{"id":268443,"date":"2019-06-21T07:00:07","date_gmt":"2019-06-21T05:00:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=268443"},"modified":"2019-06-20T20:50:16","modified_gmt":"2019-06-20T18:50:16","slug":"serija-cernobilj-kako-je-socijalizam-postao-radioaktivan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/21\/serija-cernobilj-kako-je-socijalizam-postao-radioaktivan\/","title":{"rendered":"Serija \u010cernobilj: kako je socijalizam postao radioaktivan"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Stefan Aleksi\u0107\u00a0<\/strong><\/p>\n

Stanovit uspeh serije \u201e\u010cernobilj\u201c koja se u toku maja i juna prikazivala na HBO-u tek valja rastuma\u010diti. Dobra reklama i jahanje na talasu popularnosti formata serije, majstorska zanatska i tehni\u010dka komponenta su nesumnjive. O\u010dekivano, kritika je gotovo jednoglasna: serija je odli\u010dna1, kriti\u010dari hvale izbor kamere i na\u010din snimanja, \u201eisprane\u201c boje, kostimografiju i scenografiju \u2013 dodajem i efektnu muziku te precizno pogo\u0111eni duh vremena i estetike osamdesetih-na-Istoku. Tome valja dodati i vernu reprodukciju vizuelnog do\u017eivljaja koji je ciljao (i uspeo) da prenese jezu originalnih dokumentarnih snimaka kao i reprodukciju dugotrajnog ose\u0107anja koje smo imali verovatno svi mi koji se posledica \u010cernobiljske katastrofe se\u0107amo \u2013 ose\u0107aj da je sve prljavo i smrtonosno. Arhetipska reaktivnost teme svakako ima svog udela u popularnosti serije: neprijatelj u kojeg \u2013 poput mitskog bi\u0107a Meduze \u2013 ne mo\u017eete i ne smete ni da pogledate; nevidljivi, neselektivni i bezose\u0107ajni antagonista koji re\u017ee tela; smrt koja vreba na svakom koraku, disanje koje truje, \u017eivljenje koje samo po sebi postaje smrtonosno, beskompromisno reprezentovana raljivost tela i jeftino\u0107a ljudskih \u017eivota.<\/p>\n

Ipak, hronolo\u0161ka struktura serije nije originalna: organizacija epizoda u periode poluraspada ve\u0107 je jednom rabljena u filmu \u201eThreads\u201c; niti je odve\u0107 uznemiruju\u0107a \u2013 uprkos realisti\u010dnosti \u017eelatinoznih tela spaljenih radijacijom \u2013 kao \u0161to su uznemiruju\u0107i \u201eWhen The Wind Blows\u201c ili \u201ePisma mrtvog \u010doveka\u201c. Uprkos tome \u2013 HBO serija je izgleda uspe\u0161no \u201epogodila\u201c publiku. Ali, kao i uvek, mora biti da tu ima jo\u0161 ne\u0161to. Kao \u0161to nema \u201e\u010diste\u201c umetnosti \u2013 nema ni \u201e\u010diste\u201c proizvodnje za tr\u017ei\u0161te, pa razloge uspeha ove serije \u2013 mo\u017eda lepota jeste u oku posmatra\u010da ali posmatra\u010di su uvek ve\u0107 politi\u010dki ure\u0111eni i regulisani subjekti \u2013 treba tra\u017eiti u istorijskim momentima i politi\u010dkim kontekstima. Drugim re\u010dima, izgleda da je pored jahanja na unapred pripremljenom terenu u produkcionom i si\u017eejskom smislu \u2013 u pitanju i jahanje na unapred pripremljenom terenu u politi\u010dkom smislu.<\/p>\n

Cipelarenje mrtvog (?) socijalizma iliti nuklearni kraj istorije<\/strong><\/p>\n

Sasvim u skladu sa \u010dinjenicom da danas svaki proizvod mora biti brendiran da bi bio prodat \u2013 da u samom proizvodu mora biti uvezano i ne\u0161to malo vi\u0161e od proizvoda \u2013 i ovo kinematografsko re\u0161enje je ponudilo malo vi\u0161e od vizuelnog ugo\u0111aja \u2013 pa je gledaocima ponu\u0111ena \u010ditava jedna identitetska paleta za identifikovanje. U konkretnom slu\u010daju gledaocima se nudi amalgamiranje sa figurom (nadri)istori\u010dara (sad znam \u0161ta se desilo 1986. u \u010cernobilju!), ili figurom nuklearnog in\u017einjera (sad znam kako radi nuklearni reaktor!).2 U najopasnijoj varijanti dobi\u0107e se legura gledaoca i (kvazi)politi\u010dki anga\u017eovanog dru\u0161tvenog kriti\u010dara koji autoritet crpi iz samog \u010dina gledanja (mada de\u017eurne pametnjakovi\u0107e vazda valja podse\u0107ati da umetnost nije kopija stvarnosti i da se ni istorija ni nuklearna fizika a bogami ni znanja o dru\u0161tvu ne u\u010de iz popularne kinematografije). I tako se posredno namesto u\u010dinkovitog politi\u010dkog aktivizma potura \u010din gledanja pa eventualni subverzivniji politi\u010dki anga\u017eman biva sasvim pacifikovan.<\/p>\n

U tom smislu, savremeni film sa nakanama politi\u010dkog anga\u017emana, reklo bi se, nudi kompletan proizvod: pored filmskog proizvoda obezbe\u0111ena vam je i mirna savest kroz iluziju da gledanjem zaista u\u010destvujete u nekakvom va\u017enom globalnom politi\u010dkom procesu. A \u010dini se da je HBO-ov \u201e\u010cernobilj\u201c u ovom smislu najkompletniji jer centralni proizvod nije samo kinematografski uradak ve\u0107 samozadovoljni gledalac koji je u isto vreme i precizno usmereni politi\u010dki subjekt.<\/p>\n

A usmeren je ka dominantnom politi\u010dko-ekonomskom diskursu. Jer uobi\u010dajeni narativni okvir za tuma\u010denje \u010dernobiljske katastrofe na koji se i sama HBO-ova serija oslanja je da je upravo ona bila ona kap koja je prelila \u010da\u0161u te direktno uzrokovala pad Sovjetskog Saveza (zle imperije) \u010detiri godine kasnije. Temeljna poruka stoga uistinu i jeste deo dominantne ideolo\u0161ke strukture i daleki izdanak Fukujaminog \u201ekraja istorije\u201c: socijalizam je opasnost i aberacija, jedno neoprezno igranje prirodom.<\/p>\n

Na kraju krajeva, nema sumnje da je ova serija pala ba\u0161 u trenutku kada mase stanovnika u zemljama razvijenog kapitalizma postaju disilusioned i u vreme veoma nezgodnog o\u017eivljavanja politi\u010dkih alternativa u SAD i Velikoj Britaniji \u2013 ekolo\u0161ka kataklizma sada sasvim izvesna, milenijalci bi rado menjali kapitalizam za socijalizam, Berni Sanders i D\u017eeremi Korbin opasno prete iz pozicija underdog-a uprkos svim naporima establi\u0161menta u njihovoj diskreditaciji a fukujaminski la\u017eni optimizam 1989. ve\u0107 du\u017ee vremena ne deluje previ\u0161e uverljivo. Pa se sada kreiranjem ultrapopularnog kinematografskog ostvarenja koje socijalizam formatira kao ne\u0161to radioaktivno sa jedne strane poku\u0161ava malko greenwash-ovati dominantni politi\u010dko-ekonomski model a sa druge i dodati malko istorijski zaboravljenog ga\u0111enja prema socijalisti\u010dkoj alternativi.3 I tek u kontekstu ostalih globalno popularnih serija, stvari postaju i jasnije: ako je \u201eIgra prestola\u201c poslala poruku da je emancipacija opasna, onda je \u201e\u010cernobilj\u201c poslao poruku da je ona socijalisti\u010dka emancipacija radioaktivna.<\/p>\n

Ali taman onoliko koliko \u201e\u010cernobilj\u201c usmerava ka ideolo\u0161kom mejnstrimu, i taman koliko je Fukujamin \u201ekraj istorije\u201c4 i dalje njegov lajtmotiv \u2013 toliko je i mogu\u0107a politi\u010dka rasprava o seriji saterana unutar predvidljivih dnevno-politi\u010dkih diskurzivnih tokova. Tako se serija \u201e\u010cernobilj\u201c uveliko kritikuje iz banalnog rakursa istorijske preciznosti iza kojeg se zapravo krije rusko-ameri\u010dka geopoliti\u010dka kompeticija. Jer naravno da nije bilo mogu\u0107nosti da se izbegne banalnim nacionalizmima pa je tako u Rusiji najavljeno snimanje patriotizovane verzije u kojoj bi se za nesre\u0107u okrivili CIA i SAD, MOSAD i\/ili MI-6.<\/p>\n

Ali ideolo\u0161ke strukture su duboke pa bi nam tek \u017eanrovsko odre\u0111enje pomoglo da do kraja obuhvatimo \u201efenomen \u2018\u010cernobilj\u2019\u201c. Kao i svaki (o\u010dekivani?) poku\u0161aj reprezentacije nekakvog istorijskog doga\u0111aja \u2013 nuklearna nesre\u0107a iz 1986. je predstavljena preko li\u010dnih pri\u010da kroz koje se doga\u0111aj reflektuje i stavljanja nekakvog sukoba razli\u010ditih karaktera u centar. I sasvim u skladu sa \u017eanrom, o\u010dekivano su i bez trunke iznena\u0111enja raspodeljene pozitivne i negativne uloge: slobodoumni nau\u010dnici (Homjuk) protivstavljeni jednom malom i preambicioznom reaktorskom Staljinu (Dyatlov); oni koji menjaju sistem iznutra (\u0160erbina) u labavom savezu sa onim disilusioned koji znaju da se sistem mo\u017ee promeniti samo (kontra?)revolucionarnom intervencijom spolja; individualac (Legasov) protiv zle imperije (KGB-a). Stoga na kraju dobijamo i preciznije \u017eanrovsko odre\u0111enje: western \u2013 jer one man against all i one man makes a difference.5<\/p>\n

Utvara neispri\u010danih pri\u010da<\/strong><\/p>\n

No, kad govorimo o putevima kojim su neke teme do\u0161le do svojih serija, zapitajmo se i za\u0161to neke nisu. Serija o najve\u0107oj industrijskoj katastrofi (curenju gasa u hemijskoj fabrici u Bopalu) jo\u0161 uvek \u010deka veliku produkcijsku ku\u0107u, mada joj ne bi nedostajalo ni bezose\u0107ajnih negativaca \u2013 samo \u0161to bi ovog puta oni bili menad\u017eeri Union Carbide korporacije \u2013 ni nevinih \u017ertava (izme\u0111u \u010detiri i dvadeset hiljada neposrednih \u017ertava); najve\u0107a industrijska nesre\u0107a ovog veka (Ru\u0161enje Rana Plaze \u2013 1130 poginulih tekstilaca, uglavnom \u017eena) jo\u0161 uvek \u010deka prve kadrove; o po\u017earu u londonskom stambenom bloku nema HBO serije.<\/p>\n

Govorimo li o jednom \u010doveku koji je spasao svet tako \u0161to se usprotivio birokratskoj ma\u0161ineriji \u2013 trebalo bi snimiti ne\u0161to o Masao Jo\u0161idi, upravniku Fuku\u0161ima-Daii\u010di elektrane, koji je pravu katastrofu spre\u010dio tako \u0161to se oglu\u0161io o direktna nare\u0111enja koja su dolazila od birokratske strukture privatne kompanije koja je bila vlasnik centrale6; jo\u0161 uvek \u010deka i bukvalno naj\u0161okantniji mismenad\u017ement u nuklearnim elektranama: nesre\u0107a iz 1999. godine u kojoj su radnici japanske nuklearne elektrane Tokaimura nalivali te\u010dni rastvor nuklearnog goriva \u2013 dr\u0161te ga\u0107e, obi\u010dnim limenim kantama \u2013 koje je potom usled nevi\u0111enog diletantizma dostiglo superkriti\u010dnu masu i otpo\u010delo spontanu nuklearnu reakciju te nasmrt ozra\u010dilo radnike; jo\u0161 se \u010deka prva epizoda serije o zata\u0161kavanju po\u017eara u japanskom nuklearnom reaktoru u Mond\u017eo-u. Sa druge strane, \u017eelimo li da saznamo malo o \u201epoliti\u010dkim aparat\u010dicima koji ne vide dalje od partijske knji\u017eice\u201c, po\u017eeljna bi bila neka epizoda o Stanislavu Petrovu ili Vasiliju Akhripovu. I tako dalje i tako bli\u017ee, kraja navo\u0111enju politi\u010dki nezanimljivih masovnih smrti i industrijskih nesre\u0107a gotovo da nema.<\/p>\n

I ba\u0161 u nezanimljivosti nekih smrti i zanimljivosti nekih drugih valja rastuma\u010diti za\u0161to \u010cernobilj, a ne bilo \u0161ta drugo. Stoga obrnimo logiku predvidivih modusa tuma\u010denja: nije serija antisovjetska i antisocijalisti\u010dka samo iz simplifikofanih politi\u010dkih razloga, ve\u0107 je takva kakva je zato \u0161to su i antisovjetski i antisocijalisti\u010dki sentimenti ve\u0107 ustaljeni i uobi\u010dajeni tropi koji se sasvim uspe\u0161no prodaju.7<\/p>\n

Ali podsetimo: ideologija je izuzetno zanimljiva dubinska struktura. U vreme ideolo\u0161ke suspenzije i nedostataka jezi\u010dkog aparata za kritike kapitalizma \u2013 kritike njegovih kontradikcija se moraju \u010ditati izme\u0111u redova. A jedan trag otkriva \u2013 namerno ili ne \u2013 veoma kurentne subverzivne crte: scena razgovora izme\u0111u Uljane Homjuk i partijskog aparat\u010dika8 u kojoj on izgovara \u201eMoram re\u0107i: zbog toga niko ne voli nau\u010dnike. Kad treba le\u010diti i ne\u0161to uraditi, gde su? U laboratorijama, sa nosevima u knjigama (\u2026)\u201c danas izgleda aktuelnije nego ikad, izgleda kao da ju je izgovorio neko ko pravi novac nekome ko prou\u010dava dru\u0161tvene kontradikcije, kao da ju izgovara Donald Tramp, Mladen \u0160ar\u010devi\u0107 ili Ana Brnabi\u0107.<\/p>\n

I kao da re\u010denicu izgovara neko ko kuka zbog prevelikog ulaganja u beskorisne dru\u0161tvene smerove ili tehnokrata koji ih ukida da bi otvorio kompjutersko odeljenje. Jer savremena privilegovana figura subjekta koji se sa stvarno\u0161\u0107u i \u201epravim problemima\u201c suo\u010dava pa onda ih re\u0161ava je preduzetnik, dok se na onom drugom tasu \u2013 i optu\u017eena za dangubljenje \u2013 nalazi figura nekoga ko ima razumevanja za dru\u0161tvene procese. Na kraju, ako je paradigma rigidnog sovjetskog birokratizma pre 35 godina priglupi i ambiciozni partijski aparat\u010dik koji ne vidi dalje od partijskog horizonta, paradigma sigurnog mar\u0161a u katastrofu danas je ambiciozni biznismen (ili ameri\u010dki predsednik?) koji ne vidi dalje od horizonta slede\u0107eg obrta kapitala.<\/p>\n

Uostalom, jeste pomalo je deplasirano govoriti o podivljalom reaktoru i tome kako la\u017ei, manipulacije i diletantizam vode u katastrofu u doba negiranja ekolo\u0161ke kataklizme, postistine, klikbejtova, Donalda Trampa, antivaksersa, flatearthersa, ultrakonzervativaca i protofa\u0161izma.<\/p>\n

\n
    \n
  1. Dodu\u0161e, sve visoke ocene na IMDB valja pripisati publici odve\u0107 navikloj na lo\u0161 kinematografski autput \u2013 jer \u201e\u010cernobilj\u201c ipak nije blizu najboljim kinematografskim ostvarenjima na sli\u010dnu temu \u2013 \u017eelite li remek dela, tu su \u201eThreads\u201c, \u201eStalker\u201c, \u201eWhen the Wind Blows\u201c, \u201eOn the Beach\u201c \u2013 onaj sa Gregori Pekom i Avom Gardner, \u201eDead man\u2019s Letters\u201c, \u201eGrave of the Fireflies\u201c, svakako \u201eMad Max: Fury Road\u201c i \u201eMad Max: Road Warrior\u201c\u2026<\/li>\n
  2. O\u010dekujte, primerice, nagli porast broja nuklearnih in\u017einjera na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/li>\n
  3. No, zanimljivo je da nije prvi put se desilo da \u010cernobiljska nesre\u0107a poslu\u017ei u neposredije i profanije politi\u010dke ciljeve: osamdesetih je upravo ona bila ta koja je kona\u010dno i nepovratno omogu\u0107ila da se trodecenijski strah od pustoline nakon globalnog sukoba dve sile (za koji su svi mislili da je neminovan) \u2013 transformi\u0161e u strah od civilne upotrebe nuklearne energije. A podse\u0107amo da je otvoreni nuklearni sukob bli\u017ee nego ranije: trka u naoru\u017eanju dobija nove oblike, Rusija se pona\u0161a kao pacov sateran u \u0107o\u0161ak pa vra\u0107a u opticaj davno zaboravljene vojne koncepte \u2013 takozvanu \u201emrtva\u010dku ruku\u201c i \u010ditavu seriju oru\u017eanih sistema koji se daju okarakterisati kao oru\u017eja kona\u010dnog sukoba (doomsday machines).<\/li>\n
  4. Koji ne zna\u010di i kraj politike, jer je i sam Fukujama najavio da nakon pada SSSR-a ostaje politika kao beskrajna me\u0111unarodna politi\u010dka kompeticija.<\/li>\n
  5. Dodu\u0161e, \u017eanrovsko lociranje ne mora tu da se zavr\u0161i. \u017danrovski western, ali sa primesama i drugih: zamenite reaktor i nevidljivu radijaciju kugom i nevidljivim virusom i na korak ste od \u201eKuge\u201c (ili \u201ebesnila\u201c); formatirajte u film i dobi\u0107ete \u201eVariolu Veru\u201c (a ima motiva koji izgledaju kao da su odatle direktno preuzeti); dodajte tu i \u017eelju da se mrtvac koji je izbegao iz svog groba (tombs and sarcophages) \u2013 reaktor \u2013 ponovo sahrani: eto vam filma o vampirima ili \u010dak zombijima.<\/li>\n
  6. Zapravo, od 29 incidenata i akcidenata u civilnim nuklearnim programima, samo su se 4 desila u Isto\u010dnom bloku.<\/li>\n
  7. Utoliko, \u201e\u010cernobilj\u201c je prepun detalja \u010diji je cilj privla\u010denja razli\u010ditih valenci publike. Planski ili ne, serija je upravo verno\u0161\u0107u prikaza osamdesetih-na-Istoku uz dlaku i\u0161la kurentnoj popularnosti nostalgije za Isto\u010dnom Evropom i nekakve isto\u010dnoevropske estetike poduprte danas trima modnim i internetskim domenima i fenomenima: Gopniki, Slavorum i Sqating Slavs in Trunsuits.<\/li>\n
  8. Ali mo\u017eda sada valja prokomentarisati istorijsku nepreciznost u seriji: u trenutku kada Uljana Homjuk dolazi da razgovara sa predsednikom Ukrajine, predsednik je bio\u2026 \u017eena. A potpredsednik KP Ukrajine je bio\u2026 nau\u010dnik. Ali umetnost nije i ne treba da bude verna kopija stvarnosti, i ne bi je trebalo za istorijsku nepreciznost kritikovati.<\/li>\n<\/ol>\n<\/blockquote>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Za\u0161to ba\u0161 \u010cernobilj, za\u0161to 2019. i otkud toliki uspeh serije?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-268443","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268443","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=268443"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268443\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=268443"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=268443"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=268443"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}