{"id":270547,"date":"2019-07-27T07:05:09","date_gmt":"2019-07-27T05:05:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=270547"},"modified":"2019-07-27T07:05:09","modified_gmt":"2019-07-27T05:05:09","slug":"uticaj-5g-tehnologije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/07\/27\/uticaj-5g-tehnologije\/","title":{"rendered":"Uticaj 5G tehnologije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zoran Radovanovi\u0107*<\/strong><\/p>\n

\"\"Sa ve\u0107 poslovi\u010dnom sklono\u0161\u0107u da se, umesto svojih elementarnih potreba, bave temama na koje malo ili nimalo mogu da uti\u010du, gra\u0111ani Srbije su u poslednje vreme okrenuti pitanju delovanja pete generacije (5G) komunikacione tehnologije na zdravlje.<\/p>\n

Kako to kod nas obi\u010dno biva, izdvojila su se dva ekstremna stava.<\/p>\n

Velika ve\u0107ina o\u0161tro polarizovanih u\u010desnika rasprave do\u017eivljava 5G tehnologiju kao pretnju \u010dove\u010danstvu skoro biblijskih razmera (\u201esmrtonosno za ljude\u201c, \u201ezlo\u010din\u201c), dok upadljiva manjina, mahom sastavljena od predstavnika tehni\u010dke inteligencije (ali i vlasti) negira bilo kakve \u0161tetne efekte i ismeva \u201ekatastrofi\u010dare\u201c. Po svemu \u0161to se do sada zna, za isklju\u010divost nema nau\u010dnog osnova. \u010cak je neumesno davati kategori\u010dan odgovor ni za uticaj do sada \u0161iroko kori\u0161\u0107enih elektronskih mre\u017ea, ozna\u010denih kao 2G, 3G i 4G. Poku\u0161ajmo prvo da shvatimo o \u010demu se radi, svode\u0107i slo\u017een problem be\u017ei\u010dne komunikacije na mobilnu telefoniju, kao podru\u010dje koje nas najvi\u0161e zanima u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n

Tako pojednostavljeno posmatrano, 2G mre\u017ea nam je, uz be\u017ei\u010dno telefoniranje, dopu\u0161tala samo slanje poruka, 3G je omogu\u0107avala pristup internetu, a 4G i slanje video-sadr\u017eaja. Mre\u017ea 5G sve njih \u0161alje u istoriju ne samo dodatnim izborom usluga, ve\u0107 i do sad nezamislivom brzinom prenosa informacija.<\/p>\n

Prve tri mre\u017ee zauzimale su sukcesivno sve ve\u0107e frekvencije u okviru radiotalasnog spektra, a njihova talasna du\u017eina izra\u017eavala se, grubo re\u010deno, u metrima. Tako je za mre\u017eu 5G preostalo da se pomeri udesno, ka kra\u0107im talasnim du\u017einama, merenim centimetrima, odnosno milimetrima i vi\u0161im frekvencijama, preko 2,5 gigaherca.<\/p>\n

U pitanju je nejonizuju\u0107i deo elektromagnetnog spektra koji, za razliku od jonizuju\u0107ih iks i gama zraka, ne dovodi do raskidanja hemijskih veza, sa posledi\u010dnim o\u0161te\u0107enjima zdravlja, recimo pojavom raka. Me\u0111utim, i sun\u010devi zraci su odgovorni za pojavu nekih vrsta raka. Radio-talasi (2G-4G mre\u017ea) su vrlo daleko od vidljivog i nevidljivog sun\u010devog spektra, a to u ne\u0161to manjoj meri va\u017ei i za mikrotalase (5G mre\u017ea), ali osnovno je da ne postoji biolo\u0161ki obja\u0161njiv mehanizam kako bi radio-talasi napravili \u0161tetu. Jedini njihov efekat je jedva merljiv povr\u0161an porast temperature.<\/p>\n

Ni mnoge solidno metodski utemeljene epidemiolo\u0161ke studije nisu ukazale na opasnost po zdravlje od izlaganja radio-talasima. Ipak, neka takva istra\u017eivanja, pre svega u \u0160vedskoj i Francuskoj, nagovestila su da se na strani na kojoj se dr\u017ei mobilni telefon ne\u0161to \u010de\u0161\u0107e javljaju maligni tumori mozga, zvani gliomi. Razlike su neubedljive, na granici statisti\u010dke zna\u010dajnosti ili jedva preko nje, ali nisu mogle da se prenebregnu. Uz to je opisana (ne i pouzdano dokazana) \u010de\u0161\u0107a pojava dva benigna tumora \u2013 slu\u0161nog \u017eivca (\u0161vanom) i mo\u017edanih opni (meningeom) kod pasioniranih korisnika mobilnih telefona. Imaju\u0107i u vidu te okolnosti, Me\u0111unarodna agencija za istra\u017eivanje raka stavila je 2011. godine elektromagnetno zra\u010denje iz mobilnih telefona i drugih be\u017ei\u010dnih naprava na listu mogu\u0107ih kancerogena.<\/p>\n

Da li je neodre\u0111ena sumnja dovoljan razlog da se unapred dignu ruke od tako atraktivnog izuma kao \u0161to je 5G umre\u017eavanje? Mo\u017eemo da se preganjamo \u0161ta je pravi odgovor, ali nam iskustvo govori da \u010dove\u010danstvo nikad nije odustalo od novih tehnologija, \u010dak i kad su stvarni ili umi\u0161ljeni rizici izgledali mnogo ve\u0107i. Prizovimo u se\u0107anje neke primere.<\/p>\n

Pre 200 godina, kada je pronalazak parne ma\u0161ine ozna\u010dio prvu industrijsku revoluciju, tvrdilo se da \u0107e neverovatna brzina voza od 50 km na sat neminovno ugroziti \u010dove\u010dji nervni sistem. Nekoliko decenija kasnije, \u201egvozdeni konj\u201c bio je atrakcija jo\u0161 samo za ameri\u010dke Indijance. Krajem XIX veka motor sa unutra\u0161njim sagorevanjem potisnuo je iz gradova konjske i volovske zaprege. Novina je do\u010dekana sa skepsom, a pokazalo se da je, uz druge koristi, do\u0161lo do smanjenja u\u010destalosti crevnih bolesti po mehanizmu: manje krupne stoke \u2013 manje balege \u2013 manje muva \u2013 manje trbu\u0161nog tifusa i dizenterije (naravno, zna\u010dajniju ulogu tu je imalo re\u0161eno pitanje vodosnabdevanja).<\/p>\n

Tek \u0161to je \u010duveni lord Kelvin 1895. izrazio stav da nema \u0161ta vi\u0161e da se otkrije u fizici, saznalo se za iks zrake. Mnogi pioniri na tom polju fascinirano su snimali kosti svoje \u0161ake, zra\u010dili se i umirali, uglavnom od raka krvi. Decenije su bile potrebne da se sagledaju sve posledice preteranog zra\u010denja. Rendgenski i drugi sli\u010dni aparati nisu zabranjeni, ali je stro\u017ee regulisano njihovo kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

U novije vreme, sto\u010darima se \u010dinila vrlo prihvatljivom ideja da govedima pove\u0107aju proteinski unos oboga\u0107ivanjem hrane mlevenim unutra\u0161njim organima ovaca. Ni\u0161ta nije ukazivalo da \u0107e pretvaranje pre\u017eivara u mesojede poremetiti prirodni tok stvari, ali je panika nastala kada se bolest ovaca prenela na goveda (bolest ludih krava), pa na ljude (nova varijanta Jakobs-Krojcfeldove bolesti).<\/p>\n

Poenta je uvek ista: nova ideja, izum ili tehnolo\u0161ka inovacija prvo se primeni, pa se naknadno, obi\u010dno epidemiolo\u0161kim istra\u017eivanjima, poka\u017eu njene dobre i lo\u0161e strane. Tako \u0107e biti i sa 5G mre\u017eom. Ironija je u tome \u0161to odluka zavisi od SAD, EU i drugih \u201evelikih igra\u010da\u201c, a mi \u0107emo, kako ne bismo postali \u201ecrna rupa\u201c, slediti doneta re\u0161enja, kakva god da budu. I tako, dok se zanosimo re\u0161avanjem belosvetskih problema, \u017eivot promi\u010de mimo nas, jer ne sti\u017eemo da se suo\u010dimo sa mukama na\u0161eg otu\u017enog svakodnevnog \u017eivota, poput prava na dostojanstven \u017eivot u demokratskoj sredini.<\/p>\n

*Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poenta je uvek ista: nova ideja, izum ili tehnolo\u0161ka inovacija prvo se primeni, pa se naknadno, obi\u010dno epidemiolo\u0161kim istra\u017eivanjima, poka\u017eu njene dobre i lo\u0161e strane<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":270548,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-270547","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270547","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=270547"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/270547\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/270548"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=270547"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=270547"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=270547"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}