{"id":272072,"date":"2019-08-23T07:00:17","date_gmt":"2019-08-23T05:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=272072"},"modified":"2019-08-22T21:25:25","modified_gmt":"2019-08-22T19:25:25","slug":"zdravlje-u-doba-klimatskih-promena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/23\/zdravlje-u-doba-klimatskih-promena\/","title":{"rendered":"Zdravlje u doba klimatskih promena"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Predrag Mom\u010dilovi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Rast temperature planete dovodi do \u0161irenja stani\u0161ta insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odra\u017eavaju na zdravlje. Re\u0161enje se krije u odgovaraju\u0107oj kolektivnoj akciji.<\/p>\n

Gotovo po tradiciji, svake godine nas tokom toplog perioda iznenadi \u201einvazija\u201c neke vrste insekata koje dotad nismo prime\u0107ivali. Ove godine se ve\u0107ina stanovni\u0161tva bori protiv prenamno\u017eenih komaraca, \u010dija je brojnost uve\u0107ana tokom ki\u0161nih perioda koji su ovog leta bili \u010de\u0161\u0107i.<\/p>\n

\"\"Pro\u0161le godine su nas najesen iznenadile smrdibube, koje su izmilele privu\u010dene toplim vremenom. Sve \u010de\u0161\u0107e se \u010duju pri\u010de o tigrastim komarcima, a pre par godina smo imali i najezdu azijskih bubamara.<\/p>\n

Fluktuacije u brojnosti odre\u0111enih vrsta nisu ni\u0161ta neuobi\u010dajno, ali kada se tu dodaju i vremenske prilike izmenjene usled klimatskih promena, dobijamo ekstremne vrednosti. I dok ve\u0107ina insekata, osim \u0161to su dosadni, ne nanosi nikakvu \u0161tetu ljudima, pojedini u sebi nose razli\u010dite bolesti koje mogu biti veoma opasne.<\/p>\n

Vektorske zarazne bolesti<\/strong><\/p>\n

Klimatske promene uzrok su izmenjenih vremenskih prilika \u0161irom sveta. Usled klimatskih promena imamo sve \u010de\u0161\u0107e i du\u017ee periode ekstremno toplog vremena, izme\u0111u kojih se javljaju razli\u010dite prirodne nepogode, od ogromnih pljuskova koji izazivaju poplave, klizi\u0161ta i eroziju, do sve \u010de\u0161\u0107ih uragana i tornada. Dok ve\u0107i deo biosfere trpi zbog ovakvih naglih promena klime, odre\u0111enim vrstama to je donelo pro\u0161irenje stani\u0161ta. Toplije vreme posebno pogoduje insektima koji se pona\u0161aju kao vektorski prenosioci zaraznih bolesti, pa se sve \u010de\u0161\u0107e u Evropi susre\u0107emo s komarcima, krpeljima ili drugim insektima koje donose bolesti koje nisu karakteristi\u010dne za ove oblasti.\"\"<\/p>\n

Vektorske zarazne bolesti su one \u010diji uzro\u010dnik provede neko vreme u vektoru (koji mogu biti komarac, krpelj ili drugi insekti) pre nego \u0161to dospe u organizam doma\u0107ina. Komarci su jedan od najefikasnijih i svakako najrasprostranjenijih vektora koji mo\u017ee prenositi razli\u010dite bolesti. Ipak, vektori su zbog svoje nemogu\u0107nosti da odr\u017ee telesnu toplotu zavisni od vremenskih uslova i ograni\u010deni na oblasti s povoljnom klimom. Rastom globalne temperature od skoro 0,9\u00b0C od perioda pre industrijske revolucije znatno se pro\u0161irio nastanjiv prostor za ove vrste. Prema procenama svako pove\u0107anje temperature vazduha od 0,1\u00b0C \u0161iri stani\u0161te komaraca i do 150 km severnije.<\/p>\n

Groznica Zapadnog Nila, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije \u201eDr Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c, prvi put je zvani\u010dno registrovana u Srbiji u humanoj populaciji jula 2012. godine. Nakon 2012. gotovo svake godine se javljalo vi\u0161e slu\u010dajeva ovog oboljenja, a pojedina su imala smrtni ishod. Uzro\u010dnik ove bolesti je virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci iz roda Aedes, kod nas poznatiji kao azijski tigrasti komarci.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju za 2017. godinu, na teritoriji \u0161est okruga registrovanao je \u010detrdeset devet slu\u010dajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila. Najve\u0107i broj obolelih bio je s teritorije Grada Beograda, a ukupno 83,7% obolelih bilo je starije od pedeset godina, upravo starije osobe i osobe s hroni\u010dnim oboljenjima spadaju u kategoriju rizika od razvoja neuroinvazivnih oblika bolesti. Me\u0111u potvr\u0111enim i verovatnim slu\u010dajevima oboljevanja bilo je ukupno tri smrtna ishoda koji se mogu dovesti u vezu s virusom Zapadnog Nila. U periodu od 2012. do 2017. godine na teritoriji Srbije je registrovano 574 slu\u010daja groznice Zapadnog Nila, a u istom period bele\u017ei se 61 smrtni slu\u010daj koji se mo\u017ee dovesti u vezu s groznicom Zapadnog Nila.\"\"<\/p>\n

Ovo oboljenje nije nepoznato u Evropi i u pojedinim izolovanim regijama prisutno je od \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka. Javljalo se prvenstveno u ruralnim krajevima, a pored ljudi, i konji mogu biti zara\u017eeni ovim virusom. Tek u poslednjih petnaestak godina manje epidemije registrovane su u zemljama Ju\u017ene i Isto\u010dne Evrope. Tokom 2010. je usled toplog leta do\u0161lo do eksplozije groznice Zapadnog Nila, pa je registrovano naglo pove\u0107anje broja obolelih, kao i pojava oboljenja u nekim zemljama gde se ranije nikada nije javljalo. Najve\u0107i broj obolelih registrovan je u Gr\u010dkoj, a slu\u010dajeve infekcije prijavile su i Rumunija, Severna Makedonija, Ma\u0111arska, Italija i \u0160panija.<\/p>\n

Malarija se u Srbiji jo\u0161 uvek javlja samo kao uvezena bolest, \u0161to zna\u010di da je turisti naj\u010de\u0161\u0107e donose iz regiona gde je ovo oboljenje autohtono. Tokom 2017. registrovano je dvadeset slu\u010dajeva malarije. Iako je re\u010d o uvezenom oboljenju, kad se pogleda broj slu\u010dajeva registrovanih izme\u0111u 2007. i 2017. godine primetan je blag porast broja obolelih. Pove\u0107anju broja obolelih verovatno je doprinelo i \u0161irenje regiona zara\u017eenih malarijom. Iako je ona iskorenjena u Srbiji jo\u0161 pre pedeset godina, usled promene klime mogu\u0107e je da do\u0111e do povratka ovog oboljenja, po\u0161to je uve\u0107ana brojnost vektora koji mogu da prenose malariju.<\/p>\n

Lajmska bolest je ve\u0107 godinama u Srbiji vode\u0107a bolest kad su u pitanju vektorske bolesti, sa u\u010de\u0161\u0107em od preko 90% obolelih. Ovu bolest prenose zara\u017eeni krpelji, a infekcija naj\u010de\u0161\u0107e napada ko\u017eu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i drugi organi i sistemi. Bolest mo\u017ee imati tri faze, gde je svaka agresivnija od prethodne, ali ve\u0107ina slu\u010dajeva (oko 70%) zavr\u0161i se u prvoj fazi dok do tre\u0107e faze do\u0111e samo oko 5% obolelih. Gradske vlasti u Beogradu a i u jo\u0161 nekim gradovima u Srbiji izgleda da se svesrdno trude da za\u0161tite svoje gra\u0111ane od lajamske bolesti tako \u0161to betoniraju svaki pedalj gradskog zelenila i time uni\u0161tavaju stani\u0161te krpelja a time i drugih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta.<\/p>\n

Osim navedenih zaraznih bolesti, nau\u010dnici na Evropskom kongresu o zaraznim bolestima upozorili su na pojave denga groznice, \u010dikungunja, li\u0161manioza, encefalitisa, ali i drugih tropskih zaraznih bolesti koje se, usled klimatskih promena, sve \u010de\u0161\u0107e javljaju u evropskim zemljama koje su nekada imale umerenu klimu.<\/p>\n

Posledice klimatskih promena po zdravlje<\/strong><\/p>\n

Osim na \u0161irenje zaraznih bolesti, klimatske promene sve vi\u0161e uti\u010du i na ostale aspekte zdravlja stanovni\u0161tva. Naro\u010dito je izlo\u017eeno stanovni\u0161tvo Ju\u017ene i Isto\u010dne Evrope, koje je uz to jo\u0161 u znatno lo\u0161ijem ekonomskom polo\u017eaju, pa veliki broj ljudi uop\u0161te nije u mogu\u0107nosti da primeni mere adaptacije na klimatske promene. Crveni meteroalarm, koji ozna\u010dava najvi\u0161i nivo opasnosti od vremenskih nepogoda \u010desto je na snazi u \u0160paniji, Gr\u010dkoj, Portugalu, ali temperature sve \u010de\u0161\u0107e obaraju rekorde i u Francuskoj, Nema\u010dkoj i Velikoj Britaniji, dok \u0161ume u Sibiru, Aljasci i Skandinaviji gore severnije nego ikada ranije.<\/p>\n

\"\"Ekstremne temperature uti\u010du na fizi\u010dko zdravlje stanovnika pogo\u0111enih oblasti. Naro\u010dito su ugro\u017eeni stari, osobe s hroni\u010dnim bolestima, sezonske radnice i radnici kao i drugi radnici\/e koji zbog prirode posla moraju da provedu du\u017ei vremenski period na suncu. Usled pove\u0107anja temperature tokom leta javlja se \u010desta iscrpljenost, a ona neminovno vodi pove\u0107anju rizika od sr\u010danog udara, koji se \u010desto zavr\u0161avaju smrtnim ishodom. Gotovo svaki topli talas odnosi \u017ertve, koje zbog svojih godina, bolesti i klasnog statusa nisu u mogu\u0107nosti da se izbore s visokim temperaturama.<\/p>\n

Tokom zime, stanovnici gradova na Balkanu osu\u0111eni su da udi\u0161u vazduh izrazito lo\u0161eg kvaliteta dok se prekora\u010denja nivoa suspendovanih \u010destica u vazduhu bele\u017ee skoro svakodnevno. I taman kad do\u0111e toplije vreme, i gra\u0111ani i gra\u0111anke se ponadaju olak\u0161anju, dolaze im novi problemi. Promena klime donela je i promenu u razvojnom ciklusu biljnih vrsta, koje sada ispu\u0161taju mnogo vi\u0161e alergena \u0161to dovodi do pove\u0107anja broja obolelih od respiratornih bolesti. Uz to, su\u0161ni periodi poja\u010davaju eroziju zemlji\u0161ta, \u010dije se mikro\u010destice onda uz pomo\u0107 vetra prenose i hiljadama kilometara.<\/p>\n

Posredni efekat promene klime na zdravlje ljudi de\u0161ava se i kroz promenu ishrane. Dolazi do promene termina cvetanja biljnih vrsta, a time i do neusagla\u0161enosti sa insektima opra\u0161iva\u010dima, koji uz to izumiru. Odre\u0111ene vrste ne mogu vi\u0161e da pre\u017eive u izmenjenim klimatskim uslovima, pa migriraju ka severu dok se neke nove pojavljuju. Ova promena se de\u0161ava jako brzo i mo\u017eda zbog globalne trgovine hranom jo\u0161 uvek nije toliko primetna u gradovima, ali je ve\u0107 na selima koja mnogo vi\u0161e ovise o lokalnoj hrani vidljivija.<\/p>\n

Osim posledica koje ostavljaju po fizi\u010dko zdravlje, izmenjene klimatske prilike uti\u010du i na kvalitet mentalnog zdravlja. Toplo vreme uti\u010de na socio-ekonomskim problemima ve\u0107 naru\u0161eno mentalno zdravlje tako \u0161to podsti\u010de razdra\u017eljivost, nervozu i bezvoljnost. Dok nepogode poput oluja, poplava, uragana ostavljaju trajne posledice po psihu pre\u017eivelih i dodatno podsti\u010du anksioznost usled saznanja da se sve mo\u017ee sru\u0161iti gotovo momentalno.<\/p>\n

Kako se za\u0161tititi?<\/strong><\/p>\n

\"\"Danas je svima jasno da se klimatske promene de\u0161avaju. Osim onih najmo\u0107nijih i najbogatijih, kojima zbog trenutnog o\u010duvanja privilegija odgovara da se nastavi po starom, ostatak populacije se sla\u017ee da treba uraditi ne\u0161to kako bi se za\u0161titili od njihovih pogubnih efekata i sa\u010duvali javno zdravlje. Upravo je adaptacija jedan od glavnih nivoa sporenja, po\u0161to se predla\u017eu razli\u010diti pristupi.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107e u medijima, ali i u stru\u010dnoj literaturi, mo\u017eete videti pozive na individualne akcije. Ako vam je vru\u0107e, nabavite klimu i rashladite prostoriju, ili idite negde gde je hladnije. Ako imate problema s komarcima, nosite ode\u0107u dugih rukava i kupujte sredstva za za\u0161titu. Ako vam je vazduh zaga\u0111en, prestanite da koristite drva i ugalj. Ovo su samo neki od predloga koji se u potpunosti fokusiraju na li\u010dnu odgovornost i gotovo u potpunosti minimalizuju potrebu za kolektivnom akcijom, a uz to se zanemaruje i \u010dinjenica da nisu svi u mogu\u0107nosti da nabave klima-ure\u0111aje, da kupuju sredstva za za\u0161titu ili da promene odre\u0111ene obrasce pona\u0161anja, koji su zapravo uslovljeni siroma\u0161tvom.<\/p>\n

Drugi nivo adaptacije jesu odre\u0111ene akcije na nivou grada ili regije, od zapra\u0161ivanja komaraca do uklanjanja ambrozije. Ove akcije \u010desto se zakasnelo de\u0161avaju i tek nakon \u0161to javnost krene da pri\u010da o tome, pa je tako usred najve\u0107e najezde komaraca trajala debata na koji na\u010din zapra\u0161ivati komarce, dok se na akciju \u010dekalo danima i nedeljama. Ovakav vid delovanja donosi trenutno olak\u0161anje, ali problem je \u0161to se deluje na posledicu, a ne na uzrok problema.<\/p>\n

Uzrok problema pogor\u0161anja zdravlja i \u0161irenja razli\u010ditih bolesti jesu i klimatske promene. Na ovom nivou se u Srbiji i u svetu najmanje radi. Uprkos svim upozorenjima nau\u010dnika i najvi\u0161ih istra\u017eiva\u010dkih organizacija stvari se de\u0161avaju vrlo sporo, iako imamo mo\u017eda jo\u0161 samo 11 godina da spre\u010dimo klimatske promene, \u0161to bi zahtevalo prestanak upotrebe fosilnih goriva, prelazak sa industrijske poljoprivrede na odr\u017eive oblike proizvodnje hrane, kao i promene u na\u010dinima transporta, ali i druga\u010diji na\u010din proizvodnje robe i usluga. Upravo zato \u0161to je za spre\u010davanje klimatskih promena potrebna promena sistema jeste i razlog za\u0161to se i tako malo stvari de\u0161ava. Sve dok se nastavlja biznis po starom, klimatske promene \u0107e donositi nove bolesti i \u0161iriti stare. Potrebna je kolektivna akcija kako bi do\u0161lo do dru\u0161tvene transformacije i kako bi se klimatske promene spre\u010dile. Ako najmo\u0107niji i najbogatiji negiraju ovaj problem, deca ga jasno vide, zato su i krenula \u0161irom sveta da protestuju zbog klime, a slede\u0107a prilika da im se svi pridru\u017ee bi\u0107e ve\u0107 20. septembra.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nepogode poput oluja, poplava, uragana ostavljaju trajne posledice po psihu pre\u017eivelih i dodatno podsti\u010du anksioznost usled saznanja da se sve mo\u017ee sru\u0161iti gotovo momentalno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-272072","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272072","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=272072"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272072\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=272072"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=272072"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=272072"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}