{"id":269030,"date":"2019-06-30T07:15:07","date_gmt":"2019-06-30T05:15:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=269030"},"modified":"2019-06-29T23:22:01","modified_gmt":"2019-06-29T21:22:01","slug":"revizije-kosovskog-opredeljenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/30\/revizije-kosovskog-opredeljenja\/","title":{"rendered":"Revizije ‘Kosovskog opredeljenja’"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Ivan \u010colovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eKao \u0161to je poznato, mitovi mogu biti manje ili vi\u0161e vitalni. Doga\u0111a se da ostanu u kolektivnom se\u0107anju nekoliko generacija, ali, tako\u0111e, mogu trajati vekovima. U nekim razdobljima su vrlo aktivni, \u010dak agresivni, dok u drugima mogu biti neprimetni, prikriveni i tako pripremati uslove potrebne za njihovu jo\u0161 sna\u017eniju obnovu\u201c (Goszczy\u0144ska: 251).<\/p>\n

Mit o bici na Kosovu polju,1 u kojoj su se 28. juna 1389. godine sukobile vojske osmanskog sultana Murata I i srpskog kneza Lazara, jedan je od najpoznatijih i najdugotrajnijih balkanskih politi\u010dkih mitova. On je zaista trajao vekovima i, kako je primetila Joana Go\u0161\u0107inska, govore\u0107i o dinamici svojstvenoj mitovima, kosovski mit je ili bio diskretno prisutan ili se agresivno nametao. Njegove prve verzije pojavile su se ubrzo posle bitke, u kultnim spisima napisanim u svrhu sanktifikacije kneza Lazara, koji je \u2013 kao i sultan Murat \u2013 u ovoj bici poginuo.2 Pri\u010da o Lazaru, mu\u010deniku za hri\u0161\u0107ansku veru, sa\u010duvana je i u nekim delima renesansne i barokne knji\u017eevnosti, posebno u Dubrovniku. Ono \u0161to je o Kosovskoj bici ispri\u010dao Dubrov\u010danin Mavro Orbin u Carstvu Slovena (1601) predstavljalo je najva\u017eniji izvor za knji\u017eevne i istoriografske obrade ove teme sve do po\u010detka XIX veka.<\/p>\n

To \u0107e se promeniti kad Vuk Karad\u017ei\u0107 po\u010dne da objavljuje narodne pesme o Kosovu (Pjesnarica, 2. izdanje, 1815), koje \u0107e ubrzo postati glavni izvor i kanonska forma se\u0107anja na Kosovsku bitku. Karad\u017ei\u0107u, sledbeniku knji\u017eevnog i politi\u010dkog nacionalizma, bilo je va\u017eno da istakne da pesme koje je sakupio i objavio svedo\u010de o tome da pravo, autenti\u010dno se\u0107anje na Kosovo nije u crkvenim i drugim pisanim dokumentima nego u usmenoj narodnoj poeziji, \u0161to je trebalo da zna\u010di da nacionalno ose\u0107anje Srba (\u201enacionalizmus\u201c, ka\u017ee Vuk), kojim su navodno nadahnute ove pesme, nije poteklo od obrazovane elite, nego svoj duboki izvor ima u naj\u0161irim narodnim masama.<\/p>\n

Me\u0111u Vukovim pesmama o Kosovskoj bici najve\u0107i zna\u010daj za formiranje modernog kosovskog mita u XIX veku imala je pesma \u201ePropast carstva srpskoga\u201c. Ona nudi hri\u0161\u0107ansko obja\u0161njenje Lazareve smrti i poraza njegove vojske na Kosovu. Uo\u010di bitke, Lazar od Bogorodice dobija pismo u kome mu ona obe\u0107ava pomo\u0107, ali mu ostavlja da sam izabere jedno od dva carstva koja zahvaljuju\u0107i njenoj pomo\u0107i mo\u017ee da dobije; pita ga ho\u0107e li prolazno zemaljsko carstvo, kojim \u0107e vladati ako mu Bogorodica pomogne da porazi Turke, ili ve\u010dno nebesko carstvo, koje mu sledi ako Bogorodica poradi na tome da se bitka zavr\u0161i porazom srpske vojske i Lazarevom mu\u010deni\u010dkom smr\u0107u. S obzirom na to da je Bogorodi\u010dino pitanje retori\u010dko, Lazar ne okleva i izja\u0161njava se onako kako se gore na nebu od njega o\u010dekuje, to jest za nebesko carstvo:<\/p>\n

Mili Bo\u017ee, \u0161to \u0107u i kako \u0107u?<\/p>\n

Kome \u0107u se privoleti carstvu?<\/p>\n

Da ili \u0107u carstvu nebeskome?<\/p>\n

Da ili \u0107u carstvu zemaljskome?<\/p>\n

Ako \u0107u se privoleti carstvu,<\/p>\n

privoleti carstvu zemaljskome,<\/p>\n

zemaljsko je za maleno carstvo,<\/p>\n

a nebesko u vek i doveka.<\/p>\n

Car volede carstvu nebeskome,<\/p>\n

A negoli carstvu zemaljskome\u2026<\/p>\n

Me\u0111utim, u istorijskim i politi\u010dkim okolnostima koje su nastale posle objavljivanja ove pesme, Lazarev izbor nebeskog carstva predstavljao je problem, jer su Srbi i drugi Ju\u017eni Sloveni bili zaokupljeni borbom za oslobo\u0111enje od turske, a zatim i od austrougarske vlasti, borbom za svoja zemaljska carstva. Lazarev aran\u017eman s Bogorodicom u to se nije uklapao. Ostao je nespojiv sa prioritetnim politi\u010dkim ciljevima i kasnije, u vreme teritorijalnog \u0161irenja Srbije i stvaranja Jugoslavije, a srpska politi\u010dka elita nije ovaj aran\u017eman mogla da uva\u017eava ni u novije vreme, kad su 1990-ih godina po\u010deli ratovi u Jugoslaviji i njena prva briga bila da spre\u010di osamostaljenje autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i da teritoriju nove srpske dr\u017eave, koja se u to vreme stvarala, eventualno pro\u0161iri na druge delove Jugoslavije sa ve\u0107inskim srpskim stanovni\u0161tvom. U to vreme revizija Lazarevog ugovora s Bogorodicom bila je potrebna i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja se u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije gde su \u017eiveli Srbi uklju\u010dila u politi\u010dki \u017eivot sa ambicijom da tu vodi va\u017enu, ako ne i glavnu re\u010d. Crkvi je bilo potrebno da se istakne da politi\u010dki anga\u017eman nije u suprotnosti sa njenom brigom za duhovni \u017eivot pravoslavnih Srba i da je, shodno tome, pogre\u0161no tuma\u010diti opredeljenje kneza Lazara za ve\u010dni \u017eivot kao njegovu nezainteresovanost za zemaljske probleme naroda i dr\u017eave. O tome svedo\u010di zbornik radova pod naslovom Sveti knez Lazar i kosovski zavet, koji je 2007. godine objavila Crnogorsko-primorska mitropolija iz Cetinja. Da je glavna poruka ovog zbornika potreba da se relativizuje Lazarev izbor pokazuje naslov uvodne re\u010di patrijarha Pavla: \u201eOpredeljenjem za Carstvo nebesko ne odri\u010demo se staranja za svoje istorijsko postojanje\u201c.3<\/p>\n

Dakle, da bi se\u0107anje na Kosovo moglo da se stavi u slu\u017ebu vladaju\u0107ih ideologija u ostvarenju najva\u017enijih politi\u010dkih ciljeva srpske i drugih ju\u017enoslovenskih elita u poslednja dva veka, ono je moralo da se odvoji od crkvenog, martirskog i sveta\u010dkog odricanja od zemaljskih dobara: Lazarev ugovor sa Bogorodicom morao je da bude revidiran. Politi\u010dki kosovski mit \u010dije su prve verzije nastale na po\u010detku ovog razdoblja bio je i ostao do danas pre svega pri\u010da o toj reviziji. Prvo je revidiran uslov za zadobijanje nebeskog carstva. Umesto da se ka\u017ee da se Lazar uzneo na nebo zato \u0161to se odrekao ovozemaljskog \u017eivota i \u0161to je u bici na Kosovu tra\u017eio smrt s mi\u0161lju na ve\u010dni \u017eivot, njegovo uznesenje predstavljeno je kao nagrada za borbu za zemaljsko carstvo do poslednjeg daha. Tako je o Lazaru, izme\u0111u ostalih, govorio i \u010cedomilj Mijatovi\u0107 (1842-1932), predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, u sve\u010danoj besedi koju je 11. juna 1889. godine odr\u017eao pred srpskim akademicima povodom 500. godi\u0161njice Kosovske bitke. \u201ePoginuo je jedan car\u201c, rekao je Mijatovi\u0107, \u201eza koga legenda ka\u017ee da je vi\u0161e voleo carstvo nebesko, no carstvo zemaljsko, ali koji je ono carstvo nebesko, \u0161to se ogleda u \u010distoti i plemenitosti srdaca ljudskih, stekao sebi tek za to i tek samo tako \u0161to je do poslednje kapi krvi branio zemaljsko carstvo svoga naroda\u201c (Mijatovi\u0107: 231).<\/p>\n

Zemaljsko carstvo, koje je u narodnoj pesmi metafora za politi\u010dku mo\u0107 koju \u0107e Lazar imati ako se za njega opredeli, dobilo je novo zna\u010denje i novu vrednost kad je, kao u ovom primeru, \u201enacionalizovano\u201c, to jest predstavljeno kao carstvo jednog naroda. Istu metamorfozu do\u017eivelo je i nebesko carstvo na koje se knez uzneo. Ono u kosovskom mitu malo li\u010di na obitavali\u0161te du\u0161a koje su slu\u017eile Hristu i za Hrista stradale. Rezervisano je samo za pale junake, vitezove koji su se borili i hrabro poginuli za narod i dr\u017eavu. Oni su okupljeni u neku vrstu nebeske nacionalne zajednice, na raspolaganju imaju svoj deo neba. Lazar je i tu vo\u0111a i komandant; zajedno s drugim junacima on s interesovanjem prati i emotivno do\u017eivljava ono \u0161to se na zemlji s narodom i dr\u017eavom doga\u0111a. Spreman je da pomogne, da se kod Boga zalo\u017ei za nacionalnu stvar, a posebno za odbranu i pro\u0161irenje nacionalne teritorije. Mijatovi\u0107ev savremenik, mitropolit Mihajlo (1826-1898), u svom govoru povodom 500. godi\u0161njice Kosovske bitke, pozvao je Lazara da s neba podr\u017ei projekat ujedinjenja srpskih krajeva u jednu dr\u017eavu, \u201eda pomognete svojim molitvama pred prestolom Pravednoga boga, da se obnovi Srpska Carevina, da se ujedini raskomadani narod srpski\u201c (Durkovi\u0107-Jak\u0161i\u0107: 365).<\/p>\n

Ne\u0161to kasnije, Lazar \u0107e se veoma zainteresovati za oslobo\u0111enje Crnogoraca od turske vlasti. U pesmi \u201eBoj na Grahovcu 1858. godine\u201c, koju je napisao Nikola Petrovi\u0107 (1840-1921), knez a od 1910. godine kralj Crne Gore, susre\u0107emo Lazara, koji se \u2013 zajedno sa Milo\u0161em Obili\u0107em, junakom koji je na Kosovu ubio Murata, i crnogorskim nacionalnim junacima, vladikom Danilom i Vukom Mandu\u0161i\u0107em \u2013 raduje pobedi Crnogoraca koju je Nikola opevao u ovoj pesmi:<\/p>\n

Car Lazar se s Obili\u0107em<\/p>\n

U veselo dru\u0161tvo smije<\/p>\n

A Danilo s Mandu\u0161i\u0107em<\/p>\n

Od radosti suze lije.4<\/p>\n

ad su dva carstva izme\u0111u kojih je Lazar birao \u201enacionalizovana\u201c, ona su prestala da se su\u0161tinski razlikuju, tako da je izbor jednog ili drugog postao manje-vi\u0161e politi\u010dki irelevantan, jer se u oba slu\u010daja biralo nacionalno carstvo. To ukidanje protivure\u010dnosti izme\u0111u zemlje i neba, kad je zemlja tle na kome \u017eivi nacija, a nebo panteon nastanjen nacionalnim junacima, najjasnije je formulisano u verziji kosovskog mita koju je krajem 1990-ih godina ponudio istori\u010dar Radovan Samard\u017ei\u0107 (1922-1994). \u201eOpredeliv\u0161i se za carstvo nebesko\u201c, ka\u017ee Samard\u017ei\u0107, \u201eSrbi su svoje carstvo na zemlji poneli sobom za budu\u0107nost koja \u0107e do\u0107i posle o\u010di\u0161\u0107enja\u201c (Samard\u017ei\u0107: 67).<\/p>\n

Ovde nalazimo i primer jo\u0161 jednog va\u017enog momenta revizije Lazarevog ugovora s Bogorodicom: preno\u0161enje uloge jedne od dve ugovorne strane sa kneza na Srbe, na srpski narod. Ovaj transfer je operacija koja je imala odlu\u010duju\u0107i zna\u010daj za nastanak kosovskog mita kao modernog nacionalnog mita. U svim verzijama ovog mita, koje se mno\u017ee po\u010dev od sredine XIX veka, narod ima presudnu ulogu kad je re\u010d o izboru izme\u0111u dva carstva. Ali, on tu ulogu uglavnom ne ostvaruje \u201eli\u010dno\u201c, nego preko Lazara, koji je u srpskom nacionalnom mitu postao zastupnik naroda, njegov porte-parole. Kako je govorio pravoslavni teolog Nikolaj Velimirovi\u0107 (1881-1956), Lazar se opredelio za nebesko carstvo \u201eu ime celog srpskog naroda\u201c.5 Samard\u017ei\u0107 je ovaj momenat revizije Lazarevog opredeljenja doveo do kraja tako \u0161to je iz pri\u010de o tome isklju\u010dio posrednika, to jest Lazara. Narod je sada taj koji se sam opredeljuje izme\u0111u dva carstva, odnosno on je taj koji shvata da tu i nema \u0161ta da se bira, da je tu re\u010d samo o privremenoj delo\u017eaciji srpskog carstva u vanzemaljske predele, odakle \u0107e se ono pre ili kasnije vratiti u istorijsku stvarnost.<\/p>\n

Kad je preuzeo na sebe odgovornost za ono \u0161to je, u dogovoru s Bogorodicom, odlu\u010deno o ishodu Kosovske bitke, srpski narod je postao i glavni protagonist pri\u010da o doga\u0111ajima posle bitke. Posle smrti Lazara, Milo\u0161a i drugih srpskih vitezova, narod \u0107e dobiti zadatak ne samo da \u010duva se\u0107anje na njih, nego i da preuzme brigu o njihovom nasle\u0111u i da nastavi njihovu juna\u010dku borbu. On je to mogao, jer \u0107e se pokazati ili, ta\u010dnije re\u010deno, jer \u0107e se u mitu o Kosovu pri\u010dati, da su vrednosti kojima su bili odani poginuli srpski vitezovi \u2013 a to su bile feudalne vrednosti: vite\u0161ka \u010dast, vernost i lojalnost vladaru i pobo\u017enost \u2013 iste one koje prihvata i u skladu s kojima \u017eivi srpski narod u celini, da to nisu samo stale\u0161ke vrednosti srednjovekovnog plemstva, nego srpske nacionalne vrednosti.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i tome, posle poraza na Kosovu, drugovi i naslednici palih vitezova \u2013 koji su se, prema nekim verzijama mita, sklonili u planine i postali obi\u010dni seljaci \u2013 mogli su bez problema da ostanu verni \u010duvari vite\u0161kih vrednosti. Crnogorski vladika i pesnik Petar Petrovi\u0107 Njego\u0161 (1813-1851) najvi\u0161e je doprineo \u0161irenju verovanja da su crnogorski gor\u0161taci potekli od kosovskih junaka izbeglih u Crnu Goru. Zato ih on zove \u201esinovi Obili\u0107a\u201c. Me\u0111u njima je i \u010dobanin Nikac od Rovina, junak jedne Njego\u0161eve pesme o crnogorsko-turskom ratu iz 1756. godine, koji sa svojim drugovima \u010dobanima \u010dini isto \u201e\u0161to i Milo\u0161 su dva pobratima\u201c, to jest ubija turskog komandanta. Ovde je to Osman pa\u0161a, zapovednik turskog odreda koji je imao zadatak da slomi pobunu Crnogoraca protiv sultana (Petrovi\u0107, Njego\u0161 Petar II: 1981: 70). Me\u0111u onima koji su u XX veku popularisali pri\u010du o kosovskoj genezi Crnogoraca bio je i knji\u017eevnik Ivo Andri\u0107 (1892-1975). U predavanju \u201eNjego\u0161, tragi\u010dni junak kosovske misli\u201c, koje je odr\u017eao u Beogradu 1934. godine, on je crnogorski narod u celini opisao kao tragi\u010dnog junaka, jer je to narod razapet izme\u0111u \u201erajinske stvarnosti i vite\u0161ke obili\u0107evske misli\u201c. \u201eSve \u0161to se u tim brdima ra\u0111alo\u201c, govorio je Andri\u0107, \u201edolazilo je na svet sa refleksom kosovske krvi u pogledu\u201c (Andri\u0107: 6).<\/p>\n

Kada su krajem 1980-ih, u kontekstu tada aktuelne politi\u010dke situacije u Jugoslaviji, srpski nacionalisti o\u017eiveli kosovski mit, pojavile su se nove verzije motiva transfera vite\u0161kih vrednosti \u2013 onih za koje su se borili i pali kosovski junaci \u2013 u narodne mase. Kosovski mit je u to vreme \u010desto reprodukovan i u formi nau\u010dnog diskursa, pa je i naracije o selja\u010dkom narodu koji postaje \u010duvar vite\u0161ke tradicije i na taj na\u010din se i sam oplemenjuje, najvi\u0161e bilo u tekstovima nekih u to vreme u javnosti eksponiranih istori\u010dara. Tako je istori\u010dar umetnosti Dejan Medakovi\u0107 (1922-2008), u vreme kad je bio predsednik SANU, jezikom nau\u010dne proze prepri\u010dao ono \u0161to je Njego\u0161 evocirao u pesmi o Nikcu od Rovina. \u201eNe\u0161to \u0161to je iz jednog vi\u0161eg dru\u0161tva\u201c, ka\u017ee Medakovi\u0107, \u201eu ovom slu\u010daju feudalnog, preneto je u ni\u017ee dru\u0161tvo (u socijalnim kategorijama), selja\u010dko (\u2026). Tako je selja\u010dko dru\u0161tvo prihvatilo postulate vi\u0161eg dru\u0161tva, koje je normiralo ono \u0161to je bilo u osnovama feudalnog dru\u0161tva \u2013 pitanje \u010dasti, hrabrosti, vernosti gospodaru. Ne ka\u017ee se slu\u010dajno \u2013 noblesse oblige \u2013 plemstvo obavezuje. Taj slo\u017eeni proces je kod Srba veoma zanimljiv, jer najve\u0107e kvalitete te srednjevekovne duhovnosti prihvata narodni peva\u010d\u201c.6<\/p>\n

U nekim verzijama kosovskog mita Lazarevo opredeljenje je revidirano tako \u0161to je u prvi plan istaknuto jedno carstvo va\u017enije od oba izme\u0111u kojih je knez bio pozvan da izabere: veliko carstvo, koje je sredinom XIV veka obuhvatalo najve\u0107i deo Balkana, i koje je propalo posle smrti njegovog osniva\u010da, srpskog cara Du\u0161ana (1308-1355). Kada je sredinom XIX veka po\u010delo da se govori o stvaranju nezavisne srpske dr\u017eave, to je bilo predstavljeno kao obnova, odnosno kao \u201evaskrs\u201c srednjovekovne dr\u017eave srpskog naroda, ali se pritom nije mislilo na malu Lazarevu kne\u017eevinu nego na Du\u0161anovu carevinu. Kako je zabele\u017eio istori\u010dar knji\u017eevnosti Jovan Skerli\u0107 (1877-1914), u to vreme je za pristalice pokreta za nacionalno oslobo\u0111enje \u201eSrbin bio \u2019Du\u0161anov potomak\u2019, a op\u0161ti ideal \u2019Du\u0161anovo carstvo\u2019\u201c (Skerli\u0107: 177). U tako postavljenim nacionalnim ciljevima na\u0161lo se mesta i za Lazara, ali je on morao da se pot\u010dini Du\u0161anovom autoritetu. U drami Matije Bana (1818-1903) Car Lazar (1858), knez uo\u010di Kosovske bitke saziva sabor vitezova u Prizrenu, gradu u kome je sahranjen Du\u0161an, da o tome ho\u0107e li ratovati s Muratom ili mu se bez rata pot\u010diniti, odlu\u010de \u201enad kov\u010degom velikoga Cara\u201c. Lazaru se \u010dini da ih Du\u0161an ljutito gleda i prekoreva \u0161to su dozvolili da propadne njegova velika dr\u017eava. On mu se pravda, ka\u017ee da je po\u010deo da \u201esastavlja razbijeno carstvo\u201c, da je taj posao najve\u0107im delom bio zavr\u0161en kad se pojavio \u201eAz\u2019janac\u201c Murat i spre\u010dio ga da restauraciju velike Du\u0161anove dr\u017eave dovede do kraja (Ban: 262). Dakle, Lazar koga na scenu izvodi Matija Ban potpuno je zaboravio \u0161ta je nekada izjavio: da mu je od zemaljskog dra\u017ee nebesko carstvo i da \u0107e, ako treba da bira, izabrati ovo drugo.<\/p>\n

Pogibija Lazara i njegovih vitezova na Kosovu polju nije voljno \u017ertvovanje za ve\u010dni \u017eivot na nebu, nego ispa\u0161tanje greha po\u010dinjenog neodgovornom i neslo\u017enom politikom koja je dovela do propasti Du\u0161anovog carstva, ispa\u0161tanje koje je uslov za uspe\u0161nu obnovu tog carstva. Tako je smisao pogibije Srba na Kosovu protuma\u010dio Ivo Vojnovi\u0107 (1857-1929) u drami u stihovima \u201eSmrt majke Jugovi\u0107a\u201c(1907). Glavna junakinja ove drame se ne uste\u017ee da Lazara i njegove plemi\u0107e nazove \u201eubojice Du\u0161anovog carstva\u201c i da po\u0161alje svog sina Damjana, koji je pre\u017eiveo bitku i do\u0161ao ku\u0107i, da se vrati na Kosovo i da se potrudi da tamo pogine, te da tako okajanje i o\u010di\u0161\u0107enje od grehova bude kompletno i uskrsnu\u0107e carstva postane mogu\u0107no (Vojnovi\u0107: 75). Ova \u017eena ne pla\u010de ni za ovim ni za ostalim sinovima pre njega poginulim na Kosovu \u2013 ukupno ih je imala devet \u2013 ni za mu\u017eem i njihovim ocem Jugom Bogdanom; nema suza za njih \u201ejer ih Du\u0161an svijeh ispi\u201c (Isto: 26). Kad na kraju i ona umre, ne\u0107e se na nebu pridru\u017eiti mu\u017eu i deci i drugim kosovskim junacima nego svojoj politi\u010dkoj ljubavi, Du\u0161anu: \u201eNosite je Caru Gospodaru\u201c (Isto: 115-116).<\/p>\n

Radikalnu reviziju Lazarevog ugovora s Bogorodicom izvr\u0161io je Njego\u0161 u Gorskom vijencu (1847), svom glavnom delu. On je ovaj ugovor anulirao i stavio ga ad acta. Umesto toga, ponudio je ugovor koji \u0107e kosovski junaci, predvo\u0111eni Milo\u0161em Obili\u0107em, sklopiti sa svojim potomcima, ugovor kojim \u0107e se junaci obavezati da \u0107e se na Kosovu polju do smrti boriti za zemaljsko carstvo, \u0161to \u0107e druga ugovorna strana, to jest potomci, primiti i po\u0161tovati kao sveto zave\u0161tanje koje se po cenu \u017eivota mora \u010duvati. U Gorskom vijencu nalazimo sliku ve\u010dnog onostranog boravi\u0161ta, koje je nastanjeno junacima izginulim na Kosovu i drugima koji su po\u0161li za njihovim primerom. Dakle, do ovog boravi\u0161ta na nebu ne sti\u017ee se odricanjem od pobeda na zemlji, nego, naprotiv, \u017ertvovanjem za takve pobede. Njego\u0161 ga zato zove \u201evite\u0161ko carstvo\u201c. Zato tu nema mesta za martira Lazara; u Gorskom vijencu se on uop\u0161te ne pominje. Ali zato je Muratov ubica Milo\u0161 Obili\u0107 vladar ovog carstva, on \u201enad sjenama vlada\u201c (Petrovi\u0107 Njego\u0161, Petar II: 1926: stihovi 1009-1011). On vlada i du\u0161ama \u017eivih junaka, prikazuje se u snu Crnogorcima koji se spremaju za \u201eistragu poturica\u201c, za ubijanje i pokr\u0161tavanje svojih suseda muslimanske vere, \u0161to je glavni doga\u0111aj opisan u Gorskom vijencu, za koji nema potvrde u kredibilnim istorijskim izvorima. Milo\u0161 je za njih zakon, on je vrhovni sudija i oni se trude da imaju \u010dime da se pred njim pohvale, da imaju sa \u010dim \u201eiza\u0107 pred Milo\u0161a\u201c (Isto: 73-78).<\/p>\n

Tako je, kad je postala motiv politi\u010dkog mita o Kosovskoj bici, hri\u0161\u0107anska pri\u010da o Lazarevom opredeljenju za carstvo nebesko \u2013 \u010dije prve verzije nalazimo u kultnim spisima o knezu kao hri\u0161\u0107anskom martiru, i koja je svoj hri\u0161\u0107anski karakter sa\u010duvala i u narodnoj pesmi \u201ePropast carstva srpskoga\u201c \u2013 pretrpela niz revizija, a u nekim slu\u010dajevima od osnovne pri\u010de nije ostalo skoro ni\u0161ta. Lazarevo opredeljenje zamenjeno je Milo\u0161evim, a ulogu instance koja garantuje njegovu ispravnost, umesto Bogorodice, dobio je srpski narod. Takva, od tragova hri\u0161\u0107anskog nasle\u0111a o\u010di\u0161\u0107ena, pri\u010da o izboru izme\u0111u dva carstva bila je o\u017eivljena u verzijama kosovskog mita koje su se pojavile uo\u010di i za vreme ratova u Jugoslaviji 1990-ih godina. Nju je od Njego\u0161a, citiraju\u0107i ga, preuzeo i Slobodan Milo\u0161evi\u0107 (1941-2006) u govoru na proslavi 600. godi\u0161njice Kosovske bitke organizovane 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, mestu na kome je bitka odr\u017eana. Ni Milo\u0161evi\u0107 nije pomenuo Lazara i nije oti\u0161ao da se pokloni njegovim mo\u0161tima, koje su za tu priliku bile donete u jednu crkvu u blizini Gazimestana. I za njega je Milo\u0161 Obili\u0107 bio taj kome Srbi treba da se poklone i kome treba da polo\u017ee ra\u010dun o svojim delima, o tome da li su verni \u010duvari njegovog juna\u010dkog zaveta. Milo\u0161evi\u0107 je u to vreme bio uveren da je u tom pogledu mnogo u\u010dinio i da ponosno mo\u017ee da iza\u0111e pred ovog srpskog nebeskog sudiju: \u201eNije nam danas te\u0161ko\u201c, rekao je on, \u201eda odgovorimo na ono staro pitanje: sa \u010dim \u0107emo pred Milo\u0161a\u201c (Milo\u0161evi\u0107: 17).<\/p>\n

Literatura:<\/p>\n

Andri\u0107, Ivo 1935: Njego\u0161 kao tragi\u010dni junak kosovske misli. Biblioteka KNU, Beograd.<\/p>\n

Ban, Matija 1858: Car Lazar ili Propast na Kosovu. Djela. Kraljevska dr\u017eavna \u0161tamparija. Beograd.<\/p>\n

Goszczy\u0144ska, Joanna 2002: \u201eLe mythe de Janosik\u201c, u: Ch. Delsol, M. Maslowski, J. Nowicki (eds.): Mythes et symboles politiques en Europe centrale, PUF. Paris, 251-260.<\/p>\n

\u010colovi\u0107, Ivan 2008: \u201eRevizija kosovskog mita\u201c, u : Vesti iz kulture. Pe\u0161\u010danik, Beograd, str. 46-50.<\/p>\n

\u010colovi\u0107, Ivan 2016: Smrt na Kosovu polju. Istorija kosovskog mita. Biblioteka XX vek, Beograd.<\/p>\n

Durkovi\u0107-Jak\u0161i\u0107, Ljubomir 1989: \u201eUstanovljenje u vaskrsloj Srbiji 1889. Vidovdana za dr\u017eavni praznik\u201c, u: Sveti knez Lazar. Spomenica o \u0161estoj stogodi\u0161njici kosovskog boja 1389-1989. Sveti arhijerejski sinod SPC, Beograd.<\/p>\n

Mijatovi\u0107, \u010cedomilj 1889: \u201eKosovo. Beseda u sve\u010danoj sednici Kraljevske akademije 11-og juna 1889\u201c. Otad\u017ebina, I-X.<\/p>\n

Milo\u0161evi\u0107, Slobodan 2006: Govori i javni nastupi. Priredio Sini\u0161a Leki\u0107. Liber, Beograd i ATC, Beograd.<\/p>\n

Petrovi\u0107 Njego\u0161, Petar II 1981: Ogledalo srbsko. Prosveta, Beograd i Obod, Cetinje.<\/p>\n

Petrovi\u0107 Njego\u0161, Petar II 1926: Gorski vijenac, Lu\u010da Mikrokozma, \u0160\u0107epan Mali. Celokupna dela Petra Petrovi\u0107a Njego\u0161a. Knjiga prva. Dr\u017eavna \u0161tamparija, Beograd.<\/p>\n

Samard\u017ei\u0107, Radovan: Kosovsko opredeljenje. Istorijski ogledi. SKZ, Beograd.<\/p>\n

Skerli\u0107, Jovan 1966: Omladina i njena knji\u017eevnost (1848-1871). Izu\u010davanja o nacionalnom i knji\u017eevnom romantizmu kod Srba. Sabrana dela Jovana Skerli\u0107a, knjiga X. Priredio d Midhat Begi\u0107. Prosveta, Beograd.<\/p>\n

Vojnovi\u0107, Ivo 1907: Smrt majke Jugovi\u0107a. Dramska pjesma u tri pjevanja. Naklada i tisak Dioni\u010dke tiskare. Zagreb.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada su krajem 1980-ih, u kontekstu tada aktuelne politi\u010dke situacije u Jugoslaviji, srpski nacionalisti o\u017eiveli kosovski mit, pojavile su se nove verzije motiva transfera vite\u0161kih vrednosti \u2013 onih za koje su se borili i pali kosovski junaci \u2013 u narodne mase<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-269030","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269030","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=269030"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/269030\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=269030"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=269030"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=269030"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}