{"id":271173,"date":"2019-08-08T11:09:35","date_gmt":"2019-08-08T09:09:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=271173"},"modified":"2019-08-08T11:09:35","modified_gmt":"2019-08-08T09:09:35","slug":"struktura-naseg-drustvenog-mira-je-ratna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/08\/struktura-naseg-drustvenog-mira-je-ratna\/","title":{"rendered":"Struktura na\u0161eg dru\u0161tvenog mira je ratna"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/p>\n

\"\"Na 24. godi\u0161njicu srebreni\u010dkog genocida u Beogradu je odr\u017ean niz manifestacija koje podse\u0107aju na odgovornost Srbije za genocid. Jednu od njih pripremio je re\u017eiser Zlatko Pakovi\u0107. Pozvao je ljude u Kolarac da pogledaju uvod u predstavu \u2018Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u2019 koju priprema za narednu godinu. Ulaz je bio slobodan svima, pa i grupici neofa\u0161ista koji su svoj stav iskazali prekidaju\u0107i govor, provociraju\u0107i i prete\u0107i.<\/p>\n

Koliko je neo\u010dekivan bio upad desni\u010dara na va\u0161 performans \u2018Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u2019?<\/em><\/p>\n

Za mene je taj upad nacional\u0161ovinista bio neo\u010dekivan, ali ipak se nisam iznenadio kad se dogodio. Nisam ga o\u010dekivao, nisam ga slutio, jer u mom dosada\u0161njem iskustvu, izuzev jednog poku\u0161aja u Skoplju, nije bilo prekida predstava, uprkos tome \u0161to one spadaju u grupu veoma rizi\u010dnih. S druge strane, ozbiljna procena planiranog doga\u0111aja, s obzirom na njegovu temu, navodila je na pomisao da je ovakav upad mogu\u0107 i vrlo verovatan. Ja sam, kao \u0161to to uvek \u010dinim, s glumcima tokom priprema razgovarao o strategiji na\u0161eg pona\u0161anja u slu\u010daju poku\u0161aja spre\u010davanja predstave, iako sam, velim, pretpostavljao da do njega ne\u0107e do\u0107i. Stoga smo se, kad je poku\u0161ano spre\u010davanje predstave, pona\u0161ali pribrano i odlu\u010dno. \u010cvrsto sam verovao u to da \u0107u, uprkos prekidu, spre\u010diti spre\u010davanje doga\u0111aja, i u toj nameri sam se i nosio sa novonastalom situacijom, hladnokrvno i prisebno, kao sa improvizacijom ili nezgodom u samoj izvedbi.<\/p>\n

Nek\u2019 policija reaguje<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to ste pretpostavili da do spre\u010davanja ne\u0107e do\u0107i?<\/em><\/p>\n

Pretpostavljao sam da vlastima nije potreban incident na dan genocida u Srebrenici, kao \u0161to im vi\u0161e nije potreban tokom Parade ponosa, pa isti oni koji su nekad, u opoziciji, organizovali huligane iz redova takozvanih navija\u010da fudbalskih timova, da razbijaju Paradu i tuku njene u\u010desnike, sad na vlasti nare\u0111uju tim huliganima tihovanje. Pokazalo se, me\u0111utim, da je za re\u017eim poricanje genocida u Srebrenici ne\u0161to drugo i neuporedivo va\u017enije od negiranja rodne, polne i seksualne ravnopravnosti. To je rak-rana Republike Srbije, koja Srbiju upravo razjeda kao republiku. Stoga su se nu\u017eno morali pojaviti antirepublikanci da prekinu jedno eksperimentalno konstituisanje republike u pozori\u0161nom predavanju koje priznaje genocid u Srebrenici i osloba\u0111a silu nevinih gra\u0111ana i gra\u0111anki Republike Srbije od ose\u0107anja krivice koje im je, paradoksalno, upravo nametnuto dr\u017eavnim poricanjem tog genocida. Pomenuti antirepublikanci, obo\u017eavaoci generala Dra\u017ee Mihailovi\u0107a i Ratka Mladi\u0107a, dvojice prononsiranih ratnih zlo\u010dinaca, ne slu\u010dajno, uporno su i s gnu\u0161anjem odbacivali od sebe ime gra\u0111ana i gra\u0111anki kad sam ih tako prozivao, govore\u0107i: \u2018Mi nismo gra\u0111ani, mi smo narod!\u2019 Oni su se dakle pojavili u mojoj preliminarnoj predstavi kao istina o su\u0161tini glavnog problema Srbije, koji je ve\u0107 24 godine spre\u010dava da se konstitui\u0161e kao republika. Jer da bi jedna republika realno ispunila svoju nominalnu vrednost, njeni se gra\u0111ani, njeni se politi\u010dari, njene se sudije moraju boriti i za dignitet \u017ertava zlo\u010dina, iako te \u017ertve nisu njeni gra\u0111ani, i za ka\u017enjavanje onih svojih gra\u0111ana koji su taj zlo\u010din po\u010dinili ili podstrekivali. Samo to je republika, res publica; u suprotnom, ona je cosa nostra. Dakle, prekidanje mog uvoda u predstavu \u2018Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u2019 integralni je njegov deo. To je intervencija realnosti u sferu umetni\u010dke imaginacije, koja pak \u017eeli da interveni\u0161e u stvarnost i da je korenito izmeni.<\/p>\n

Ovo svakako nije prvo izvo\u0111enje, bilo da je re\u010d o predstavljanju rada, a posebno predstavama koje ste radili, a koje je kontra zvani\u010dnih narativa o na\u0161oj skorijoj pro\u0161losti. Retko kad ili \u010dak nikad niste tra\u017eili za\u0161titu policije, koja \u010desto prati sli\u010dne manifestacije, poput festivala Mir\u00ebdita, dobar dan! Za\u0161to ste protiv prisustva policije koja bi mogla spre\u010diti ulazak fa\u0161ista, \u0161to je i \u010dinila isti taj dan, svega sat ranije u parku u kom se obele\u017eavala godi\u0161njica genocida?<\/em><\/p>\n

Ne \u017eelim da igram za\u0161ti\u0107ene, obezbe\u0111ene predstave, dakle predstave \u010diji bi izvor kontrole bio izvan same sfere umetnosti. Pozori\u0161te je u biti jedina subverzivna institucija \u010dove\u010danstva; hegelovski re\u010deno, samorazaraju\u0107a institucija. Ako bih predstavu izvodio pod obezbe\u0111enjem policije, likvidirao bih na samom po\u010detku subverzivni, podriva\u010dko-pobunjeni\u010dki njen potencijal. Ali ukoliko neko ho\u0107e nasilno da spre\u010di izvo\u0111enje predstave, onda nek\u2019 reaguje patrola interventne policije dolaze\u0107i sa terena ili iz policijske stanice, kao \u0161to reaguje u slu\u010daju ubistva, plja\u010dke, porodi\u010dnog nasilja itd.<\/p>\n

Prilikom doga\u0111aja isticali ste da je rat po\u010deo onog trenutka, pre 29 godina, kad je grupa nacionalista upala na predstavu \u2018Sveti Sava\u2019. Nije li tih 29 godina zapravo jedna duga godina koja nikako da zavr\u0161i?<\/em><\/p>\n

Rat je po\u010deo u Jugoslovenskom dramskom pozori\u0161tu u maju 1990. spre\u010davanjem izvo\u0111enja gostuju\u0107e predstave \u2018Sveti Sava\u2019 Narodnog pozori\u0161ta iz Zenice, u re\u017eiji Vladimira Mil\u010dina. Prvo je dakle spre\u010dena \u017eiva re\u010d sa pozori\u0161ne scene, a potom se krenulo u kona\u010dno zapu\u0161avanje usta ljudima. Onima koji su upali na Kolarac, se\u0107ate se, rekao sam: \u2018Vi ste isti oni koji su pre 29 godina spre\u010dili izvo\u0111enje predstave o Svetom Savi, iako neki od vas tada nisu bili ni ro\u0111eni, a sada ste ovde da isto to u\u010dinite. Pre 29 godina va\u0161im \u010dinom po\u010deo je rat. A \u0161ta \u0107e da po\u010dne posle ovog va\u0161eg \u010dina?\u2019 Imamo dakle utisak da se nalazimo na po\u010detku rata, iako ve\u0107 gotovo tri decenije otkopavamo iz masovnih grobnica ubijene u tom ratu. \u0160ta nam to govori? Struktura na\u0161eg dru\u0161tvenog mira je ratna. Za\u0161to? Tu dolazimo do klju\u010dnog dru\u0161tvenog problema i do teme moje predstave o genocidu u Srebrenici. Izvr\u0161ioci po\u010dinjenih zlo\u010dina uglavnom su osu\u0111eni. Osu\u0111eni su uglavnom i organizatori tih zlo\u010dina. \u010cak su i nalogodavci osu\u0111eni. Ali akademici tih zlo\u010dina, pesnici, duhovnici genocida, i danas su najugledniji ljudi u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Pozori\u0161te proziva i hrabri<\/strong><\/p>\n

Nije li ta reakcija pokazatelj da je umetnost ipak omalova\u017eavana i da, sa pravim pristupom, ima mo\u0107 da name\u0107e teme, da kritikuje i da provocira?<\/em><\/p>\n

Pozori\u0161te ima mo\u0107 \u2013 mo\u0107 da javno razobli\u010dava ne samo o\u010digledne nego i prikrivene modele represije na kojima jedno dru\u0161tvo po\u010diva. Uvod u predstavu, kao i sama budu\u0107a predstava \u2018Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo\u2019, predo\u010dava gledaocima represiju kulturne elite, kojom ona gra\u0111ane i gra\u0111anke dr\u017ei kao taoce svojih zlo\u010dina, nametnuv\u0161i im ose\u0107anje krivice. Nevini se moraju ose\u0107ati krivima kako bi vinovnici bili za ugled i po\u0161tovanje. To je paklena dijalektika. Istovremeno, ta i takva kulturna elita zahteva, odobrava i finansira isklju\u010divo pozori\u0161te koje ni u primislima ne\u0107e u pitanje dovesti njen privilegovani polo\u017eaj. U predstavama po\u017eeljne su, dakako, metafore, jer metafora ubija politi\u010dnost teatra, koja je kao bit pozori\u0161ne umetnosti, kao njena licentia poetica, odre\u0111ena na samom po\u010detku teatra \u2013 u atinskoj demokratiji. Stoga nije nikakvo \u010dudo kad su, do\u0161av\u0161i u Kolarac s namerom da je prekinu, mlado\u010detnici lepo rekli: \u2018Pa ovo i nije nikakva pozori\u0161na predstava, ovo je ne\u0161to drugo\u2026\u2019 Potpuno ta\u010dno! To nije predstava kakva se daje u bilo kojem od beogradskih pozori\u0161ta i koja slu\u017ei samo tome da opere ne\u010diste savesti duhovnika zlo\u010dina u suzama razne\u017eene gra\u0111anske publike. Ta\u010dno, ovo je ne\u0161to sasvim drugo, ovo je pozori\u0161te! Ono proziva zlo\u010dince, a hrabri pravedne.<\/p>\n

Nasuprot tome, imamo ne\u0161to \u0161to je po\u010delo i pre tog upada na predstavu \u2018Sveti Sava\u2019, a gde su umetnici imali velikog udela tako \u0161to su pripremali teren za tenkove, topove, snajpere i masovne grobnice. Vi ih i prozivate u jednom tekstu da su \u2018\u017eivi isklesani u smrt\u2019, a da je njihov \u017eivot \u2018najjeftinija srpska re\u010d\u2019?<\/em><\/p>\n

Kao \u0161to se agresija koja \u0107e se ubrzo pretvoriti u oru\u017eani sukob iskazala najpre u JDP-u, tako je dobrim delom ba\u0161 u pozori\u0161tu po\u010dela i monstruozna nacionalisti\u010dka akcija u kulturi. Setite se samo predstava prema delima Dobrice \u0106osi\u0107a u JDP-u osamdesetih godina, a \u0106osi\u0107 je glavni \u017erec srpskog nacionalizma! Setite se re\u017eija Dejana Mija\u010da, \u2018Golubnja\u010de\u2019 i \u2018Valjevske bolnice\u2019, kao \u0161to se moramo setiti i Budakovog \u2018Ognji\u0161ta\u2019 u zagreba\u010dkom HNK-u u Sedlarovoj re\u017eiji! Bile su to budnice pod kojima su se ljudi zbijali u \u010dopore i krda, da zagu\u0161e svaki trag li\u010dnosti. Danas su se ta krda i ti \u010dopori pretalili u stada, a isti onaj Mija\u010d, posle svega, deli gra\u0111anima Srbije kriti\u010dke lekcije o sada\u0161njoj vlasti, kao da joj on svojim pozori\u0161nim predstavama nije trasirao put. Kakav cinizam! Kakva besramnost!<\/p>\n

Cela va\u0161a predstava o predstavi u nastajanju bazira se na temi krivi\u010dne odgovornosti intelektualne elite koja je generisala kulturu mr\u017enje iz koje nu\u017eno slede zlo\u010dini, a me\u0111u njima i genocid u Srebrenici?<\/em><\/p>\n

Upravo tako. To je tema i uvoda u predstavu i same predstave koju \u0107u, u produkciji Helsin\u0161kog odbora za ljudska prava u Srbiji, ostvariti slede\u0107e godine. Kulturna elita koja je pod Milo\u0161evi\u0107evim re\u017eimom i za potrebe tog re\u017eima generisala kulturu zlo\u010dina, i danas je najuticajnija. Oni u\u010de gra\u0111ane \u2013 vole da ka\u017eu narod \u2013 koja je to re\u010d najskuplja u maternjem jeziku, koji je narod najvredniji, koji je pak tribalni talog i tako dalje i tome sli\u010dno. Dakle, i posle 30-35 godina ista kultura zlo\u010dina i danas je dominantna. Stoga se zlo\u010dini istih razmera mogu ponovo izvr\u0161iti. Uloga moje predstave jeste da spre\u010di te verovatne i mogu\u0107e masovne zlo\u010dine.<\/p>\n

Uloga \u2018intelektualaca\u2019 \u2013 to pitanje se otvara kako god da okrenemo. Krenimo sa autorom predstave \u2018Sveti Sava\u2019 Sini\u0161om Kova\u010devi\u0107em i sli\u010dnima koji su se bez ikakvih problema iz pozicije \u2018\u017eivota\u2019 svrstali na stranu \u2018smrti\u2019. Nije li ba\u0161 taj slu\u010daj mo\u017eda najve\u0107a simbolika uloge intelektualaca u Srbiji?<\/em><\/p>\n

Nedugo posle komada o Svetom Savi, Sini\u0161a Kova\u010devi\u0107 se javlja i kao pisac komada o kvislingu \u0111eneralu Milanu Nedi\u0107u. Komad je igran u Zvezdara teatru, koji je i tada vodio slavniji Kova\u010devi\u0107, Du\u0161an. Dakle, rehabilitacija ratnih zlo\u010dinaca iz Drugog svetskog rata, pre nego \u0161to se na\u0161la na sudovima, prvo je izvedena u pozori\u0161tu. Tu su, u pozori\u0161tu, saradnici okupatora dobili najpre pravo gra\u0111anstva. Ne\u010dasna je, pora\u017eavaju\u0107a ta uloga pozori\u0161ta. Danas, Sini\u0161a Kova\u010devi\u0107 glumi moralnu vertikalu u borbi protiv re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Takvi ljudi su deo vu\u010di\u0107evskog problema, a ne njegovog re\u0161enja.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107 se ogolio<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, tu su bili oni okupljeni oko Beogradskog kruga. Mnogi od njih vi\u0161e nisu me\u0111u \u017eivima, Borka Pavi\u0107evi\u0107 je poslednja koja je oti\u0161la. Kakva je njihova i va\u0161a uloga, odnosno mo\u0107?<\/em><\/p>\n

U Centru za kulturnu dekontaminaciju, dakle kod Borke i sa Borkom, ostvario sam pet pozori\u0161nih predstava. Meni nije tek onemogu\u0107eno da re\u017eiram u institucionalnim pozori\u0161tima u Srbiji, nego je to nemogu\u0107e po prirodi stvari. Kako da re\u017eirate predstave protiv Milo\u0161evi\u0107evog ili Vu\u010di\u0107evog re\u017eima u institucijama kulture koje su u kolaboraciji s tim re\u017eimima? CZKD je u tom smislu ne samo jedino mesto slobode i za pozori\u0161no stvarala\u0161tvo u Srbiji nego, kako sam to napisao u se\u0107anju na Borku u povodu njene smrti, i jedina svetska institucija u Srbiji, koja je nastala u trenutku kad su sve njene institucije slobode pogu\u0161ene. Uloga pozori\u0161ta u dru\u0161tvu mo\u017ee biti presudna, ja u to verujem. Kad se ne\u0161to na pozori\u0161noj sceni dogodi kao presedan, onda se to upisuje u povest kao dru\u0161tveni doga\u0111aj, dodu\u0161e kao eksperimentalni dru\u0161tveni doga\u0111aj, koji stvara potrebu da se ponovi u sferi politi\u010dke realnosti. Na primer, ja sam proletos, u predstavi \u2018Vox Dei \u2013 gra\u0111anska neposlu\u0161nost\u2019, prema svim povre\u0111enim ta\u010dkama va\u017ee\u0107eg Krivi\u010dnog zakonika Republike Srbije, izveo su\u0111enje za te povrede i predsedniku i premijerki, \u010dlanovima vlade i javnom tu\u017eiocu. Svi u dru\u0161tvu znaju da Ustav i zakone svakodnevno kr\u0161e oni koji su izabrani da \u010duvaju njihovu neprikosnovenost, da su naime oni koji su opunomo\u0107eni da se brinu za op\u0161te dobro, to op\u0161te dobro prisvojili za sebe, ali u dr\u017eavi nijedna institucija nije slobodna da postupa po zakonu i da, u skladu sa zakonom, optu\u017ei one koji ga na najvi\u0161im dr\u017eavnim polo\u017eajima drasti\u010dno ignori\u0161u. Pokazao sam da to mo\u017ee pozori\u0161te, pozori\u0161te kao u\u010diteljica dru\u0161tva i njegove budu\u0107nosti. Tako je i sa predstavom o Srebrenici. Ona ima mo\u0107 da spre\u010di budu\u0107e Srebrenice, budu\u0107e Bratunce, Kravice, Ahmi\u0107e, Prijedore, Mostare, Vi\u0161egrade\u2026<\/p>\n

I na kraju, intelektualce je prozivao u svom autorskom tekstu \u2018Elita i plebs\u2019 i sam Aleksandar Vu\u010di\u0107. Sti\u010de se utisak da je ipak sve svedeno na jedan pija\u010darski nivo na kom se obra\u010dunava sa svojim politi\u010dkim protivnicima?<\/em><\/p>\n

To je dragocen dokument. Aleksandar Vu\u010di\u0107 je u njemu ogolio poetiku svog vladanja. Pogledajte samo taj re\u010dnik koji on koristi, a koji je nametnuo kao re\u010dnik dr\u017eave! To nije re\u010dnik politike, nego re\u010dnik kriminala. Pro\u010ditajmo, u infinitivima, samo glagole koje on upotrebljava: marisati, muntati, ugraditi se, ugra\u0111ivati se, gaziti, pljuvati, povra\u0107ati, slomiti nekom ki\u010dmu, organizovati progon, spaliti na loma\u010di, pi\u0161ati, zapi\u0161avati; otvoriti logore za svakog ko se usudio da pogre\u0161no glasa; primenjivati recepte iz najmra\u010dnijih, fa\u0161isti\u010dkih ideologija; prezirati\u2026 Kao \u0161to su zloglasni \u2018\u0160korpioni\u2019 snimili kamerom svoja ubistva u Bosni i Hercegovini, kao \u0161to je Dobrica \u0106osi\u0107, vrlo prilje\u017eno, a ja sam vrlo prilje\u017eno to \u010ditao za potrebe svoje predstave \u2018Filosofija palanke \u2013 Bo\u017ei\u0107ni oratorijum Radomiru Konstantinovi\u0107u\u2019, ostavio u svojim dnevnicima dokaze o sopstvenoj nacionalisti\u010dkoj paranoji, mr\u017enji prema \u017eivotu i strahu od sre\u0107e, kako on to doslovno ka\u017ee, tako je, evo, i Vu\u010di\u0107, u jednom kratkom tekstu objavljenom u Politici, iskreno ispovedio svoju veru.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zlatko Pakovi\u0107: Izvr\u0161ioci zlo\u010dina uglavnom su osu\u0111eni. Osu\u0111eni su uglavnom i organizatori. \u010cak i nalogodavci. Ali akademici tih zlo\u010dina, pesnici, duhovnici genocida, i danas su najugledniji ljudi u dru\u0161tvu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271174,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-271173","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=271173"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/271173\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=271173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=271173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=271173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}