{"id":266631,"date":"2019-05-24T07:00:12","date_gmt":"2019-05-24T05:00:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=266631"},"modified":"2019-05-23T14:34:28","modified_gmt":"2019-05-23T12:34:28","slug":"da-li-je-i-kakva-levica-savremenom-drustvu-potrebna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/24\/da-li-je-i-kakva-levica-savremenom-drustvu-potrebna\/","title":{"rendered":"Da li je i kakva levica savremenom dru\u0161tvu potrebna"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Dragan Stojkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Bilo je zadovoljstvo slu\u0161ati levi\u010darski opredeljene stavove bez ograda i kamufla\u017ea. Ipak, neizbe\u017ean utisak na ovako postavljen tematski zadatak jeste da je prvi deo pitanja prevazi\u0111en i da mu je bilo mesto davne 1990. ili 2000. a da je vreme do sada samo dalo odgovor, posle svega \u0161to se za ove tri decenije dogodilo: Levica je neophodna savremenom dru\u0161tvu. Drugi deo pitanja ima vi\u0161e smisla. Da bi se na njega odgovorilo potrebno je pre svega definisati \u0161ta zna\u010de pojmovi levice i socijalizma, a \u0161ta se pod njima olako podrazumeva. Krajem osamdesetih godina pro\u0161log veka zavladala je idejna konfuzija i prve \u017ertve, pre po\u010detka raspada i ratova, bili su pojmovi \u2013 upravo levica i socijalizam. Ta dva pojma su progla\u0161ena za krivce i uzroke svih tada\u0161njih nevolja koje su se o\u010ditovale u ekonomskoj krizi i disfunkciji federativne dr\u017eave. Na ovo pitanje pitanje, kakva je levica u savremenom dru\u0161tvu potrebna i mogu\u0107a, jo\u0161 uvek nema zadovoljavaju\u0107ih odgovora.<\/p>\n

Pojmovna zbrka je nastala kad se pojam levice poistovetio sa pojmom socijalizma, a socijalizam sa pojmom dr\u017eave \u2013 socijalisti\u010dka dr\u017eava, u liku zemalja isto\u010dnog bloka oko SSSR-a, i samoupravne Jugoslavije, bila je osnova raznovrsnog dokazivanja da je projekat ideje levice utopijski, nemogu\u0107, da predstavlja istorijski \u0107orsokak i gre\u0161ku. To je bila decenija kad je u Evropskim glavama zavladao relativizam filozofije postmoderne, koja je, izme\u0111u ostalog ustanovila da je kapitalizam jedino mogu\u0107 politi\u010dki i ekonomski sistem jer se zasniva na slobodnim pojedincima kojima je Dr\u017eava samo na usluzi, da njihove slobode garantuje. Za razliku od izvornog liberalizma, iz koga je socijalisti\u010dka ideja crpela svu inspiraciju, novi liberalizam je socijalizam proglasio za gre\u0161ku, totalitarni re\u017eim, i odbacio ga kao alternativu razvoja i budu\u0107nosti. Ronald Regan je proglasio \u201eKrsta\u0161ki rat\u201c protiv socijalizma, a Margaret Ta\u010der je proglasila da je \u201edru\u0161tvo\u201c nepotrebno \u2013 dovoljna je Dr\u017eava na usluzi slobodnih pojedinaca. Progla\u0161en je \u201eKraj istorije\u201c, a svi oni koji su zbog bilo \u010dega nezadovoljni, sami su krivi za svoju nesre\u0107u. Osnovni postulati gra\u0111anske demokratije dovedeni su u pitanje.<\/p>\n

Raspadom Jugoslavenske dr\u017eave u dru\u0161tvenoj misli i praksi svih novonastalih dr\u017eavica, u skladu sa svetskim trendom, i socijalizam je odba\u010den kao kolektivisti\u010dka ideja isto\u010dnja\u010dkih despotija, pa se u novoj srpskoj istorijskoj misli dokazivao kontinuitet od zadrugarskih socijalisti\u010dkih ideja Svetozara Markovi\u0107a, preko politikanstva Narodnih radikala Nikole Pa\u0161i\u0107a, politike Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, sve do diktature nacional-socijalizma Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Zbog toga je cela gra\u0111anska liberalna opozicija prilikom uvo\u0111enja vi\u0161epartijskog sistema 1990. pozicionirana na desnici, u najboljem slu\u010daju na Centru, bez ambicije da se re\u017eimu suprotstave sa pozicije Levice. Milo\u0161evi\u0107ev SPS-u i njegovi nacionalisti\u010dki sledbenici su imali odre\u0161ene ruke da izmi\u0161ljaju \u201eleve\u201c varijante u vidu JUL-a, Pokreta socijalista ili \u010ditavog niza partijica, osnivanih po zadatku, u funkciji stvaranja privida postojanja socijal-demokratskog politi\u010dkog faktora. Manifestovanje gra\u0111anske liberalne levice svedeno je devedesetih godina na antiratnu i antinacionalisti\u010dku borbu i pozivanje na antifa\u0161izam iz Drugog svetskog rata. I na raznovrsna ljudska (i \u017eivotinjska) prava, osim na prava koja proisti\u010du iz procesa rada, stvaranja nove vrednosti. Ustoli\u010den je desni\u010darski antikomunizam prihvatanjem neoliberalne ideologije koja je, vrlo \u201eliberalno i demokratski\u201c, ukinula, zabranila, pred Zakonom, ravnopravnost svih oblika svojine i upravljanja sredstvima za proizvodnju, a pogotovo samoupravnog. Poku\u0161aji u posleoktobarskoj praksi da zaposleni upravljaju svojim preduze\u0107ima nazivani su recidivima socijalizma (A. Vlahovi\u0107) i svim nasilnim sredstvima dr\u017eave su gu\u0161eni (primer Jugoremedije\u2026).<\/p>\n

Da bi se pojmovna zbrka bar malo razbistrila pre svega treba pojam Levice i Socijalizma odvojiti od istorijske pojave socijalisti\u010dkih dr\u017eava u XX veku i koncepta politike koji misli da je glavni cilj osvajanje vlasti, i preuzimanje dr\u017eavnih instrumenata vladavine. Sam pojam levice, kao \u0161to je op\u0161te poznato, nastao je u vrtlogu Francuske bur\u017eoaske revolucije po skup\u0161tinski klupama na levoj strani, u kojima su sedeli tada\u0161nji revolucionarni gra\u0111anski, bur\u017eoaski poslanici. Dakle, slu\u010dajno. Mogli su oni sedeti i na desnoj strani skup\u0161tinske sale. Va\u017eno pitanje pri definisanju levice je da li je levica postojala i pre Francuske revolucije? Naravno da jeste. Bile su to brojne bune od selja\u010dkih do gra\u0111anskih, bune potla\u010denih, siroma\u0161nih, bune protiv Sile i nepravde. Levi\u010dari su u tom smislu, iz na\u0161ih krajeva bili i Matija Ivani\u0107, i Matija Gubec a ako za\u0111emo dalje u istoriju, do\u0107i\u0107emo ne samo do simbola svih ustanaka porobljenih \u2013 Spartaka, nego i do Isusa iz Nazareta, raspetog od Dr\u017eave i Crkve upravo zbog zahteva za pravdom (Kraljevstvom bo\u017eijim), ovde na zemlji, u ovom \u017eivotu. Ukratko, Levica nije samo politi\u010dki, ona je i eti\u010dki pojam, univerzalan u svojoj biti zbog zahteva za emancipacijom ljudskog bi\u0107a od svih oblika robovanja. Oslobo\u0111enja od mraka neznanja, siroma\u0161tva, bolesti. Od mraka vladavine i gospodarenja \u010doveka nad \u010dovekom. Od boga\u0107enja na ra\u010dun tu\u0111eg rada. Odbacivanje Levice u vidu antikomunizma XX veka i neofa\u0161izma sa po\u010detka ovog veka jeste anticivilizacijsko, varvarsko, neljudsko i kriminalno mi\u0161ljenje i delovanje. Na \u017ealost, u ovom poslu su, misle\u0107i o sebi kao levi\u010darima sve najlep\u0161e, sau\u010destvovali i mnogi gra\u0111anski liberalni intelektualci u Srbiji, \u0161to je \u0161irom otvorilo vrata istorijskom revizionizmu, pa je posledica progla\u0161avanje \u010detni\u010dkog pokreta za antifa\u0161isti\u010dki, rehabilitacija ratnih zlo\u010dinaca, a vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a, ideologa antikomunizma i utemeljitelja religijskog etnofiletizma, za svetitelja SPC.<\/p>\n

Drugi pojam koji je \u017ertvovan i satanizovan, jeste Socijalizam \u2013 tako \u0161to je poistove\u0107en sa socijalisti\u010dkom dr\u017eavom. \u201eSocijalisti\u010dka dr\u017eava\u201c ili \u201edr\u017eavni socijalizam\u201c je kovanica koja u sebi sadr\u017ei dva suprotstavljena pojma. U prevodu pojma socijalnog na sve jezike stoji Dru\u0161tvo, zajednica ljudi upu\u0107enih jedni na druge zbog toga \u0161to dele zajedni\u010dku teritoriju na kojoj \u017eive, sela, naselja i gradove, ili \u0161to zajedno provode bar tre\u0107inu \u017eivota rade\u0107i u proizvodnji dobara ili organizaciji odr\u017eanja zajedni\u010dkog \u017eivota u zajedni\u010dkom interesu (obrazovanje, zdravstvo, kultura\u2026). Dr\u017eava se sa Zakonima i polugama vlasti pojavljuje kao garant sigurnosti, za\u0161tite i opstanka poretka u raslojenom dru\u0161tvu, kao instrument vladavine jedne klase nad drugim klasama. Dr\u017eava je, dakle, suprotstavljena dru\u0161tvu, ona je sredstvo za boga\u0107enje na grba\u010di dru\u0161tva, i njeno glorifikovanje sa svim simbolima mo\u0107i, zastavama i grbovima, predstavlja kroz celu istoriju oblik veli\u010danja sile. Re\u010de Isus pred Pontijem Pilatom \u201eSvaka vlast je nasilje nad ljudima\u201c. U ovom dinami\u010dkom odnosu, dru\u0161tva i dr\u017eave, nalazi se sav politi\u010dki i eti\u010dki kapacitet Levice. Jer, borba za vi\u0161e dru\u0161tvenog interesa jeste socijalizam, a ograni\u010denje svemo\u0107i Dr\u017eave i njenih patrona, kontrola otu\u0111enog bogatstva, ukidanje siroma\u0161tva, nasilja i nepravde, jeste borba izme\u0111u levice i desnice, vanvremenski smisao borbe za dostojanstvo \u017eivota. Bez obzira da li je Dr\u017eava \u201eKapitalisti\u010dka\u201c ili \u201eSocijalisti\u010dka\u201c.<\/p>\n

U ideolo\u0161kim i politi\u010dkim konstruktima, od kojih boluju i mnogi levi\u010dari, socijalizam se zami\u0161lja kao \u010darobna formula, idealan obrazac vladanja sa naboljim namerama. Do \u010dega je to dovelo, do kakve kompromitacije ideja levice, komunizma i socijalizma, pokazala je praksa Dr\u017eavnog socijalizma \u2013 puta poplo\u010danog dobrim namerama koji je \u010desto vodio u Pakao. Posle svih istorijskih iskustava ideje levice i prakse socijalizma, glavna pouka treba biti da je socijalizam pre svega svakodnevna borba, a ne bur\u017eoaski koncept borbe politi\u010dkih partija za vlast. Prihvatanjem tog koncepta i same politi\u010dke partije levice do\u017eivele su svoju metamorfozu i degeneraciju \u2013 dolaskom na vlast preuzele su svojstva desnice. Socijalizam je pre svega razvijeno dru\u0161tvo, sa brojnim aktivnim, anga\u017eovanim gra\u0111anima koji se po raznim osnovama, od za\u0161tite prirode do za\u0161tite ljudskih prava, i prava iz Zakona o radu, svakodnevno suprotstavljaju vlastima i ne dozvoljavaju im da se odmetnu i rade protiv njih. Bud\u017eeti gradova i op\u0161tina, Planovi razvoja, od urbanizma do zadovoljavanja raznolikih potreba kvalitetnog \u017eivota, danas su predmet i polje politi\u010dke borbe. Dakle svakodnevno \u2013 a ne jednom u \u010detiri godine na parlamentarnim izborima, kad se pravo na borbu delegira politi\u010darima. \u010covek socijalizma je zoon politikon. One koji su van politike \u017eiveli, Aristotel je nazivao \u201eidiotes\u201c.<\/p>\n

Savremenu politi\u010dku scenu u svetskim razmerama upravo karakteri\u0161te zaga\u0111enje politi\u010dkim partijama koje su u borbi za vlast (privilegije, bogatstvo) pogazile sve proklamovane principe, nade i o\u010dekivanja gra\u0111ana. Vladaju\u0107e ose\u0107anje gra\u0111ana prema politici i politi\u010dkim partijama jeste upravo \u2013 ga\u0111enje. To upravo najvi\u0161e odgovara vladarima \u2013 udaljiti gra\u0111ane od politike. Ponuda gra\u0111anima da se lepo ose\u0107aju van politike ima bezbroj mogu\u0107nosti \u2013 od svih oblika \u201ekreativne industrije\u201c u kulturi, populisti\u010dke permanentne zabave, sporta (ne rekreativnog, nego navija\u010dkog), do nacionalne mistike i \u017eivota u pro\u0161losti. Samo \u0161to dalje od politike. Dru\u0161tvo je izgubilo politi\u010dki potencijal kriti\u010dke mase i nije u stanju da se izdigne iznad parohijalnog provincijalizma, arogantnog primitivizma u javnom \u017eivotu. Ne uspeva ni da artikuli\u0161e svoje nezadovoljstvo i defini\u0161e svest o javnom dobru, \u010dime je doveden u pitanje i sam pojam slobodnog gra\u0111anina. Sloboda i Pravda se tako pretvaraju u puke fraze i parole zgodne za nove politi\u010dke manipulacije.<\/p>\n

U dana\u0161njoj Srbiji je pre svega razorena socijalna strukturiranost dru\u0161tva \u2013 uni\u0161tena je industrija, proizvodnja dobara, a radnici su bez svojih sigurnih radnih mesta obespravljeni i pretvoreni u najamnike ili jeftinu radnu snagu na biroima za zapo\u0161ljavanje. Srednja klasa je na ivici opstanka, korumpirana od politi\u010dkih partija na vlasti i bez ikakvog dru\u0161tvenog ugleda. Proizvodni sektor zasnovan na novim tehnologijama ima zanemarljivo u\u010de\u0161\u0107e u BDP, a selo je odavno marginalizovano i ne predstavlja relevantan socijalni faktor. Obesmi\u0161ljen je koncept demokratskih gra\u0111anskih partija koje bi se borile za po\u0161tovanje Ustava i vladavinu zakona. Vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju je privatno i uve\u0107anje finansijskog profita je njegov jedini interes. Javno dobro je prezrena kategorija. Dr\u017eava odustaje od upravljanja javnim dobrom i izdr\u017eava se od taksa i poreza. Dr\u017eava je postala privatno preduze\u0107e Partije na vlasti.<\/p>\n

Politi\u010dke partije vlasti i opozicije ne zastupaju interese dru\u0161tvenih klasa \u2013 demago\u0161kom nacionalnom retorikom obra\u0107aju se svima, otimaju jedne drugima glasa\u010de, sa jedinim ciljem da se domognu vlasti, ili bar udela u njoj.<\/p>\n

Kad glupost, nesposobnost i nasilje vlasti prevr\u0161i svaku meru naravno da su svi vidovi protesta, od nenasilnih \u0161etnji, do onih u afektu, iz strasti, razumljivi i opravdani. Ali pobunjeni gra\u0111ani, i oni koji njihov bunt predvode, moraju promisliti svoja prethodna iskustva. \u0160ta \u0107e biti kad ostvare svoj cilj? Ho\u0107e li se opet povu\u0107i u svoje malogra\u0111anske mi\u0161ije rupe privatnog samozadovoljstva ili \u0107e nastaviti sa svojim aktivizmom, s tim \u0161to \u0107e umesto tro\u010dasovnog hodanja, izvikivanja parola i psovki po uli\u010dnoj pra\u0161ini, jednom nedeljno nastaviti da odvajaju svoje slobodno vreme za razli\u010dite vidove dru\u0161tvenog aktivizma, svakodnevne borbe i kontrole vlasti \u2013 ja\u010danja Dru\u0161tva, u svojim mesnim zajednicama, op\u0161tinama gradovima ili udru\u017eenjima. Da li \u0107e uspostaviti pravi Gra\u0111anski front prema dr\u017eavi i ostvariti se kao \u201ezoon politikon\u201c ili \u0107e se vratititi \u201eidiotizmu\u201c \u017eivota bez politike? A politiku opet prepustiti svojim \u201eopozicionim\u201c liderima, da u\u017eivaju u blagodetima Vlasti.<\/p>\n

Do novih spontanih i opravdanih protesta.
\nDanas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje iz naslova bilo je tema Tribine u okviru ciklusa \u201cNije filozofski \u0107utati\u201c nedavno odr\u017eane na Filozofskom fakultetu u Beogradu (16.maja)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-266631","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=266631"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266631\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=266631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=266631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=266631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}