{"id":269339,"date":"2019-07-04T06:03:48","date_gmt":"2019-07-04T04:03:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=269339"},"modified":"2019-07-04T06:03:48","modified_gmt":"2019-07-04T04:03:48","slug":"juris-na-utrobu-zemlje-eksploatacija-rude-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/07\/04\/juris-na-utrobu-zemlje-eksploatacija-rude-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Juri\u0161 na utrobu Zemlje \u2013 eksploatacija rude u Srbiji"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Sa\u0161a Petrovi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Mogu\u0107i rudarski bum u Srbiji obe\u0107ava izda\u0161ne profite privatnim kompanijama koje \u0107e eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olak\u0161ice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za za\u0161titu \u017eivotne sredine \u010dine bogata nalazi\u0161ta izuzetno privla\u010dnim i povoljnim za eksploataciju.<\/p>\n

Ekolo\u0161ke katastrofe i uni\u0161tavanje prirode u Srbiji malo koga vi\u0161e iznena\u0111uju. Pod krinkom dr\u017eavnog ekonomskog ili energetskog razvoja, nemilosrdna eksploatacija prirodnih resursa ostavlja pusto\u0161 iza sebe. Na pomolu je nova bitka za resurse u Srbiji. Ovoga puta plen se nalazi duboko u utrobi Zemlje.<\/p>\n

Bacanje koski<\/strong><\/p>\n

Nakon \u0161to je pro\u0161le godine RTB Bor \u201euspe\u0161no\u201c preuzela kineska kompanija Zijin, ministar energetike i rudarstva Aleksandar Anti\u0107 priziva velike igra\u010de da zgrabe priliku i omaste brkove velikim rudnim bogatstvima Srbije. Ovog prole\u0107a, na Me\u0111unarodnom ministarskom samitu u Torontu, Anti\u0107 je poku\u0161avao da namami investitore gladne profita. Tom prilikom je izjavio da se \u201eprema istra\u017eivanju kanadskog instituta \u2019Frejzer\u2019, Srbija nalazi na 4. mestu me\u0111u evropskim zemljama po atraktivnosti za ulaganja u rudarski sektor\u201d.<\/p>\n

Iz samog izve\u0161taja na engleskom, mo\u017ee se zaklju\u010diti kako je nagli skok Srbije na lestvici ponajvi\u0161e rezultat unapre\u0111enja porezne politike te pobolj\u0161ana percepcija aktera u vezi s nejasno\u0107ama u sferi za\u0161tite \u017eivotne sredine. U tim segmentima je Srbija kaskala, a sada strelovito juri prema gore. Dok unapre\u0111enje porezne politike u prevodu zna\u010di vi\u0161e poreznih olak\u0161ica za investitore, pobolj\u0161ana percepcija aktera u kontekstu regulacija za\u0161tite \u017eivotne sredine ostavlja prostor za interpretaciju, te samim tim zahteva malo refleksije o tom \u0161to je \u201epesnik hteo kasti\u201c. I tu dolazimo zapravo do centralnog problema ove \u201erudarske groznice\u201c koju Anti\u0107 i ekipa sanjaju u svojim vla\u017enim snovima.<\/p>\n

Osim poreskih olak\u0161ica i jeftine radne snage, koju Vlada Srbije revno obezbe\u0111uje, za svu industriju koja se primarno temelji na eksploataciji prirodnih resursa, najva\u017eniji aspekt u poslovanju jesu regulacije vezane za za\u0161titu \u017eivotne sredine. I to je zapravo najve\u0107a strate\u0161ka prednost Srbije u ovom slu\u010daju. Srbija kontinuirano pada na svim testovima brige i o\u010duvanja \u017eivotne sredine. Slu\u010dajevi poput uni\u0161tavanja reka mini-hidroelektranama, zakopavanja otrovnog otpada u zemlju i nelegalne se\u010de \u0161uma samo potvr\u0111uju ustaljenu normu \u201edopu\u0161tene\u201c destrukcije prirode na sve mogu\u0107e na\u010dine. \u010cini se kao da su ekocidi u Srbiji postali sasvim normalna stvar. A sve je to zapravo rezultat mlitave regulacije u za\u0161titi \u017eivotne sredine i jo\u0161 mlitavije implementacije te regulacije u praksi.<\/p>\n

Za \u0161aku dolara<\/strong><\/p>\n

Svaka ljudska intervencija u prirodi dovodi do odre\u0111enog oblika poreme\u0107aja prirode, ve\u0107eg ili manjeg intenziteta. Rudarska industrija je prljava industrija po svom habitusu. Postoji nebrojeno mnogo slu\u010dajeva u raznim zemljama diljem sveta u kojima je rudarska industrija ostavila za sobom ozbiljno devastiranu prirodu. Pojave poput zaga\u0111enja podzemnih i povr\u0161inskih voda, vazduha, erozije i potonu\u0107a tla dolaze zajedno u paketu s rudarskom industrijom.<\/p>\n

S druge strane, u ekonomskoj sferi, razvoj rudarske industrije se u Srbiji prikazuje kao velika mogu\u0107nost za ekonomski razvoj. I to bi bilo zaista tako kada bi dr\u017eava sama eksploatisala vlastita rudna bogatstva za vlastitu korist, odnosno zarad ja\u010danja ekonomskog standarda svojih stanovnika. U tom slu\u010daju, koli\u010dina degradacije prirode donekle bi bila opravdana jer bi bilo koristi za celo dru\u0161tvo.<\/p>\n

Me\u0111utim, u ekonomsku konstrukciju treba uvesti i tro\u0161kove zaga\u0111enja \u017eivotne sredine. Odli\u010dan primer posledica nakon zatvaranja rudnika se nalazi u Nema\u010dkoj, u pokrajini Rur, koja je bila poznata po rudnicima uglja, koji su sada zatvoreni svi do jednog. Budu\u0107i da je cela podzemna povr\u0161ina pokrajine izbu\u0161ena poput \u0161vajcarskog sira zbog rudnika, to je poremetilo podzemne tokove i rezerve vode. Zbog toga postoje stotine kilometara cevi i pumpe koje ispumpavaju vodu iz starih rudnika kako bi se spre\u010dio njihov kolaps. Izra\u010dunato je da tro\u0161ak tog zahvata na godi\u0161njoj razini iznosi oko 220 miliona evra. U celom slu\u010daju je jo\u0161 gore \u0161to \u0107e hipoteti\u010dki, prema projekcijama, s obzirom na situaciju u Ruru pumpe morati da rade \u201ezauvek\u201c.<\/p>\n

Vratimo se na Srbiju. U slu\u010daju Srbije, u kojoj dr\u017eava napla\u0107uje samo mali postotak privatnim kompanijama za eksploataciju vlastitih resursa, tzv \u201erudnu rentu\u201c koja iznosi pet odsto, cela ekonomska opravdanost pada u vodu. A sa njom pada i opravdanost koli\u010dine degradacije prirode i tro\u0161kova zaga\u0111enja koju \u0107e rudarska industrija neminovno doneti sa sobom.<\/p>\n

Ako se sagledaju projekcije ukupne vrednosti rudnih bogatstava u pojedinim nalazi\u0161tima, odmah postaje jasno da \u0107e Srbija pobrati samo mrvice sa stola u rudarskom bumu koji se najavljuje. Nalazi\u0161te \u010cukaru Peki i Jadar primeri su koji lepo ilustruju koliko malo \u0107e Srbija izvu\u0107i iz cele ove pri\u010de.<\/p>\n

U slu\u010daju nalazi\u0161ta \u010cukaru Peki, u martu 2016. godine rudarska i geolo\u0161ka kompanija SRK Consalting iz Velike Britanije objavljuje i preliminarnu ekonomsku analizu. Prema toj studiji, \u010cukaru Peki je potencijalno jedno od najve\u0107ih svetskih nalazi\u0161ta bakra i zlata, u \u010dijoj se Gornjoj zoni mo\u017ee otkopati 35 miliona tona rude s 2,9 odsto bakra i 1,7 odsto zlata po toni (oko 900.000 tona bakra i 70 tona zlata). Procenjena vrednost nalazi\u0161ta u Gornjoj zoni vrti se oko 1,5 milijardi dolara, dok su projekcije za Donju zonu nalazi\u0161ta daleko izda\u0161nije.<\/p>\n

Predvi\u0111ena metoda eksploatacije nalazi\u0161ta \u010cukaru Peki u preliminarnoj analizi je metoda podzemne eksploatacije, bez zaru\u0161avanja, koja nije toliko destruktivna po \u017eivotnu sredinu. Me\u0111utim, SRK Consulting dostavlja 2017. godine novu analizu, u kojoj je navedena metoda eksploatacije zaru\u0161avanjem, odnosno, podzemnim miniranjem. Naime, podzemni radovi \u0107e dovesti do uru\u0161avanja tla u radijusu od 800 metara, te do sleganja tla u povr\u0161ini od 1400 metara, kako je predvi\u0111eno u samoj analizi. Kako to zapravo izgleda na terenu, pokazuju fotografije udru\u017eenja \u201e\u010cukaru Peki\u201c, na kojima se jasno vidi negativan uticaj na prirodu i lokalnu zajednicu koja se na tom podru\u010dju bavi poljoprivredom, p\u010delarstvom itd.<\/p>\n

Drugi slu\u010daj rudarske senzacije je onaj u Jadru pored Loznice. Ustanovljeno je da se na tom lokalitetu kriju velike koli\u010dine litijuma. Litijum je trenuta\u010dno me\u0111u najtra\u017eenijim metalima na svetu, prvenstveno zbog proizvodnje mobitela i razvoja industrije elektri\u010dnih automobila. Kompanija koja je dobila dozvolu za eksploataciju je Rio Tinto, jedna od najve\u0107ih rudarskih kompanija na svetu. Projekcije ka\u017eu da se u Jadru nalazi oko deset odsto svetskih rezervi litijuma i velike koli\u010dine bora ujedno. Za razliku od nalazi\u0161ta \u201e\u010cukaru Peki\u201c, u slu\u010daju Jadra jo\u0161 uvek nema procena kolika je ukupna vrednost nalazi\u0161ta. No, sude\u0107i prema potra\u017enji litijuma i njegove vrednosti, u pitanju su milijarde. Osim velike vrednosti nalazi\u0161ta \u010cukaru Peki i Jadra, njihova sli\u010dnost je da metode eksploatacije, kako bakra i zlata, tako i litijuma, predstavljaju vi\u0161estruko destruktivan proces za \u017eivotnu sredinu na tim lokacijama.<\/p>\n

Prljavi igraju prljavo<\/strong><\/p>\n

Malo ko se pita ko su zapravo kompanije \u010dija se imena ve\u017eu za navedene projekte na nalazi\u0161tima \u010cukari Peki i Jadru. Kompanije koje se ve\u017eu za \u010cukaru Peki su Zijin, Nevsun Resources i Freeport Mcmoran, dok je Rio Tinto jedini igra\u010d u Jadru. Obi\u010dnom pretragom na Googleu lako se do\u0111e do informacije da sve navedene kompanije prati istorijat zaga\u0111enja prirode te eksploatacije radnika i grubih povreda ljudskih prava.<\/p>\n

Zijin je u mati\u010dnoj Kini, u pokrajini Fujian, za sobom ostavio ekolo\u0161ke havarije poput zaga\u0111enja reka i i izvora vode, zbog kori\u0161\u0107enja natrijum-cijanida prilikom ispiranja ruda, visokotoksi\u010dnog elementa koji je uzrokovao iznimno pove\u0107anu stopu oboljenja od karcinoma, pomor ribe itd.<\/p>\n

Freeport Mcmoran je poznat po tome \u0161to svake godine baci desetine miliona tona rudnog otpada iz rudnika Grasberg u Indoneziji u lokalnu reku Ajkwa, te po neljudskoj eksploataciji svojih radnika u tom indonezijskom rudniku, koja je rezultirala velikim \u0161trajkom pre dve godine.<\/p>\n

Rio Tinto je tako\u0111er devastirao ekosustav lokalne zajednicu koja se nalazila u krugu rudnika Oyu Tolgoi, u pustinji Gobi na podru\u010dju Mongolije.<\/p>\n

Nevsun Resources je poznat po brutalnoj eksploataciji svojih radnika u rudniku Bisha u Eritreji. Nekolicina radnika tog rudnika tu\u017eila je kompaniju Nevsun Resources u Kanadi, njenoj mati\u010dnoj zemlji, zbog prisilnog rada i torture.<\/p>\n

O prljavom ve\u0161u kompanija koje se vrte oko aktualnog rudarskog buma u Srbiji nije pisao nijedan medij. Sude\u0107i po njihovom historijatu i na\u010dinu poslovanja u raznim zemljama sveta, te uzev\u0161i u obzir u bedno stanje srpskog regulatornog okvira, kako ekolo\u0161kog tako i radnog prava, sve ukazuje da \u0107e navedene kompanije u Srbiji poslovati prema svom ve\u0107 uvre\u017eenom modelu. A velike kompanije vole zemlje poput Srbije, gde je regulativa poput paukove mre\u017ee. Elasti\u010dna i puna rupa.<\/p>\n

Lepa se\u0107anja<\/strong><\/p>\n

Kad se sve sabere, mo\u017ee li rudna renta od pet odsto da opravda ove projekte kad se uzme u obzir neminovna koli\u010dina \u0161tete za prirodu i lokalne zajednice koja \u0107e proizi\u0107i iz projekta \u010cukari Peki i Jadar? Te\u0161ko. Me\u0111utim, tu pri\u010di nije kraj.<\/p>\n

U Srbiji trenutno velike svetske rudarske kompanije snimaju nekoliko desetina lokacija na kojima se potencijalno kriju nalazi\u0161ta vrednih ruda. U skladu s aktualnom politi\u010dkom i socio-ekonomskom atmosferom u Srbiji, i s obzirom na to kako stvari funkcioni\u0161u, prva slika koja dolazi u glavu je da Srbija u bliskoj budu\u0107nosti mo\u017ee postati jedna velika iskopina. Apologete \u201epo\u0161to-poto\u201c ekonomskog razvoja Srbije da\u0107e sve od sebe ne bi li se to zaista i dogodilo, jer oni \u0107e zasigurno znati da prodaju pri\u010du i da u nju ugrade svoje interese. A cena prirode je skoro pa d\u017eabe. Samo pet odsto.<\/p>\n

Malo je toga ostalo u Srbiji a da nije uni\u0161teno raznim interesima ovih i onih, osim prirode. A kako stvari stoje, i priroda je na dobrom putu da nam u budu\u0107nosti ostane samo u se\u0107anju. Se\u0107anju kako je nekada bilo lepo.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Malo je toga ostalo u Srbiji a da nije uni\u0161teno raznim interesima ovih i onih, osim prirode. A kako stvari stoje, i priroda je na dobrom putu da nam u budu\u0107nosti ostane samo u se\u0107anju. Se\u0107anju kako je nekada bilo lepo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-269339","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269339","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=269339"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269339\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=269339"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=269339"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=269339"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}