{"id":267831,"date":"2019-06-12T07:42:47","date_gmt":"2019-06-12T05:42:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=267831"},"modified":"2019-06-12T07:42:47","modified_gmt":"2019-06-12T05:42:47","slug":"slucaj-asanz-i-hipokrizija-zapadne-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/12\/slucaj-asanz-i-hipokrizija-zapadne-demokratije\/","title":{"rendered":"Slu\u010daj Asan\u017e i hipokrizija zapadne demokratije"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Aleksandra Savanovi\u0107 <\/strong><\/p>\n

Verovatno naju\u010destaliji tip izjava o D\u017eulijanu Asan\u017eu u poslednje vreme, ili makar od njegovog hap\u0161enja pre skoro dva meseca (11. aprila), mo\u017ee se svesti na stav da \u201eAsan\u017e ne mora da nam se svi\u0111a da bismo ga podr\u017eavali\u201c.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i razlozi koji se navode u prilog tezi da Asan\u017e ne treba da nam se svi\u0111a su preliminarna istraga povodom optu\u017ebi za silovanje u \u0160vedskoj, kao i mnogobrojne teorije o saradnji Vikiliksa s ruskim tajnim slu\u017ebama i ulozi koju je imao u dovo\u0111enju Trampa na vlast, \u0161to se nadovezuju na \u201eDNC leak\u201c iz jula 2016. godine \u2013 objavu imejl prepiski \u010dlanova Nacionalnog komiteta Demokratske partije u jeku kampanje povodom ameri\u010dkih predsedni\u010dkih izbora.<\/p>\n

Me\u0111utim, jasno je da ni jedan od ovih razloga nije onaj zbog koga se Asan\u017e trenutno nalazi u \u201ebritanskom Gvantanamu\u201c, zatvoru Belmar\u0161 u okolini Londona, niti onaj zbog koga mu preti izru\u010denje u SAD i 175 godina ameri\u010dkog zatvora, pa ni onaj zbog koga je proteklih sedam i po proveo u ekvadorskoj ambasadi.<\/p>\n

Pored prili\u010dno minornog prekr\u0161aja uslovne kazne ku\u0107nog pritvora koji mu je odredio britanski sud, prekr\u0161aja koji je napravio prilikom ulaska u ekvadorsku ambasadu juna 2012. godine, za koji je ekspresno, na saslu\u0161anju 1. maja i osu\u0111en, i to na neobi\u010dno dugih 50 nedelja (od maksimalnih 56), jedini drugi pravni razlog Asan\u017eovog hap\u0161enja su samo i isklju\u010divo Vikiliksove objave iz 2010. \u2013 od \u010duvenog snimka \u201eKolateralno ubistvo\u201c, na kome se vidi kako ameri\u010dki vojnici ubijaju ira\u010dke civile, izme\u0111u ostalog i novinare Rojtersa, pa do ira\u010dkih i avganistanskih ratnih dnevnika \u2013 kojima je Asan\u017ea tada snabdela \u010celsi Mening.<\/p>\n

Ovi dokumenti su 2010. godine napravili svojevrsnu \u201enovinarsku revoluciju\u201c, jer su na najdirektniji na\u010din svedo\u010dili o ratnim zlo\u010dinima SAD i njenih partnera u Iraku i Avganistanu. Izme\u0111u ostalog, saznali smo da su ameri\u010dke trupe namerno ignorisale izve\u0161taje o mu\u010denjima zatvorenika i da su povremeno u njima i same u\u010destvovale, da su NATO partneri sakrivali broj civilnih \u017ertava i da su njihove jedinice neretko bile direktno odgovorne za ubistva civila. Tako\u0111e se saznalo za postojanje tajne jedinice \u201eTask Force 373\u201c, koja je bila zadu\u017eena za hap\u0161enje i likvidaciju bez su\u0111enja.<\/p>\n

Ovo je bilo ozvani\u010deno ve\u0107 sat vremena po njegovom hap\u0161enju. Metropolitan policija je u kratkoj izjavi potvrdila ono \u0161to se oduvek sumnjalo i zbog \u010dega je Asan\u017eu 2012. godine i odobren politi\u010dki azil: da nije uhap\u0161en samo po osnovu prekr\u0161aja britanske uslovne kazne, ve\u0107 i po osnovu ameri\u010dkog zahteva za izru\u010denje. Rok za utvr\u0111ivanje kona\u010dnog spiska ameri\u010dkih optu\u017enica odre\u0111en je za 14. jun, do kada ameri\u010dko tu\u017eila\u0161tvo mora britanskom sudu da dostavi sve optu\u017enice na osnovu kojih tra\u017ei Asan\u017eovo izru\u010denje.
\nD\u017eulijan Asan\u017e govori na jednoj konferenciji preko video-linka; Foto: Waley \/ Wikipedia<\/p>\n

Vikiliks je nekoliko nedelja pred hap\u0161enje upozoravao da \u0107e do njega neminovno do\u0107i. Asan\u017eov status u ambasadi se pogor\u0161avao jo\u0161 od sredine 2017, kada je na mesto dotada\u0161njeg predsednika Ekvadora Rafaela Koree do\u0161ao Lenjin Moreno. Asan\u017eu je od marta 2018, protivno me\u0111unarodnom pravu, odre\u0111en set arbitrarnih \u201epravila azila\u201c, koja su, izme\u0111u ostalog, uklju\u010divala ukidanje pristupa internetu i vrlo ograni\u010deno pravo na posete (azil je prema me\u0111unarodnom pravu bezuslovan). Pored toga, bilateralni sastanci ekvadorskih, ameri\u010dkih i britanskih diplomata i visokih predstavnika postali su sve \u010de\u0161\u0107i, kao i najave da Asan\u017eov status kona\u010dno mora da se \u201ere\u0161i\u201c. Ekvadorski predsednik i ministar inostranih poslova su vi\u0161e puta izjavili da \u0107e za njih svako re\u0161enje koje garantuje da Asan\u017eu ne preti smrtna kazna biti prihvatljivo. Po\u010detkom novembra je Asan\u017eu nametnut novi \u201eprotokol\u201c, koji je propisivao jo\u0161 stro\u017ee uslove azila, a sredinom meseca je gre\u0161kom ameri\u010dkih tu\u017eilaca u Vird\u017einiji potvr\u0111eno da je protiv Asan\u017ea u SAD podignuta tajna optu\u017enica.<\/p>\n

Ubrzo potom, 1. marta 2019. \u010celsi Mening je uru\u010den sudski poziv za svedo\u010denje u tajnom procesu protiv Vikiliksa, a ve\u0107 8. marta joj je odre\u0111en zatvor zato \u0161to je odbila to da uradi. Mening je tada izjavila da se protivi tajnosti ovog procesa i da je ve\u0107 otkrila sve \u0161to zna na sopstvenom vojnom su\u0111enju. Mening je potom 62 dana provela u zatvoru, i nakon \u0161to je iz njega pu\u0161tena 10. maja, uru\u010den joj je novi sudski poziv. Odbiv\u0161i da svedo\u010di ponovo, vra\u0107ena je u zatvor gde se i sada nalazi. Ovi doga\u0111aji jo\u0161 jednom su potvrdili da su o\u010dekivanja o ameri\u010dkom procesu bila opravdana i da se optu\u017enice protiv Asan\u017ea ne\u0107e odnositi na objavu mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, ve\u0107 samo na objavljivanje dokumenata o ameri\u010dkim i NATO zlo\u010dinima u Iraku i Avganistanu iz 2010. godine.<\/p>\n

Nekoliko sati nakon hap\u0161enja, pojavila se i prva ameri\u010dka optu\u017enica. Ona Asan\u017ea tereti za \u201ezaveru da hakuje kompjuter\u201c, odnosno za pomaganje Mening da bezbedno preuzme dokumenta koja su kasnije objavljena. Optu\u017enica ne tvrdi da je Asan\u017e pomogao Mening da dokumentima pristupi (ona je taj pristup ve\u0107 imala), ve\u0107 da joj je pomogao da za\u0161titi identitet pri kopiranju materijala na svoj ure\u0111aj. Mnogobrojni mediji, organizacije za za\u0161titu slobodu \u0161tampe i pravni stru\u010dnjaci optu\u017enicu su okarakterisali kao poku\u0161aj kriminalizacije uobi\u010dajne novinarske prakse za\u0161tite izvora, isti\u010du\u0107i da ona predstavlja pravo i obavezu svih novinara\/ki i izdava\u010da\/ica.<\/p>\n

Mesec i po dana kasnije, 23. Maja, Ameri\u010dko federalno tu\u017eila\u0161tvo objavilo je i 17 novih optu\u017enica. One Asan\u017ea terete da je prekr\u0161io Espionage Act, zakon iz 1917. godine, koji je ovom prilikom prvi put upotrebljen protiv jednog izdava\u010da. Asan\u017e je u njima prakti\u010dno optu\u017een da je ohrabrio svoj izvor (Mening) da mu dostavi istinite informacije i da ih je potom objavio \u2013 ne\u0161to za \u0161ta se mo\u017ee optu\u017eiti svaki novinar koji objavljuje informacije od javnog zna\u010daja koje bi dr\u017eava radije sakrila. Ova do sada nevi\u0111ena praksa ukazuju na ozbiljnost pretnje koju krivi\u010dno gonjenje Asan\u017ea predstavlja svim novinarima\/novinarkama u njihovom nastojanju da informi\u0161u javnost o postupcima ameri\u010dke (ili neke druge) vlasti.<\/p>\n

Na ovaj na\u010din Ameri\u010dko federalno tu\u017eila\u0161tvo prakti\u010dno poku\u0161ava da kriminalizuje objavljivanje informacija o pitanjima nacionalne bezbednosti, koje su u javnom interesu, i tako ugrozi medijske slobode, te onemogu\u0107i istra\u017eiva\u010dko novinarstvo. Ono tako\u0111e ukazuje na problemati\u010dno pitanje jurisdikcije, jer nije jasno po kom osnovu ameri\u010dka vlada krivi\u010dno goni australijskog dr\u017eavljanina zbog objavljivanje u Britaniji (s obzirom na \u010dinjenicu da je Asan\u017e u trenutku objavljivanja svih materijala iz 2010. bio u britanskom ku\u0107nom pritvoru). Ukoliko Britanija pristane da izru\u010di Asan\u017ea, to \u0107e predstavljati presedan prema kome \u0107e Rusija ili Kina ili bilo koja druga dr\u017eava sutra mo\u0107i da tra\u017ei izru\u010denje bilo kog\/je gra\u0111anina\/ke bilo koje dr\u017eave, ukoliko je bilo gde objavljivao\/la istinite informacije o njima.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je (13. maja) ponovo pokrenuta i preliminarna istraga u \u0160vedskoj. \u0160vedska dr\u017eavna tu\u017eiteljka je novu istragu pokrenula dve godine nakon \u0161to je prethodna zatvorena bez podizanja optu\u017enice, navode\u0107i kao razlog to da Asan\u017e nije bio u potpunosti dostupan u prethodnoj istrazi, jer se nalazio u ambasadi. Uprkos tome \u0161to je njegovo ispitivanje na kraju tamo i obavljeno, u novembru 2016. godine, nakon \u010dega je istraga prekinuta maja 2017, Asan\u017e i njegovi advokati su od po\u010detka istrage izra\u017eavali spremnost da u\u010destvuju u istra\u017enom procesu, kao i spremnost na izru\u010denje u \u0160vedsku, ukoliko bi ova dr\u017eava garantovala da ne\u0107e dozvoliti dalje izru\u010denje u SAD. Takve garancije \u0160vedska, me\u0111utim, nije dala. Tu\u017eiteljka je prilikom ponovnog pokretanja istrage najavila da \u0107e podneti i zahtev za izru\u010denje u \u0160vedsku, me\u0111utim, \u0161vedski sud je 3. juna odbio da Asan\u017eu odredi pritvor u odsustvu, te je tu\u017eiteljka za sada odustala od njega.<\/p>\n

Do sada su na sudu u Londonu odr\u017eana i dva proceduralna saslu\u0161anja povodom ameri\u010dkog zahteva za izru\u010denje: prvo, 2. maja, na kome se Asan\u017e u sudnici pojavio preko video-linka, na kome je potvrdio da ne pristaje na izru\u010denje zbog novinarskog rada, i drugo, 30. maja, koje je otkazano, jer je Asan\u017e bio u isuvi\u0161e lo\u0161em zdravstvenom stanju da se pojavi preko video-linka.
\nPodr\u0161ka D\u017eulijanu Asan\u017eu; Foto: Takver \/ Flickr<\/p>\n

Asan\u017eovo sve lo\u0161ije zdravstveno stanje bio je jedan od glavnih povoda za izve\u0161taj UN-ovog specijalnog izvestioca za mu\u010denje Nilsa Melznera od 31. maja, koji navodi da je \u201eAsan\u017e namerno izlo\u017een, u periodu od nekoliko godina, progresivno te\u0161kim oblicima okrutnog, neljudskog ili poni\u017eavaju\u0107eg postupanja ili ka\u017enjavanja, \u010diji se kumulativni efekti mogu opisati samo kao psiholo\u0161ko mu\u010denje\u201c. Asan\u017e je vi\u0161e godina bio izlo\u017een stalnoj \u201ekampanji javnog mobinga, zastra\u0161ivanja i klevete\u201c i prema Melzerovim re\u010dima \u201epokazuje sve simptome karakteristi\u010dne za produ\u017eenu izlo\u017eenost psiholo\u0161kom mu\u010denju\u201c. Za vreme boravka u ambasadi Asan\u017e nije imao pristup adekvatnoj zdravstvenoj nezi, kao ni sve\u017eem vazduhu i suncu, i efektivno mu je bila ukinuta sloboda kretanja. To su sve uslovi koje je radna grupa UN-a jo\u0161 2016. godine okarakterisala kao nelegalno \u201earbitrarno zadr\u017eavanje\u201c od strane \u0160vedske i Britanije, zaklju\u010dak koji je britanski sud odbio da uva\u017ei.<\/p>\n

Melzner u izve\u0161taju navodi da od 2010. godine svedo\u010dimo:<\/p>\n

Neprekidnim zajedni\u010dkim naporima nekoliko dr\u017eava da se gospodin Asan\u017e izru\u010di Sjedinjenim Dr\u017eavama za krivi\u010dno gonjenje.<\/p>\n

Ovaj \u201ekolektivni napor\u201c nekoliko dr\u017eava mo\u017ee se naslutiti i iz istrage italijanske novinarke Stefanije Maurizi, koja je u sudskom procesu dobila pristup prepiskama izme\u0111u \u0161vedskog i britanskog tu\u017eila\u0161tva iz kojih se vidi da je \u0160vedska jo\u0161 2013. planirala da odustane od slu\u010daja, a da je Britanija vr\u0161ila pritisak da se on nastavi. Sli\u010dno se mo\u017ee zaklju\u010diti i iz pona\u0161anja Ekvadora uo\u010di i nakon oduzimanja azila Asan\u017eu. Ekvador je ne samo protivpravno nametnuo uslove azila i na osnovu njihovog \u201enepo\u0161tovanja\u201c azil i ukinuo, ve\u0107 je i aktivno pomagao u ameri\u010dkoj istrazi, predav\u0161i 21. maja sve Asan\u017eove li\u010dne stvari ameri\u010dkom tu\u017eila\u0161tvu. Nije zanemarljiva ni \u010dinjenica da je Ekvadoru sredinom februara odobren kredit MMF-a u iznosi od 4.2 milijarde dolara.<\/p>\n

Proces protiv Asan\u017ea tako, na isti na\u010din kao i Vikiliksove objave iz 2010. godine, koje su sr\u017e tog procesa, svedo\u010di o mra\u010dnoj strani \u201enajve\u0107e zapadne demokratije\u201c i njenih saveznika. Bespo\u0161tedna kampanja diskreditacije Vikiliksa i njegovog osniva\u010da D\u017eulijana Asan\u017ea, devet godina \u201earbitrarnog zatvora\u201c u kome se nalazio, sistematsko sudsko gonjenje, ignorisanje me\u0111unarodnog prava i me\u0111unarodnih institucija, ali i ponovno zatvaranje \u010celsi Mening, kona\u010dno, trenutni sudski poku\u0161aj kriminalizacije objavljivanja informacija u javnom interesu, jasno pokuzuju (kao da to ve\u0107 ne znamo) da ni zapadne demokratije ne stoje iza vrednosti koje proklamuju, isto kao \u0161to iza njih nisu stajale ni u Iraku i Avganistanu.<\/p>\n

Zbog svega toga:<\/p>\n

Ne izru\u010denju!<\/p>\n

Sloboda za \u010celsi Mening!<\/p>\n

Sloboda za D\u017eulijana Asan\u017ea!<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vikiliks, Asan\u017e i Mening razotkrili su krvave posledice ameri\u010dkih \u201emirovnih intervencija\u201c a procesi protiv njih jo\u0161 jednom potvr\u0111uju duboku hipokriziju \u201enajve\u0107e zapadne demokratije\u201c, ali i njenih saveznika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-267831","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267831","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=267831"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267831\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=267831"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=267831"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=267831"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}