![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/10\/samoubistva-radnika-450x337.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Ako mislite da ima vi\u0161e mogu\u0107nosti da neka osoba izvr\u0161i samoubistvo ukoliko o tome razgovarate sa njom \u2013 varate se. Istina je da ako je neko u krizi ili depresivan, razgovor o tome da li je ta osoba razmi\u0161ljala o samoubistvu zapravo mo\u017ee da pomogne. Pru\u017eanje mogu\u0107nosti takvoj osobi da se otvori i podeli svoje probleme, mo\u017ee pomo\u0107i da se ubla\u017ei bol i time otvori put do re\u0161enja problema. Ovo je samo jedan od mnogih mitova u vezi sa prevencijom samoubistava.<\/p>\n
O samoubistvima se retko pri\u010da, osim ako neko samoubistvo privu\u010de medijsku pa\u017enju, a znanje o razlozima za i protiv samoubistva mnogima mo\u017ee pomo\u0107i.
\nU daljem tekstu navodimo jo\u0161 neke mitove i \u010dinjenice do kojih su stru\u010dnjaci do\u0161li na osnovu raznih iskustava:<\/p>\n
Mit: samoubistvo se ne mo\u017ee spre\u010diti
\n\u010cinjenica je da se samoubistvo mo\u017ee spre\u010diti. Ve\u0107ina ljudi koja razmi\u0161lja o samoubistvu ne \u017eeli zaista da umre, ve\u0107 tra\u017ei da se okon\u010daju njihove intenzivne psihi\u010dke i\/ili fizi\u010dke patnje i bolovi ili problemi. Ve\u0107ina njih boluje od mentalne bolesti koja se mo\u017ee le\u010diti \u2013 zbog toga je va\u017eno znati da intervencije mogu spasti \u017eivote.<\/p>\n
Mit: ljudi koji oduzmu sebi \u017eivot su sebi\u010dni, kukavice ili slabi\u0107i
\nNije tako prosto definisati ove osobe jer ima mnogo faktora koji uti\u010du na njih. Vi\u0161e od 90% ljudi koji izvr\u0161e samoubistvo \u010dine ljudi koji pate od bar jedne izle\u010dive mentalne bolesti, kao \u0161to su depresija, anksioznost, bipolarni poreme\u0107aj, \u0161izofrenija ili bolesti zavisnosti.<\/p>\n
Mit: tinejd\u017eeri i studenti su u najve\u0107em riziku od samoubistva
\nStopa samoubistava za ovu starosnu grupu je ispod proseka i naj\u010de\u0161\u0107e su razlozi za samoubistvo bezna\u010dajni i re\u0161ivi. Rizik od samoubistva se pove\u0107ava sa godinama. Trenutno, starosna grupa sa najve\u0107om stopom samoubistava \u010dine mu\u0161karci i \u017eene uzrasta od 45 do 64 godina. Iako neke odre\u0111ene grupe mogu biti pod ve\u0107im rizikom, samoubistvo je problem manje ili vi\u0161e u svim zemljama i svih uzrasta i grupa.<\/p>\n
Mit: barijere na mostovima, bezbedno odlaganje oru\u017eja i druge akcije u cilju smanjenja dostupnosti ubojitim metodama \u2013 ne deluju
\nOgrani\u010davanje pristupa letalnim metodama samoubistva jedna je od najboljih strategija za prevenciju samoubistva jer samoubistvo ne \u010dine \u201elakim i jednostavnim\u201c. Mnoga samoubistava mogu biti impulsivna i izazvana trenutnom krizom, a kada takve osobe bolje razmisle ili se u me\u0111uvremenu re\u0161e neki problemi, one odustanu od takvih namera. Nedostupnost smrtonosnim metodama mo\u017ee pru\u017eiti osobama u krizi ne\u0161to \u0161to im je o\u010dajni\u010dki potrebno, a to je vreme.<\/p>\n
Mit: terapija razgovorom i lekovi ne deluju
\nLe\u010denje \u010desto mo\u017ee biti delotvorno. Jedan od najboljih na\u010dina da se spre\u010di samoubistvo jeste upravo le\u010denje mentalnih oboljenja kao \u0161to su depresija, bipolarni poreme\u0107aj ili zloupotreba opojnih supstanci i savladavanje metoda da se ljudi nose sa svojim problemima. Pronala\u017eenje najboljeg vida le\u010denje mo\u017ee potrajati neko vreme, a pravo le\u010denje mo\u017ee u velikoj meri smanjiti rizik od samoubistva.<\/p>\n
Naravno, razgovor i terapiju treba da odredi lekar, psiholog ili neuropsihijatar, a \u201edobrim\u201c i \u010desto dugim razgovorima mo\u017ee pomo\u0107i porodica ili okru\u017eenje. Razgovorom se najvi\u0161e mo\u017ee uticati da osoba shvati situaciju i odlu\u010di se na le\u010denje i terapiju. Tada je naj\u010de\u0161\u0107e najve\u0107i deo problema re\u0161en.<\/p>\n
Ako je uzrok depresije ili suicidnog razmi\u0161ljanja droga ili alkoholizam, onda se razgovorom osoba mo\u017ee ubediti da se le\u010di od bolesti zavisnosti, a samim tim izle\u010denjem \u0107e se ideje o samoubistvu \u201eizgubiti\u201c.
\nTako\u0111e, osoba se razgovorom mo\u017ee ubediti da materijalne te\u0161ko\u0107e nisu \u201e\u017eivota vredne\u201c i da se mogu prevazi\u0107i na mnogo na\u010dina, a da se sa nekima od njih i mo\u017ee \u017eiveti.<\/p>\n
Ono \u0161to stru\u010dnjaci potenciraju \u2013 veli\u010danje samoubistava i poklanjanje velike medijske pa\u017enje samoubicama \u010desto podstrekuje potencijalne samoubice ili im daje ideju kako bi svoj problem istakli \u201ejavnim samoubistvom\u201c.<\/p>\n
\u010cesto hroni\u010dni bolesnici i starije osobe dolaze na \u201eideju\u201c o samoubistvu, jer smatraju da je njihova bolest neizle\u010diva. Takvi slu\u010dajevi se \u010desto mogu spre\u010diti kada osoba uvidi da se bolest mo\u017ee izle\u010diti ili terapijom staviti pod podno\u0161ljivu kontrolu, da nije \u201enikome na teretu\u201c i da je i dalje korisna sebi i svojim najmilijima.<\/p>\n
Napomena<\/p>\n
Treba se podsetiti nekih izreka kako bi nam bilo lak\u0161e u \u017eivotu:<\/p>\n
\u017eivot je mio ma kakav bio
\n\u017eivot nam je neko dao i nemamo pravo da ga mi oduzimamo
\n\u017eivot je lep
\n\u017eivot je \u010dudo
\n\u017eivot je bo\u017eji dar
\n\u010dovek je stvorenje \u201evredno da \u017eivi\u201c
\nkada smo \u017eivi, nismo potrebni samo sebi ve\u0107 i najmilijima i neposrednom okru\u017eenju<\/p>\n
krstarica.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako mislite da ima vi\u0161e mogu\u0107nosti da neka osoba izvr\u0161i samoubistvo ukoliko o tome razgovarate sa njom \u2013 varate se. Istina je da ako je neko u krizi ili depresivan, razgovor o tome da li je ta osoba razmi\u0161ljala o samoubistvu zapravo mo\u017ee da pomogne. Pru\u017eanje mogu\u0107nosti takvoj osobi da se otvori i podeli svoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-270946","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=270946"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270946\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=270946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=270946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=270946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}