![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/demokratija-450x300.jpg\")
\nAutor: Stefan Aleksi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n
Pregovori vlasti i opozicije koji se odvijaju \u201eiza zatvorenih vrata\u201c politi\u010dku situaciju u Srbiji ne \u010dine vi\u0161e demokrati\u010dnom. Takvi razgovori pre pokazuju da su obe strane spremne da isklju\u010de gra\u0111ane iz politi\u010dkog procesa zarad potvr\u0111ivanja sopstvenih pozicija mo\u0107i.<\/p>\n
Razgovori izme\u0111u dela opozicije i SNS-a, koji se ovih dana odr\u017eavaju na Fakultetu politi\u010dkih nauka, uzrokuju pravi cunami razo\u010daranja u onome \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e nazivamo \u201eopozicionom javno\u0161\u0107u\u201c. \u201eOpozicione partije su (ponovo) izdale\u201c, prolomilo se dru\u0161tvenim mre\u017eama, i po milioniti put se \u010dulo \u201esvi su zaista isti\u201c. Tuma\u010denja su lelujala od razo\u010daranja, preko onih koje tvrde da je stupanje u pregovore u stvari najava slabosti re\u017eima i pokazatelj sve ozbiljnijih pukotina u njegovoj politi\u010dkoj konstrukciji; od teorije igara koja osvetljava aspekate politi\u010dkog taktiziranja u budu\u0107nosti, do onog koje slanje Neboj\u0161e Stefanovi\u0107a i \u0110uke dekodira tek kao jednu vrstu ismevanja opozicije; i tako sve do neizbe\u017enog moraliziranja.<\/p>\n
I zaista, izgleda da ne\u0161to ba\u0161 \u017eestoko ne valja sa ovim razgovorima: uprkos \u010dinjenici da opozicija mesecima najavljuje radikalniji politi\u010dki otpor, da je stav opozicije beskompromisan te da sa SNS-om ne\u0107e biti nikakvog pregovaranja, da \u0107e izbore bojkotovati sve dok oni budu organizovani u ovakvim \u2013 temeljno nedemokratskim \u2013 uslovima; uprkos \u010dinjenici da zakon ve\u0107 veoma precizno reguli\u0161e uslove pod kojima se izbori odvijaju i uprkos moralnoj nakaznosti (ali i politi\u010dkoj besmislenosti) bilo kakvog pregovaranja o tome koliko, kada i kako \u0107e neko da po\u0161tuje zakon; uprkos tome \u0161to takva koluzija nije i ne sme biti dopu\u0161tena \u2013 opozicija se pojavila na nekakvom nezvani\u010dnom i gotovo tajnom sastanku da razgovara o\u2026 izbornim uslovima.<\/p>\n
Tr\u017ei\u0161no orijentisani mediji su u ovom slu\u010daju odigrali iznimno va\u017enu ulogu u funkciji politi\u010dke pasivizacije. Jer naravno da mediji nisu slu\u010dajno senzacionalisti\u010dki. Tretiranje sastanka kao senzacije po sebi otvorilo je mogu\u0107nost da se teme i tok sastanka, eventualni zaklju\u010dci, nastavci pregovora \u2013 zapravo jedine politi\u010dki bitne stvari \u2013 nekako prebace u drugi plan i pre\u0107ute. Tako smo dobili hajp ustrojen kao selebriti izve\u0161taj \u2013 hajp oko sastanka i u\u010desnika, da ne bismo imali odgovore na politi\u010dki bitna pitanja i da ne bismo imali neki nepredvi\u0111eni hajp oko \u010dinjenice da se politi\u010dki \u017eivot pre neki dan krojio unutar grupe od samo nekoliko pojedinaca.<\/p>\n
Govor tela<\/strong><\/p>\n Ali nije kao da bi trebalo odve\u0107 da se iznenadimo. Jer pogledamo li samo malo bolje: pregovori se odvijaju ve\u0107 du\u017ee vreme, a opozicija i vlast mesecima \u201erazgovaraju\u201c \u2013 taman onoliko koliko \u201ejezik\u201c nije samo onaj govorni i pisani. Gledano iz ovog rakursa i nakon samo par meseci istorijske distance: ispostavlja se da u\u017eurbano i pani\u010dno disciplinovanje i regulisanje one serije subotnjih protesta zimus \u2013 kada je deo protesta koji se nazivao \u201elevim blokom\u201c nasilno izba\u010den s protesta, i kada su svi zahtevi koji su makar samo zamirisali na socijalne promptno udaljavani sa sve svojim akterima i\/ili marginalizovani drugim metodama \u2013 svoju pravu funkciju pokazuje danas. Bila je to jedna relativno jasna poruka: poruka u obliku skice politi\u010dkog polja, mape koja opcrtava ambicije politi\u010dkog delovanja SZS-a, nacrta koji obele\u017eava koja polja ho\u0107e biti teme a koja to polja ne\u0107e biti teme u koje \u0107e SZS u budu\u0107nosti gurati svoj nos.<\/p>\n A kako je to jednom prilikom formulisao Pavle Ili\u0107 \u2013 u pitanju je bio proces formiranja prve \u010destice \u201edvopartijskog konsenzusa\u201c. I u okviru toga minimalne zajedni\u010dke platforme,u kojem dva domintana politi\u010dka pola uspostavljaju minimum zajedni\u010dkog slaganja. U ovom slu\u010daju oko toga \u201e\u0161ta su to stvari koje spadaju u domen \u2018politike\u2019 i \u2019politi\u010dkog\u2019\u201c, s jedne strane, i koje to stvari ostaju neupitne i ne smeju se ni politi\u010dki propitivati, s druge strane: dakle minimalna zajedni\u010dka platforma koja dugotrajno formatira politi\u010dko polje jednog tranzicionog dru\u0161tva. Ukratko, SZS ve\u0107 mesecima \u0161alje poruku da se socijalnim temama ne\u0107e baviti i da \u0107e politi\u010dki konflikt dr\u017eati \u010dvrsto sveden na estetske, identitetske i kulturolo\u0161ke matrice, sasvim pacifikovane i nimalo subverzivne: SZS \u0107e ostati temeljno sistemska politi\u010dka snaga i ne\u0107e imati ambicije da drma uspostavljeni klasni i socijalni status kvo.<\/p>\n Tako \u0107e biti sasvim legitimno propitivati validnost ovih ili onih diploma, ali se u isto vreme ne\u0107e propitivati ni komercijalizacija \u0161kolstva ni, kad smo ve\u0107 tu, dominantni ekonomski model u dr\u017eavi; legitimno \u0107e biti razotkrivati korupcijske skandale, ali ne i primitivnu akumulaciju kao gradivno tkivo strukturne korupcije; psiholo\u0161ke i psihijatrijske profile funkcionera, ali ne i privatizaciju kao temeljni dru\u0161tveno-politi\u010dki proces jednog postsocijalisti\u010dkog dru\u0161tva.<\/p>\n Strate\u0161ki cilj SZS-a je da se utakne kao broj 2 u nekom budu\u0107em dvopartijskom sistemu i da sa\u010deka da se politi\u010dko klatno jednog dana doklati do njih.1 A za to su potrebne dve stvari: priznanje \u201edruge strane\u201c,2 a pre toga odre\u0111eni trgovinski kapacitet \u2013 ne\u0161to za ponuditi protivniku ne bi li ga privoleli da vas prizna kao takvog. A ono \u0161to opozicione stranke SNS-u pregovorima mogu da ponude zapravo je legitimacijska armatura vladavini SNS-a \u2013 ne\u0161to \u0161to ovima hroni\u010dno nedostaje da se s vremena na vreme i materijalizuje: primerice u obliku neo\u010dekivanih, opasnih i veoma subverzivnih protesta u prole\u0107e 2017, kada su bukvalno sat nakon \u201enajve\u0107e izborne pobede u novijoj istoriji\u201c Aleksandra Vu\u010di\u0107a na ulice iza\u0161le na hiljade ljudi \u2013 a to ni izdaleka nisu uspeli da reprodukuju protesti koji se odr\u017eavaju od jeseni pro\u0161le godine. Stoga nije slu\u010dajno da su pregovori izme\u0111u vlasti i opozicije odr\u017eani na FPN-u bili ba\u0161 o izbornim uslovima, jer ako postoji ta\u010dka u kojoj se nekome mo\u017ee pru\u017eiti politi\u010dki legitimitet, posebno tako \u0161to \u0107ete mu biti protivnik, onda je to izborni proces. Stoga \u0107e ona najdugotrajnija posledica protesta protiv re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a koje predvodi opozicija biti \u2013 njegovo jo\u0161 ja\u010de utemeljenje, ovoga puta poduprto legitimitetom koji pru\u017eaju sada legitimni protivnici i onaj drugi tas na dvopartijskoj vagi.<\/p>\n Visokoritualizovan sukob vlasti i opozicije \u2013 manifestovan i u protestima \u2013 zapravo je bio ritualni poziv na parenje.<\/p>\n Naravno, primaoci gorepomenute protestne komunikacije bili su tada delimi\u010dno gra\u0111ani, delimi\u010dno same vladaju\u0107e strukture \u2013 ali delimi\u010dno i one parapoliti\u010dke snage: razli\u010diti naledi, juesejdovi, razna udru\u017eenja stranih i doma\u0107ih investitora, privredne komore, strane ambasade \u2013 u krajnju ruku ono \u0161to nazivamo \u201edubokom dr\u017eavom\u201c3 \u2013 kojima je upu\u0107ena ista ta poruka.<\/p>\n Pa upravo stoga nije slu\u010dajno da se kao (nezvani\u010dni a zvani\u010dni) organizator, inicijator i facilitator sastanka pojavila jedna parapoliti\u010dka snaga: sastanak je inicirao odre\u0111eni broj uticajnih nevladinih organizacija a s\u00e2m je sastanak odr\u017ean u jednoj uticajnoj \u2013 mada ne i odve\u0107 cenjenoj \u2013 akademskoj instituciji.<\/p>\n Deus ex machina<\/strong><\/p>\n Iznena\u0111uju\u0107i obrt, ali imamo li u vidu scenski karakter cele predstave \u2013 ne odve\u0107 neo\u010dekivan.<\/p>\n Dr\u017eava je u parlamentarnoj i politi\u010dkoj krizi, vlast i opozicija se pona\u0161aju kao dva ovna na brvnu, izlaza izgleda da nema \u2013 i ba\u0161 se tada pojavljuju jedan fakultet i nekoliko nevladinih organizacija i re\u0161avaju stvar. Stoga se ispostavlja da je ova predstava strukturirana kao klasi\u010dna drama u kojoj kona\u010dnog razre\u0161enja nema, osim ukoliko ne dolazi kao posledica iznenadne pojave deus ex machina na sceni, a prava mo\u0107 (za razre\u0161avanje) nalazi se izvan politike, izvan na\u0161eg dometa i \u2013 klju\u010dno \u2013 izvan demokratskog procesa.<\/p>\n A bo\u017eanski karakter spasitelja em ide podruku sa svim odreda mesijanskim politikama tranzicije, em mo\u017ee povremeno uzeti i one oblike koji su potpuno neo\u010dekivani. Stoga na gomilu mesijanskih vo\u0111a (vo\u0111a za nacionalno \u201eosloba\u0111anje\u201c, neoliberalni mesija, demagog populisti\u010dke privatizacije) danas valja dodati i jo\u0161 jednog: nevladine organizacije i ostale institucije daleko van dometa demokratske kontrole, koje lokalnim deranima dele packe.<\/p>\n Ali valja podsetiti: politi\u010dka dinamika u perifernim dru\u0161tvima kapitalizma predvidivi je fenomen jako sporog metabolizma. I upravo zbog toga je ovo primer funkcionisanja politi\u010dkih zajednica tranzicionih dru\u0161tava. Uzmimo za trenutak u centar malu pravni\u010dku utopiju Sofije Mandi\u0107: ona jeste u pravu kada tvrdi da je zakon taj koji reguli\u0161e. Ali upravo mo\u0107 da se zakon presko\u010di i da se ne\u0161to o njemu dogovara jeste ona klju\u010dna politi\u010dka mo\u0107. A politika se sve \u010de\u0161\u0107e i otvorenije vodi iza zatvorenih vrata (a kada se vodi unutar jednog \u010doveka \u2013 to je samo vrhunac ove \u201ezatvorenosti politike za javnost\u201c).<\/p>\n Jer demokratija danas o\u010digledno postaje jedan od centralnih problema dr\u017eava nao\u0161trenih za ure\u0111ivanje dru\u0161tava prema potrebama profita. Ispada da je na kraju Fukujama bio u pravu makar za jednu stvar: nakon pada Berlinskog zida i opasnosti od radikalne emancipacije \u2013 zaista \u0107e sve do\u0107i na svoje. Samo \u0161to ne\u0107e isto\u010dnoevropske dr\u017eave postati nalik razvijenim parlamentarnim demokratijama, ve\u0107 \u0107e ove prve regresirati i postati ne\u0161to poput oligarhija feudalnih dru\u0161tava. Dok je demokratskim procesom zahtevano vi\u0161e tr\u017ei\u0161ta a manje dr\u017eave, bilo je okej; ali danas, deset godina nakon poslednje manifestacije beskrajne krize kapitalisti\u010dkog ekonomskog sistema \u2013 demokratski mehanizmi, ma kako ograni\u010deni i tesni, po\u010dinju sasvim nezgodno da zahtevaju nekakva radni\u010dka prava nazad, preraspodelu dru\u0161tvenog bogatstva, mogu\u0107nost odlu\u010divanja o zajedni\u010dkim stvarima. I tim gore po demokratiju.<\/p>\n Kao \u0161to ka\u017ee ona dosetka: da glasanje i\u0161ta mo\u017ee da promeni, ne bi bilo dozvoljeno. A pravi procesi odlu\u010divanja odsad se imaju doga\u0111ati iza zatvorenih vrata, i pod budnim pogledom kraljeva i bogova, a proces beskrajnog razo\u010daravanja u politiku kao politi\u010dki program i projekat kona\u010dno mo\u017ee da se nastavi \u2013 politi\u010dki dogovori i ostale jeba\u010dine sigurno su sakriveni iza zatvorenih vrata.<\/p>\n\n