{"id":271844,"date":"2019-08-20T07:12:54","date_gmt":"2019-08-20T05:12:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=271844"},"modified":"2019-08-19T07:14:03","modified_gmt":"2019-08-19T05:14:03","slug":"mi-dobri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/20\/mi-dobri\/","title":{"rendered":"Mi, dobri"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Kada ekipa astronauta zaluta na neobi\u010dnu planetu na kojoj vladaju majmunolika bi\u0107a u, za dana\u0161nje standarde, pomalo sme\u0161nim maskama i kostimima? Za one sa jeftinijim ulaznicama, u pitanju je jedna brutalna majmunska civilizacija i teokratija koja je strogo podeljena po kastama: gorile su vojnici i radnici, orangutani popovi i politi\u010dari, a \u0161impanze nau\u010dnici i lekari. A retki i preostali \u201eprimitivni\u201c ljudi se smatraju \u201e\u0161teto\u010dinama\u201c koje valja loviti, progoniti i istrebljivati. Najzad (oprez: spojleri), pokazuje se da je ova misteriozna planeta zapravo planeta Zemlja nakon \u0161to su ljudi nuklearno i neoprezno bili uni\u0161tili sopstvenu civilizaciju. Pa Heston tamo bogoradi i proklinje ljudsku rasu pred zapu\u0161tenim Kipom slobode koji izranja iz peska.<\/p>\n

\"\"

Aleksej Ki\u0161juhas<\/p><\/div>\n

I sad, postoji slede\u0107a raspame\u0107uju\u0107a anegdota sa snimanja ovog izuzetnog filma ili alegorije. Bar ako je verovati glavnim glumcima, kao i stanfordskom neurobiologu Robertu Sapolskom koji je \u017eivo prenosi i analizira. Naime, statisti koji su pod kostimima glumili \u201egorile\u201c i \u201e\u0161impanze\u201c, tokom pauze za ru\u010dak, naj\u010de\u0161\u0107e su \u2013 ru\u010davali odvojeno jedni od drugih.<\/p>\n

\u0160impanze sa \u0161impanzama, i gorile sa gorilama. Dakle, ba\u0161 kao i na holivudskom filmu u kojem statiraju, ljudske \u201egorile\u201c i \u201e\u0161impanze\u201c su se radije dru\u017eile i hranile sa sebi sli\u010dnima, i sa podozrenjem gledali u \u201eDruge\u201c. Bilo je dovoljno samo da navuku neki potpuno nasumi\u010dni gumeni kostim za specijalne efekte i, abrakadabra, eto tribalizma i ksenofobije me\u0111u ovim ljudskim \u017eivotinjama. Stotinu mu pomahnitalih mandrila i rumenih im zadnjica, bi\u0107e da je ovo zaista jedna \u2013 planeta majmuna?<\/p>\n

A ukoliko nismo ljubitelji \u201estarih\u201c filmova, uvek mo\u017eemo pogledati i u one primate sa Balkanskog poluostrva. Svakog prokletog jula i avgusta, na godi\u0161njice genocida u Srebrenici i pogroma \u201eOluja\u201c, ovda\u0161nji \u010dovekoliki majmuni navla\u010de svoje ratoborne kostime i agresivno keze zube jedni na druge.<\/p>\n

Zveckaju oru\u017ejem, udaraju se po prsima, urli\u010du i ri\u010du. Vukovar, Srebrenica i Knin postaju toponimi oko kojih se parohijalno i ritualno okuplja radi mr\u017enje, kao da sve \u017ertve zajedno ne odlikuje i ne okuplja jedan te isti \u2013 bol. Da nije zastra\u0161uju\u0107e, bilo bi paradoksalno. Oni kojima je duhovito jedno \u201eAjde Slobo \u0161alji nam salate, bi\u0107e mesa, kla\u0107emo Hrvate\u201c, padaju u nesvest zbog \u201eMi Hrvati ne pijemo vina, samo krvi \u010detnika iz Knina\u201c (i obrnuto). Kako neko ne uvi\u0111a koliko je to blesavo i sumasi\u0161av\u0161e? Da su \u201eZa dom spremni\u201c i \u201eSprem\u2019te se, sprem\u2019te\u201c jedne te iste, istovrsne, odvratne mentalne izlu\u010devine ove tragedije ljudskog uma i tribalisti\u010dkog mozga?<\/p>\n

Mo\u017eda zato \u0161to lice druge rase, pola ili dru\u0161tvenog statusa aktivira na\u0161 mozak brzinom od 50 milisekundi. I to upravo one \u201ereptilske\u201c delove po lobanjama koje su odgovorne za strah i agresivnost. A do svojevrsnog grupa\u0161enja izme\u0111u Nas i NJih dolazi i na osnovu sasvim nasumi\u010dnih, izmi\u0161ljenih i besmislenih razlika poput nacije ili spomenutih holivudskih kostima za statiste. Na primer, kada se jednom eksperimentalno razvrstamo na individue koje su precenile ili potcenile banalni broj ta\u010dkica na nekoj slici \u2013 ubrzo se pojavljuju grupne pristrasnosti i grupni identiteti.<\/p>\n

Dare\u017eljiviji smo i vi\u0161e sara\u0111ujemo sa \u201ena\u0161im\u201c precenjiva\u010dima, umesto sa \u201enjima\u201c, tim mrskim i odvratnim potcenjiva\u010dima. Koji su onako moralno nakaradno izbrojali ove ta\u010dketine, \u0111avo ih odneo. I sve je to krajnje automatski, bez svesnog prise\u0107anja na nekakvu istorijsku brutalnost tokom Bitke kod Negdegrada 1672. godine. Sli\u010dno tome, ukoliko istra\u017eiva\u010d vi\u0161e li\u010di na nas same u pogledu rase, pola, govora ili ode\u0107e, bi\u0107emo skloniji da mu pomognemo (npr. da podignemo olovku koja mu je \u201eslu\u010dajno\u201c ispala).<\/p>\n

Uzgred, sve ovo rade i oni stvarni majmuni kao na\u0161i najbli\u017ei srodnici. Odredi \u0161impanzi komotno genocidno ubijaju mu\u017ejake iz druge grupe \u0161impanzi, a \u017eivotinje svih fela se unervoze pred nepoznatima ili strancima. Ljudska kreativna razlika u tome je \u0161to celoj ovoj ksenofobnoj gu\u017evi dodaje i nekakvu kulturu. Pa pripisujemo vrednosti, verovanja, pona\u0161anja i ideologije sasvim arbitrarnim kulturnim markerima.<\/p>\n

Zamislimo dve osobe: jednu sa indijskim turbanom, a drugu sa kaubojskim \u0161e\u0161irom. Ove dve pokrivalice za glavu \u201egovore\u201c o dva razli\u010dita odnosa prema kravama i govedini. \u0160ta mislimo, sa kim \u0107emo verovatnije pojesti srednje pe\u010deni gove\u0111i biftek, a sa kim raspravljati o svetim kravama? Jasno je. Ali, \u0161ta ako je na\u0161 nosilac turbana mo\u017eda ateista, a na\u0161 \u201ekauboj\u201c je vegetarijanac koji bi radije \u017evakao salatu, dok \u0161e\u0161ir nosi samo da mu sunce ne upada u o\u010di? Ne postoji ama ba\u0161 ni\u0161ta u komadu filca ili tekstila na glavi \u0161to implicira \u2013 gastronomsko pona\u0161anje. A, opet, ti nasumi\u010dni simboli kao da imaju jedan svoj sopstveni \u017eivot. Kombinacija boja i oblika po par\u010detu tkanine koju nazivamo \u201ezastavom\u201c mo\u017ee da nas ubije. Ponekad i voljno dajemo \u017eivot za te boje po nacionalnim krpama. A treba li da podsetimo da boje ne postoje u prirodi, ve\u0107 samo u na\u0161im o\u010dima?<\/p>\n

Komi\u010dar D\u017eeri Sajnfild je to najve\u0161tije primetio: \u201eTe\u0161ko je opravdati lojalnost bilo kom sportskom timu, zato \u0161to se igra\u010di stalno menjaju, pa i timovi odlaze u drugi grad. Vi zapravo navijate za \u2013 ode\u0107u. Stojite i navijate da bi va\u0161i dresovi pobedili dresove iz drugog grada. Navija\u010di \u0107e voleti jednog igra\u010da, ali ukoliko on promeni tim, odjednom \u0107e ga mrzeti. A ovo je isto ljudsko bi\u0107e, samo sa drugom ode\u0107om!\u201c. I eksperimentalno je potvr\u0111ena rupa na saksiji da \u0107e fudbalski navija\u010di radije pomo\u0107i povre\u0111enom navija\u010du ukoliko nosi dres njihovog, doma\u0107eg tima. Tu\u017eno, ali istinito: na\u0161 moral nije univerzalan, ve\u0107 parohijalan, uskogrud i zagledan u sopstveni pupak. Jedni te isti ljudi mogu biti i teroristi i oslobodioci, i heroji i zlo\u010dinci. I krvnici, i \u017ertve, i kolateralna \u0161teta. U zavisnosti od toga da li su Na\u0161i ili NJihovi.<\/p>\n

Ljudska bi\u0107a tipi\u010dno, uporno i umobolno prenaduvavaju vrednost i zna\u010daj Nas nasuprot Njima. I to kakvih god Nas i bilo kojih Njih. Mi smo ti koji su (ili koji smo) mudriji, razumniji, ispravniji, \u010distiji, lep\u0161i, pismeniji, gostoljubiviji, ve\u0107e \u017ertve ili vaskoliko moralno superiorniji. S tim \u0161to se kao Mi mo\u017eemo grupisati na potpuno iracionalne, neutemeljene i apsurdne na\u010dine. Ali, hej, koga briga, kada je na\u0161a hrana ukusnija, na\u0161e \u017eene atraktivnije, na\u0161e pismo lep\u0161e, a na\u0161 bog ispravniji, zar ne? A ovo zna\u010di i da smo mnogo bla\u017ei i oprostiviji prema Nama.<\/p>\n

\u010cak i ukoliko \u010dlanovi Na\u0161eg klana ili plemena prekr\u0161e neku kolektivnu normu. Poput, recimo, sistematskog ubijanja vi\u0161e hiljada ljudi u Srebrenici, odnosno sistematskog progona vi\u0161e stotina hiljada ljudi iz Hrvatske. Jer, Mi smo tada zajebali stvar zbog nekih specijalnih okolnosti za koje imamo uvek spremne izgovore. A Oni zato \u0161to su Oni naprosto takvi. Zli i naopaki. Uostalom, a \u0161ta su Oni Nama radili?<\/p>\n

Jo\u0161 jedna nuspojava me\u0111uljudskog grupa\u0161enja je ona da u\u017eivamo u Njihovoj nevolji. Zbog ove unutargrupne uskogrudosti i parohijalizma, dra\u017ee nam je da Mi budemo bolji od NJih, nego da Nama naprosto dobro ide. Otuda poslovi\u010dna (zlu)radost kada \u201ekom\u0161iji crkne krava\u201c. Postoji taj odli\u010dan hladnoratovski vic u kojem se bog prikazuje belosvetskim liderima i saop\u0161tava im da \u0107e uni\u0161titi svet zato \u0161to smo, eto, bili isuvi\u0161e gre\u0161ni. Ameri\u010dki predsednik saziva konferenciju za \u0161tampu i veli: \u201eDragi Amerikanci, imam jednu dobru i jednu lo\u0161u vest.<\/p>\n

Dobra je da bog postoji, a lo\u0161a je da \u0107e uni\u0161titi svet\u201c. Sovjetski predsednik iz ere dr\u017eavnog ateizma saziva Politbiro i poru\u010duje da ima jednu lo\u0161u, i jednu jo\u0161 goru vest \u2013 \u201eBog postoji, i uni\u0161ti\u0107e svet\u201c. Najzad, premijer Izraela ovu stvar \u201espinuje\u201c kao jednu dobru i jednu jo\u0161 bolju vest: \u201eBog postoji, i uni\u0161ti\u0107e Palestince za nas!\u201c. I ni\u0161ta tu nije sme\u0161no. Tribalizam i njegov mla\u0111i brat, nacionalizam, su poput kokaina. Malo kratkotrajne euforije i ose\u0107anja da smo Mi ja\u010di i bolji od Njih. Ali je to skupocena i skupa droga koja nas do kraja ostavlja osiroma\u0161enim i bednim kada zavirimo u nov\u010danik.<\/p>\n

Dakle, snaga razdvajanja izme\u0111u Nas i Njih o\u010ditava se u brzini sa kojom se me\u0111usobno prime\u0107ujemo i razlikujemo jo\u0161 na nivou okidaju\u0107ih neurona, u grupnom pona\u0161anju na\u0161ih najbli\u017eih ro\u0111aka primata (kao i kod sasvim male dece), te u na\u0161oj sveprisutnoj sklonosti da se grupi\u0161emo na osnovu posve arbitrarnih razlika koje smo bili izmislili gotovo (prek)ju\u010de. Pogledajmo malo bolje u te mrske rijaliti programe kao u savr\u0161ene prirodne eksperimente. U rijalitiju (a ne dokumentarcu) \u201eOpstanak\u201c ili \u201eSurvajver\u201c, u\u010desnici su nasumi\u010dno grupisani na dva \u201eplemena\u201c.<\/p>\n

U roku od samo par dana ili \u010dak par sati pojavljuju se lojalnosti, obaveze i pristrasnosti prema sopstvenom \u201eplemenu\u201c. Koje je bukvalno izmi\u0161ljeno ju\u010de! \u017divot ne imitira umetnost, \u017eivot imitira lo\u0161 televizijski program, rekao bi Vudi Alen. A ima i ta sjajna opaska da \u201ePostoje dve vrste ljudi na svetu. Oni koji dele svet na dve grupe ljudi, i oni koji to ne rade\u201c. Na\u017ealost, na svetu ima vi\u0161e ovih prvih. Nas, dobrih. Postoji li \u0161ansa da sednemo za sto i ru\u010damo sa Njima? Ili smo osu\u0111eni na Planetu majmuna, kao statisti pod jeftinim maskama na\u0161ih vera i nacija?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Se\u0107amo li se kultnog filma \u201ePlaneta majmuna\u201c (1968) sa \u010carltonom Hestonom i Kim Hanter?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-271844","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271844","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=271844"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271844\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=271844"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=271844"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=271844"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}