Dakle, u miru smo u kojem se, globalno, svi spremaju za neki veliki ratni sukob, a sama na\u0161a planeta je na pragu armagedonske ekolo\u0161ke katastrofe i, da bi se ona spre\u010dila, tra\u017ei udru\u017eeni dobrohotni poduhvat.<\/p>\n

Nedavno ste, govore\u0107i o vlasti u Srbiji, izjavili: \u201cPuna su im usta nacije, dok propadaju osnovne vrednosti jedne nacije. Strada jezik, kultura … Sve \u010dega se nacionalista dohvati tu propada. Propada i sama nacija za koju se navodno bori.\u201d Potpuno ista situacija je, po mom uvjerenju, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, odakle (ne samo) mladi bje\u017ee glavom bez obzira. Kao da je Irska El Dorado! Banjaluka je Dodikov \u201cpa\u0161aluk\u201d, Sarajevo puno presti\u017enih objekata koje eksploati\u0161e (i) porodica Izetbegovi\u0107, a o \u010covi\u0107evom bogatstvu se pri\u010daju \u201cgrozomorne bajke\u201d. Sve to, dok jedan dio \u201cnjihovih\u201d narod\u00e2 gladuje, a drugi jedva sastavlja kraj s krajem. Dokle tako?<\/em><\/p>\n

Sve dok privatno vlasni\u0161tvo bude Bog i Batina, ne\u0107e biti drugih bogova ni sloboda, ni ovde ni drugde. Ako \u0107e, ipak i jednom, biti slobodnog dru\u0161tva, osnovni uslov za njega je jasno pravno razdvajanje li\u010dne i privatne imovine. To zatim podrazumeva i posebno istaknuta prava onih koji svojim otu\u0111enim radom drugima sti\u010du vi\u0161ak privatnog vlasni\u0161tva. U tom slu\u010daju, oni ne bi, kao \u0161to je to sada, bili deo te privatne imovine \u2013 oru\u0111a koja govore. Sve dok se to ne u\u010dini, mi \u0107emo \u017eiveti u varvarstvu, samo to tako ne nazivamo jer smo u ovom delu sveta, ipak, koliko-toliko sre\u0107ni robovi. Setite se kako zavr\u0161avam predstavu \u201cBojte se Allaha: smisao \u017eivota i smrti \u0106amila Sijari\u0107a\u201d! Nad sedimentima zlo\u010din\u00e2, nad \u017ertvama genocid\u00e2 u Jasenovcu i Srebrenici, Izetbegovi\u0107, Dodik i \u010covi\u0107 odri\u010du se ku\u0107a, stanova, imanja i novca iz svojih privatnih poseda, u korist gra\u0111ana. Dugi su ti spiskovi koje njih trojica \u010ditaju. To odricanje je ironijski umetni\u010dki postupak: na sceni se doga\u0111a ono \u0161to se ne doga\u0111a u \u017eivotu, ali bi se moglo dogoditi, iako se, pouzdano znamo, ne\u0107e dogoditi. Ironija je ovde metoda saznavanja, uvi\u0111anja. Ona otkriva klju\u010dno, do retardacije zapostavljano, pitanje: za\u0161to nam izgleda ne samo neverovatno nego i nemogu\u0107e, ne samo nezamislivo nego i \u010dudno, \u010dak i\u0161\u010da\u0161eno i suludo, da oni koji su ogromna bogatstva (ponavljam, ogromna bogatstva!) stekli nezaslu\u017eeno, dakle, legalizovanom plja\u010dkom, ne bi mogli i da ih vrate onima od kojih su ih uzurpirali \u2013 gra\u0111anima i gra\u0111ankama? Ovde se, dakle, ne radi samo o oplja\u010dkanoj imovini nego i o oplja\u010dkanoj imaginaciji. Zato pozori\u0161te ima ogromnu subverzivnu mo\u0107, jer je pozori\u0161na predstava \u2013 realizovana imaginacija. U mojoj predstavi \u201cVox Dei \u2013 gra\u0111anska neposlu\u0161nost\u201d, optu\u017eeni predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, priznaje sva svoja nedela i prihvata zakonsku sankciju. U predstavi \u201cOthello \u2013 nezakonita liturgija\u201d, Otelo, Maur, na kraju shvata da je bio samo pas rata u slu\u017ebi hri\u0161\u0107anske imperijalne politike bele Venecije. U predstavi \u201cDon Kihot ili \u0161ta su danas vetrenja\u010de i odakle vetar duva\u201d, kad se Don Kihot na kraju odrekne svog donkihotovstva i vrati se u malogra\u0111ansko postojanje sirotog Alonsa Kihana da umre, onda San\u010do Pansa, Dulsineja i Rosinant postaju Don Kihot. Eto to je vaskrsenje.\"\"<\/p>\n

Jednom ste zapisali: \u201cUdobno je ovde samo neradnicima, slavni su samo oni koji ne u\u010de. Kupljena diploma validnija je od regularno ste\u010dene diplome.\u201d Kome odgovara dru\u0161tvo neznalica?<\/em><\/p>\n

Dru\u0161tvo neznalica pogoduje vlasni\u010dkoj grupi lukavih. Lukavstvo je inteligencija pokvarenjaka. Za\u0161to je pokvarenjak postao sinonim za politi\u010dara, ne samo na Balkanu nego u celom svetu, i to do te mere da gra\u0111ani i gra\u0111anke ne ra\u010dunaju u ozbiljne politi\u010dare one koji nisu spremni da javnu imovinu pretale u svoje privatne posede? To je pitanje koje sebi moramo da postavimo, poput Kamijevog Kaligule: za\u0161to mislimo da politi\u010dki upravljati zna\u010di krasti? Pogledajte samo te na\u0161e zemlje, tih nekada \u0161est republika u Jugoslaviji, a danas \u0161est, odskora sedam, suverenih koza nostri! Sve se to pretvara u porodi\u010dne latifundije, na kojima \u0107e gra\u0111ani i gra\u0111anke biti samo sluge i slu\u0161kinje. O sedamdeset takvih mo\u0107nih porodica, sanjao je Franjo Tu\u0111man, i sad mo\u017ee mirno da po\u010diva u grobnici blizu groba Miroslava Krle\u017ee, koji je, lani, me\u0111u Hrvatima uskrsnuo u mojoj predstavi \u201cKrle\u017ea ili \u0161to su nama zastave i \u0161to smo mi zastavama, da tako za njima pla\u010demo\u201d \u2013 da bi sav taj iz javnosti proterani slobodarski nauk, jo\u0161 jednom jasno i razgovetno iskazao usred Leksikografskog zavoda: i gra\u0111ani Hrvatske nisu nikakvi gra\u0111ani, ve\u0107 lo\u0161e pla\u0107ena posluga. Ali, ako se tim slugama i slu\u0161kinjama daje ha\u0161i\u0161 nacionalizma svaki dan, onda \u0107e one biti spremne da se do smrti bore za imanja svojih gazda, a mrze\u0107e i klati iste takve sluge druge nacije, koji ih, tako\u0111e, mrze i \u017eele im pokolj. Va\u017ee\u0107a parola je: zemlja kapitalistima, nacionalizam narodu!<\/p>\n

Vi ve\u0107 odavno pravite dru\u0161tveno anga\u017eovane, provokativne predstave. \u010cini mi se da ste Vi i Oliver Frlji\u0107 najanga\u017eovaniji teatarski re\u017eiseri na prostorima biv\u0161e Jugoslavije. Kao da Vas se fa\u0161isti i drugi desni\u010dari pla\u0161e. Kolika je mo\u0107 teatra, i umjetnosti uop\u0161te, da u svijetu posvema\u0161nje povr\u0161nosti i infantilnosti makar i za mrvu promijeni svijet?<\/em><\/p>\n

Po\u0111imo od o\u010diglednosti koja uobi\u010dajeno ostaje neprime\u0107ena! Koja je to prva karika u lancu promena koje teatar mo\u017ee da vr\u0161i, a koja uslovljava druge promene? Teatar najpre mo\u017ee i treba da promeni samog pozori\u0161nog stvaraoca. \u0160ta to zna\u010di? Ako, na primer, re\u017eirate predstavu o doktoru Stokmanu, glavnom junaku Ibzenovog \u201cNeprijatelja naroda\u201d, mo\u017eete li, smete li, da se u to upustite a da niste ravni doktoru Stokmanu? Treba li da re\u017eirate tu predstavu a da niste spremni da, kao doktor Stokman, govorite istinu, iako \u0107e vas to dovesti do prosja\u010dkog \u0161tapa? Ili, ako re\u017eirate predstavu o Don Kihotu, jeste li spremni da budete i sami ismejani, poni\u017eavani Don Kihot, koji pred sobom nema nijedan ljudski uzor, ve\u0107 suvi ideal, i da to poka\u017eete u dru\u0161tvu, ili ste, naprosto, Alonso Kihano? Ja se nijedne od tih predstava ne bih poduhvatio \u2013 a ova druga mi je bezo\u010dno zabranjena u Novom Sadu \u2013 kad ne bih bio na\u010disto s tim da \u0107u postupati isto kao i moji junaci. To je za mene prva istina pozori\u0161nog umetni\u010dkog dela, i bez njenog zadovoljenja, nema mogu\u0107nosti isijavanja istine iz pozori\u0161nog dela. Na re\u017eiju odre\u0111ene predstave se, dakle, treba usuditi. Re\u017eija mora imati tu subverzivnu mo\u0107 da vas, u ovakvom stanju fakata, kao autora mo\u017ee ko\u0161tati glave, budu\u0107eg posla, kruga saradnika, kruga prijatelja\u2026 U suprotnom, niste autor. To \u0161to u 99 od 100 slu\u010dajeva neki Alonso Kihano re\u017eira spektakl o Don Kihotu, a neki odvratni Peter Stokman, brat juna\u010dnog doktora Tomasa Stokmana, re\u017eira Ibzenovog \u201cNeprijatelja naroda\u201d, dok poslu\u0161ni Rozenkranci i Gildensterni re\u017eiraju \u201cHamleta\u201d i u\u010dmali karijeristi \u201cAntigonu\u201d ili \u201cOkovanog Prometeja\u201d, predstavlja kultivaciju rasada iz kojeg su izrasli izetbegovi\u0107i i dodici i \u010dovi\u0107i, vu\u010di\u0107i i kolinde i ostali.<\/p>\n

Ovih ste se dana nekoliko puta u intervjuima i kolumnama okomili i na crkvu kao instituciju. Prije no \u0161to Vam postavim pitanje u vezi s tim, da ispri\u010dam jednu anegdotu koju sam ovih dana \u010duo od susjeda. Naime, u jednom dru\u0161tvancetu slikara, jedan se kolega, vjernik, obru\u0161io na, kako sam \u010duo, poznatog slikara Afana Rami\u0107a, ljubitelja dobre kapljice. Dobri Afan strpljivo slu\u0161a njegovu pridiku, da bi ga na kraju upitao: \u201cSve je to, mo\u017eda, tako kako ti ka\u017ee\u0161. Ali, ko si ti da stane\u0161 izme\u0111u mene, i Njega?\u201d Doista, otkud pojedincima, pa i religioznim zajednicama pravo da se mije\u0161aju u privatni \u017eivot svoje pastve? Koji je, \u0161ta mislite, njihov kona\u010dni interes?<\/em><\/p>\n

Ako ljudi pristaju na u\u010de\u0161\u0107e u pastvi, onda je logi\u010dno da pristaju na svog pastira, koji se, opet logi\u010dno, prema toj pastvi pona\u0161a kao prema stadu. Zatim, nema tu nikakvog \u010duda, sve je opet logi\u010dno, kad se ti isti ljudi, pristali da budu stado, o\u010das posla pretvaraju u \u010dopore i krda. Verske zajednice, pre svega, slu\u017ee tome da uzgoje stado koje \u0107e, prema potrebama biznismena i politi\u010dara, umeti da slu\u017ei i kao poslu\u0161ni \u010dopor i kao poslu\u0161no krdo. Velim \u2018pre svega\u2019, a ne \u2018u potpunosti\u2019! Imaju verske zajednice i drugih svojih funkcija, pa i humanih, ali ovaj im je posao dominantna rabota. Za taj svoj posao, verske zajednice su \u0161tedro nagra\u0111ene od dr\u017eave \u2013 ne pla\u0107aju porez, a napla\u0107uju sve i svja. One su izvan dru\u0161tva. S obzirom na to da su verske zajednice izvan dru\u0161tva, dru\u0161tvo ne postoji, jer ne mo\u017ee postojati dru\u0161tvo a da je neko izvan ili iznad njega! Odredili smo, dakle, glavnu svetovnu svrhu postojanja verskih zajednica. Sad treba da odredimo i njihov prvenstveni teolo\u0161ki cilj. Sve odreda, one imaju zadatak da svojim pastvama skrenu pa\u017enju sa vere u Boga, na veru u religiju. Dakle, pastva se odgaja da veruje ne u Boga, Gospoda, Allaha, nego u pravoslavlje, katoli\u010danstvo, islam. Papa Franja je prokljuvio ovu blasfemiju klerikalizma i upozorio na nju, odre\u0111uju\u0107i je kao najve\u0107e zlo. Stoga je postao glavni lik predstave \u201cPapa Franjo se hrva sa svojim an\u0111elom\u201d, koju re\u017eiram u Zadru. Da li \u0107e pobediti ova hristofilna crta unutar crkve kao zajednice slobodnih ljudi, ili \u0107e pobediti politbirovska struktura crkve kao profitabilne institucije vrhunske mo\u0107i, \u010du\u0107e se ve\u0107 30. avgusta, u Crkvi sv. Dominika, na prvoj javnoj probi.<\/p>\n

U \u0160estoj tezi o kazali\u0161tu i genocidu ka\u017eete: \u201cPriznavanjem genocida koji su u njezino ime po\u010dinili oni koje osu\u0111uje kao svoje neprijatelje, jedna republika nalazi svoju svrhu i postaje ambijent slobode za svoje gra\u0111ane.\u201d Ima li \u0161anse da se takvo ne\u0161to u skora\u0161nje vrijeme desi, tj. da Srbija i Srpska otvoreno prihvate naziv genocid za srebreni\u010dku tragediju i iskreno se pokaju zbog istoga?<\/em><\/p>\n

Da li ja treba da se kajem? Ne! Za\u0161to? Zato \u0161to ja ni \u010dinjenjem ni ne\u010dinjenjem nisam u\u010destvovao u kreiranju ovog zlo\u010dina, ili ambijenta za njega. Ja mogu samo da \u017ealim, i ja \u017ealim. Uz to, javno prozivam one koji su stvorili kulturu koja zahteva realizaciju me\u0111uetni\u010dkih sukoba i masovnih zlo\u010dina. O tome \u0107e, kako sam to javno demonstrirao u Uvodu u predstavu, govoriti moja predstava \u201cSrebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u201d. Naravno, o\u010dekujem da ona uti\u010de na dru\u0161tvo, na promenu dominantne kulturne politike, a kad se promeni kulturna paradigma, onda \u0107e biti sasvim logi\u010dno da se pojavi i predsednica ili predsednik vlade koji \u0107e, bez ikakve krivice na sebi, kleknuti u Poto\u010darima da se, s bolom u srcu, pokloni \u017ertvama genocida. Taj gest, usudio bih se da nazovem svetim, jer on, uprkos \u017ealosti, unosi radost me\u0111u narode i dr\u017eave.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna Va\u0161a recentna izjava: \u201cNacije propadaju ne zbog bijele kuge, nego, prije svega, u moralnom posrnu\u0107u svojih kultura. Tko se ponosi onim \u010dega bi se trebao stidjeti, a stidi se onoga \u010dime se ima ponositi, \u017eivi je le\u0161.\u201d \u0160ta se mora desiti da se prestanemo diviti notornim zlo\u010dincima?<\/em><\/p>\n

Samo te\u0161ko emocionalno o\u0161te\u0107en \u010dovek mo\u017ee da se divi notornom zlo\u010dincu, dakle, onom za kojeg zna da je zlo\u010dinac. Problem je u tome \u0161to je ve\u0107ina ljudi koja se divi ratnim zlo\u010dincima, me\u0111u kojima su i oni \u0161to su poku\u0161ali da spre\u010de moje pozori\u0161no predavanje u Kolarcu, uverena da su ti ratni zlo\u010dinci zapravo valjani, po\u017ertvovani ljudi, \u0161tavi\u0161e heroji. To njihovo neistinito uverenje, u skladu je sa dominantnim nacionalisti\u010dkim obrascem kulture i obrazovanja. Pa jedan studentski dom nosi ime ratnog zlo\u010dinca Radovana Karad\u017ei\u0107a! To je, dakle, kulturna politika. O tome govorim sve vreme. Kad bi se u \u0161kolama i u medijima govorila istina o ratnim zlo\u010dincima, a ne \u0161irile la\u017ei o njima, onda bi im se divilo samo nekoliko du\u0161evno poreme\u0107enih ljudi. Mi, dakle, govorimo o du\u0161evno poreme\u0107enoj kulturi kao dominanti.<\/p>\n

I za kraj, uskoro \u0107ete re\u017eirati u Bosni i Hercegovini, koja \u0107e to, kakva i gdje predstava biti?<\/em><\/p>\n

\u201cCrkva bosanska\u201d u Narodnom pozori\u0161tu u Tuzli. Premijeru, ne bez razloga, planiramo za 29. novembar. Polaze\u0107i od smisla postojanja autenti\u010dne Crkve bosanske u srednjem veku, koja je oli\u010davala slobodnu zajednicu slobodnoveruju\u0107ih i ravnopravnih \u017eena i mu\u0161karaca, uprkos hegemonim nastojanjima autoritarnih crkava, pravoslavne i katoli\u010dke, i povezuju\u0107i taj srednjevekovni bosanskohercegova\u010dki slobodarski momenat sa slobodarskim njegovim momentom u Drugom svetskom ratu, kad Bosna i Hercegovina predstavlja uto\u010di\u0161te partizanskom antifa\u0161isti\u010dkom pokretu i, ne bez tragova iskustva Crkve bosanske, pravnom zasnivanju budu\u0107e federacije socijalisti\u010dkih republika, ho\u0107u da u ovoj predstavi poka\u017eem kakve su danas i ovde mogu\u0107nosti udru\u017eivanja i opstanka za ljude koji slobodu misle do kraja.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zlatko Pakovi\u0107: Ruke tih inspiratora \u2013 akademika, pesnika, duhovnika \u2013 \u010diste su, jer su oni samo besedili i pisali besede, a te su lepo sro\u010dene besede, bez psovke, inicirale masovna klanja nevinih, proterivanja, silovanja\u2026 Njihove savesti su mirne, namirene bankovnim saldom, ugledom u dru\u0161tvu i uticajem u dr\u017eavi. Umesto njih, stide se nevini \u2013 nedu\u017ene jede \u017eivi sram. I mi, jo\u0161 nero\u0111eni, treba da se rodimo ovde gde \u017eivi jo\u0161 samo sram nedu\u017enih?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271174,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-272296","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=272296"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272296\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=272296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=272296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=272296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}