{"id":271211,"date":"2019-08-09T05:43:00","date_gmt":"2019-08-09T03:43:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=271211"},"modified":"2019-08-09T07:05:37","modified_gmt":"2019-08-09T05:05:37","slug":"apsolutni-kapitalizam-i-nemogucnost-pobune","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/09\/apsolutni-kapitalizam-i-nemogucnost-pobune\/","title":{"rendered":"Apsolutni kapitalizam i (ne)mogu\u0107nost pobune"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Boris Nad<\/strong><\/p>\n

Mi \u017eivimo u svetu cini\u010dnih paradoksa. U takvom svetu suvereno vlada \u201eprimat ekonomije\u201c. A takav \u201eprimat\u201c nam, kako prime\u0107uje italijanski mislilac Dijego Fuzaro, zapravo \u201eoduzima sve\u201c ne daju\u0107i ni\u0161ta zauzvrat. Ekonomija vi\u0161e nije sredstvo, ona je postala \u201esudbina\u201c i \u201eglavni razlog\u201c \u2013 vrhovni razlog postojanja.<\/p>\n

U normalnim uslovima, svrha ekonomije je da obezbe\u0111uje sredstva za \u017eivot; ova re\u010d, gr\u010dkog porekla, ina\u010de ozna\u010dava \u201eume\u0107e vo\u0111enja doma\u0107instva (privrede)\u201c. Ali savremeni liberalni kapitalizam, smatra ruski ekonomista Valentin Katasonov, nema nikakve veze s ovako shva\u0107enom ekonomijom: na mesto ekonomije stupa \u201ehrematistika\u201c, ume\u0107e boga\u0107enja, koja je, kako je upozoravao jo\u0161 filozof Aristotel, pogubna po dru\u0161tvo. Hrematistika zapravo uni\u0161tava realnu ekonomiju i realnu proizvodnju: \u201eU savremenom kapitalizmu vi\u0161e nemamo ekonomiju, imamo hrematistiku (\u0161pekulacije na robnim tr\u017ei\u0161tima, piramidalne \u0161eme, razvoj tr\u017ei\u0161ta hartija od vrednosti, igre na berzama\u2026). Hrematistika je re\u010d-trik, i zato je mo\u017eemo zameniti terminom \u2019kazino-ekonomija\u2019\u201c.<\/p>\n

NOVI GOSPODARI VASELjENE<\/p>\n

U \u201eturbokapitalizmu\u201c ekonomija ima drugo, sasvim razli\u010dito, pa \u010dak i suprotno zna\u010denje: ekonomija vi\u0161e nije sredstvo \u017eivota, ve\u0107 sredstvo porobljavanja unutar jedne, \u201ehegemonisti\u010dke dr\u017eave\u201c, koja ogroman i prete\u017ean broj, naj\u0161ire slojeve stanovni\u0161tva, pretvara u plebs, bez ikakvih prava i perspektive. Otuda \u201eprimat ekonomije\u201c donosi sveop\u0161te i masovno osiroma\u0161enje. A donosi i posvema\u0161nju socijalnu nesigurnost. U blagostanju bez rizika u\u017eivaju samo odabrani: uski, privilegovani sloj na vrhu piramide, takozvana aristokratija novca. Jedino finansijska aristokratija neprekidno pobe\u0111uje u \u201eslobodnoj tr\u017ei\u0161noj razmeni\u201c, u kojoj \u010dak i ne u\u010destvuje, ali zato propisuje pravila igre, stvaraju\u0107i privid \u201etr\u017ei\u0161nog fer-pleja\u201c. Oni su novi \u201egospodari Vaseljene\u201c. Ostatak je klasa besprizornih, ve\u010ditih i nepopravljivih gubitnika. Proletarijat, klasa \u201eprezrenih\u201c XIX i XX veka, postepeno se pretvara u \u201eprekarijat\u201c, u zna\u010denju nestalni, privremeni, nesigurni (engl. precarious) radnici. Odnosno, u \u201eklasu prokletih\u201c. \u201ePrekarijat\u201c je \u201enova klasa povremeno i privremeno zaposlenih\u201c \u2013 a \u010desto i nezaposlenih \u2013 \u201eklasa slabo pla\u0107enih i radno neza\u0161ti\u0107enih, za\u010deta u divljem braku neoliberalizma i globalizacije\u201c, koja ve\u0107 \u010dini ogromnu ve\u0107inu populacije. \u201ePrimat ekonomije\u201c i idolatrija \u201eslobodnog tr\u017ei\u0161ta\u201c treba da sakriju tu poraznu i gorku istinu.<\/p>\n

\u201ePrekarijat\u201c je kopile globalne tranzicije; nije vanbra\u010dni sin \u201edivljeg kapitalizma\u201c, kakav, valjda zakonomerno, nastaje tokom tegobnog i neizvesnog povratka iz socijalizma u kapitalizam. Izme\u0111u ostalog, zato \u0161to taj \u201eure\u0111eni kapitalizam\u201c, prema kojem se navodno kre\u0107emo, vi\u0161e nigde, a posebno na Zapadu, ne postoji. On je samo fatamorgana. To je stvarnost XX veka. Nestao je najkasnije u njegovoj poslednjoj deceniji, u istom trenutku kada je nestao i socijalizam.<\/p>\n

OPASNA NOVA KLASA<\/p>\n

Prema britanskom ekonomisti Gaju Stendingu, ova \u201eopasna nova klasa\u201c, a to je i naslov njegove knjige iz 2011, proizvod je op\u0161te nestabilnosti, koja i \u010dini samu su\u0161tinu globalnog kapitalizma. Koncept ove \u201eop\u0161te nestabilnosti\u201c rodio se u glavama neoliberalnih ideologa 70-ih godina pro\u0161log veka, koji su zagovarali potpunu \u201efleksibilnost tr\u017ei\u0161ta rada\u201c, navodno u cilju \u201eve\u0107e konkurentnosti\u201c \u2013 da bi po\u010detkom ovog veka prerasla u \u201enovu normalnost\u201c. Nenormalnost je pretvorena u normu, socijalna nesigurnost u prednost, a to je samo deo paradoksa na\u0161eg doba. Proces se naziva i \u201ekomodifikacijom rada\u201c. Radnik je u tom \u201eprocesu\u201c sveden na prosti \u201efaktor proizvodnje\u201c; na jeftinu sirovinu, i uz to lako zamenjivu, \u010diju \u201estvarnu tr\u017ei\u0161nu vrednost\u201c odre\u0111uje sve ni\u017ea cena rada, obavezno ispod minimalne zarade. Taj \u201eprekarijat\u201c ne \u010dine samo radnici (proleteri pro\u0161log i pretpro\u0161log veka) koji su ostali bez \u201estalnog posla\u201c, zbog deindustrijalizacije ili transfera proizvodnje, niti su \u201eprekobrojni\u201c isklju\u010divo neobrazovani ili migranti; \u010dine ga, u sve ve\u0107em postotku, i mladi i visokoobrazovani, \u201efrustrirani sopstvenim statusom i \u017eivotnim izgledima\u201c.<\/p>\n

Da li je ba\u0161 neophodno izmi\u0161ljati nove klase u stvarnosti koja je prili\u010dno, \u010dak i razo\u010daravaju\u0107e jednostavna? I treba li stalno podse\u0107ati na ono \u0161to je o\u010digledno? Svet je danas podeljen na samo dve klase: na \u201egubitnike globalizacije\u201c i na one na vrhu: malobrojnu transnacionalnu oligarhiju koja za sebe grabi \u201esve, i ostatak\u201c. Tradicionalni sukob izme\u0111u bur\u017eoazije i proletarijata odvijao se u okviru suverene nacionalne dr\u017eave, ali ta suverena dr\u017eava na Zapadu odavno ne postoji. I jedni i drugi \u2013 i \u201estari proletarijat\u201c i \u201estara bur\u017eoazija malih preduzetnika\u201c \u2013 danas spadaju u naj\u0161iri sloj \u201egubitnika globalizacije\u201c, koje bez milosti uni\u0161tava finansijska oligarhija. Prvi su pretvoreni u obespravljenu \u201emasu bez svesti\u201c, drugi su do krajnosti osiroma\u0161eni kroz sistem bankarskih finansijskih prevara i transnacionalne konkurentnosti. Zapravo, stvari u (neo)liberalnom kapitalizmu se odvijaju ta\u010dno u onom smeru koji je predvi\u0111ao Marks: u smeru pauperizacije proletarijata, u kome nestaje i stara \u201esrednja klasa\u201c. A to je, u stvari, \u201eprekarijat\u201c: svet prekobrojnih, neorganizovanih, ekstremno eksploatisanih, slabo pla\u0107enih i pravno neza\u0161ti\u0107enih.<\/p>\n

NOVI PLEBS U NOVOM FEUDALIZMU<\/p>\n

Danas svetom vlada \u201eapsolutni kapital\u201c, koji nastoji da ukine granice nacionalnih dr\u017eava i poslednje ostatke njenog suvereniteta, granice, carine i sve tr\u017ei\u0161ne barijere, kako bi omogu\u0107io nesmetano kolanje kapitala, roba i \u2013 jeftine, skoro besplatne, upravo ropske radne snage. O tome govori D\u017eefri Majron, direktor ekonomskih studija na Institutu Kejto, koji u ime \u201eapsolutnog kapitala\u201c, sa stranica nedeljnika Ju-Es-Ej tudej, zahteva \u201eotvorene granice\u201c, za Ameriku i za \u010ditav svet: \u201eOtvorene granice zna\u010de da vi\u0161e ne bi bilo zidova, ograda, zamornih procedura na aerodromima, zloglasne Slu\u017ebe za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE), deportacija, pritvorskih centara ili imigracionih sudova\u201c. Koristi od ovakve politike, tvrdi Majron, daleko bi nadma\u0161ile tro\u0161kove i eventualne gubitke; tako bi se \u0161tedeli resursi, a \u201eposlodavci bi (u SAD) obezbedili pristup talentovanom ljudskom kapitalu\u201c. \u201eJedna akademska studija pokazuje da bi se svetski bruto doma\u0107i proizvod dva puta uve\u0107ao u odnosu na sada\u0161nji iznos\u201c, tvrdi Majron, a ekonomska efikasnost \u0107e se navodno pove\u0107ati, ne samo u SAD, ve\u0107 i u svim zemljama koje \u201eizvoze imigrante\u201c. Kako?<\/p>\n

Majron propu\u0161ta da nas obavesti o svom \u201eakademskom izvoru\u201c, studiji koja, navodno, dokazuje da bi otvaranje granica donelo globalni ekonomski procvat. Izvesno je jedno: da bi nekontrolisana imigracija obezbedila pristup \u201eljudskom kapitalu\u201c, prakti\u010dno neograni\u010denom resursu radne snage, li\u0161enom svih oblika dr\u017eavne za\u0161tite i garantovanih socijalnih prava. \u201eU svojoj su\u0161tini,\u201c upozorava Fuzaro, \u201esvehvaljeni globalizam podudara se sa mra\u010dnom dinamikom ponovnog pretvaranja u plebs onih masa koje su nekada bile za\u0161ti\u0107ene pravima ste\u010denim u okviru nacionalnih suverenih dr\u017eava, a sada su redefinisane kao masa kmetova na milosti i nemilosti kapitala bez granica. U tome le\u017ei su\u0161tina `globalizacije` kao temelja novog finansijskog feudalizma. Globalizacija tr\u017ei\u0161ta prihoda ide podruku sa globalizacijom radnika svedenih na novi plebs planetarnog sistema potreba, li\u0161enog etike, bez granica, bez dr\u017eavne za\u0161tite i bez politi\u010dki garantovanih socijalnih prava.\u201c<\/p>\n

RAZGRADNjA SOCIJALNOG TKIVA<\/p>\n

Apsolutni kapitalizam je sistem u kome se kapital vi\u0161e ne suo\u010dava sa preprekama ili bilo kakvim ograni\u010denjem. Danas je u toku \u201eglobalna tranzicija\u201c ka takvom dru\u0161tvu, a va\u017ena karakteristika ove \u201etranzicije\u201c je to \u0161to niko, pa ni sami ideolozi neoliberalizma, a jo\u0161 manje od plebsa potpuno izlolovana aristokratija novca, ne zna kuda ona zapravo vodi. Sasvim sigurno, ne u socijalni i ekonomski \u201eprogres\u201c ni u dru\u0161tveno blagostanje. O dru\u0161tvenom blagostanju za sve vi\u0161e uop\u0161te nema govora, a ne govori se ni o neoliberalnoj \u201eplimi koja \u0107e podi\u0107i sve \u010damce\u201c. Savr\u0161eno je jasno da se ona nikad ne\u0107e dogoditi. Doga\u0111a se, zapravo, ne\u0161to suprotno: potop ili cunami koji lomi stare dru\u0161tvene strukture i razara do sada postoje\u0107e klase. Za ogromnu ve\u0107inu, jedina realna perspektiva u takvom svetu je nedostatak svake perspektive. Pripadati svetu rada postalo je stigma i sramotni \u017eig. To je polo\u017eaj na samom dnu dru\u0161tvene lestvice, koji osu\u0111uje na neizle\u010divo siroma\u0161tvo, na mukotrpno i neizvesno pre\u017eivljavanje od danas do sutra, s jednom jedinom garancijom: da \u0107e sutra biti gore nego danas. Ovi procesi na Zapadu ve\u0107 dovode do katastrofalnih posledica, do razaranja i razgradnje dru\u0161tvenog tkiva, ali se, uprkos tome, a to je jo\u0161 jedan paradoks, nastavljaju, i nastavi\u0107e se i ubudu\u0107e.<\/p>\n

U takvom svetu \u201ene\u0107e biti nikakve revolucije\u201c, ili bar tako misle njegovi najugledniji mislioci i apologete, ponavljaju\u0107i ovu mantru u bezbrojnim varijacijama, u nadi da \u0107e se \u017eelja \u201egospodara Vaseljene\u201c vol\u0161ebno pretvoriti u istinu i neku novu dru\u0161tvenu zakonomernost, uprkos \u010dinjenici da je danas, kako prime\u0107uje Fuzaro, \u201esvetska scena, koja je od\u0161krinuta 1989, oslobodila potencijal patnje i bede, nepravde i zloupotrebe mo\u0107i, eksploatacije i nepravde, \u0161to bi moglo da proizvede ekvivalent od najmanje petnaest revolucija kakve su bile Francuska 1789. i ruska 1917\u2026\u201c<\/p>\n

Re\u010di kao \u0161to su \u201eklasa\u201c, \u201eklasna borba\u201c ili \u201eeksploatacija\u201c izbrisane su iz savremenog re\u010dnika. Ne postoji vi\u0161e ni \u201esocijalna pravda\u201c. Poslednja vrednost u koju se bezuslovno veruje je \u201evrednost tr\u017ei\u0161ta\u201c i \u201eslobodne trgovine\u201c, a to je razmena, beskrajno kolanje roba i novca, kao njegovog vrhovnog i apstraktnog simbola. Svet (\u010ditav svet) je roba. I \u201eplebs\u201c je roba. A novac je \u201euniverzalna roba\u201c, koju \u201eni iz \u010dega\u201c proizvodi svemo\u0107na aristokratija novca. \u201eEksploataciju\u201c i \u201edru\u0161tvenu nepravdu\u201c (o kojima nije dozvoljeno da se govori) zamenjuje \u201enefleksibilnost\u201c; onaj ko nije fleksibilan da bi se u dovoljnoj meri prilagodio novoj realnosti obra\u0107a se psihologu ili psihijatru, zahteva \u201estru\u010dnu pomo\u0107\u201c.<\/p>\n

U tom vrlom novom svetu ne postoji klasa, postoji jedino \u201eindividua\u201c. A postoji i \u201enemogu\u0107nost pojedinca da se izbori s objektivnim svetom, da se prilagodi situaciji, da adaptivno modelira svoj subjektivitet u skladu sa datim uslovima\u201c. Psiholozi i savetnici su najvi\u0161a i poslednja instanca. A oni uporno ponavljaju da je problem u nama i u na\u0161oj nesposobnosti da se prilagodimo ili \u201eprihvatimo novu realnost\u201c, a ne u dru\u0161tvu. Nije dru\u0161tvo nepravedno, ve\u0107 su pojedinci \u201eneadaptivni\u201c i \u201enefleksibilni\u201c. Da bi se individua \u201euklopila\u201c, potrebno je da \u201eusvoji fleksibilni i funkcionalni model mi\u0161ljenja\u201c, ili da ne misli uop\u0161te. Da bi se individua \u201eadaptirla\u201c na stvarnost koju je nemogu\u0107e prihvatiti, ona mora da, prividno dobrovoljno, prihvati operaciju promene svesti.<\/p>\n

BOG MONOTEISTI\u010cKOG TR\u017dI\u0160TA<\/p>\n

Mesto \u201eposlednje instance\u201c je od sada uskra\u0107eno i sve\u0161tenstvu i crkvi, kojoj, u globalizovanom tr\u017ei\u0161tu, jedino preostaje da se i sama pretvori u korporaciju, po mogu\u0107nosti multinacionlnu, i da prodaje svoju \u201erobu\u201c. U toku je \u201evelika desakralizacija sveta\u201c. U takvom svetu jedina prava i istinita religija je kapitalizam. Da je kapitalizam okrutna religija, a ne puki sistem privre\u0111ivanja, uo\u010dio je jo\u0161 filozof Valter Benjamin. Dodu\u0161e, kapitalizam je, prema Benjaminu, religija bez transcendencije, religija savr\u0161eno imanentna, bez teologije i dogme: \u201eKapitalizam je \u010disti religiozni kult, mo\u017eda najekstremniji koji je ikad postojao. U njemu sve dobija smisao samo kroz direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu, neku posebnu teologiju. On utilitarizmu daje njegovu religioznu nijansu\u201c (V. Benjamin: Kapitalizam kao religija).<\/p>\n

Ovaj kapitalisti\u010dki kult po\u010diva na \u201eose\u0107anju krivice (dug)\u201c, koje vernika dovodi do o\u010dajanja, a upravo \u201eod tog \u0161irenja o\u010daja, \u010dija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, o\u010dekuje se (paradoksalno) spasenje\u201c. \u201eBog kapitalizma\u201c, ili \u201emonoteisti\u010dki bog tr\u017ei\u0161ta\u201c pri tom ostaje skriven, ali on je u stvari prisutan svuda, i ispoljava se i prikazuje u sudbinama ljudi.<\/p>\n

IGRA\u010cKA APSOLUTNOG KAPITALA<\/p>\n

Vratimo se jo\u0161 jednom Dijegu Fuzaru. Na Zapadu vi\u0161e ne postoji proleter, koji je, ili u \u010dije ime su dizane proleterske i socijalisti\u010dke revolucije XX veka. \u0160ta preostaje, po\u0161to je taj proleter kona\u010dno u\u010dinjen bezopasnim, prakti\u010dno razvla\u0161\u0107en i najzad \u201eukinut\u201c? Preostaje \u201ehomo precarius\u201c. A \u201e`homo precarius` je su\u0161tina individualisti\u010dke izolacije i prekinute dru\u0161tvene veze. Raskinuo je svaku zajednicu, klasu i solidarnost, dr\u017ee\u0107i se dogme o konkurentnom preduzetni\u0161tvu koje ga \u017eeli kao neprijatelja onih koji su, iako u istoj njegovoj poziciji izrabljenog, uvek spremni da sebe okrivljuju u slu\u010daju neuspeha\u201c.<\/p>\n

Taj \u201ehomo precarius\u201c je \u201epotpuno bespomo\u0107an i s\u00e2m, instrument u rukama apsolutnog kapitala, koji mo\u017ee neograni\u010deno iskori\u0161\u0107avati njegovo telo i um, ruke i neurone\u201c. Taj, takozvani \u201eprekarni radnik, nikada ne prevazilazi svest nomadskog i monadskog subjekta, niti prelazi u lik `strastvenog besa` Gram\u0161ijevog diskursa\u201c. On je sveden na roba koji nije ni svestan sopstvenih okova, ve\u0107 za sopstveni polo\u017eaj okrivljuje uvek samog sebe, roba koji nema nikakvu ideju o slobodi i o sopstvenom oslobo\u0111enju, i \u010dije postojanje je fatalno odre\u0111eno mukotrpnim pre\u017eivljavanjem od danas do sutra. A to je polo\u017eaj koji, opet paradoksalno, daje neku nadu.<\/p>\n

PO\u010cETAK TEKTONSKIH PROMENA<\/p>\n

Da li je i u takvom svetu pobuna ipak mogu\u0107a? Dokle \u0107e zapadne dr\u017eave uspevati da kanali\u0161u bes i nezadovoljstvo i obuzdavaju pobune do kojih, na koncu, ipak mora do\u0107i? Pouzdanje u kontrolu dru\u0161tvenih \u201eprocesa\u201c je samo jedna velika zabluda, upozorava Slobodan Relji\u0107: \u201eVelika je zabluda da jedan rasklimatani mehanizam kao \u0161to je dana\u0161nja zapadna dr\u017eava, \u010dak i najja\u010da \u2013 ameri\u010dka, mo\u017ee beskrajno kontrolisati izlive revolucionarne srd\u017ebe masa koje dramati\u010dni rast dru\u0161tvene nejednakosti dovodi na rub pucanja\u201c.<\/p>\n

Kontrola, socijalni in\u017eenjering i vera u njihovu svemo\u0107 samo su \u201edru\u0161tveno korisne iluzije\u201c, budu\u0107i da svi dru\u0161tveni mehanizmi ionako dovedeni do tog \u201eruba pucanja\u201c, i da funkcioni\u0161u samo prividno, s mukom odr\u017eavaju\u0107i stabilnost i ravnote\u017eu u svetu koji je ve\u0107 odavno izgubio svaku ravnote\u017eu, stabilnost i najzad centar, postaju\u0107i igra\u010dka i plen sila koje je, uostalom, sam i oslobodio, kao Aladin iz \u010darobne lampe.<\/p>\n

Niko, pa ni \u201egospodari Vaseljene\u201c, u tom svetu ne zna \u0161ta donosi sutra. Kompas je izgubljen. Kola su pojurila niz strminu. Ko njima mo\u017ee da upravlja? Mase \u201eprekobrojnih\u201c \u2013 modernih nomada, stavljene su u pokret, prelaze\u0107i s kontinenta na kontinent i sudaraju\u0107i se me\u0111u sobom. Globalizacija zaista \u201egeneri\u0161e mobilnost\u201c, a njene posledice su nesagledive. To kretanje je odavno postalo haoti\u010dno, a haos nije mogu\u0107e kontrolisati. Promene su u su\u0161tini tektonske. I to je samo po\u010detak. Te\u0161ki dru\u0161tveni potresi su tek na pragu. \u201ePerspektive ne odi\u0161u optimizmom,\u201c dodaje Relji\u0107, \u201euprkos tome \u0161to je je progres optimisti\u010dki pogled pretvorio u dru\u0161tvenu obavezu na Zapadu\u201c. Ne postoji, ako zaboravimo na\u00a0 galamu pla\u0107enih propagandista apsolutnog kapitala, nijedan razlog za optimizam.<\/p>\n

Revolucije i nasilni pokreti zapravo postaju neizbe\u017eni. Postmoderna \u201earistokratija\u201c i njeno \u201esve\u0161tenstvo\u201c, intelektualci koji su se \u201eadaptirali\u201c i propagiraju \u201eglobalizaciju\u201c, to ne vide i ne \u017eele da vide, jer \u017eive u svojim luksuznim \u201esocijalnim d\u017eepovima\u201c, savr\u0161eno izolovani od plebsa. Oni ne \u010duju zaglu\u0161uju\u0107u buku koju stvara plebs. Tako je bilo i u preve\u010derje Francuske revolucije.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana\u0161nji \u201ehomo precarius\u201d je sveden na roba koji nije ni svestan sopstvenih okova. Da li je u takvom svetu pobuna uop\u0161te mogu\u0107a?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271212,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-271211","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271211","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=271211"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271211\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271212"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=271211"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=271211"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=271211"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}