{"id":266373,"date":"2019-05-20T07:05:30","date_gmt":"2019-05-20T05:05:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=266373"},"modified":"2019-05-20T07:13:11","modified_gmt":"2019-05-20T05:13:11","slug":"drustvena-pismenost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/20\/drustvena-pismenost\/","title":{"rendered":"Dru\u0161tvena pismenost"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Zloglasni brazilski predsednik \u017dair Bolsonaro je pre par nedelja najavio ukidanje dr\u017eavnog finansiranja za \u2013 studije filozofije i sociologije.<\/p>\n

Ovaj ekstremni desni\u010dar, oficir i populista poznat je po protivljenju abortusu, homoseksualcima, sekularizmu i ki\u0161nim \u0161umama, kao i po podr\u0161ci ultraliberalnom tr\u017ei\u0161nom kapitalizmu. Tim povodom, tvitnuo je: \u201eCilj nam je da se fokusiramo na one studije koje odmah donose dobit, kao \u0161to su veterina, in\u017eenjerstvo i medicina\u201c, jer \u201euloga vlade u tome je da nau\u010di mlade kako da \u010ditaju, pi\u0161u i ra\u010dunaju, i da \u010doveku i njegovoj porodici ponudi zanat od kojeg mogu da zara\u0111uju\u201c. Zvu\u010di seksi, zar ne?<\/p>\n

Davaj ne\u0161to \u201e(vla\u017eno?) prakti\u010dno\u201c umesto \u201esuve teorije\u201c, studiraj ono \u0161to se ma\u017ee na hleb i sipa u rezervoar, umesto tih dosadnih knji\u017eurina, mudrovanja i metafizika. A filozofi i sociolozi nisu dru\u0161tveni in\u017eenjeri, dru\u0161tveni lekari i dru\u0161tveni veterinari. Sre\u0107om. Ali, jesu li hlebni namaz i bezolovni benzin zaista jedino \u0161to treba da interesuje na\u0161u decu i omladinu, dr\u017eave i dru\u0161tva?<\/p>\n

Bolsonaro ipak nije spomenuo ukidanje studija arheologije ili istorije umetnosti, geologije ili seizmologije, \u0161to su isto struke od kojih se niko nije obogatio jer nisu lukrativne za \u010doveka i sitnu mu decu. Za\u0161to ba\u0161 zla filozofija i naopaka sociologija? Pa, zato \u0161to ove oblasti ljudskog znanja i duha sa sobom nose i odre\u0111enu kriti\u010dku iskru, te distancirani i subverzivni stav.<\/p>\n

\u0160to je po definiciji pretnja za svakog desni\u010dara, autokratu, tehnokratu i glupandera koji dr\u017ei do sebe dok pija\u010dnim kantarom meri te\u017einu \u0161kolske torbe. Pogledajmo samo u spisak mislilaca \u010dije se ideje izu\u010davaju na tim mrskim i \u201ebeskorisnim\u201c studijama: Ksenofan, Sokrat, Diogen, Epikur, Ciceron, Ibn Haldun, Makijaveli, Mor, Erazmo, Spinoza, Hjum, Kant, Volter, Holbah, Pejn, Monteskje, Mil, Bentam, Kont, Ni\u010de, Marks, Engels, Veber, Gram\u0161i, Dubojs, Mils, Adorno, Sartr, Habermas, Poper, Fuko, Burdije, Volerstin, Kastels, sve do Dejvida Harvija ili D\u017dudit Batler.<\/p>\n

Arhiva najuglednijih filozofa i sociologa analogna je spisku progresivnih buntovnika, subverzivaca i vaskolikih radikala. I u tome je kvaka li\u0161avanja mladih ljudi saznanja o njihovim idejama.<\/p>\n

\u0160irenjem znanja i produbljivanjem razumevanja dru\u0161tvenog sveta u kojem \u017eivimo, filozofi i sociolozi su i raskrinkavali zvani\u010dne ideologije i razvejavali popularne mitove i zablude.<\/p>\n

U tuma\u010denju dru\u0161tvenog sveta nalaze se neverovatna snaga i mo\u0107. Bogorade\u0107i protiv bogova i tirana, vladara i popova, robovlasnika i plemi\u0107a, mu\u0161karaca i gazda, oni su ljudima ponudili nau\u010dne argumente ili intelektualno oru\u017eje za borbu protiv raznih ugnjeta\u010da. Ovako jesu transformisali svet u pravcu ve\u0107e jednakosti, slobode i bratstva, pa i ve\u0107eg materijalnog bogatstva. Uostalom, neko je otkrio penicilin, a neko klasnu nejednakost i eksploataciju; neko je mapirao genom, a neko mapirao patrijarhat; neko je nau\u010dno odbacio geocentrizam, a neko etnocentrizam; neko je rastuma\u010dio evoluciju, a neko revoluciju.<\/p>\n

Ali, antipatija prema promi\u0161ljenom i sofisticiranom znanju o dru\u0161tvu karakteristi\u010dna je za desni\u010darski populizam. Pa \u201eJedanaesta teza\u201c na\u0161eg vremena kao da glasi: \u201eFilozofi su do sada svet samo razli\u010dito tuma\u010dili, a radi se o tome da se u tom svetu zaradi novac\u201c. Je li mogu\u0107e da smo toliko kratkovidi i sitnosopstveni\u010dki zainteresovaniji za svoju zadnjicu, umesto za svoj um?<\/p>\n

Filozofija i dru\u0161tvene nauke danas su jednako va\u017ene kao i u Staroj Gr\u010dkoj pre 25 vekova. I podjednako subverzivne po\u0161to \u201ekvare omladinu\u201c i \u201eizmi\u0161ljaju nove bogove\u201c poput onog anti\u010dkog \u201euzbunjiva\u010da\u201c Sokrata. Uzmimo za posve aktuelni primer samo \u201eHuawei\u201c. Tehnolo\u0161kog giganta koji najavljuje izgradnju infrastrukture za tzv. \u201epametne gradove\u201c u Beogradu, Novom Sadu i Ni\u0161u.<\/p>\n

U pitanju je i kompanija koja se sumnji\u010di za besramno \u0161pijuniranje vlada i gra\u0111ana, i kr\u0161enje prava na privatnost, okupljanje i izra\u017eavanje. NJihove \u201enove\u201c tehnologije verovatno se koriste i za nadzor ljudi i politi\u010dkih protivnika putem prepoznavanja lica, uz \u201epametni\u201c sistem nagra\u0111ivanja i ka\u017enjavanja gra\u0111ana dodeljivanjem tzv. \u201edru\u0161tvenih kredita\u201c. A upravo je o tom nadziranju i ka\u017enjavanju, u istoimenoj knjizi (1975) pisao jo\u0161 Mi\u0161el Fuko, koji je, gle \u010duda, bio ba\u0161 filozof i sociolog. A o geopoliti\u010dkim centrima i periferijama pisao je Volerstin, o kolektivisti\u010dkim kulturama Veber, a o autokratijama jo\u0161 Aristotel.<\/p>\n

Najzad, ukoliko \u017eelimo da bolje razumemo svet koji nestaje ili nastaje pred na\u0161im o\u010dima, potreban nam je i \u2013 kineski jezik. Obavezu izu\u010davanja istog najavio je i Aleksandar Vu\u010di\u0107. Neverovatno, ali istinito: doti\u010dni jezik izu\u010dava se ba\u0161 na tim \u201ebeskorisnim\u201c filolo\u0161kim i filozofskim fakultetima.<\/p>\n

S tim u vezi, famozna \u201edigitalna pismenost\u201c jeste va\u017ena, ali nije dovoljna. Nije dovoljno nau\u010diti decu, omladinu i starije sugra\u0111ane da ne klik\u0107u na zavera\u0161ke i la\u017ene vesti po Fejsbuku, na virusima zara\u017eene reklame za porno sajtove i da ne repliciraju na mejlove \u201eprin\u010devima iz Nigerije\u201c. Ono \u0161to nam je svima krajnje neophodno jeste jedna \u2013 dru\u0161tvena pismenost. \u201ePoznavanje dru\u0161tva\u201c, i nakon osnovne \u0161kole.<\/p>\n

Dakle, znanja i ve\u0161tine kriti\u010dkog \u010ditanja, interpretacije i dubinskog razumevanja tehnologije, politike, ekonomije, kulture, jezika, pola, roda, seksualnosti, vrednosti, normi, rituala, medija, rada, grada, rasa, nacija, religija, ideologije i mo\u0107i. Ta\u010dno ono \u0161to nude filozofija i sociologija, uz antropologiju, istoriju, knji\u017eevnost i \u201ebeskorisno\u201c ostalo \u0161to navodno tavori po biroima za nezaposlene. Zato firma kao \u0161to je \u201eApple\u201c, trenutno najvrednija kompanija na planeti, u svojim redovima kao stalno zaposlenog i visoko pozicioniranog ima jednog akademskog \u2013 filozofa.<\/p>\n

Da, ovo je izvesni D\u017do\u0161ua Koen, koji je prvo radio kao profesor filozofije (politike) na presti\u017enom Stanfordu. I \u010dija se ta\u010dno uloga u \u201eEplu\u201c krije kao \u0161to zmija krije noge, odnosno kao Aleksandar Vulin tetku iz Kanade.<\/p>\n

Treba nam vi\u0161e, a ne manje dru\u0161tvene pismenosti u dru\u0161tvu. Ko \u0107e razumeti, analizirati i javnosti rastuma\u010diti dru\u0161tvenu problematiku i izazove digitalizacije, \u010detvrte industrijske revolucije, ve\u0161ta\u010dke inteligencije, 3D \u0161tampanja, dru\u0161tvenih medija i ostalih novih tehnologija?<\/p>\n

Da li su to najnovije izda\u0161no pla\u0107ene ra\u010dunovo\u0111e, odnosno krcka\u010di jedinica i nula koji sebe zovu \u201eprogramerima\u201c? Ili su to mo\u017eda filozofi i sociolozi? Pa i \u201ealgoritam\u201c je u 9. veku izmislio Muhamed al-Horezmi, arapski \u2013 filozof. A kako danas programirati algoritam samovoze\u0107eg \u201eTesla\u201c automobila koji treba da inteligentno \u201eodlu\u010di\u201c da li da, izbegavaju\u0107i sudar, pregazi dve penzionerke ili jednu devoj\u010dicu na trotoaru?<\/p>\n

Da li se to u\u010di na kursevima programiranja ili na kursevima etike na Filozofskom? Ko \u0107e da rastuma\u010di fenomene imitacije, konformizma i prate\u0107e anksioznosti na Fejsbuku i Instagramu? Da upozori na su\u0161tinu privla\u010dnosti populisti\u010dkih pokreta i ideologija, te na problematiku verskih i etni\u010dkih sli\u010dnosti i razlika? Ko je pismen u pogledu ljudskog uma i pona\u0161anja, pravila i vrednosti, gradova i jezika, tabua i migranata, nasilja i sukoba, saradnje i kulture?<\/p>\n

Ta se dru\u0161tvena pismenost u\u010di na filozofiji i na sociologiji. Da li su znanja o tim fenomenima zaista toliko neisplativa? Ili samo strpljivo \u010dekaju da stignu na naplatu?<\/p>\n

Filozofija postoji bar 2600 godina, dok se moderno programiranje, po\u010dev\u0161i od FORTRAN-a, pojavljuje pre oko \u2013 60 godina. \u0160ta mislimo, \u0161ta \u0107e pre opstati ili pre\u017eiveti nakon jo\u0161 60 godina? Pre samo par vekova, tokom prve i druge industrijske revolucije, izmi\u0161ljene su ma\u0161ine koje su preko no\u0107i zamenile na milione radnika.<\/p>\n

U \u010detvrtoj ili petoj industrijskoj revoluciji koje kucaju na vrata, isto \u0107e se dogoditi i sa milionima programera ili \u201eajtijevaca\u201c koji svoju karijeru grade upisuju\u0107i trenutno lukrativne tehni\u010dke i kompjuterske nauke. Sa raznim \u201emenad\u017eerima\u201c koji su bili narajcano popularni pre samo par decenija ovo se ve\u0107 dogodilo. Pa i daktilografija je nekada bila unosno srednjeklasno zanimanje, a pisa\u0107e ma\u0161ine su sada u muzeju.<\/p>\n

Uzgred, znamo li za\u0161to su studije psihologije danas toliko popularne? Jer su nas ideolo\u0161ki ubedili da su svi na\u0161i problemi i nevolje mahom li\u010dne, mentalne i emocionalne, a ne dru\u0161tvene, strukturne, istorijske i klasne prirode. Razmislimo zato o zatupavljenoj ograni\u010denosti i kratkovidoj aroganciji onih koji tvrde da su filozofija i sociologija beskorisne aktivnosti. Kao da je \u010dove\u010danstvo zavr\u0161ilo sa svojim razmi\u0161ljanjem i mi\u0161ljenjem, pa smatra da su sve aktuelne ideje ispravne i ta\u010dne. Da, ba\u0161.<\/p>\n

Prosto je poput pasuljastih mahunarki ili \u201emale crne haljine\u201c. Nema slobodnog, ravnopravnog, demokratskog, sre\u0107nog, pa ni bogatog dru\u0161tva bez gra\u0111ana koji dobro poznaju to dru\u0161tvo. A dr\u017eati ljude u mraku u pogledu saznanja iz filozofije i sociologije zna\u010di negovati podanike, a ne gra\u0111ane. Individue i masu kojoj se onda svaka populisti\u010dka banalnost, zabluda, mitologija i lako re\u0161enje mogu podvaliti kao mudrost, politika ili mudra politika.<\/p>\n

U tom smislu, jeste va\u017eno uvo\u0111enje \u010dasova programiranja u osnovne \u0161kole u Srbiji. Ali za istinsko i dalekovido gledanje u budu\u0107nost, deci i omladini valja ponuditi filozofiju i sociologiju, jezike i antropologiju, istoriju i pravne nauke, kulturne studije i kriti\u010dku pedagogiju. Jer ovo su oblasti i znanja koja \u0107e se ceniti, po\u0161tovati, pa i dobro pla\u0107ati \u010dim inteligentniji ra\u010dunari ubrzo i posve terminatorski preuzmu poslove programiranja samih sebe.<\/p>\n

Metafizika, etika, kultura, dru\u0161tvena teorija i uop\u0161te razmi\u0161ljanje izvan okvira algoritma naprosto se ne mogu svesti na nizove jedinica i nula, niti ih je mogu\u0107e trodimenzionalno od\u0161tampati kao vodi\u010d. Dru\u0161tvena pismenost bi\u0107e najva\u017enije znanje i ve\u0161tina za \u010doveka 21. veka. Hajde da se onda vi\u0161e, a ne manje obrazujemo za to?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zloglasni brazilski predsednik najavio ukidanje dr\u017eavnog finansiranja za \u2013 studije filozofije i sociologije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-266373","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266373","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=266373"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266373\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=266373"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=266373"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=266373"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}