{"id":270837,"date":"2019-08-01T08:23:30","date_gmt":"2019-08-01T06:23:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=270837"},"modified":"2019-08-01T08:26:12","modified_gmt":"2019-08-01T06:26:12","slug":"tri-lekcije-jugoslavije-koje-su-vazne-za-danasnji-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/08\/01\/tri-lekcije-jugoslavije-koje-su-vazne-za-danasnji-svet\/","title":{"rendered":"Tri lekcije Jugoslavije koje su va\u017ene za dana\u0161nji svet"},"content":{"rendered":"

\"\"Razgovarao D\u017eeremi Skejhil za The Intercept. Uz dozvolu autora, priredio i preveo Marko Prelevi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n

Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp ohrabrio je stvaranje novog saveza \u0161irom planete, saveza fa\u0161ista, autoritarnih lidera, diktatora. Kao kontrast ovoj globalnoj koaliciji siled\u017eija treba se setiti pokreta koji se formirao u ru\u0161evinama Drugog svetskog rata. Bio je to Pokret nesvrstanih, koji su zajedni\u010dki osnovali mar\u0161al Josip Broz Tito (Jugoslavija), premijer Nehru (Indija) i Naser (Egipat). Oni su okupili nacije koje nisu \u017eelele da se stave pod ideologiju ili kontrolu dveju imperija toga doba.<\/p>\n

Tito je bio centralna figura, \u010dovek koji se suprotstavio i Staljinu, i \u010cer\u010dilu, i Sjedinjenim Dr\u017eavama. Njegova Jugoslavija bila je neverovatan eksperiment u alternativnim na\u010dinima organizovanja dru\u0161tva. Jugoslavija je isticala nacionalno jedinstvo, ali i po\u0161tovanje za razli\u010ditost ljudi i geografije.<\/p>\n

Ta Jugoslavija sru\u0161ena je devedesetih, u brutalnom gra\u0111anskom ratu kada su ekstremni nacionalisti pristupili istorijskoj reviziji i promociji etnocentri\u010dnih sfera mo\u0107i. Srpski lider Slobodan Milo\u0161evi\u0107 i Hrvat Franjo Tu\u0111man izveli su brojne kampanje etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja. Ve\u0107ina zlo\u010dina dogodila se u multietni\u010dkoj republici Bosni i Hercegovini, gde je \u017eivelo najvi\u0161e muslimana.<\/p>\n

Postoji mnogo toga \u0161to mo\u017eemo da nau\u010dimo od borbe partizana, dru\u0161tva koje su \u017eeleli da naprave i stra\u0161nog kraja pri\u010de o Jugoslaviji. Ove lekcije posebno su zna\u010dajne u sada\u0161njem trenutku.<\/p>\n

O svemu tome sam razgovarao sa filozofom Sre\u0107kom Horvatom, koji je sa Janisom Varufakisom jedan od osniva\u010da Pokreta za demokratiju u Evropi.<\/p>\n

U Americi imamo Donalda Trampa, u Evropi ponovno uzdizanje tvrde desnice ili neofa\u0161isti\u010dkih pokreta?<\/strong><\/p>\n

Ne samo da su na ceni desni\u010dari, fa\u0161isti\u010dki pokreti, nego su neki populisti\u010dki lideri ve\u0107 na vlasti, kao \u0161to su Mateo Salvini i Viktor Orban. Evropa se ne kre\u0107e udesno ideolo\u0161ki, ve\u0107 u realnosti. A svi oni su sli\u010dni Donaldu Trampu. Umberto Eko, veliki italijanski pisac, ali i politi\u010dki mislilac i semioti\u010dar, napisao je veoma kratak tekst pod naslovom \u201eUr-fa\u0161izam\u201d u kojem navodi karakteristike fa\u0161izma. Jedna od njih je strah od stranaca. Druga je mizoginija, uz jo\u0161 neke koje pripadaju originalnom fa\u0161izmu. Ako uzmete ove osobine i primenite ih na Trampa, Salvinija, Bolsonara, vide\u0107ete da situacija danas li\u010di na ovaj \u201eur-fa\u0161izam\u201d.<\/p>\n

Dok je Tramp boravio u Ujedinjenom Kraljevstvu, Angela Merkel je dr\u017eala predavanje na Harvardu. Liberalni mediji o tome su pisali kao o evropskom lideru koji \u0107e najzad nau\u010diti Trampa da prekine sa pri\u010dom o zidovima. Ali znate li gde je Merkelova bila svega nekoliko nedelja pre toga? Posetila je Hrvatsku, uo\u010di izbora za Evropski parlament. I dr\u017eala je govor o odbacivanju nacionalizma na mitingu Hrvatske demokratske zajednice, koja se bavi revizijom istorije, koja ne \u017eeli izbeglice i sli\u010dno. Ona je tako zapravo podr\u017eala nacionalizam.<\/p>\n

Ono \u0161to je ona uradila i \u0161to je politi\u010dki centar u Evropi uradio poslednjih godina je stvaranje \u010dudovi\u0161ta. Oni su napravili plodno tlo za Salvinija, Orbana, Sebastijana Kurca. Kako? Izme\u0111u ostalog, nametanjem mera \u0161tednje periferiji Evropske unije. Setimo se gr\u010dkog referenduma 2015. i njihovog \u201eoxi\u201d. Ni Donald Tramp nije pao sa neba.<\/p>\n

Hajde da pri\u010damo o Hrvatskoj. Putovao sam dosta po biv\u0161oj Jugoslaviji i primetio da se u Hrvatskoj ru\u0161e antifa\u0161isti\u010dki spomenici i da se umesto njih di\u017eu spomenici \u017ertvama komunizma.<\/strong><\/p>\n

Znam da si putovao dosta po Jugoslaviji \u010dak i tokom rata. Ljudi uglavnom ne razumeju istoriju Jugoslavije i njen socijalisti\u010dki put. \u010cak je i D\u017eeremi Hant, \u0161ef britanske diplomatije, svojevremeno u poseti Ljubljani rekao da je Slovenija bila sovjetska vazalska dr\u017eava. A Donald Tramp govori da je Jugoslavija na Baltiku, ne na Balkanu.<\/p>\n

Vi\u0161e od hiljadu spomenika uni\u0161teno je u Hrvatskoj. To je bilo s namerom da se izbri\u0161e istorija partizanske borbe i modernizacijski projekat u Jugoslaviji. Ovaj trend nije samo u Hrvatskoj. U Poljskoj, u Ma\u0111arskoj, ja\u010daju konzervativne hri\u0161\u0107anske snage. Za\u0161to ba\u0161 u postkomunisti\u010dkim zemljama? Zato \u0161to takozvana tranzicija nije uspela. Ako pogledate sve te zemlje \u2013 Hrvatsku, Srbiju, da ne govorimo o Bosni ili o Kosovu \u2013 vide\u0107ete da je to poluzavisna periferija Evropske unije, u prakti\u010dno kolonijalnom polo\u017eaju. Koliki suverenitet one imaju? Videli smo sa Gr\u010dkom o \u010demu se radi. I onda, kada nemate pravi suverenitet, re\u0161enje je \u010desto u istorijskom revizionizmu koji di\u017ee identitet \u201eAmerika na prvom mestu\u201d, \u201eHrvatska na prvom mestu\u201d i tako dalje.<\/p>\n

Bio sam nedavno u Beogradu, i predsednik je Aleksandar Vu\u010di\u0107, koji je bio ministar informisanja kod Milo\u0161evi\u0107a krajem devedesetih. Srbija kao da jo\u0161 nije odlu\u010dila gde \u0107e se orijentisati, tu je sada Rusija, ali i novac sa Bliskog istoka. Hrvatska je neoliberalni izrastak Evropske unije. Bosna je u stra\u0161noj ekonomskoj situaciji.<\/strong><\/p>\n

Balkan i biv\u0161a Jugoslavija postaju geopoliti\u010dki zanimljivi. Ali za ljude koji tu \u017eive, situacija je zabrinjavaju\u0107a. Posebno je interesantna Srbija. Tamo provodim dosta vremena, i u Srbiji se jasno vidi krah Evropske unije. Krah u smislu da Evropska unija vi\u0161e nije toliko atraktivna ovim dr\u017eavama kao \u0161to je bila pre deset godina. Jednostavno vi\u0161e nema entuzijazma. Umesto toga je tu ruski uticaj.<\/p>\n

Putin je nedavno posetio Beograd. Do\u010dekalo ga je 100.000 ljudi, u predstavi koju je re\u017eirao Vu\u010di\u0107, koji je prakti\u010dno platio ljudima da se sliju u Beograd u tolikom broju. Ali Putin je do\u0161ao zbog \u201eSevernog toka\u201d, i da pro\u0161iri ruski uticaj. A s druge strane, Beograd se kao grad potpuno menja. Postaje novi Dubai. Imate nove nebodere. Imate Arape koji grade ru\u017ene projekte svuda po Beogradu. A onda je tu i Kina.<\/p>\n

Evropska nekompetentnost u spoljnoj politici otvorila je bojno polje na Balkanu razli\u010ditim geopoliti\u010dkim interesima. Kinezi ve\u0107 kontroli\u0161u luku u Pireju, grade prugu koja \u0107e preko Makedonije i Srbije i\u0107i do Budimpe\u0161te.<\/p>\n

Evropa vi\u0161e nije ujedinjena. Ona predaje svoju infrastrukturu drugima umesto da ula\u017ee u nju. Evropa samo jo\u0161 obi\u010dnim Amerikancima izgleda lepo, kao Pariz i Rim u filmovima. Ali ono \u0161to se doga\u0111a u Evropi ima\u0107e duboke posledice na Ameriku i na ostatak sveta. Ovde su po\u010dela dva svetska rata, ovde se dogodio krvavi raspad Jugoslavije.<\/p>\n

Naravno, od Gavrila Principa, pa do uloge Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. U novoj knjizi \u201ePoezija iz budu\u0107nosti\u201d pri\u010date o zna\u010daju partizanske borbe i njihove ideje da se \u0161est republika udru\u017ei u Jugoslaviju.<\/strong><\/p>\n

Jugoslovenski eksperiment pru\u017ea nam mnogo lekcija danas. Za po\u010detak, moram re\u0107i da nisam neko ko je nostalgi\u010dan. Zapravo sam veliki kriti\u010dar jugoslovenskog iskustva iz brojnih razloga. Ali istorijske lekcije iz Drugog svetskog rata su va\u017ene.<\/p>\n

Partizani su bili jedini koji su u ratu i totalnoj okupaciji zemlje izveli dru\u0161tvenu revoluciju. To nije bilo ono Lampeduzino \u201esve mora da se promeni da bi sve ostalo isto\u201d. Ovo je bilo ru\u0161enje liberalnog sistema i poku\u0161aj da se radikalno preuredi dru\u0161tvo.<\/p>\n

Prva lekcija jugoslovenskog iskustva je antifa\u0161izam i uspe\u0161na partizanska borba. Naravno, va\u017eno je re\u0107i da je Tito imao podr\u0161ku, preko Ficroja Maklina, Engleza i \u010cer\u010dila. \u010cer\u010dil je shvatio da je jedini na\u010din da se dobije rat savez sa onima koje je najvi\u0161e prezirao, komunistima.<\/p>\n

Tu le\u017ei odgovornost dana\u0161njih elita. Takozvani politi\u010dki centar je prepla\u0161en od savezni\u0161tva sa levicom. Umesto da se pribli\u017ee levici, oni je nipoda\u0161tavaju na svaki na\u010din.<\/p>\n

Druga lekcija je samoupravljanje. To nije dobro funkcionisalo, ali je ideja bila dobra. To je trebalo da bude ekonomska demokratija. Nije uspelo iz mnogobrojnih razloga, ali je danas veoma va\u017ena ideja u doba kada menad\u017eer u kompaniji mo\u017ee da ima 400 ili 1.000 puta ve\u0107u platu od radnika.<\/p>\n

Meni je fascinantno \u0161to su ljudi u Jugoslaviji na poslu dobijali stanove.<\/strong><\/p>\n

Da, i to je va\u017ena tema danas. Vratio sam se nedavno iz Berlina gde traje ogromna stambena kriza. Kompanije su kupile mnogo stanova u gradu, a kirije rastu; s druge strane je tu Airbnb. U Jugoslaviji je postojalo dru\u0161tveno stanovanje, a radnici su i\u0161li na letovanja preko sindikata svog preduze\u0107a. To je bilo va\u017eno i za negovanje razli\u010ditosti i razmene unutar Jugoslavije. To je jo\u0161 jedna lekcija. Zamislite da britanski po\u0161tar mo\u017ee da ode u Hrvatsku i da tamo radi ili da hrvatski po\u0161tar ode na neko vreme da radi u Londonu. Mislim da bi desni\u010darski populizam odmah po\u010deo da opada, jer je jedan od najve\u0107ih problema \u0161to ljudi ne putuju.<\/p>\n

Naravno, sa klimatskim promenama i krizom, pitanje je da li ljudi treba da putuju toliko. Veliki problem zemalja na periferiji Evropske unije je upravo turizam. Hrvatska je privreda, recimo, potpuno zavisna od turizma. A to zna\u010di da je zavisna od klime, vremenskih prilika, ili geopoliti\u010dkih promena. Setite se \u0161ta se desilo sa Tunisom. Zamislite da se desi ne\u0161to poput teroristi\u010dkog napada i da nestane tih 18 odsto BDP-a, koliko je u Hrvatskoj, u zemlji koja vi\u0161e nema svoju industriju.<\/p>\n

U Jugoslaviji obala nije pripadala nikome, ve\u0107 svima. I bilo je korupcije i postojala su privatna ostrva, ali je primorje bilo zajedni\u010dko dobro. A sada su tu privatne pla\u017ee hotelskih konglomerata.<\/p>\n

U Hrvatskoj se vide svi problemi globalnog kapitalizma. Nedavno smo, eto, postali i set za holivudske filmove. U Dubrovniku ima toliko kineskih i ameri\u010dkih turista. Dubrovnik je fascinantan grad sa neverovatnom istorijom.<\/p>\n

Nije to istorija, to je samo Kraljeva Luka.<\/strong><\/p>\n

Da, \u201eIgra prestola\u201d. S jedne strane, mo\u017eete pomisliti da to Hrvatsku \u010dini jo\u0161 popularnijom i da \u0107e lokalno stanovni\u0161tvo dobro zara\u0111ivati. Ali ljudi koji gledaju te filmove i serije dolaze tu misle\u0107i da je to Kraljeva Luka. A Dubrovnik je, konkretno, mnogo va\u017eniji i ima mnogo \u010dudesniju pro\u0161lost od \u201eGame of Thrones\u201d.<\/p>\n

Sve to je lo\u0161e za lokalnu kulturu. Lokalna nare\u010dja se gube, cena nekretnina ska\u010de u nebo, a u tim gradovima vi\u0161e niko ne \u017eivi.<\/p>\n

Da me ne shvatite pogre\u0161no, nisam protiv putovanja. Mislim da ljudi treba da putuju vi\u0161e nego dosad, da je to najva\u017enija stvar na svetu. Ali moramo da promi\u0161ljamo o globalnom turizmu i kako da postane odr\u017eiv. Kako da investiramo u vozove i druge vidove transporta koji ne zaga\u0111uju.<\/p>\n

Vratimo se na tre\u0107u lekciju Jugoslavije.<\/strong><\/p>\n

To je ona o Pokretu nesvrstanih. Nehru, Tito i Naser su imali svest da dr\u017eave globalnog juga moraju da sara\u0111uju. Naravno, bilo je to za vreme Hladnog rata. Ni\u0161ta sli\u010dno sada nije mogu\u0107e, ali je mogu\u0107e razmi\u0161ljati o tre\u0107oj opciji. To je ono \u0161to nam je neophodno.<\/p>\n

Nedavno se pojavila vest da je Malezija krenula da vra\u0107a \u0111ubre koje zapadne zemlje \u0161alju u Maleziju. To je dobra stvar, o tome su po\u010deli da govore i politi\u010dari u Americi. Po\u0161tujem, recimo, Aleksandriju Okasio-Kortez, iako mislim da bi trebalo \u010de\u0161\u0107e da govori o \u010celsi Mening i D\u017eulijanu Asan\u017eu. No, to je druga tema. Va\u017eno je \u0161to pri\u010da o \u201eZelenom nju dilu\u201d. Va\u017eno je da kada govorimo o za\u0161titi \u017eivotne sredine, taj \u201enju dil\u201d mora da bude globalan. Ne mo\u017ee Nema\u010dka da se \u010disti tako \u0161to \u0107e izvoziti dizel-kr\u0161eve u Ma\u0111arsku, zemlju drugu u svetu po preranim smrtima zbog zaga\u0111enog vazduha.<\/p>\n

Na desetine dr\u017eava na kraju se priklju\u010dilo Pokretu nesvrstanih, o njemu je govorio \u010dak i Malkolm Iks. Te dr\u017eave su, makar tada, shvatile da ni Sovjetski Savez ni Sjedinjene Dr\u017eave ne\u0107e re\u0161iti svetske probleme, ve\u0107 da ne\u0161to moraju da urade same.<\/strong><\/p>\n

Problem je \u0161to se sve promenilo. Ne postoji vi\u0161e svet sa dva pola.<\/p>\n

Jesi li siguran? Jesi li gledao televiziju u Americi skorije? Sve o \u010demu se pri\u010da je novi hladni rat i kako bolj\u0161evici dolaze da nam pokradu izbore.<\/strong><\/p>\n

Ne samo bolj\u0161evici nego i Kinezi\u2026 Dobro, svet je druga\u010diji, ali propaganda i ideologija su sli\u010dne onima u Hladnom ratu. Tehnologija i internet su omogu\u0107ili da na vlast do\u0111u oni koji umeju da se obra\u0107aju glasa\u010dima sa vrlo kratkim rasponom pa\u017enje. Vidite kako je uspe\u0161an bio Bolsonaro u Brazilu. Setite se i skandala sa kompanijom Cambridge Analytica i Fejsbukom.<\/p>\n

Pokret nesvrstanih nominalno jo\u0161 postoji, ali niko o njemu ne pri\u010da i on nema nikakav uticaj.<\/p>\n

Za\u0161to je to tako? Jer se on sastojao od dr\u017eava-nacija iz 20. veka. A to vi\u0161e nije mogu\u0107e. Koncept suvereniteta mora da se promeni. Neophodno nam je vi\u0161e globalne kooperacije. Nedavno se na Netflixu pojavio jedan sjajan kineski nau\u010dnofantasti\u010dni film. U njemu se Sunce pretvara u crvenog d\u017eina, pa cela planeta mora da se ujedini, i stvara se neka vrsta svetske vlade, po ideji Imanuela Kanta, prakti\u010dno.<\/p>\n

Trendovi su jasni, i u narednih nekoliko decenija na desetine miliona izbeglica dolazi\u0107e u Ameriku i Evropu. Potrebna nam je globalna kooperacija kakvu nikada nismo imali u istoriji \u010dove\u010danstva. Vojske \u0107e nam trebati ne za vo\u0111enje ratova, nego da poma\u017eu ljudima. Va\u017eno je da ustanemo protiv eksploatacije prirodnih resursa, protiv komodifikacije ljudi, njihovih ose\u0107anja i slobodne volje \u2013 a to se doga\u0111a s tehnologijom \u2013 i da stvorimo globalni pokret i globalno dru\u0161tvo. Ako se to ne desi, do 2050. \u0107emo imati svet koji \u0107e, u najgorem smislu, nali\u010diti kineskoj nau\u010dnoj fantastici.<\/p>\n

Na kraju bih te pitao gde da tra\u017eimo nadu. Napisao si: \u201eDanas nam je, vi\u0161e nego ikada, potrebna nada bez optimizma. To je jedini put od otpora do oslobo\u0111enja.\u201d Objasni mi ovu misao.<\/strong><\/p>\n

Optimizam je opasan koncept, jednako koliko i pesimizam. Ako ste pesimista, ne morate ni da se probudite i da u\u010destvujete u dru\u0161tvu. A optimizam mo\u017ee da nudi la\u017ene nade. Zato nam je potrebna nada, bez optimizma. Nada je najva\u017eniji koncept 21. veka. Nada da misle\u0107i ljudi \u0161irom sveta ne\u0107e samo kritikovati kapitalizam, porast populizma, autoritarizam i sli\u010dno, ve\u0107 da \u0107e ponuditi viziju dru\u0161tva koja je dosad bila nezamisliva.<\/p>\n

Evo, da\u0107u vam primer jedne totalno otka\u010dene ideje koja bi mogla da se sprovede u delo sutra, ako bi postojala globalna vlada. Zamislite da zbog porasta ugljen-dioksida stvorimo sistem redistribucije me\u0111unarodnih letova na globalnom nivou. I da ograni\u010dimo te letove na dva puta godi\u0161nje, primera radi. Zamislite da putujemo vi\u0161e vozovima nego automobilima. Svaki put kada do\u0111em u Ameriku, dobijem depresiju \u010dim iza\u0111em s aerodroma, zbog toliko automobila u kojima je samo jedan ili dva \u010doveka.<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, D\u017eulijan Asan\u017e, jedan od osniva\u010da Vikiliksa, sada je u zatvoru u Engleskoj, i njegovo zdravlje je sve lo\u0161ije. Suo\u010dava se sa 17 ta\u010daka optu\u017enice za \u0161pijuna\u017eu u SAD, i Amerika zahteva njegovo izru\u010denje. I \u010celsi Mening je ponovo u zatvoru. Vi i Aj Vejvej i drugi intelektualci protestovali ste protiv tretmana D\u017eulijana Asan\u017ea. Za\u0161to se borite za njega?<\/strong><\/p>\n

Jer se on borio za nas. Borio se za mogu\u0107nost da imamo informacije. Da znamo \u0161ta najmo\u0107nije vlade ili tajne organizacije rade \u0161irom sveta, od rata u Avganistanu do rata u Iraku. Vikiliks je, prvi put u modernoj istoriji, stvorio sistem za\u0161tite hrabrih zvi\u017eda\u010da kao \u0161to su Edvard Snouden, \u010celsi Mening i drugi. U svetu la\u017enih vesti, u kojem istina vi\u0161e ne zna\u010di mnogo, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije.<\/p>\n

Nema demokratije bez slobode govora. Nema demokratije bez Prvog amandmana u Americi. Nema demokratije bez slobode \u0161tampe. I nema demokratije ako nemate mogu\u0107nost da proverite informaciju, da imate informaciju, da znate \u0161ta se doga\u0111a svakodnevno, ne u stranim zemljama, ne u Iranu, Iraku ili Avganistanu, nego u va\u0161oj zemlji.<\/p>\n

Ako do\u0111e do ekstradicije D\u017eulijana Asan\u017ea, bi\u0107e nemogu\u0107e govoriti o demokratiji. Mnogi drugi ljudi, uklju\u010duju\u0107i i novinare, mo\u017eda \u0107e zavr\u0161iti u zatvoru. A ovo se ne doga\u0111a u Kini ili Rusiji, ve\u0107 u sredi\u0161tu evropske civilizacije, u Londonu. To je najve\u0107i skandal 21. veka.<\/p>\n

Nedeljnik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sre\u0107ko Horvat: Prva lekcija jugoslovenskog iskustva je antifa\u0161izam i uspe\u0161na partizanska borba<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":198846,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-270837","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270837","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=270837"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270837\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/198846"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=270837"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=270837"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=270837"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}