{"id":269382,"date":"2019-07-05T06:20:35","date_gmt":"2019-07-05T04:20:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=269382"},"modified":"2019-07-05T06:20:35","modified_gmt":"2019-07-05T04:20:35","slug":"birati-nadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/07\/05\/birati-nadu\/","title":{"rendered":"Birati nadu"},"content":{"rendered":"

\"\"Noam Chomsky i doktorand sa Berkeleya Scott Casleton razgovaraju o socijalizmu, anarhizmu i borbi za napredniji politi\u010dki sistem u SAD.<\/strong><\/em><\/p>\n

Noam Chomsky je vi\u0161e od \u0161est decenija jedan od lucidnih glasova u ameri\u010dkom politi\u010dkom diskursu. Pisao je o ameri\u010dkoj spoljnoj politici, medijima i neoliberalizmu. Ovde govori o perspektivama napretka u vreme reakcionarne politike i prete\u0107e klimatske katastrofe. Chomsky smatra da pred tim novim izazovima mo\u017eemo ili da \u201enapustimo svaku nadu\u201c ili da se borimo za bolji svet.<\/p>\n

Nekad ste tvrdili da demokrati i republikanci nisu tako razli\u010diti kad je re\u010d o va\u017enim stvarima, na primer o podr\u0161ci korporativnoj mo\u0107i. Da li jo\u0161 uvek tako mislite ili je primetni pomak u mla\u0111em krilu Demokratske partije znak promene nabolje?<\/strong><\/p>\n

Bilo je promena i pre nedavnog pomaka koji pominjete. Obe partije su se pomerile udesno tokom neoliberalnih godina: ve\u0107inski demokrati su postali ne\u0161to nalik umerenim republikancima, a republikanci su iza\u0161li van granica tog spektra. Mislim da je ta\u010dno zapa\u017eanje Thomasa Manna i Normana Ornsteina da je posle godina Newta Gingricha \u2013 a za\u010dudo i posle Senata Mitcha McConnella \u2013 Republikanska partija postala \u201eradikalni poreme\u0107aj\u201c koji uveliko napu\u0161ta normalnu parlamentarnu politiku. Taj pomak \u2013 koji prethodi Donaldu Trumpu \u2013 stvorio je su\u0161tinski jaz izme\u0111u dve partje. U medijima se ta pojava \u010desto naziva \u201epolarizacija\u201c, ali to je suvi\u0161e blag opis.<\/p>\n

I u Sjedinjenim Dr\u017eavama i u Evropi, neoliberalni programi ili programi \u0161tednje o\u0161tro su koncentrisali bogatstvo i zaustavili rast nadnica ve\u0107ine, potkopali socijalne beneficije, o\u0161tetili funkcionalnu demokratiju i podstakli ono \u0161to je \u0161ef Federalnih rezervi Alan Greenspan nazvao \u201erastu\u0107a nesigurnost radnika\u201c. Te socijalnoekonomske politike su, naravno, izazvale gnev, ozloje\u0111enost i ogor\u010denje \u2013 \u0161to demagozi \u010desto koriste. Opadanje, a ponekad gotovo i nestajanje politi\u010dkih institucija centra uticalo je na obe stranke. Republikanski establi\u0161ment je nekad mogao da neutrali\u0161e ekstremisti\u010dkog kandidata koji se uzdigao iz glasa\u010dke baze na unutarpartijskim izborima, ali 2016. nije bio u stanju da to u\u010dini. Me\u0111u demokratima, kampanja Bernija Sandersa o\u0161tro je naru\u0161ila vi\u0161e od jednog veka ameri\u010dke politi\u010dke istorije postigav\u0161i znatan uspeh bez podr\u0161ke privatnog bogatstva i korporativne mo\u0107i, iako su je mediji ignorisali, a partijski \u010delnici nipoda\u0161tavali. Sandersov uspeh odra\u017eava pomenuti pomak na mla\u0111em krilu, a istovremeno mu je i doprineo. Mislim da to obe\u0107ava.<\/p>\n

\u010cini se da Sanders i Alexandria Ocasio-Cortez vide \u201esocijalizam\u201c kao ne\u0161to sli\u010dno njudilovskoj socijaldemokratiji. Sandersova platforma, na primer, ne bi mnogo iznenadila Dwighta Eisenhowera, koji je kategori\u010dno tvrdio da niko ko dovodi u pitanje programe Nju dila ne pripada ameri\u010dkom politi\u010dkom sistemu. Po tome vidimo koliko je politika desnice zastranila tokom neoliberalnih godina.<\/p>\n

Postoje mnoge definicije socijalizma. Vi ste citirali Antona Pannekoeka, koji je rekao da je socijalizam ure\u0111enje u kome su \u201eradnici gospodari nad proizvodnjom\u201c. Mo\u017eete li da nam opi\u0161ete kako bi to izgledalo?<\/strong><\/p>\n

Pannekoek je iskazao konvencionalno shvatanje socijalizma u njegovim ranim godinama, pre nego \u0161to je ovaj postao nastojanje da se ubla\u017ei surova o\u0161trica kapitalisti\u010dkog ugnjetavanja i pre nego \u0161to se povezao s monstruoznim izvitoperenjem socijalizma u bolj\u0161evi\u010dkoj Rusiji. Autenti\u010dni marksista-levi\u010dar i vode\u0107a li\u010dnost u komunisti\u010dkom pokretu, Pannekoek se zalagao za radni\u010dke savete i suprotstavljao dr\u017eavnom komunizmu. On je bio jedan od \u201einfantilnih ultralevi\u010dara\u201c koje je Lenjin \u017eestoko kritikovao. Ideja da sami radnici treba da upravljaju proizvodnjom prirodni je naslednik klju\u010dnih ideala klasi\u010dnog liberalizma, od Johna Locka do Thomasa Painea, Abrahama Lincolna i Johna Stuarta Milla. Svi su oni videli najamni rad kao neku vrstu ropstva, a ropstvo ne bi smelo da postoji u slobodnom dru\u0161tvu. Su\u0161tinu te koncepcije \u017eivopisno je iskazao veliki humanista Wilhelm von Humbolt, jedan od osniva\u010da klasi\u010dnog liberalizma: \u201eOno \u0161to ne proizlazi iz slobodnog ljudskog izbora, ili \u0161to je samo rezultat obuke i izvr\u0161avanja naloga, ne ulazi u prirodu radnika; on to ne radi sa istinskom ljudskom energijom, ve\u0107 s mehani\u010dkom ta\u010dno\u0161\u0107u\u201c. Kad radnik radi pod spoljnim nadzorom, \u201emo\u017eemo se diviti onome \u0161to on radi, ali mi preziremo ono \u0161to on jeste\u201c \u2013 alat u rukama drugih, a ne slobodna osoba.<\/p>\n

Jo\u0161 je va\u017enije da su tako mislili i sami radnici u ranim danima industrijske revolucije, me\u0111u kojima je bilo mnogo mladih \u017eena, \u201efabri\u010dkih devojaka\u201c koje su s farmi pre\u0161le da rade u mlinovima. Oni su imali budnu nezavisnu \u0161tampu u kojoj su osu\u0111ivali \u201erazoran uticaj monarhijskih principa [kapitalizma] na demokratskom tlu\u201c. Shvatali su da to kr\u0161enje elementarnih ljudskih prava ne\u0107e prestati \u201edok oni koji rade u mlinovima ne budu njihovi vlasnici\u201c i dok suverenitet ne bude u rukama slobodnih proizvo\u0111a\u010da. Tada radnici vi\u0161e ne\u0107e biti \u201esluge ili pokorni podanici stranih despota\u2026 robovi u naju\u017eem smisli re\u010di\u201c ve\u0107 \u0107e ponovo zadobiti status \u201eslobodnih ameri\u010dkih gra\u0111ana\u201c. Pre 170 godina radnici su strepeli od dana kada \u0107e zbog nu\u017ede zadovoljavanja osnovnih potreba izgubiti svako ose\u0107anje nezavisnosti i samopo\u0161tovanja. I nadali su se da je taj dan veoma daleko.<\/p>\n

Re\u0161enje za to je radnim ljudima bilo jednako jasno kao i vode\u0107im politi\u010dkim misliocima. Mill je pisao da se \u201eako \u010dove\u010danstvo bude napredovalo, mo\u017ee o\u010dekivati da preovla\u0111uju\u0107i oblik udru\u017eivanja bude\u2026 udru\u017eivanje samih radnika u uslovima jednakosti, zajedni\u010dkog vlasni\u0161tva nad kapitalom s kojim oni vode svoje poslove i rada pod upravom menad\u017eera koje sami biraju i smenjuju.\u201c<\/p>\n

Ta misao je evoluirala u Pannekoekove radni\u010dke savete i te\u0161ko bi se mogla proglasiti za puki utopijski ideal. Kao \u0161to je nedavno naglasila filozofkinja Elizabeth Anderson, danas je ve\u0107ina ljudi u velikom delu svog budnog \u017eivota izlo\u017eena privatni\u010dkoj tiraniji u kojoj su prava tih ljudi manja od norme u totalitarnoj dr\u017eavi \u2013 oni ne odlu\u010duju ni o tome kad mogu da odu u toalet ili porazgovaraju s prijateljem, a kamoli o uslovima u kojima rade ili o ciljevima preduze\u0107a. Danas postoje uspe\u0161na preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu radnika, od velikih konglomerata kao \u0161to je Mondragon u Baskiji do malih firmi u unutra\u0161njosti Amerike (rust belt), s razli\u010ditim stepenom autenti\u010dnog samoupravljanja. Tu su i sve brojnije kooperative, lokalne i druge inicijative koje otvaraju put o\u017eivljavanju svesti i iz kojih se mo\u017ee razviti slobodnije i pravednije dru\u0161tvo.<\/p>\n

Uvek ste sebe odre\u0111ivali u anarhisti\u010dkoj tradiciji. \u0160ta anarhizam ima da ponudi novom pokretu mladih ljudi zainteresovanih za socijalizam?<\/strong><\/p>\n

Uvek sam smatrao da je osnovni princip anarhizma priznanje da strukture dominacije i kontrole ne mogu same sebe da opravdaju. Kad ne mogu da doka\u017eu svoju opravdanost, a naj\u010de\u0161\u0107e je tako, treba da budu rasformirane \u2013 taj princip va\u017ei svuda, od porodice do me\u0111unarodnih poslova. Ove op\u0161te ideje i njihove vi\u0161estruke primene treba da budu podstrek za delovanje.<\/p>\n

Kritikovali ste izborni spektakl koji se doga\u0111a jednom u \u010detiri godine, a onda u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana zamire do slede\u0107ih izbora. Smatrate li jo\u0161 uvek da je to problemati\u010dno? \u0160ta biste predlo\u017eili kao alternativu?<\/strong><\/p>\n

To jeste veoma problemati\u010dno. Formalna javna participacija svodi se na ritual pritiskanja dugmi\u0107a na svake \u010detiri godine (to jest, na izbore), \u010dime se potpuno napu\u0161ta redovno politi\u010dko anga\u017eovanje koje je osnova funkcionalne demokratije.<\/p>\n

Ameri\u010dki politi\u010dki sistem je po mnogo \u010demu regresivan. Neki komentatori su tvrdili da bi takvu zemlju, kad bi po\u017eelela da se pridru\u017ei Evropskoj uniji, u tome onemogu\u0107io Evropski sud pravde. Senat je, naravno, izrazito nedemokratski, \u0161to je ostatak kompromisa sklopljenog da bi se obezbedila ratifikacija Ustava i \u0161to se ne mo\u017ee promeniti amandmanom zbog glasa\u010dke mo\u0107i malih dr\u017eava. Isto je i sa elektorskim kolegijumom. Taj nedostatak proporcionalnog predstavljanja prakti\u010dno garantuje monopol dveju partija.<\/p>\n

Najgore od svega je to \u0161to se na osnovu samo jedne promenljive \u2013 koli\u010dine novca ulo\u017eene u kampanju \u2013 mo\u017ee prili\u010dno precizno predvideti ko \u0107e se na\u0107i u Kongresu i u izvr\u0161noj vlasti. To je pokazalo istra\u017eivanje Thomasa Fergusona i njegovih kolega. Jedna posledica takve situacije je to \u0161to na\u0161i predstavnici svakodnevno tro\u0161e sate na tra\u017eenje sredstava od donatora dok se korporativni lobisti (\u010diji su redovi preko svake mere nabujali u neoliberalnim godinama) sastaju s politi\u010darima da bi oblikovali zakonodavstvo. Studije Martina Gilensa i Benjamina Pagea su pokazale da ve\u0107ina glasa\u010da doslovno nije predstavljena, jer gotovo ne postoji korelacija izme\u0111u njihovih preferencija i zakonodavnih akcija njihovih predstavnika, koji slu\u0161aju druge glasove.<\/p>\n

Pomenuo sam formalnu javnu participaciju. Javnost mo\u017ee i mora da u\u010destvuje na druge na\u010dine jer je delotvornost javnog aktivizma uvek bila o\u010digledna. Ima bezbroj primera, ali u novije vreme mladi ljudi iz pokreta Sunrise uspeli su da uvedu Zeleni njudilovski program u politi\u010dki dnevni red. Takva politika \u2013 mo\u017eda modifikovana onako kako je sugerisao ekonomista Robert Pollin \u2013 neophodna je za na\u0161 opstanak.<\/p>\n

Koraci ka demokratskijem sistemu su mogu\u0107i na mnogo na\u010dina, ali \u0107e biti ograni\u010deni sve dok je ekonomska mo\u0107 tako koncentrisana, dok je proces odlu\u010divanja u rukama ogromnih privatnih tiranija s malom javnom odgovorno\u0161\u0107u i dok veliki deo stanovni\u0161tva \u017eivi na ivici finansijske katastrofe.<\/p>\n

Jasno je da je klimatska katastrofa najve\u0107a pretnja s kojom se suo\u010dava \u010dove\u010danstvo i da joj republikanska politika doprinosi. Koja vrsta radikalne akcije je potrebna?<\/strong><\/p>\n

Nema re\u010di kojima bi se opisalo ovo \u0161to se doga\u0111a. Globalno zagrevanje \u2013 eufemisti\u010dki nazvano \u201eklimatske promene\u201c \u2013 najurgentniji je problem s kojim se \u010dove\u010danstvo ikad suo\u010dilo u svojoj istoriji. Nuklerani rat je mo\u017eda jedina sli\u010dna pretnja. Ipak samo \u010detvrtina republikanaca smatra da je to urgentan problem. Me\u0111u pitanjima koja su va\u017ena za izbore, konzervativni republikaci stavljaju globalno zagrevanje na poslednje mesto, daleko ispod na primer ruskog me\u0161anja u ameri\u010dke izbore. To su krajnje \u010dudne i zastra\u0161uju\u0107e \u010dinjenice.<\/p>\n

Veliki energetski igra\u010di ula\u017eu ogromne napore da tu pretnju prika\u017eu kao preteranu, mada su ih njihovi sopstveni nau\u010dnici obavestili da je ona stvarna i pogubna. Mediji su dugo jedva pominjali katastrofu koja nam preti i uvek su se trudili da daju jednak prostor i zna\u010daj \u201eobema stranama\u201c. Dramati\u010dne akcije grupa kao \u0161to su Extinction Rebellion, Sunrise Movement i School Strike for Climate izuzetno su va\u017ene za osve\u0161\u0107ivanje javnosti \u2013 ali traba neumorno raditi i na sprovo\u0111enju promena na terenu, na dono\u0161enju zakona, na edukovanju i organizovanju.<\/p>\n

Taj zadatak je posebno zna\u010dajan u Sjedinjenim Dr\u017eavama, ne samo zbog njihove neuporedive mo\u0107i i globalnog uticaja, ve\u0107 i zato \u0161to je pod republikanskom vladavinom ova zemlja postala arhikriminalac. Druge zemlje \u010dine bar ne\u0161to da ubla\u017ee pretnju, dok najmo\u0107nija zemlja u svetskoj istoriji sna\u017eno raspiruje plamen predvo\u0111ena narcisisti\u010dkim magalomanijakom \u2013 i ve\u0161tim politi\u010dkim demagogom \u2013 koji vrlo dobro zna \u0161ta radi. Donald Trump je od irske vlade zatra\u017eio dozvolu da izgradi zid (on voli zidove) kako bi za\u0161titio svoj teren za golf od predvi\u0111enog porasta nivoa mora.<\/p>\n

Pod Trumpovom birokratijom Nacionalna slu\u017eba za bezbednost na autoputevima izdala je jedan od najneverovatnijih dokumenata u istoriji \u2013 nimalo ne preterujem. Detaljna studija o uticaju na \u017eivotnu sredinu predvi\u0111a porast temperature za 4 stepena do 2100. godine, \u0161to bi zna\u010dilo kraj organizovanog ljudskog \u017eivota u oblicima koje poznajemo. Ali zaklju\u010dak studije je u suprotnosti sa emisionim standardima za vozila, jer za\u0161to bismo se time zamajavali kad \u0107emo prili\u010dno brzo pasti u provaliju? Nije va\u017eno to \u0161to je saobra\u0107aj \u201enajve\u0107i izvor emisija globalnog zagrevanja u Sjedinjenim Dr\u017eavama\u201c, kao \u0161to ka\u017ee Unija zabrinutih nau\u010dnika. Mogu li se na\u0107i re\u010di za to? Istorijski analogon? Ja to ne mogu. Mogu samo da ka\u017eem: u ovoj \u010dudnoj zemlji ima mnogo posla. I ne samo tu.<\/p>\n

Prelazimo na spoljnu politiku\u2026 Glasno ste kritikovali istra\u017eiva\u010de rata u Vijetnamu zato \u0161to se nisu fokusirali na op\u0161ti trend imperijalne spoljne politike, koja je gra\u0111ena decenijama. Mislite li da ista uska perspektiva ograni\u010dava na\u0161e razumevanje sukoba koji se danas doga\u0111aju na Bliskom istoku?<\/strong><\/p>\n

Vijetnamski rat je bio neizazvana imperijalna agresija. Bernard Fall, veoma ugledan vojni istori\u010dar, \u017eestok antikomunista i specijalista za Indokinu, napisao je 1967 (tada se najgore jo\u0161 nije bilo dogodilo) da \u201eVijetnamu kao kulturnom i istorijskom entitetu\u2026 preti istrebljenje\u2026 jer seoska podru\u010dja doslovno umiru pod udarcima najve\u0107e vojne ma\u0161inerije ikad upotrebljene na podru\u010dju te veli\u010dine\u201c. Svi koji se bave tim pitanjima duboko \u0107e pogre\u0161iti ako ne usvoje taj osnovni okvir za analizu i diskusiju kao minimalni standard, koji se retko sre\u0107e u raspravi o postupcima SAD i njenih saveznika i klijenata.<\/p>\n

Ta pitanja su i te kako \u017eiva, ne samo kad je re\u010d o Bliskom istoku, mada je tu bilo izvesnih korisnih promena. Pro\u0161li su dani kad je ve\u0107ina konvencionalnih medija opisivala Izrael kao \u201edru\u0161tvo u kome je moralna osetljivost na\u010delo politi\u010dkog \u017eivota\u201c (New York Times) i \u010diju vojsku \u201epokre\u0107e veliki moralni cilj koji je vodio Izrael kroz celu njegovu burnu istoriju\u201d (Time). Oba navoda su uzeta iz \u010dlanaka objavljenih neposredno posle masakra u Sabri i \u0160atili \u2013 masakra koji je bio zavr\u0161nica izraelske invazije Libana 1982, jo\u0161 jednog zlo\u010dina\u010dkog napada bez uverljivog povoda.<\/p>\n

Vide\u0107emo da li analiti\u010dari i drugi komentatori mogu da se distanciraju od dana\u0161nje norme povezane sa ameri\u010dkim napadom na Iran. Stuxnet je, na primer, bio veoma hvaljeni sajber napad na Iran, a pretpostavlja se da je re\u010d o zajedni\u010dkoj misiji Sjedinjenih Dr\u017eava i Izraela. Sam Pentagon pak defini\u0161e sajber napade kao ratne \u010dinove koji su legitiman povod za vojni odgovor. Jo\u0161 noviji primer: smatra se da su krajnje o\u0161tre sankcije protiv Irana uvedene da bi kaznile tu zemlju zato \u0161to po\u0161tuje me\u0111unarodni nuklearni sporazum (JCPOA), koga se ne pridr\u017eavaju samo Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n

Koliko god se bunila, me\u0111unarodna zajednica se pla\u0161i da se suprotstavi globalnom Kumu. Komentatori \u010desto papagajski ponavljaju propagandne fraze, ponekad s boja\u017eljivim dodacima. Po\u0161to Va\u0161ington tako ka\u017ee, Iran se progla\u0161ava za najve\u0107u pretnju miru \u2013 za razliku od globalnog mnjenja koje, prema Galupovoj anketnoj organizaciji, tu \u010dast dodeljuje Sjedinjenim Dr\u017eavama. Iran mora prestati da \u201edestabilizuje\u201c Bliski istok i nau\u010diti da se pona\u0161a kao \u201enormalna nacija\u201c (mantra dr\u017eavnog sekretara Mikea Pompea, koju mnogi ponavljaju).<\/p>\n

\u201eNormalne\u201c nacije su vode\u0107i ameri\u010dki saveznici u regionu, miroljubive nacije i skrupulozni branioci ljudskih prava kao \u0161to su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, egipatska vojna diktatura i Izrael. Ili, uostalom, kao i sam Iran dok je bio pod vla\u0161\u0107u diktatora koga su nametnula Sjedinjene Dr\u017eave, \u0161aha, koji je otvoreno zatra\u017eio razvijanje nuklearnog programa uz podr\u0161ku Sjedinjenih Dr\u017eava, dok je istovremeno, prema izve\u0161taju Amnesti interne\u0161enela, nemilice kr\u0161io ljudska prava i u tome ostvario jedan od svetskih rekorda. U to vreme predsednik Carter \u2013 jedan od manjih ameri\u010dkih obo\u017eavalaca \u0161aha \u2013 hvalio je njegovo \u201esjajno vo\u0111stvo\u201c u stvaranju \u201eostrva stabilnosti u jednom od najnemirnijih podru\u010dja na svetu\u201c. Po Carterovim re\u010dima, \u0161ah je u\u017eivao \u201epo\u0161tovanje, divljenje i ljubav svog naroda\u201c \u2013 jedva nekoliko meseci pre nego \u0161to se taj isti narod pobunio i oterao ga s vlasti. Ali nije bilo optu\u017ebi za destabilizaciju kada se \u0161ahov Iran pridru\u017eio saudijskoj diktaturi i Izraelu kao stubovima ameri\u010dke kontrole nad, kako je rekao Eisenhower, \u201estrate\u0161ki va\u017enim delom sveta\u201c. I sve to se nastavlja i danas.<\/p>\n

U svojim tekstovima dosledno ste ponavljali da u spoljnoj politici demokrati ne stoje mnogo iznad republikanaca na moralnoj lestvici. Kojim principima bismo morali da se rukovodimo u formulisanju istinski progresivnog pristupa spoljnim poslovima?<\/strong><\/p>\n

Mislim da bi bilo korisno po\u010deti zami\u0161ljanjem konzervativnog pristupa: priznanjem da imamo Ustav koji po\u0161tujemo kao sveti tekst. U Ustavu postoji \u010dlan VI, a u njemu se ka\u017ee da \u0107e \u201esvi sporazumi, oni koji su sklopljeni i oni koji \u0107e biti sklopljeni pod kontrolom Sjedinjenih Dr\u017eava, biti najvi\u0161i zakon zemlje\u201c. Jedan takav sporazum, koji je danas izuzetno zna\u010dajan, jeste Povelja Ujedinjenih Nacija, temelj modernog me\u0111unarodnog prava. \u010clan 2(4) ove Povelje zabranjuje \u201epretnju ili upotrebu sile\u201c u me\u0111unarodnim poslovima, uz dodatna preciziranja koja u ovom kontekstu mo\u017eemo ostaviti po strani.<\/p>\n

Svestan sam da nas jedna ugledna profesija ube\u0111uje da te re\u010di ne zna\u010de ono \u0161to zna\u010de, ali \u0107u naivno pretpostaviti da one zna\u010de ba\u0161 to. Konzervativni pristup bi primetio da vrhovni zakon zemlje rutinski kr\u0161e visoki zvani\u010dnici, me\u0111u njima i sada\u0161nji predsednik i njegovi prethodnici, koji redovno izjavljuju da su \u201esve opcije na stolu\u201c kad je re\u010d o Iranu i koji ne samo \u0161to prete silom ve\u0107 joj i pribegavaju. Uzmimo \u0161kolske primere kao \u0161to su invazija Iraka bez uverljivog povoda. Ilustracije su suvi\u0161e brojne i poznate da bi ih trebalo nabrajati, ali pomenu\u0107emo kr\u0161enje povelje OAS-a kojom je zabranjen bilo koji oblik me\u0161anja u \u201eposlove druge dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Za Sjedinjene Dr\u017eave, nepo\u0161tovanje me\u0111unarodnog zakona nije povremeno odstupanje od principa, ve\u0107 je upravo ono princip. Sjedinjene Dr\u017eave ponosno prihvataju ulogu hulje koja je imuna na me\u0111unarodne zakone (me\u0111u njima i va\u017ee\u0107e sporazume koji su vrhovni zakon zemlje). Pona\u0161anje Sjedinjenih Dr\u017eava je zasnovano na principu koji je formulisao ugledni dr\u017eavnik Dean Acheson, koji je poru\u010dio Ameri\u010dkom dru\u0161tvu za me\u0111unarodno pravo da nema \u201ezakonskih prepreka\u201c kad Sjedinjene Dr\u017eave odgovaraju na izazov upu\u0107en njihovoj \u201emo\u0107i, poziciji i presti\u017eu\u201c.<\/p>\n

Tog principa se dr\u017eala administracija Ronalda Reagana kad je odbacila nadle\u017enost Svetskog suda nad njenim napadom na Nikaragvu, oglu\u0161ila se o nare\u0111enje Suda da obustavi ratne zlo\u010dine i plati znatne reparacije, kao i kad je stavila veto na Rezoluciju Saveta bezbednosti kojom je potvr\u0111ena odluka Suda i pozvala sve dr\u017eave da po\u0161tuju me\u0111unarodni zakon. Kao \u0161to je objasnio pravni savetnik Stejt departmenta Abraham Sofaer, ne mo\u017ee se ra\u010dunati na to da \u0107e ve\u0107i deo sveta \u201edeliti na\u0161e stanovi\u0161te; ve\u0107ina se \u010desto suprotstavlja Sjedinjenim Dr\u017eavama u va\u017enim me\u0111unarodnim pitanjima\u201c, te zato moramo \u201ezadr\u017eati za sebe pravo da odlu\u010dimo\u201c kako \u0107emo delovati i \u0161ta su\u0161tinski spada u \u201edoma\u0107u jurisdikciju Sjedinjenih Dr\u017eava, onako kako su to odredile Sjedinjene Dr\u017eave\u201c \u2013 u ovom slu\u010daju akcije koje je sud proglasio za \u201enezakonitu upotrebu sile\u201c protiv Nikaragve, to jest me\u0111unarodni terorizam.<\/p>\n

Konzervativci bi mogli kombinovati povinovanje ameri\u010dkom zakonu s \u201epo\u0161tovanjem prema merilima \u010dove\u010danstva\u201c i time odbaciti dvopartijski konsenzus po kom ni zakoni Sjedinjenih Dr\u017eava ni globalne norme ne va\u017ee za na\u0161u zemlju, koja ne samo \u0161to se oglu\u0161uje o odluke Me\u0111unarodnog suda pravde (u potpunoj izolaciji, po\u0161to su ih i Libija i Albanija na kraju prihvatile). A trebalo bi raskrstiti i sa zakonom koji predsedniku daje ovla\u0161\u0107enje da upotrebi silu kako bi spasao svakog Amerikanca dovedenog u Hag i s postupcima kao \u0161to je odbijanje vize glavnoj tu\u017eiteljki Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda kad se ona usudi da istra\u017euje aktivnosti Sjedinjenih Dr\u017eava i njenih klijenata.<\/p>\n

Pod pretpostavkom da SAD mogu postati zemlja koja po\u0161tuje zakon, konstruktivne mere koje bi trebalo usvojiti name\u0107u se same od sebe. Me\u0111u njima je udru\u017eivanje sa svetom u suo\u010davanju s realnim egzistencijalnim pretnjama opstanku, kao \u0161to su ekolo\u0161ka katastrofa i nuklearni rat. Ili s krizom koja zauzima visoko mesto na spisku ameri\u010dkih briga (me\u0111u republikancima \u010dak najvi\u0161e mesto): obezbe\u0111ivanje ju\u017ene granice. Progresivna politika ne bi samo ispunjavala na\u0161e me\u0111unarodne obaveze koje se ti\u010du azila za izbeglice, ve\u0107 bi i priznala na\u0161u odgovornost za stvaranje uslova od kojih ti nesre\u0107nici be\u017ee i dodelila resurse (ako \u0107emo po\u0161teno, \u201ereparacije) za prevazila\u017eenje te\u0161kih uslova \u017eivota koji su ih naterali da be\u017ee. Lako je pre\u0107i na istinski progresivnu politiku, ali put dotle je veoma duga\u010dak.<\/p>\n

Tokom \u017eivota ste komentarisali sve, od tu\u017enog poraza socijalizma i anarhizma u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu do strahota u Vijetnamu. \u0160ta vas pokre\u0107e da radite uprkos tim u\u017easima? Koje \u017ertve ste morali podneti?<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eemo da biramo izme\u0111u dve mogu\u0107nosti: da napustimo nadu i doprinesemo da se dogodi najgore; ili da iskoristimo postoje\u0107e mogu\u0107nosti i mo\u017eda doprinesemo boljem svetu. To i nije tako te\u017eak izbor. Ne\u0161to se naravno \u017ertvuje: vreme i energija. Ali tu je i nagrada: u\u010destvovanje u borbi za mir, pravdu i op\u0161te dobro.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Boston Review<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Noam Chomsky i doktorand sa Berkeleya Scott Casleton razgovaraju o socijalizmu, anarhizmu i borbi za napredniji politi\u010dki sistem u SAD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-269382","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269382","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=269382"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269382\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=269382"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=269382"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=269382"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}