{"id":268849,"date":"2019-06-26T21:08:59","date_gmt":"2019-06-26T19:08:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=268849"},"modified":"2019-06-26T21:15:40","modified_gmt":"2019-06-26T19:15:40","slug":"od-ekonomskih-investicija-prema-politickom-uticaju-penetracija-kine-na-zapadnom-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/26\/od-ekonomskih-investicija-prema-politickom-uticaju-penetracija-kine-na-zapadnom-balkanu\/","title":{"rendered":"Od ekonomskih investicija prema politi\u010dkom uticaju: Penetracija Kine na zapadnom Balkanu"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Alfred Marleku<\/strong><\/p>\n

Balkan je raskr\u0161\u0107e i dodirna ta\u010dka na kojoj su se susretali dr\u017eave i carstva. Ovaj region ima poseban polo\u017eaj preko koga veliki broj dr\u017eava su poku\u0161avale da pro\u0161ire njihove politi\u010dke, ekonomske, vojne ili geopoliti\u010dke interese. Zato, uvek su se pravili poku\u0161aji da se Balkan kontroli\u0161e od super sila kao \u0161to su Rusija, Otomanska Imperije, Austrija, biv\u0161i SSSR, SAD ili od EU. Ali, tokom poslednjih godina, nekako tiho, uticaj u regionu je pro\u0161irila jedna druga svetska supersila – Kina.<\/p>\n

Uticaj Kine na Balkanu uglavnom je fokusiran na ekonomski uticaj. Ovaj prilaz je u potpunoj saglasnosti se njenim strate\u0161kim ciljem, u kome ekonomska ekspanzija se identifikuje kao glavni prioritet. Zbog toga je cilj kineske spoljne politike u celom svetu\u00a0 onaj koji je poznat kao \u201eDiplomatija investicija u trgovini\u201c (Trade Investment Diplomacy<\/a>). Ova strategija je realizovana i u balkanskim zemljama.<\/p>\n

U stvari, kineski pristup Balkanu je dualisti\u0161ki. S jedne strane Kina razvija unilateralnu politiku sa zemljama Balkana, osim sa Kosovom. Ali, s druge strane, Peking je izgradio jednu regionalnu platformu<\/a> znanu kao \u201e16+1\u201c. Ovo ima za cilj intenziviranje i pro\u0161irenje saradnje sa 11 zemalja \u010dlanica EU i sa 5 zemalja Zapadnog Balkana.<\/p>\n

Priroda investicija je fokusirana uglavnom na infrastrukturu:<\/a> izgradnja autostrada, izgradnja mostova, podizanje energetskih kapaciteta i iskori\u0161\u0107avanje morskih pristani\u0161ta. Zemlja sa najve\u0107im brojem investicija do sada je Srbija. Tamo su obuhva\u0107ene brze \u017eeleznice u du\u017eini od 350 km izme\u0111u Budimpe\u0161te i Beograda, \u010diji cilj je povezivanje sa pristani\u0161tem Pirej, koje se od strane Gr\u010dke, jo\u0161 od anti\u010dkih vremena, smatra \u201emetaforom za Gr\u010dku\u201c<\/a>. Kina, isto tako, u Beogradu investira u izgradnju jednog mosta na reci Dunav u vrednosti od 160 USA dolara, a osim toga Srbiji je dala i kredit za izgradnju elektri\u010dnih kapaciteta u vrednosti od 700 miliona eura.<\/p>\n

Isti pristup, iako u manjem obimu, koristi se u odnosu prema Severnoj Makedoniji<\/a>. Najve\u0107a investicija je u dva putna projekta, od Skoplja do \u0160tipa i od Ki\u010deva do Ohrida, za realizaciju kojih Kina je dala Makedoniji kredit u vrednosti od 580 miliona eura, koji su namenjeni za projekat koji se povezuje sa inicijativom \u201eNovog puta svile\u201c (New Silk Road Initiative)<\/a>. Prijateljski odnosi i spremnost Severne Makedonije da prihvati kineske investicije su jasno izra\u017eene u 2017. godini kada je raniji predsednik \u0110orge Ivanov<\/a> izjavljivao da Severna Makedonija ima potrebu za Kinom, isto onoliko koliko ima potrebu i za EU.<\/p>\n

Albanija, ako se uporede sve dr\u017eave u regionu, ima veoma rane odnose sa Kinom. Ti odnosi datiraju jo\u0161 od 70-tih godina, u kojima je tada\u0161nji lider Enver Hod\u017ea, zbog ideolo\u0161ke bliskosti, imao \u201ebratske odnose\u201c sa Maoisti\u010dkom Kinom. Ipak, ovaj \u201eromanti\u010dan odnos\u201c je prekinut u 80-tim godinama, kad je Hod\u017ea optu\u017eio kinesko rukovodstvo da je skrenulo prema \u201erevizionisti\u010dkom putu\u201c.<\/a><\/p>\n

U ovom momentu, glavni cilj Kine, \u0161to se ti\u010de odnosa sa Albanijom, je da omogu\u0107i prilaz njenim morskim pristani\u0161tima u Dra\u010du, Valoni i \u0160engjinu na Jadranskom i Jonskom moru. Zato, posle pro\u0161irivanja uticaja u pristani\u0161tu Pirej u Gr\u010dkoj, kontrola gore pomenutih pristani\u0161ta bi stvorila Kini lak\u0161i prilaz u Evropu<\/a>. Vlada Albanije je izrazila spremnost za saradnju. Kao konkretan korak u tom pravcu, ona je ponudila Kini pristani\u0161te u gradu \u0160engjin, u formi koncesije za vreme od 25 godina, u zameni za substancijalnu investiciju i renoviranje<\/a> u ovom pristani\u0161tu, zbog toga \u0161to se radi o pristani\u0161tu koje je dosta o\u0161te\u0107eno.<\/p>\n

Odnosi Kine sa Kosovom ne postoje \u010dak ni na bilateralnom nivou, a Kosovo nije obuhva\u0107eno ni u multilateralnoj agendi \u201e16+1\u201c. \u010cak i vi\u0161e od toga, Kina ne priznaje nezavisnost Kosova koja je progla\u0161ena u 2008. godini. Kineska pozicija se zasniva na strahu da bi se priznavanje Kosova moglo smatrati presedanom od njenih osetljivih slu\u010dajeva, kako \u0161to su regioni Tibeta i Ksinjanga.<\/a><\/p>\n

Kao deo platforme \u201e16+1\u201c , Kina je izrazila otvoreni interes za intenziviranje odnosa sa Hrvatskom. Ovo je posebno nagla\u0161eno posle posete hrvatskog predsednika Pekingu u 2015 godini i posle povratne posete jedne visoke kineske delegacije u 2017. godini.<\/a> Va\u017ean aspekt saradnje je zahtev kineska vlade za olak\u0161anje procedure za dobivanje vize od strane kineskih gra\u0111ana. Tokom zadnjih godina, broj turista iz Kine koji pose\u0107uju Hrvatsku je zna\u010dajno pove\u0107an.<\/p>\n

Ovi doga\u0111aji su uznemirili Evropsku Uniju. Zvani\u010dnici ove organizacije ka\u017eu da je Brisel potcenio uticaj Kine na Balkanu. Prema re\u010dima Komesara za pro\u0161irivanje, Joihanesa Hana<\/a>, neke dr\u017eave sa Balkana uzimaju visoke zajmove od Kine da bi investirale u infrastrukturne projekte ali, prema njegovom mi\u0161ljenu, tako \u0107e pove\u0107ati i opasnost i mogu\u0107nost da se naprave \u0161tete u njihovim slabim ekonomijama.<\/p>\n

Sli\u010dna zabrinutost je izra\u017eena i na Minhenskoj Bezbednosnoj konferenciji koja je odr\u017eana 2019. godine. Izme\u0111u ostalog, tamo su bili istaknuti problemi na koje mogu da nai\u0111u balkanske dr\u017eave koje su uzele zajam od Kine da bi razvile infrastrukturne projekte, a koje, s druge strane, nemaju dovoljno kapaciteta da bi vratili ove kredite. U ovom slu\u010daju de\u0161ava se ono \u0161to je u teoriji poznato kao \u201ediplomatija du\u017eni\u010dke zamke\u201c (debt-trap diplomacy).<\/a> Strah politi\u010dara iz EU je da \u0107e se ova finansiska veza transformisati u politi\u010dki odnos i da \u0107e dr\u017eati ove dr\u017eave pod politi\u010dkim uticajem Kine.<\/p>\n

Evropska Unija je i ostaje glavni investitor i donator na Zapadnom Balkanu. Sa druge strane, volja gra\u0111ana ovih zemalja, a isto tako i politi\u010dara, je da budu obuhva\u0107eni integracionim procesom u EU. Ipak, u toku poslednjih godina u igru su u\u0161li i drugi globalni akteri, koji postaju ozbiljan konkurent za EU u regionu. Ali, da li je Kina alternativa\u00a0 za ove dr\u017eave – ostaje da se vidi u budu\u0107im godinama. U stvari, ovo najvi\u0161e zavisi od pristupa koji \u0107e EU imati prema Balkanu, u ovim turbulentnim vremenima i za samu EU.<\/p>\n

Na poslednjim izborima koji su se odr\u017eali u Evropskoj Uniji, broj partija iz desnog ekstrema i onih populisti\u010dke orientacije je porasto, iako ne u tolikom obimu kolika je bila uznemirenost u nekim od zemalja u EU. Ipak ove politi\u010dke sile su postale prve u dve zna\u010dajne zemlje kao \u0161to su Francuska i Italija. Rezultat ovih izbora za Evropski parlament i formiranje novih institucija EU je va\u017ean za strate\u0161ku oriejentaciju i budu\u0107nost organizacije. Sada u EU postoje duboke nesuglasnosti oko nekih\u00a0 glavnih tema kao \u0161to su: politika migracije, politika pro\u0161irenja ili ona fiskalna. Na drugoj strani, odnosi sa glavnim strate\u0161kim partnerom, SAD, su komplikovani. Ovo se nije desilo samo zbog krivice EU, nego nekonvencionalnog i nepredvidljivog prilaza predsednika Trampa<\/a>. Istovremeno, uticaj spolja\u0161nih faktora kao \u0161to su Kina i Rusija je zna\u010dajno pove\u0107ano pa je tako kancelarka Amgela Merkel<\/a> izjavila da Evropa treba da se ujedini da bi se suprostavila kineskom, ruskom ili ameri\u0161kom uticaju. Ono \u0161to treba na vidljiv na\u010din da uti\u010de da u budu\u0107nosti glavne zemlje EU budu fokusiranije na menad\u017eerisanje unutra\u0161njih poslova i globalnih izazova, nego prema integrativnom procesu u regionu.<\/p>\n

Napomena: Ovaj tekst je izvorno objavljen na respublica.edu.mk<\/a>, a PCNEN ga prenosi na osnovu memoranduma o saradnji sa ovim makedonskim online medijem.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prijateljski odnosi i spremnost Severne Makedonije da prihvati kineske investicije su jasno izra\u017eene u 2017 godini kada je raniji predsednik \u0110orge Ivanov izjavljivao da Severna Makedonija ima potrebu za Kinom, isto onoliko koliko ima potrebu i za EU<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-268849","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268849","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=268849"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268849\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=268849"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=268849"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=268849"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}