{"id":267557,"date":"2019-06-07T06:06:43","date_gmt":"2019-06-07T04:06:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=267557"},"modified":"2019-06-07T00:09:41","modified_gmt":"2019-06-06T22:09:41","slug":"posle-neoliberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/06\/07\/posle-neoliberalizma\/","title":{"rendered":"Posle neoliberalizma"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Joseph Stiglitz<\/strong><\/p>\n

Koji ekonomski sistem najvi\u0161e doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je klju\u010dno pitanje na\u0161eg doba, jer smo nakon 40 godina neoliberalizma u SAD i drugim razvijenim ekonomijama utvrdili da ovaj recept ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Neoliberalni eksperiment \u2013 sni\u017eavanje poreza za bogate, deregulacija tr\u017ei\u0161ta rada i proizvoda, finansijalizacija i globalizacija \u2013 pokazali su se kao spektakularan neuspeh. Rast je ni\u017ei nego \u0161to je bio tokom dve i po decenije nakon Drugog svetskog rata, a njegova najve\u0107a dobit koncentrisala se na samom vrhu lestvice prihoda. Nakon decenija stagnacije, pa \u010dak i opadanja prihoda svih ostalih, neoliberalizam mora biti progla\u0161en mrtvim i sahranjenim.<\/p>\n

Najmanje tri velike politi\u010dke alternative danas se nadme\u0107u oko toga koja \u0107e do\u0107i na njegovo mesto: ekstremno desni\u010darski nacionalizam, levo-centristi\u010dki reformizam i progresivna levica (nedostaje desni centar koji je nosilac neoliberalnog neuspeha). Pa ipak, sa izuzetkom progresivne levice, ove alternative i dalje su opsednute oblicima neoliberalne ideologije \u010diji je rok istekao (ili bi bar trebalo da je tako).<\/p>\n

Centristi\u010dka levica, na primer, predstavlja neoliberalizam sa ljudskim licem. Njen cilj je da politike biv\u0161eg ameri\u010dkog predsednika, Bila Klintona, i biv\u0161eg britanskog premijera, Tonija Blera, prenese u 21. vek, uz neznatne prepravke u dominantnim modelima finansijalizacije i globalizacije. Istovremeno, nacionalisti\u010dka desnica se odri\u010de globalizacije i upire prst u migrante i strance kao uzro\u010dnike svih dana\u0161njih problema. Me\u0111utim, kako nam pokazuje Trampova vladavina, i nacionalisti\u010dka desnica je posve\u0107ena \u2013 barem u svojoj ameri\u010dkoj varijanti \u2013 sni\u017eavanju poreza za bogate, deregulaciji i smanjivanju ili ukidanju socijalnih programa.<\/p>\n

Nasuprot tome, tre\u0107i tabor zala\u017ee se za ono \u0161to bih nazvao progresivnim kapitalizmom, \u010dija je ekonomska platforma zasnovana na \u010detiri prioriteta. Prvi je povratak ravnote\u017ee izme\u0111u tr\u017ei\u0161ta, dr\u017eave i gra\u0111anskog dru\u0161tva. Problemi poput sporog ekonomskog rasta, rastu\u0107e nejednakosti, finansijske nestabilnosti i ekolo\u0161ke degradacije izviru iz tr\u017ei\u0161ta i ne mogu se prevazi\u0107i samo tr\u017ei\u0161nim sredstvima. Dr\u017eave imaju du\u017enost da ograni\u010de i oblikuju tr\u017ei\u0161ta kroz regulacije koje se ti\u010du ekologije, zdravstva i sigurnosti zaposlenja. Tako\u0111e, posao dr\u017eave je i da radi ono \u0161to tr\u017ei\u0161te ne mo\u017ee ili ne \u017eeli da radi, na primer da ula\u017ee u temeljna nau\u010dna istra\u017eivanja i tehnologiju, kao i u obrazovanje i zdravlje svojih gra\u0111ana.<\/p>\n

Drugi prioritet je prihvatanje saznanja da je takozvano \u201ebogatstvo nacija\u201c zasnovano na rezultatima nau\u010dnih istra\u017eivanja \u2013 prou\u010davanja sveta oko nas \u2013 i dru\u0161tvene organizacije koja velikim grupama ljudi omogu\u0107ava da slo\u017eno rade u korist zajedni\u010dkog dobra. Tr\u017ei\u0161ta imaju klju\u010dnu ulogu u pospe\u0161ivanju dru\u0161tvene saradnje, ali ona slu\u017ee ovoj svrsi samo ako podle\u017eu vladavini prava i demokratskoj kontroli. U suprotnom, pojedinci se mogu obogatiti eksploati\u0161u\u0107i druge i izvla\u010de\u0107i bogatstvo iz renti, umesto stvaranjem bogatstva kroz autenti\u010dnu kreativnost. Veliki deo dana\u0161njih bogata\u0161a svoje mesto na vrhu duguje upravo eksploataciji. Trampove politike, koje ohrabruju rentijersko pona\u0161anje, dok istovremeno uni\u0161tavaju prave izvore stvaranja bogatstva, rade u njihovu korist. Progresivni kapitalizam poku\u0161ava da u\u010dini upravo suprotno.<\/p>\n

Ovo nas dovodi do tre\u0107eg prioriteta: re\u0161avanja sve ve\u0107eg problema koncentrisane tr\u017ei\u0161ne mo\u0107i. Eksploati\u0161u\u0107i informacione prednosti, otkupljuju\u0107i potencijalne konkurente i podi\u017eu\u0107i barijere za ulazak na tr\u017ei\u0161te, dominantne kompanije su u stanju da se posvete rentijerstvu ogromnih razmera, na \u0161tetu svih ostalih. Rast korporativne tr\u017ei\u0161ne mo\u0107i, u kombinaciji sa opadanjem radni\u010dke mo\u0107i pregovaranja, u velikoj meri obja\u0161njava za\u0161to su nejednakosti tako velike, a rast tako spor. Ako dr\u017eava ne preuzme na sebe aktivniju ulogu od one koju joj namenjuje neoliberalizam, ovi problemi \u0107e postati jo\u0161 izra\u017eeniji, pre svega zbog napredaka na polju robotizacije i razvoja ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n

\u010cetvrta klju\u010dna stavka progresivne platforme jeste presecanje veze izme\u0111u ekonomske mo\u0107i i politi\u010dkog uticaja. Ekonomska mo\u0107 i politi\u010dki uticaj se me\u0111usobno osna\u017euju i samoreprodukuju, naro\u010dito u zemljama poput SAD, u kojima je bogatim pojedincima i korporacijama dopu\u0161teno neograni\u010deno ulaganje u izborne kampanje. Kako se SAD ubrzano pribli\u017eavaju fundamentalno nedemokratskom sistemu \u201ejedan dolar, jedan glas\u201c, mehanizmi uzajamne kontrole (checks and balances), neophodni za funkcionisanje demokratije, po svemu sude\u0107i ne\u0107e opstati: ni\u0161ta ne\u0107e biti u stanju da ograni\u010di mo\u0107 bogatih. Ovo nije samo moralni i politi\u010dki problem: ekonomije sa manjim nejednakostima su zapravo uspe\u0161nije. Progresivno-kapitalisti\u010dke reforme stoga moraju po\u010deti od ukidanja uticaja novca na politiku i smanjivanja nejednakosti u bogatstvu.<\/p>\n

Ne postoji \u010darobni \u0161tapi\u0107 koji mo\u017ee poni\u0161titi \u0161tetu na\u010dinjenu decenijama neoliberalizma, ali sveobuhvatna platforma koju sam skicirao u ovom tekstu to mo\u017ee da zapo\u010dne. Pitanje je samo da li \u0107e reformisti biti jednako odlu\u010dni u suo\u010davanju sa problemima poput nejednakosti i prevelike tr\u017ei\u0161ne mo\u0107, kao \u0161to je to bio privatni sektor u stvaranju ovih problema.<\/p>\n

Ova platforma treba da se fokusira na obrazovanje, nau\u010dno istra\u017eivanje i druge prave izvore bogatstva. Ona treba da za\u0161titi prirodnu sredinu i suo\u010di se sa klimatskim promenama sa \u017earom sa kojim to \u010dine zastupnici \u201eZelenog nju dila\u201c u SAD i \u201ePobune protiv istrebljenja\u201c u Velikoj Britaniji. Ona tako\u0111e treba da obezbedi dr\u017eavne programe koji \u0107e svakom gra\u0111aninu garantovati osnovne uslove za pristojan \u017eivot: ekonomsku sigurnost, mogu\u0107nost zaposlenja i dostojanstvenu zaradu, zdravstveno osiguranje i odgovaraju\u0107i sme\u0161taj, sigurnu penziju i kvalitetno obrazovanje za decu.<\/p>\n

Ova platforma je sasvim priu\u0161tiva: zapravo, ne mo\u017eemo sebi priu\u0161titi da je ne sprovedemo. Alternative koje nude nacionalisti i neoliberali garantuju nastavak ekonomske stagnacije, nejednakosti, ekolo\u0161ke degradacije i politi\u010dke ogor\u010denosti, \u0161to sve zajedno vodi ishodima koje je bolje ne zami\u0161ljati.<\/p>\n

Progresivni kapitalizam nije oksimoron. On je najpristupa\u010dnija i naj\u017eivlja alternativa neoliberalnoj ideologiji koja je o\u010digledno propala. On je na\u0161a najbolja \u0161ansa za izle\u010denje od politi\u010dkih i ekonomskih problema od kojih trenutno bolujemo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najmanje tri velike politi\u010dke alternative danas se nadme\u0107u oko toga koja \u0107e do\u0107i na njegovo mesto: ekstremno desni\u010darski nacionalizam, levo-centristi\u010dki reformizam i progresivna levica <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-267557","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267557","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=267557"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/267557\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=267557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=267557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=267557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}