{"id":266545,"date":"2019-05-22T07:26:24","date_gmt":"2019-05-22T05:26:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=266545"},"modified":"2019-05-22T07:30:52","modified_gmt":"2019-05-22T05:30:52","slug":"zeleni-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/22\/zeleni-svet\/","title":{"rendered":"Zeleni svet"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161u: Yanis Varoufakis i David Adler<\/strong><\/p>\n

U vreme krize i katastrofe, deca su \u010desto prinu\u0111ena da brzo odrastu. Svedo\u010dimo danas ovom preuranjenom pozivu na akciju na planetarnoj ravni. Dok odrasli ljudi na vlasti ubrzavaju potro\u0161nju fosilnih goriva, deca vode kampanju protiv opasnosti od izumiranja na\u0161e vrste. Opstanak nam sada zavisi od stvaranja globalnog pokreta koji bi kontrolisao nacionalne vlasti i zahtevao Me\u0111unarodni zeleni nju dil.<\/p>\n

Nekoliko zemalja je predlo\u017eilo svoje verzije Zelenog nju dila. Ovde u Evropi, DiEM25 i na\u0161a koalicija \u201eEvropsko prole\u0107e\u201c vode kampanju pod zastavom detaljne agende Zelenog nju dila. U Ujedinjenom kraljevstvu pokrenuta je nova kampanja koja zagovara sli\u010dnu regulativu sa poslanicima kao \u0161to su Karolina Lukas i Klajv Luis. U Americi neumorni aktivisti iz pokreta \u201eSvitanje\u201c sara\u0111uju sa poslanicima kao \u0161to je Aleksandrija Okazio-Kortez, kako bi progurali svoj predlog u vrh politi\u010dke agende.<\/p>\n

Sve ove kampanje su u najve\u0107oj meri izolovane. Njihovi savetnici mo\u017eda razmenjuju komentare i ideje, ali jo\u0161 nema strategije koja bi sve te kampanje koordinisala u \u0161irem, globalnom okviru.<\/p>\n

Na\u017ealost, klimatske promene ne poznaju granice. SAD je drugi po redu zaga\u0111iva\u010d na svetu, ali kompenzuje za manje od 15 odsto globalnih emisija gasova staklene ba\u0161te. Vo\u0111stvo primerom naprosto vi\u0161e nije dovoljno.<\/p>\n

Umesto toga, potreban nam je Me\u0111unarodni zeleni nju dil, pragmati\u010dan plan kako svake godine skupiti po osam triliona dolara, ili 5 odsto globalnog GDP, koordinirati ulaganje te sume u obnovljivu energiju i posvetiti se izgradnji za\u0161tite klime na osnovu potreba, a ne mogu\u0107nosti pojedina\u010dnih zemalja.<\/p>\n

Nazovimo to Organizacija za hitnu ekolo\u0161ku saradnju. Dok mnogi ameri\u010dki aktivisti inspiraciju nalaze u \u201emobilizaciji u stilu Drugog svetskog rata\u201c, Me\u0111unarodni zeleni nju dil bi radije trebalo oblikovati po uzoru na posleratni Mar\u0161alov plan. Uz finansijsku pomo\u0107 ameri\u010dke vlade, 16 zemalja je osnovalo Organizaciju za evropsku ekonomsku saradnju (OEES), posve\u0107enu obnovi infrastrukture na razorenom kontinentu i koordinaciji snabdevanja energijom.<\/p>\n

Ali ako je izvorni OEES ugradio ekstraktivni kapitalizam u srce Evrope \u2013 za\u0161titom kartela u proizvodnji \u010delika i uglja \u2013 nova organizacija za Me\u0111unarodni zeleni nju dil mo\u017ee osna\u017eiti zajednice \u0161irom sveta jednim projektom koji preobra\u017eava.<\/p>\n

Transnacionalni opseg ove mobilizacije je od su\u0161tinskog zna\u010daja iz tri osnovna razloga.<\/p>\n

Prvi je proizvodnja. Nedavne studije pokazuju da bi, ako dr\u017eave sara\u0111uju, svi kontinenti imali izvore energije u vetru, suncu i vodi koji su im potrebni u svetu nulte emisije gasova. Severne zemlje i planinske oblasti imaju bolji pristup energiji vetra, dok je u ju\u017enim podru\u010djima lak\u0161e eksploatisati sun\u010devu energiju. Me\u0111unarodni zeleni nju dil bi mogao da iskoristi ove razlike kako bi se obezbedilo da obnovljiva energija bude svima na raspolaganju tokom cele godine.<\/p>\n

Drugi je inovacija. Za re\u0161avanje klimatske krize bi\u0107e potrebno vi\u0161e od obustavljanja eksploatacije fosilnih goriva. Bi\u0107e nam potrebna velika nau\u010dna otkri\u0107a da bismo razvili obnovljive izvore energije, prilagodili postoje\u0107u infrastrukturu, sproveli detoksikaciju na\u0161ih okeana i dekarbonizaciju atmosfere. Nijedna dr\u017eava ne mo\u017ee sama da finansira istra\u017eivanje i razvoj koje ovi izazovi zahtevaju. OEES bi okupila intelektualne snage globalne nau\u010dne zajednice: Zeleni projekat Menhetn.<\/p>\n

Tre\u0107i je reparacija. Vekovima su dr\u017eave poput SAD i Britanije plja\u010dkale i zaga\u0111ivale prirodne resurse \u0161irom sveta. Manje razvijene zemlje dvostruko su li\u0161ene: prvo, svojih prirodnih bogatstava, a drugo, svog prava na odr\u017eiv \u017eivot \u2013 pa i prava na postojanje, u slu\u010daju mnogih malih ostrvskih zemalja u razvoju. Me\u0111unarodni zeleni nju dil bi sproveo preraspodelu resursa za rehabilitaciju iscrpljenih oblasti i za\u0161titu od rastu\u0107eg nivoa mora, te garantovao pristojan \u017eivotni standard svim klimatskim izbeglicama.<\/p>\n

Konferencije UN o klimatskim promenama nas ne\u0107e sa\u010duvati od izumiranja \u2013 propast Pariskog sporazuma bi trebalo da bude o\u010digledan dokaz. Ovi okviri nas osu\u0111uju na \u2018dilemu zatvorenika\u2019, gde se svaka dr\u017eava podsti\u010de na izvrdavanje obaveza, \u010dak i ako znaju da bi me\u0111usobna saradnja donela ve\u0107e zajedni\u010dko dobro. Sve dok se klimatska saradnja zasniva na \u017ertvi bi\u0107e u riziku od siled\u017eija kao \u0161to je Donald Tramp, koji se zaklinje da \u0107e kr\u0161iti me\u0111unarodna pravila u ime nacionalnih interesa.<\/p>\n

Me\u0111unarodni zeleni nju dil menja okvire. Umesto da poziva na uzdr\u017eanost, on postavlja viziju pozitivne sume me\u0111unarodnih investicija, u kojoj dobit od zajedni\u010dkog u\u010de\u0161\u0107a prete\u017ee nad koristima usamljene aktivnosti.<\/p>\n

To je strategija koja je Frenklinu Ruzveltu donela izvorni Nju dil. Njegov plan se obra\u0107ao beznade\u017enim ljudima i nadahnuo ih idejom da alternativa postoji. Da postoje na\u010dini da se resursi u mirovanju stave u javnu slu\u017ebu. Davao je smisao obeshrabrenima i otvarao \u0161anse za preduzetnike.<\/p>\n

Isto va\u017ei i za Me\u0111unarodni zeleni nju dil koji mobili\u0161e javne finansije da prikupe privatne investicije kako bi zajedno finansirali tranziciju od osam triliona dolara. Ba\u0161 kao u izvornom Nju dilu, javne finansije \u0107e obuhvatiti me\u0161avinu poreza i obveznica. Mo\u017eemo uvesti globalnu minimalnu stopu korporativnog poreza koja se zatim redistribuira po osnovu prodaje. Tako\u0111e, javne investicione banke \u2013 uklju\u010duju\u0107i Evropsku investicionu banku, Svetsku banku i KfW, nema\u010dku razvojnu banku u vlasni\u0161tvu dr\u017eave \u2013 mogu koordinisati pitanje zelenih obveznica za koje se najve\u0107e centralne banke saglase da \u0107e podr\u017eati na sekundarnim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n

Odjednom \u0107e zemlje sa velikim trgovinskim vi\u0161kovima uvideti da je bolje investirati vi\u0161ak kapitala ako se zelene investicije u zemljama sa deficitom koordiniraju pod pokroviteljstvom me\u0111unarodnog plana. Prevlada\u0107e dinamika pozitivne sume.<\/p>\n

U tom smislu, ulog Me\u0111unarodnog zelenog nju dila nije samo ekolo\u0161ki. Udru\u017eivanjem zemalja na projektu ekonomske transformacije sa dna ka vrhu, i prinudom multinacionalnih kompanija da finansiraju svoj deo \u2013 tako\u0111e \u0107e se zauzdati talas netrpeljivosti i ksenofobije koji preplavljuje svet.<\/p>\n

\u201eNapredne\u201c kapitalisti\u010dke zemlje danas se bukvalno raspadaju. U Sjedinjenim Dr\u017eavama neto iznos javnih investicija je pao ispod polovine jednog procenta GDP. \u0160irom evrozone, taj iznos stagnira ispod nule ve\u0107 skoro \u010ditavu deceniju. Nije \u010dudo \u0161to se politi\u010dki monstrumi ponovo uspravljaju: ba\u0161 kao i 1930-tih, plodovi gneva postaju \u201epuni i te\u0161ki, zreli za berbu\u201c.<\/p>\n

Neki eksperti misle da \u0107e liberalno-demokratski projekat \u017eivnuti ako im Kina poslu\u017ei kao stra\u0161ilo. Ali pravo stra\u0161ilo je na\u0161ih ruku delo: klimatska kriza stvorena tokom decenija nemara i neulaganja. Da bismo re\u0161avali istinsku egzistencijalnu krizu s kojom smo danas suo\u010deni, moramo preokrenuti ekonomske politike koje su nas ovde dovele. Stroga \u0161tednja vodi u izumiranje.<\/p>\n

Me\u0111unarodni zeleni nju dil te\u017ei da izbegne zamke hladnoratovske politike i okupi \u010dove\u010danstvo na jedinom projektu koji je u stanju da o\u010duva planetu prikladnu za \u017eivot. Da bi se to desilo, me\u0111utim, potreban nam je sna\u017ean progresivan me\u0111unarodni pokret koji \u0107e od na\u0161ih vo\u0111a zahtevati da po\u010dnu da delaju izvan svojih granica. Hajde da po\u010dnemo da ga gradimo. Deca nas gledaju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Me\u0111unarodni zeleni nju dil te\u017ei da izbegne zamke hladnoratovske politike i okupi \u010dove\u010danstvo na jedinom projektu <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-266545","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266545","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=266545"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266545\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=266545"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=266545"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=266545"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}