{"id":268316,"date":"2019-06-19T07:02:20","date_gmt":"2019-06-19T05:02:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=268316"},"modified":"2019-06-18T22:46:55","modified_gmt":"2019-06-18T20:46:55","slug":"svi-smo-mi-iz-sume","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/19\/svi-smo-mi-iz-sume\/","title":{"rendered":"Svi smo mi iz \u0161ume"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Potpuno moderni \u010dovek pojavljuje se pre oko 200 000 godina. A prve dr\u017eave pojavljuju se tek pre oko 5500 godina, a i to na samo par mesta na svetu. Dakle, u 95-99 odsto vremena svoje istorije na Zemlji, \u010dovek je \u017eiveo u dru\u0161tvima malog obima, bez dr\u017eave i birokratije, sa alatima od drveta i kamena, bez klasnih razlika, u malenim skupinama u kojima su se svi me\u0111usobno poznavali i bavili lovom i sakupljanjem.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, ljudi, i to svi ljudi na svetu, zaista su \u2013 \u201ebukvalno tek iza\u0161li iz \u0161ume\u201c. Otuda identi\u010dna izjava premijerke Ane Brnabi\u0107 nije bila samo neoprezna i neosetljiva, ve\u0107 i nekako \u2013 skorojevi\u0107ka. Ali, takav antropolo\u0161ki snoberaj odlikuje i sve nas ostale.<\/p>\n

Naime, ukoliko bismo celokupnu istoriju anatomski modernog \u010doveka predstavili ili \u201esabili\u201c u 24 \u010dasa, doba tzv. \u201enove ere\u201c trajalo bi tek poslednjih 14 minuta do pono\u0107i. Isus iz Nazareta, Muhamed, Rimsko carstvo, Vikinzi, vitezovi, zamkovi, ve\u0161tice, kuga, univerzitet, D\u017eingis Kan, renesansa, teleskop, \u0161tamparska presa, Kolumbo, parna ma\u0161ina, Francuska revolucija, mikroskop, penicilin, vakcina, automobil, avion, svetski ratovi, Sputnjik, sletanje na Mesec, internet \u2013 sve to staje u poslednjih 14 minuta od 24 sata stvarne ljudske istorije.<\/p>\n

Pa ipak, mi ovaj ubedljivo najve\u0107i komad istorije \u010doveka komotno o(t)pisujemo kao nekakvu \u201epra\u201c istoriju. I, posve skorojevi\u0107ki, u svojim osnovnim i srednjim \u0161kolama toj praistoriji posvetimo tek jednu uvodnu lekciju, pa ve\u0107 sutradan prelazimo na nekakav drevni Egipat i matore Grke.<\/p>\n

Dakle, \u201epe\u0107inskim ljudima\u201c ili \u201eljudima iz \u0161ume\u201c \u2013 kao i Indijancima, Eskimima, Bu\u0161manima i drugim divljacima i primitivcima \u2013 neka se bave paleontolozi, arheolozi, antropolozi i ostali Indijana D\u017eonsovi.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovi \u201epraistorijski\u201c ljudi nisu bili nikakva majmunolika bi\u0107a, ve\u0107 ljudi fizi\u010dki i mentalno identi\u010dni kao vi i ja. Patolog u lokalnoj mrtva\u010dnici ne bi umeo ni da razlikuje telo savremenog \u010doveka i \u010doveka od pre 150 000 godina (okej, na\u0161e telo eventualno bi \u201eodao\u201c \u2013 karijes). I ukoliko bismo vremeplovom oti\u0161li u to Kameno doba zatekli bismo dobro poznata ljudska pona\u0161anja: majke koje grle svoje bebe, decu koja se loptaju, mu\u0161karce i \u017eene koji se dru\u017ee ili bore za ugled i mo\u0107, starce koji mudruju i kritikuju nemoralnu omladinu, ljude koji poput nas pevaju, ple\u0161u, tra\u010dare, tuguju i zaljubljuju se i vole.<\/p>\n

I zato, da bismo zaista shvatili \u010doveka i njegovu i njenu egzistenciju, neophodno je da se izmestimo iz na\u0161ih udobnih stanova i automobila, gradova i dr\u017eava, hrane iz supermarketa i antibiotika iz apoteka, naizmeni\u010dne struje, vodovoda i kanalizacije, Tvitera i digitalizacije. Jer sve se to bilo pojavilo bukvalno ju\u010de.<\/p>\n

To\u010dak, metal, staklo, poljoprivreda, pivo, vino, pismo, \u0161kole, knjige, fabrike, kraljevi, predsednici, zakoni, sudovi, vojska, policija, trgovci, politi\u010dari, direktori, profesori, debeli ljudi i stranci uop\u0161te, sve je to jedna krajnja novotarija. U ubedljivo najve\u0107em delu svoje istorije, sva ljudska dru\u0161tva nisu imala ama ba\u0161 ni\u0161ta od toga. Sve ove drangulije pojavile su se u prethodnih 11 000 godina, \u0161to je tek treptaj oka u trajanju ljudskih bi\u0107a.<\/p>\n

I na koje se zapravo veoma te\u0161ko i nelagodno navikavamo. Dok mnogi ljudi na planeti Zemlji, npr. u (pra)\u0161umama Amazona i Nove Gvineje, i dan-danas \u017eive ovako, pa ih fotografi\u0161u za \u201eNacionalnu geografiju\u201c jer su nam egzoti\u010dni i neobi\u010dni. Uz to, njihove \u017eene ne furaju brushaltere, pa se \u010dasopis bolje proda na kiosku. A bi\u0107e da je zapadni, obrazovani, industrijalizovani, bogati i demokratski \u010dovek taj koji je zaista \u201e\u010dudak\u201c ili akronimski WEIRD. Krajnje netipi\u010dan primerak ljudske vrste, kuriozitet, aberacija i dru\u0161tvena perverzija.<\/p>\n

A za\u0161to da se uop\u0161te bavimo ovim \u201e\u0161umskim\u201c ljudima iz egalitarnih dru\u0161tava malog obima i ekonomije lova i sakupljanja? Prvo, zato \u0161to su naprosto fascinantna, neobi\u010dno raznovrsna i beskrajno zanimljiva. Drugo, zato \u0161to njihovi \u010dlanovi upadljivo li\u010de na nas same. Svaki istra\u017eiva\u010d, etnograf i antropolog koji je imao tu sre\u0107u ili nevolju da poseti neko ovakvo dru\u0161tvo, klan ili pleme posvedo\u010dio je o tome koliko smo zapravo sli\u010dni i me\u0111usobno bliski.<\/p>\n

I svi ti \u201eljudi iz \u0161ume\u201c dugo su razgovarali i tra\u010darili, kapirali viceve, bili veoma zainteresovani za svoju decu, za seks i preljubu, za hranu, muziku, ples i sport. I behu ljuti, upla\u0161eni, zgra\u0111eni i sre\u0107ni zbog ba\u0161 istih stvari kao i taj istra\u017eiva\u010d, ili kao i svi mi danas. Tre\u0107e, i mi sami smo u ovakvim paleolitskim dru\u0161tvima \u017eiveli stotinama hiljada godina. A da li ovakvim rokom trajanja mogu da se pohvale sistemi kao \u0161to su feudalizam ili socijalizam? I da li \u0107e kapitalizam i predstavni\u010dka demokratija potrajati jo\u0161 sto hiljada godina? Te\u0161ko. Kona\u010dno, ti ljudi i njihova dru\u0161tva su nam izuzetno va\u017eni zato \u0161to i mi danas u svojim lobanjama nosimo mozgove iz Kamenog doba.<\/p>\n

Kako to? Pa, evo npr. strah od zmija. Iako niko od nas \u201e\u010dudnih\u201c ljudi \u0161to obitavamo po gradovima ili na Fejsbucima verovatno nikada ne\u0107e susresti zmiju van zoo-vrta, na\u0161i mozgovi ih se i dalje pla\u0161e i gade, \u010dak i na TV ili ra\u010dunarskom ekranu. Kao da i dalje \u017eivimo u d\u017eungli ili \u0161umi u paleolitu u kojem smo evoluirali. Iako bi za taj neki opstanak bilo mnogo suvislije da se pribojavamo automobila ili klizavih kerami\u010dkih plo\u010dica u kupatilu, na\u0161 paleolitski mozak kao (naj)ve\u0107u opasnost i dalje prepoznaje te proklete zmije iz \u0161ume. Ili, \u0161e\u0107er.<\/p>\n

Tokom na\u0161e prirodne istorije, slatki ukusi iz vo\u0107a zna\u010dili su mnogo kalorija i energije, zbog \u010dega smo i evoluirali izuzetnu sklonost ka slatkom. Ali, u me\u0111uvremenu smo izmislili tehnologiju proizvodnje \u0161e\u0107era pa ga prepaljeno dodajemo svuda \u2013 \u017eitaricama, sokovima, jogurtima, ke\u010dapima, pa i prelivima za mrsku salatu, uz prate\u0107u opsesiju sladoledima, \u010dokoladama, pala\u010dinkama, pitama, tortama i sitnim ili krupnim kola\u010dima. Danas nas ovakva sklonost bukvalno ubija dijabetesom i hipertenzijom, ali ne mo\u017eemo da joj se odupremo zbog na\u0161eg paleolitskog mozga koji otvara fri\u017eider u lovu i sakupljanju na \u201ene\u0161to slatko\u201c u dva ujutru.<\/p>\n

Ili, nacionalizam. \u010covek je milionima godina evoluirao u visoko teritorijalnom kontekstu malih srodni\u010dkih grupa i oskudnih resursa u kojima je susret sa strancima iz drugog plemena obi\u010dno zna\u010dio borbu na \u017eivot ili smrt. Nepoverenje i ksenofobija prema Drugome bili su uslov za pre\u017eivljavanje, a eventualni pacifisti brzo su brisani iz populacije. Isti ovi preda\u010dki mehanizmi reptilskog dela na\u0161eg mozga na delu su kada nam politi\u010dke vo\u0111e kao \u201eneprijatelje\u201c etiketiraju te Druge: crnce, muslimane, migrante, Hrvate, Albance i ostale gejeve, odnosno kada na\u0161u \u201enaciju\u201c uokvire u srodni\u010dki narativ o bra\u0107i i sestrama. Ili, konformizam.<\/p>\n

Tumaraju\u0107i savanom ili \u0161umom, bilo je posve suvislo da poslu\u0161amo na\u0161eg saplemenika kada drekne \u201ePazi, lav!\u201c, umesto da dizanjem nosa i glave tu hipotezu kriti\u010dki proverimo sami. Slobodoumni pojedinci i njihovi geni zavr\u0161avali su kao ru\u010dak za tog poslovi\u010dnog lava. I ba\u0161 zato se mi, njihova deca i potomci, i danas toliko oslanjamo o tu\u0111a mi\u0161ljenja, stavove, javna mnjenja i smatranja. Pa npr. uredno uva\u017eavamo ocene tehnike i hotelskih sme\u0161taja po Amazon.com i Booking.com internet sajtovima. Paleolitski mozak je stara, ve\u0161ta kurva. I doti\u010dni i dalje upravlja na\u0161im pona\u0161anjem i odlukama.<\/p>\n

Jednostavno re\u010deno, mo\u017eda mo\u017eemo da pobegnemo iz \u0161ume, ali ta \u0161uma ne mo\u017ee da pobegne iz nas. Uostalom, u planinskim seoskim zajednicama, u gradskim bandama i mafija\u0161kim klanovima, a i na sastancima ku\u0107nih saveta u zgradama kolektivnog stanovanja, razmirice i sukobi i dalje se re\u0161avaju na jedan sasvim paleolitski na\u010din \u2013 pregovaranjem, medijacijom, kompenzacijom ili pak odmazdom i osvetom.<\/p>\n

Pa i u balkanskim selima donedavno, svi su poznavali i kontrolisali sve druge u toj zajednici. Mi \u017eivimo ovaj svet do ju\u010de i kada sa neskrivenim ponosom proizvodimo na\u0161e \u201edoma\u0107e\u201c ajvare i tur\u0161ije, vina i rakije, ali i kada se ra\u0111amo, \u017eivimo i umiremo u radijusu od par kilometara i u okvirima svog plemena, zvao se on Dor\u0107ol ili Liman. Naprosto, pre oko 3400. godine pre nove ere doslovno nije postojala nijedna dr\u017eava sa svojom birokratijom ili onlajn E-upravom \u2013 nigde. I svi su ljudi tumarali, lovili i sakupljali, te izlazili iz nekakve \u0161ume ili se vra\u0107ali u nju. A i sve do pre par stotina godina, na planeti Zemlji postojale su ogromne par\u010dadi zemlje bez dr\u017eavne kontrole, poput \u010ditavog ameri\u010dkog Zapada iz \u0161pageti-vestern filmova.<\/p>\n

I sve to nije stvar za (pra)istoriju ili za holivudski film. Jer ta su dru\u0161tva i zajednice i dalje u nama i sa nama. Nosimo ih sa sobom poput ruksaka, u na\u0161im umovima i u na\u0161im kulturama. U na\u0161im moralima, vrednostima, pravilima i normama, emocijama i strahovima, u na\u0161im seksualnostima i humorima, u sre\u0111ivanjima stvari \u201epreko veze\u201c umesto formalne birokratije ili u pohodima na fri\u017eider u hroni\u010dnim potragama za izvorima slatkog.<\/p>\n

U na\u0161im ritualima, ceremonijama, slavama, bo\u017ei\u0107ima, ramazanima, ven\u010danjima i sahranama, u navijanjima na sportskim utakmicama, u plesovima i izlascima, ba\u0161 kao i u ratovima, rasizmima, nacionalizmima i ksenofobijama, naprosto, u svim na\u0161im \u017eeljama i strastima. Ukoliko ignori\u0161emo tu \u0161umu iz koje smo svi do\u0161li i stigli, kao 95 odsto na\u0161e istorije kao ljudske vrste, \u010dinimo to kao snobovi ili skorojevi\u0107i koji bi (naj)radije da zaborave odakle dolazimo i \u0161ta nas je ta\u010dno u\u010dinilo ljudima. I ovakvima kakvi jesmo. Na\u0161a ljudska dru\u0161tva jesu bila pro\u0161la kroz ogromne i raspame\u0107uju\u0107e dru\u0161tvene promene.<\/p>\n

Ali su to u\u010dinila tek nedavno, ju\u010de, prekju\u010de, ili isuvi\u0161e brzo da bismo se odistinski navikli na njih. I u tome su i koren i kvaka mnogih na\u0161ih dana\u0161njih problema i izazova, od dijabetesa do nacionalizma. Svi smo mi bukvalno do\u0161li iz \u0161ume.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre oko 6.000.000 godina, od svog zajedni\u010dkog pretka odvojili su se prvi ljudi i prve \u0161impanze<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-268316","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268316","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=268316"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/268316\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=268316"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=268316"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=268316"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}