{"id":267632,"date":"2019-06-08T04:49:45","date_gmt":"2019-06-08T02:49:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=267632"},"modified":"2019-06-08T04:49:45","modified_gmt":"2019-06-08T02:49:45","slug":"osam-godina-proleca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/08\/osam-godina-proleca\/","title":{"rendered":"Osam godina prole\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Razru\u0161ene hiljadugodi\u0161nje metropole na Istoku, njihovi gra\u0111ani, gra\u0111anke i deca rasuti od Turske do Danske, od Lezbosa do Islanda, nesahranjeni le\u0161evi kolateralnih \u017ertava strate\u0161kog bombardovanja, hiljade i hiljade zemljaka li\u0161enih \u017eivota u me\u0111usobnim okr\u0161ajima, budza\u0161to na Zapadu rasprodati antikviteti Vavilona, oplja\u010dkani nacionalni muzeji, \u017eilet-\u017eice na bedemima Evrope, emigranti, imigranti, migranti, strahovi od varvara, strahovi od islama, mr\u017enja i ga\u0111enje, neonacizam, novi fa\u0161izam u sredi\u0161tu, rasanjivanje levice na severu\u2026<\/p>\n

Jesu li to plodovi nedozrelog a sasu\u0161enog prole\u0107a iz 2011. godine? Za\u0161to smo mu se tako naivno radovali, to smo i zaboravili sada kad je milione Avramovih, Ibrahimovih potomaka ono uvelo u ci\u010du zimu i sumornu jesen \u017eivota.<\/p>\n

Slu\u0161ali smo, \u010ditali smo, raspitivali se o Tunisu, Libiji, Egiptu, Siriji\u2026, ali o Bahreinu, da li smo i\u0161ta pitali? \u0160ta o njemu znamo? Se\u0107amo li se jo\u0161 uvek tamo\u0161nje \u2013 ako nam je tamo misao ikada i bila \u2013 pre osam godina buknule, pobune, narodne pobune, koju su ugu\u0161ile u krvi strane vojne trupe prebogatih prijateljskih zemalja, prijateljskih uprava upravi Bahreina: Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, u kojoj se \u0161erijatsko pravo tuma\u010di bukvalno i varvarski primenjuje neizostavno, kao u biblijska vremena? Najmo\u0107nija vojnopoliti\u010dka organizacija na svetu, NATO, nije svojim spravama i municijom reagovala u Bahreinu, da podr\u017ei narodnu pobunu, kako ju je podr\u017eavala diljem mediteranske afri\u010dke obale do dana dana\u0161njeg, ve\u0107 osam godina prole\u0107a.<\/p>\n

Da nazrem odgovore, zagledao sam se u lica ljudima koji su, posle nekoliko neuspelih poku\u0161aja, najzad uspeli da prebrode Sredozemno more i iz Turske se dokopaju italijanske obale, a zatim, kopnom, i Berlina, otvorenog grada. Vidim ih na tom malom gumenom \u010damcu dok se bore sa neizvesno\u0161\u0107u, u oluji, pod vrelim, onesve\u0161\u0107uju\u0107im suncem, pred patrolnim \u010damcima obalskih stra\u017ea, gladne, \u017eedne, sa gr\u010dem na obrazima i \u017earkom \u017eeljom u o\u010dima.<\/p>\n

I, odmah zatim, gledam ih kako, ve\u0107 u Berlinu, na krovu jedne visoke zgrade, kao na pu\u010dini mora, \u010dine isto to, rekonstrui\u0161u\u0107i sopstveno prebro\u0111eno bekstvo u Evropu, detaljno, sve sa onim Jazanovim skokom u more, da se rashladi, \u0161to izaziva negodovanje njegovih saputnika, jer je to vrlo opasno, i sa onim tragi\u010dkim momentom kad su im telefoni izvan dometa, pa se jedna odva\u017ena grupa mladi\u0107a usudi da pliva kako bi, posle nekoliko sati, uspela da dozove tursku obalsku stra\u017eu, jer im je \u010damac probu\u0161en, jer ih gr\u010dki brod nije prihvatio, jer \u0107e potom, kad ih vrate u Tursku, na spasonosni put krenuti opasno ispo\u010detka\u2026<\/p>\n

Gledam te jukstaponirane kadrove, na Sredozemnom moru snimljene telefonom jednog od u\u010desnika i, dve godine potom u Berlinu, snimljene profesionalnom kamerom , kako ih je u svom filmu, prikazanom ove godine i na Beldocsu, pod naslovom \u201eDeca prole\u0107a\u201c (Frahlingskinder), re\u017eirao i montirao berlinski reditelj Du\u0161an Solomun, i shvatam da nema zna\u010dajne razlike u izrazima lica aktera tokom stvarnog i simuliranog trenutka, na terasi na vrhu berlinskog solitera, dok se dole odvija uobi\u010dajeni gradski \u017eivot, kakav se odvijao i onih dana kad su se ovi ljudi borili nasred mora, ne znaju\u0107i \u0161ta \u0107e s njima biti, ho\u0107e li pre\u017eiveti to putovanje, ako je to putovanje, ho\u0107e li sti\u0107i na odredi\u0161te, ili \u0107e, opet, biti vra\u0107eni u kampove izbeglica u Turskoj, ho\u0107e li, na kraju, biti, mo\u017eda, vra\u0107eni svojim domovinama da ih tamo ubiju vladine oru\u017eane snage, jer su u\u010destvovali u pobuni\u2026<\/p>\n

Bez ijednog pada u patetiku, Du\u0161an Solomun je, jasno i razgovetno, uspeo da nam poka\u017ee jednu stvar koja nam uglavnom izmi\u010de iz vidokruga: \u017eivot evropske metropole kao pu\u010dinu Sredozemnog mora, naime, Evropu kao porozni brod na kojem su se ljudi uputili u nekakav otvoreni grad, koji tek treba da sagrade, a sad je ipak najva\u017enije da pre\u017eive, da se ne udave\u2026<\/p>\n

Fascinantan je kraj ovog dokumentarnog filma: gledaju\u0107i na Berlin, s terase na vrhu jednog solitera, jedan pre\u017eiveli \u010dovek ka\u017ee: \u201eSada smo ovde. Samotno je ovde. Usamljeni kao \u0161to smo i tamo bili. Sami na moru.\u201c<\/p>\n

Je li to pesma? Jeste, ali joj je kraj pro\u0161iren pokretnom slikom u jednom kadru. Solomunova pesma Dece Prole\u0107a se, dakle, zavr\u0161ava stihom bez re\u010di, stihom-ikonom: prsluke za spasavanje u slu\u010daju potapanja brodi\u0107a skinuli su akteri na vrhu berlinskog solitera, i oni na tom vrhu stoje isto tako razbacani kao na nultoj ta\u010dki nivoa mora, na italijanskoj obali, gde su se kao imigranti dokopali Evrope, a kamera polako odlazi u visinu, nebu pod oblake, i odatle hvata \u010ditav ovaj prizor kao centralnu ta\u010dku savremene evropske kulture.<\/p>\n

Da nazrem odgovore o smislu ovog evropskog pre\u017eivljavanja Avramove dece iz Sirije, pitao sam reditelja filma o njihovoj daljoj sudbini: \u201eAhmad je u Berlin stigao krajem 2014. godine. Nema\u010dki je nau\u010dio za \u0161est meseci. Radio je kao nastavnik fizi\u010dkog vaspitanja. Trenutno je na \u0161estom semestru studija informatike. Jazan \u0107e od septembra da studira geologiju. Trenutno u\u010destvuje u radionicama glume. Ahmed radi u jednoj berlinskoj apoteci. Ve\u0107i deo zarade \u0161alje porodici u Siriju. Delar, od pro\u0161le godine otac jednog Berlin\u010danina, radi kao novinar i reditelj kratkih filmova\u2026\u201c<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Deca prole\u0107a starija su za osam godina, koliko i samo prole\u0107e, takozvano arapsko, staro prole\u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-267632","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267632","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=267632"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267632\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=267632"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=267632"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=267632"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}